Potpisujem apsolutno sve za Bezinovićev film i atmosferu u Domu omladine.

20 hours ago, April said:

Nekako se ušunjao u Dom Omladine da gledam Fiume O Morte - sedelo se na stepenicama, stajalo, rasprodate tri sale, Beograd kao nekad.

Iz filma vrišti Makavejev, i to najfiniji Makov vez. Igor Bezinović je dodatno digao temperaturu snažnom podrškom protestu pre filma i ne bi me iznenadilo da koliko sutra bude proteran.

Teško je opisati šta je u filmu bolje, da li slojevitost u opisu fašizma koja nam nažalost nikad nije bila razumljivija, da li izostanak svakog moralisanja, jer je Bezinović sve vreme samo jako pažljiv posmatrač, kao da je tu samo da nam razgoliti jedan po jedan lejer, a ne da sudi i nameće stav. Ko je gledao filmove Tinta Brasa o Italiji tridesetih, zna tačno o čemu pričam. Plus jednako zabavan kao Bras. Pardon, ne zabavan, urnebesan. Dva sata smeha, i to ne smejuljenja, već baš kikotanja.

E sad, Rijeka. Ja sam mislio da o Istri nešto znam, zapravo pojma nisam imao. Tako lagano saznajemo o riječkom melting potu i svim njegovim korenima, čačkanje po epohama i jeziku koji se menjao kroz svih devet država kojima je Rijeka pripadala, takozvani fijumanski. U film je stalo 10 000 fotografija Rijeke koje blagodareći Igorovoj montažerki nisu izgledale kao pregledanje slajdova, već uranjanje tih crno belih slika u rasejani kolor 21.veka. Deset hiljada fotki prirodno povezanih u tečnu priču.

DiAnuncio nije ispao nikakav romantični zanesenjak,nikakav italijanski Bajron, vrlo je pametno pušten niz vodu da u svetu tabloidnih patriota bude prepoznat i provaljen kao hepi serator maskiran u dendija. Dragoš Kalajić iz Musolinijevog dupeta, koji je, međutim, u Rijeku umeo da dovede Markonija i Toskaninija.

Ovakve ovacije ne pamtim, mislim da če se o premijeri pisati i za dvadeset godina, ali će tad jedno deset hiljadi ljudi tvrditi da su bili, kao da je premijera bila u Areni.

Na žalost, ko planira da gleda, neka gleda u bionji, gde god da se pojavi, YT ili skidanje sa torenta - ne. Samo mrak i ljudi, doživljaj zajedničkog gledanja.

Zavidim

Ja gledao u Uscu, bila je isto puna sala, ali atmosfera dosta njanjava. Tek sporadican kikot bez ikakvog aplauza na kraju, imao sam utisak da sam jedini koga je film odusevio.

Vidim da je odmah usao i u redovnu distribuciju, tako da ce moci da se overi u bioskopu u narednih par sedmica, ja cu sigurno ici da repriziram.

Btw, vidim da je procureo i na torente. Ako se nekome gleda u toj varijanti, a ne moze da nadje trafiku^tm nek se javi.

U Zagrebu isto u redovnoj distribuciju, prve nedelje deset hiljada ljudi.

Dok ga ima u bioskopu, koristiti priliku.

23 hours ago, April said:

Igor Bezinović je dodatno digao temperaturu snažnom podrškom protestu pre filma i ne bi me iznenadilo da koliko sutra bude proteran.

Preteko je Zoki, vratio se u ZG danas.

Spektakularno je bilo na zatvaranju. Ovo izdanje festivala je nadmasilo sva ocekivanja.

Dve korisne informacije:

1. Vecina filmova iz takmicarskih programa ce moci jos nedelju dana se gleda online

https://www.beldocs.rs/beldocs-online-jos-nedelju-dana-festivala-ali-iz-udobnosti-vaseg-doma-2/

2. U Takvudu ce se do 4. juna pustati pobednicki filmovi i najprodavaniji filmovi (Blum, Helsinki effect, Gospodin niko protiv Putina..)

1 hour ago, Tsai said:

U Takvudu ce se do 4. juna pustati pobednicki filmovi i najprodavaniji filmovi (Blum, Helsinki effect, Gospodin niko protiv Putina..)

Taman da pogledam Bluma u Takvudu i Marka Đorđevića online.

Takođe, ako sam dobro shvatio, Hakovanje mržnje treba 31.V da bude prikazano na Insajder televiziji.

I mislim da Kalas više nema ni na jednom spisku?

Odgledah i Bluma, uhvatio poslednju šansu u prepunom Sinepleksu u subotu.

Šta reći, Jasmila.

Ima retku sposobnost da te natera da razmišljaš o sadržaju, a ne kvalitetu filma, pa je takav i ovaj dokumentarac. Ubacila nas je u njegovo vreme, mene lično asocirala na uspeh najnovijeg kineskog ekonomskog modela kao rigidnije varijante samoupravljanja. Dramaturgija njenih radova podrazumeva vrhunsku selekciju bitnih i nebitnih detalja, mada bih tu mogao da se složim sa zamerkama da se preskače užasno stradanje bosanskih Sefarda koje je Bluma formatiralo, za račun dosadnih i predvidivih kadrova Sarajeva sedamdesetih, Kemala Montena, KK Bosna, Zdravka Čolića na Evroviziji i Olimpijade. Samo sam čekao da odnekud provuče deset upola sa lukom.

Film ima trajanje prosečnog igranog filma, pri čemu sve vreme drži pažnju kombinacijom priče o socijalističkom ekonomskom čudu i priča uposlenika koji bez izuzetka o fabrici i danas misle kao o svojoj porodici, o mirnom životu vrednijem od novca. Osećaj da su učestvovali u nečem stvarno velikom ih ne napušta, i Žbanić hvata taj momenat kao lajtmotiv filma i emocije gledalaca vezuje za emocije radnika uhvaćenih u sećanjima na bolju prošlost.

Četiri plus.

Samo zato što mi je od gledanja Fiume O Morte prošlo premalo vremena, pa mi dobro, što Blum jeste, nije odlično kao Fiume.