Ima li posebnog razloga da se poseti Prokuplje?

Verovatno ne.

Prokuplje ostaje onima koji žive u njemu i nama koji smo tamo rođeni i još uvek imamo familiju i prijatelje da povremeno obiđemo.

Do Prokuplja možda neko svrati poslom, a najveći broj putnika samo prođe. Sa juga i istoka Srbije prema Kopaoniku, Novom Pazaru i Crnoj Gori, sa Kosova i iz Albanije ka autoputu ili ka arodromu u Nišu.

I sva ta vozila moraju da prođu kroz glavnu džadu, koja zbog toga često, a posebno o praznicima ume da bude zakrčena.

O autoputu koji bi zaobišao grad slušam onoliko dugo koliko i vojnici na službi u tvrđavi Bastijani o Tatarima - možda jednom zaista i prođe!

Još su mi otac i deda, sa imanja (dok smo ga imali) iznad državnog voćnjaka, tamo gde će kasnije nići starački dom, još uvek nedovršeni (nekoliko decenija) novi zdravstveni centar, a od nedavno i još jedna crkva, pokazivali na projektovanu traku autoputa (Niš-Priština, pardon! Niš-Merdare).

To naše imanje ostalo je od pradede. On je rasprodao svoje seosko, ostavio tek kuću od slame i okućnicu gde je danas voćnjak i kupio zemlju u Prokuplju 50-ih godina prošlog veka, kada je porodica odlučila da menja seoski za gradski način života. Imanje je jednako podeljeno trojici sinova i najmlađoj ćerki. Moj deda i otac tokom godina prodali su svoj deo, jednako kao i ostali naslednici. Za tim imanjem ne žalim posebno, osim za vinogradom iznad Borovnjaka, ali to je bilo toliko rano u mom životu da ne postoji više ni pravo sećanje, možda tek neki obrisi sećanja.

Trasa mitskog autoputa poklapa se sa onom o kojoj se i danas govori. Od naplatne rampe, isključenja sa autoputa kod Niša, izrađena je par kilometara duga deonica do Merošine, koja nema profil autoputa i to na mestu gde je već funkcionisao put rezervisan za motorna vozila! Kod Merošine je izrađena i petlja. U okolini Prokuplja znam da su od vlasnika otkupljena imanja, a na Sokolici je živnula eksploatacija kamena, navodno baš za potrebe izgradnje autoputa, ali radove baš i ne vidim.

Прокупље — Википедија

Прокупље - Град Прокупље

Oooo, Magarevo!

ima na hisaru pogled ka toplici koja u tom trenutku stvara osećaj da reka teče uzbrdo, pa eto ko se nađe spletom okolnosti u prokluplju nek se popne na hisar, pored lepog pogleda videće i nešto što retko može videti u europi

toplica epigenija

btw majka mi je iz tog kraja pa mi je uvek bio drag

nije iz magareva

Drainac

Okačeni plakat na izlogu narodne (gradske) bibloteke podsetio me da bi mogući razlog za posetu Prokuplju mogli biti Drainčevi književni susreti. Biblioteka i nosi ime Rada Drainca, na sajtu je i digitalizovana kolekcija posvećena pesniku, a susreti, prvi deo manifestacije počinju baš danas, 5. maja 2025. godine i to u Beogradu. Drugi deo u avgustu.

Susreti i ja gotovo da smo vršnjaci, ali morao bih da se sa mukom prisećam, pa da na prste jedne ruke nabrojim koliko puta sam prisustvovao ovim pesničkim susretima.

Predugo sam odsutan i retko odlazim dole i ne nužno u vreme održavanja manifestacije. Poezija baš i nije moj đir, a manifestaciju sam oduvek doživljavao kao previše formalnu, a imam i jedno neprijatno sećanje još iz školskih dana.

Dok smo sedeli tako uštogljeni u sali biblioteke, ispred nas su se za mikrofonom smenjivali pesnici i jedan je od njih je glasno izgovarajući stihove o toj jezivoj izmaštanoj ili stvarnoj sudbini....

parafraziram: i bugarski vojnici su je tako mrtvu silovali!

...u želji da poentira, podigao glas i ruku u vazduh, pa sa tog mini podijuma zakoračio ka nama i glasno trupnuo nogom o pod!

A onda se, pijan, zateturao i posrnuo!

Bio sam zgrožen.

I to je slika koju pamtim. Ime pesnika ne, čak ni njegov lik. Zapravo, kada pomislim na njega u glavi mi je lik i stas još jednog pijanca, mog starijeg vodnika iz JNA.

Lice mu je bilo sitno, toliko da se mu i oči i jagodice i usne bili tričetvrt kako bi se svi smestili, večito zajapuren i sa pokretima kao da ga neko progoni. Oblizivao se često i gladio brkove koji su mu se spuštali ka dole oko usana, kosa masna i slepljena ispod šapke i bio je visine Napoleona. Najsmešniji je bio njegov paradni hod po pisti u svečanim šinjelu, nakaradno skraćenom, jer za njega nije bilo adekvatnog broja. Pa ipak, uprkos lošim navikama i držanju, nije bio loš prema nama gušterima.

Na kraju, neka bude da je broj izostanaka sa susreta na moju sramotu!

Drainac je, pre par godina dobio spomen sobu, smeštenu u zgradu Zanatskog doma u prizemlju desno.

Zgrada znatskog doma nalazi se u glavnoj ulici, svega par stotina metara od samog centra grada, na potezu između zgrada Narodnog muzeja i OŠ Tatko. Prostorije zanatskog doma su tokom godina menjale svoju namenu, a evo ih u novom veku i stranački okupirane.

Edited Monday at 09:143 days by Ras

Meni je tata iz tog kraja, mada se odselio vec kao petnaestogodisnjak i dosao u Sumadiju. Nismo cesto odlazili (dok sam bila dete uglavnom leti na povratku iz Grcke svratimo). Danas retko koga od rodbine ima dole, plus su se kontakti pogubili. Ali volim Prokuplje, tamo su mi delom koreni . Poslednji put sam bila pre desetak godina poslovno samo na dan.

Ovog leta imamo u planu dvodnevnu porodicnu turu po kraju, valjda ce se zvezde poklopiti da je realizujemo, vratimo se u Prokuplje i uzivamo u pogledu sa Hisara.

Kuku, šta je Topličana ovden,

I posle što ne valja forum...

Lepo je odrađena obnova tvrđave na Hisaru.

ja sam po caletu toplicanin, mada nisam tamo bio triput u zivotu

Ja nisam niti bilo ko iz porodice ali pamtim korzo koji je isao do pre Hisara, malo navise mozda, u dve kolone da se lepo odgleda ko se krece i ko koga gleda. Streljacki klub pored poljoprivredne skole gde sam prvi put seo za prave bubnjeve a koji ne postoji godinama do kojih sam dosao iz Nisa pesaka, na 38 stepeni u avgustu, '93. jer niko nije hteo da stane i poveze me. Memljivu kucu negde ispod Hisara gde smo spavali kao u gangbangu nas 15 zagrljeni na -5, obuceni, jedni preko drugih. Centar veze trece armije. Glupi izlaz sa tri trake. Beli kamen. Pijaca u centru grada. Dobri ljudi. Lepe zene prolaze kroz grad.

Odjeci Đurđevdana

Za nas koji smo odrastali u blizini Tehničke škole zborno mesto je bilo njeno dvorište i igralište, tada zemljano a danas asfaltirano, ali zapušteno, sa parkiranim kamionom za obuku vozača. To dvorište zvali smo Komanda. Ne sećam se porekla tog naziva a i danas je u upotrebi. Dakle, ne kaže se idem da se igram u dvorištu ili kod Tehničke škole, već idem u Komandu!

Desno na slici je sala za fizičko, u međuvremenu poprilično raspala i sa polupanim prozorima.

Na ovom terenu igrali smo fudbal Cigani i Srbi.

Neformalni kapiten ciganskog tima bio je Kemal. Ložio se na tehniku Pižonovog tipa, ili pre Rajka Janjanina, ali je bio mek u duelima i lako bi mu otimali loptu.

Kemal je svirao trubu. I sva njegova braća svirala su trubu. I svi su bili okupljeni u orkestru oko Kemalovog oca. Okupili bi se na ulici, pa u potragu za onim ko će da plati.

A za Đurđevdan je sve niz ulicu treštalo od trube!

Kasnije, kada su Romi dobili svoj kulturni centar u zgradi bivše klanice u Solunskoj ulici, treštalo je od muzike iz kulturnog centra. I ne samo za Đurđevdan, već i o svakom vikendu. Ti ljudi umeju da se vesele.

Solunska ulica

Edited Tuesday at 08:172 days by Ras

Odjeci posmrtnog marša

Viđeniji Romi ispraćani su povorkom kroz grad do Ciganskog groblja na brdu Mala Guba, uz tužne zvuke bleh muzike. Ti zvuci i pratnja ostavili su traga na dečaku kome je sve u vezi smrti bilo strano i jezivo. Ispratio sam povorku baš ovde, na delu ulice kod Male pijace.

Mala pijaca izmeštena je prošle godine. Par meseci na ovom su prostoru prazne zvrjale metalne tezge, a onda su demontirane i sklonjene. Sada je tu bezlični parking, dok neko ne stavi šapu na atraktivnu parcelu.

Mala Guba sa Ciganskim grobljem na njemu stoji i dalje.

U prvom planu je pomoćni fudbalski teren pored Toplice, zatim most sa konjićem ispod. Odmah iza mosta teče i Stržavački potok koji se u blizini uliva u Toplicu. Oko tog ušća podignuto je divlje romsko naselje o kojem se može čitati na portalima vesti kao o poplavljenom svaki put kad nadođu vode.

Brdo u središtu fotografije je Mala Guba, uhvaćena u kadar sa njene nepristupačne strane. Gore je groblje.

Levo ispod brda ostaci urušene Fabrike stakla, Staklare kako smo je zvali. U Staklari je svoj radni vek proveo Dragan Drobnjak.

Edited Tuesday at 08:482 days by Ras

Karambol

Jedinu vrednu pobedu u karambolu ostvario sam kad je bilo najvažnije, onda kad se igralo u sto marke!

Ne zato što sam neki igrač karambola, zapravo sam nikakav. Tek povremeno sam igrao klasični rupaš, ali moj je brat igrao odlično. I njega sam izazvao. Igralo se u 100 maraka, bio sam samouveren i provokatorski nastrojen, a o ne je inastupio nadmeno u želji da me razbije i ponizi, vodio sve vreme ubedljivo, a onda u toj nadmenosti napravio previd i prodaju koja je meni donela pobedu! Posle se žalio na nekakve uslove za igru i pare mi nikada nije isplatio.

Bilijar se igrao u kući kod Kamberovića.

Kuća Kamberovića nalazila se (i još uvek se nalazi) iznad Male pijace. Eno se na fotografiji (prva u prethodnom postu) nazire krov kuće u pozadini. To je velika, višespratna porodična kuća sa terasama na svakom spratu koje se pružaju čitavom širinom pročelja. Terase su bile osvetljene nizom lampi, koje bi uveče sve bile upaljene, pa je kuća sijala sve do Meseca.

Najveća svadba kojoj ssam svedočio bila je ona kad je Kamberović udavao jednu od svojih ćerki. Šatre su bili razapete na Maloj pijaci, oko šatri se sjatili gosti i radoznala čaršija i sedam dana se neprestano veselilo uz muziku, a pevao je i sam kralj Šaban Bajramović.

Kuća Kamberovića je prodata i sada ima novog vlasnika.

Kamberovićevoj deci sudbina je dodelila različite puteve. Brat mi kaže da viđa sina koji valjda živi na relaciji inozemstvo-Srbistan, jedna ćerka (najstarija?) viđala se u društvu majke, aber kaže da se nije udavala jer onda nekad nije mogla da pođe za onog kojeg je volela, druga ćerka tragično je okončala svoj život, a ova čiju svadbu pamtimo, nadam se da je u srećnom braku i da je vredelo.

Edited Wednesday at 07:241 day by Ras

Kako li je bilo kod Kemberovica

Veselo, kako bi bilo!

Ima neka priča da je jedan roditelj helikopterom prevozio pevače (Šabana Šaulića, ...) na svadbu svog deteta, ali to nisam video i doživeo, pa ne mogu da prenosim.

A važi i nejednakost da je Šaban Golootočanin >>>>> Šaban Šaulić

Edited Wednesday at 09:121 day by Ras