8 minutes ago, Svemir Zeka said:

Nisam bila u Aziji duže od sat vremena, tako da ne mogu da pričam

Moraš probati! A pod onim što ne moraš: jednom sam se zapio sa par ekspata u nekom irskom pabu u Hong Kongu, pa sam onako pripit otišao u restoran pored. Hteo sam da glumim frajera pa naručio “napamet” sa menija na kineskom (kantonskom), bez prevoda - samo pokazao na liniju.

Žena me pogledala sa tužnim pogledom “da li stvarno hoćeš to zapadnjače”? I donela mi “kiselu” meduzu - pickled jellyfish. Pojeo sam u roku od 5 sekundi, mislim mala porcija je bila, a i da ne ispadnem glup pred društvom, a posle sam otišao kod turčina na kebab.

On 2. 5. 2025. at 4:15, Pixisis said:

Upravo to. Bez pokušaja i eksperimentisanja nema napretka. Naravno da će svako u tom procesu da napravi milion kulinarskih grešaka pre nego što dođe do faze gde na keca može da rekonstruiše neko jelo samo nakon probanja ili da uspešno nadogradi neko etablirano jelo sopstvenim tvistom. Zašto kočiti taj proces ljudima šejmovanjem zbog nekih sitnica?

Neprihvatljivo za stolom mi je samo nešto stvarno fuj, tipa konstantno glasno mljackanje ili nešto još gore. Za sve drugo, radi šta hoćeš i eksperimentiši do mile volje. Ako je ukusno, ješću i hvaliću. Ako nije, neću.

Pa to, cemu sluzi medicinski ili gradjevinski fakultet?

Nego, meni se svidja da crtam, i radim sa materijalima, sad sto ce u postupku neka nastresnica da ode kod babe Cohano, sta da se radi, proces ucenja pokusajem i greskama.

jesu stakes manji kod kuvanja, ali je isti princip.

I, da, nazivi jela sluze za komunikaciju. Ono, odrazavaju, filozofski, njegove karatkeristike i imamo intetnalizovano znacenje tih termina. Stoga je Adam u pravu.

I trece, nije svaki naziv isti. "Pasulj" je genericki naziv kao "vino", dok "carbonara", "bolognese", "chardonnay" to nisu.

10 minutes ago, Seabass said:

De ako imas knjigu, nadji neko narodno jelo iz 19. vijeka da vidimo sta se jelo prije vise od 100 godina? Bas me interesuje koje povrce je zastupljeno i jesu li se koristile zacinske biljke i koliko. Prije elektrifikacije i frizidera, dosta se vjerovatno oslanjalo na fermentaciju, jelo se malo mesa osim zimi, kao uostalom i svuda u evropi u tom periodu.

Drugo, kolika je bila pismenost u 19. i prvoj polovini 20. vijeka, ko je koristio kuhar za recepte? Sumnjam da je bio namijenjen sirokim narodnim masama ali mi je znanje tanko da ista tvrdim.

Dobro

Edited Monday at 14:453 days by Pixisis

4 minutes ago, Budja said:

.

jesu stakes manji kod kuvanja, ali je isti princip.

Nije ti dobra analogija. Postoji sef kuhinje koji dobije termicki nedovoljno obradjeno jelo, zna da postoji mogucnost da jelo nije dovoljno termicki obradjeno, ne proveri isto, i svejedno ga posluzi gostima. Gosti poumiru od trovanja.

O jebo te, u kakvu krajnost odoste.

Koliko se pise o hrani, pomislim da su i drugi na neuspesnoj dijeti a ne samo ja

2 minutes ago, Budja said:

Pa to, cemu sluzi medicinski ili gradjevinski fakultet?

Nego, meni se svidja da crtam, i radim sa materijalima, sad sto ce u postupku neka nastresnica da ode kod babe Cohano, sta da se radi, proces ucenja pokusajem i greskama.

jesu stakes manji kod kuvanja, ali je isti princip.

I, da, nazivi jela sluze za komunikaciju. Ono, odrazavaju, filozofski, njegove karatkeristike i imamo intetnalizovano znacenje tih termina. Stoga je Adam u pravu.

I trece, nije svaki naziv isti. "Pasulj" je genericki naziv kao "vino", dok "carbonara", "bolognese", "chardonnay" to nisu.

Ovo što kažeš za fakultet je dobar argument, ali ne za to što misliš. Postovao sam video gde Italijan pravi carbonaru sa pavlakom pa se stručnjaci zgražavaju u komentarima. Međutim kuvar (jedan od najpoznatijih u istoriji) kaže, greška kod carbonare je kad se sos zgrudva, na to treba obratiti pažnju. To je fakultet, to je ono bitno. Ovo ostalo je meh.

Citirao sam već istorijat carbonare. Ovo što se sad uzima kao jedini mogući recept je aktuelno od kraja devedesetih, do tad je mogla i pavlaka, a pre toga i sve živo. To znači da kad bi transportovali neku italijansku babu iz 1973. ona bi napravila carbonaru posle koje bi praaaavi Talijani morali na plastičnu hirurgiju da isprave grimase na licu. Ne zvuči baš logično.

To bi bilo kao kad bi sad SANU objavio jedan zvanični recept za pasulj, pa onda Srbi seku vene za 30 godina kad neko stavi kobaje umesto slanine, oh ali tako nije jeo Stefan Nemanja. Ma ajde bre.

5 minutes ago, dragance said:

O jebo te, u kakvu krajnost odoste.

Da jbt. Isto sranje da li sam poslužila karbonaru s pogrešnim lukom, kao i da li sam detetu ponudila salmonelu u tiramisuu

9 minutes ago, dragance said:

O jebo te, u kakvu krajnost odoste.

Izvinjavam se odgovor je samo za Budjinu analogiju nema veze sa topikom.

U istoj rečenici stoji pasulj i nadsrešnica. Građevina i arhitektura, regulisane i licencirane delatnosti se stavljaju u istu ravan sa pripremom hrane, bilo koje, nešto što 7 milijardi ljudi radi bukvalno svaki dan, više puta Da nije tragično, mislila bih da je vic.

Šta je sledeće, licenca za spravljanje ručka sa sve nadzornim organom i komisijom za upotrebnu dozvolu? Može, ne bih se prijavila za nju

20 minutes ago, Pixisis said:

Dobro

Ako te ne mrzi, of course.

Dobro je odgovor Budji 😃

A za kuvare, nisu se Midžina i Pata gadile na narodno samo zato jer su donosile duh novog. Iz glave, sećam se da je tu bilo i čak i narodskih lekova za razne boljke, ali i kako žena da vodi dom na moderniji način ili se postavi u njemu (zato je bila neomiljena među establišmentom jer je prilično težila emancipaciji žena, a i društva, a pri tome popularna, znači imala uticaj).

U narodu preovladavalo povrće korenasto i krtolasto, žitarice, mesa baš malo spram današnjih standarda. Začini, pa i to što si nabrojao je dosta.

Što neko kaže, do Džejmija Olivera nismo ni koristili bog zna kakve aromatične travke. Samo što se i on pojavio pre 30 godina

4 minutes ago, Pixisis said:

Džejmija Olivera

Budaletina na kub, usput.

Još jedna straight fire tema

1 hour ago, kronostime said:

Pod "Patin kuvar" mislite na ovo?

https://drive.google.com/file/d/1z5iLeTnuyUJaZSeywsWgYWEa0xha1kY0/view?usp=sharing

Po mom varljivom sećanju iz roditeljske menze, to je negde 1:15 obima.

Doduše, retko se otvarala, ali je pritiskala oblatne bigtajm.

U negdašnje Sovjetskom Savezu* bio je čuveni kuvar izvesnog Viljema Pohlebkina iz Podoljska, npr. i onda kada su se pojavile namirnice u ponudi, počele su duge diskusije, akademske i ne baš, oko načina pripreme - a malo kome je palo na pamet da gosn. Pohlebkin većinu sastojaka verovatno nikad nije ni video.

______

*Kaže stari vic, kad ti banu gosti, ti se spustiš lepo u podrum po jagnjeći but..