Just now, Lo Zingaro said:

Znam da sam smarac ali spaghetti con le polpette su tipicno jelo juzne Italije, Puglia, Abruzzo.

I stand corrected.

45 minutes ago, Lo Zingaro said:

Zapravo je sve pocelo s ananas picom i videom koji nisam mogao da vidim u Kini. Danas kad sam ga odgledao sam shvatio da je video o hardcore napolitancima kojima je dramljenje I kukanje i bilo cemu ugradjeno u DNK a ne o prosecnim italijanima.

Ogoljeno, smesno i netacno je za vas koji imate taj stav od pocetka.

Svrha rigidnosti originalnih recepata koja je nastala tek pre nekoliko decenija je da se pokusa standardizovati i institucionalizati ogroman spektar italijanskih lokalnih recepata koji su u nastajucem globalnom svetu i laksim pristupom novonastalih medija sprecila konfuzija i kakofonija koje se sve vise sirila. Zapravo su bas carbonara i tzv. Bolognese i bile najveci neprijatelji cuvanja lokalnih tradicija i njenih specificnih i jedinstvenih gastroprodukata i autenticnih endemicnih sastojaka. To su jedina 2 jela koja su bila prisutna u jelovnicima svih restorana od severa do juga jer se tako postavilo trziste zahvaljujuci turistickim stereotipima. Kad je vec uspostavljena organizovana drzavna zastita originalnih lokalnih recepata i narocito njihovih sastojaka (DOP - denominazione originale protetta) tako je i carbonara uletela pod obaveznu regulaciju. Nece te niko streljati ako ne koristis originalni recept. U vecini italijanskih kucnih kuhinja se doda i panna jer nije lako napraviti kremastu pastu samo s jajetom i ribanim sirom, koristi pancetta jer je lakse nabaviti i na kraju stavlja parmezan ili grana padano jer se to uvek ima u frizideru. Ali zna se sta je pravi recept.

Možemo da se složimo oko toga da je krenulo od globalizacije, ali poriv po meni nije bio da se nešto plemenito kodifikuje, nego da se napravi posebnim u sve većem globalnom selu, gde svi ispadaju manje više isti. Da se naprave posebnim i unikatnim, i kultura kao i pravi poznavaoci kulture. Bio sam Srbiji skoro, kilo čvaraka je maltene 3x skuplje od kilograma svinjskog filea. Pričam s ćaletom, kaže nekad ih skoro niko nije ni gledao, nusprodukt topljenja masti i vremena kad ništa nije smelo da se baca (što je ok), danas su od toga napravili poseban specijalitet kakav ne postoji nigde u svetu, da bi imali čime da se napravimo posebnim.

Na to dodaj internet i masovni turizam i potrebu da se iskusi nešto novo i autentično i dobiješ ovo što imamo sam. Ali to je sve uglavnom iluzija, priče za malu decu i prodaja muda za bubrege. Što se vidi vrlo jasno kad se pogleda istorija koja se ne zasniva na mlataranju rukama i pravljenju grimasi.

Ali viđam tu i tamo znake otpora tome, ljudi koji to sve polako odbacuju i okreću se normalnom spontanom životu lišenom tiranije birokratije - jesi li napravio autentičnu karbonaru, jesi li stajao tri sata da kupiš najbolji döner u Berlinu, jer bez toga kao da nisi bio itd. Ovo mi je jedan od omiljenih članaka na tu temu poslednjih godina. Ako pitaš arama, rekao bi ti da ovaj autor ne voli kafu nego samo da se naliva i razbudi, ali ako pročitaš tekst videćeš nešto drugo.

https://www.seriouseats.com/the-case-for-bad-coffee

Serious eats Sad se mora pročitati

dakle baš kao što rekoh, ljudi čitaju ono što žele, ne ono što piše.
ne uklapa im se u narativ.

5 hours ago, Pixisis said:

@hoffnung pre Osmanskog carstva u celoj Evropi se nije jelo kao danas. Ne zbog Osmanskog carstva, nego jer je to period kad još uvek američki kontinent nije otkriven i iz njega nije doneto sve ono što iz evropske kuhinje valja volimo.

Uglavnom korenasto povrće, razni kupusi i žitarice, mesa manje. Voće je doduše prilično isto koje imamo lokalno danas (jabuke, kruške, šljive). Do Amerike je uticaj bio iz (srednje) Azije preko rimskih/grčkih pohoda.

Davno citah neku knjigu i ostalo mi u sjecanju da se u nasim krajevima prije turaka uglavnom sadila loza za vino, i da se to za turaka razbucalo. Mozda nisu turci donijeli sljivu ali su vjerovatno uticali da se rasiri jer im trebala za raki. Znaci presli smo sa fermentiranog na destilovani alkohol nekad vjerovatno od 15-16. vijeka.