Ne volim spam, nisam siguran da li su i koliko su AI generisane slike umetnost, široko je to polje za raspravu: Da li nečije reči pretočene u sliku mogu da se računaju u umetnost? Prva pomisao je - naravno da ne. S druge strane, proizvod koji se dobije je često zanimljiv, ponekad fascinantan, izaziva isti osećaj kao kad gledamo nešto što je neko jako vešt napravio - kako to onda nije umetnost?

No, nije mi namera ova diskusija, no ako se neko igra sa nekim od alata za generisanje slika da okači šta je napravio. Ja volim da gledam, možda volite i vi.

ImgBB

06065ba8-e82e-4cc9-a738-e64328ab9504 hosted at ImgBB

Image 06065ba8-e82e-4cc9-a738-e64328ab9504 hosted in ImgBB

ImgBB

DALL-E-2023-12-24-18-23-37-Recreate-the-Renaissance-style...

Image DALL-E-2023-12-24-18-23-37-Recreate-the-Renaissance-style-living-room-scene-with-a-couple-sitting-on hosted in ImgBB

ImgBB

DALL-E-2023-12-24-18-20-24-Modify-the-scene-The-couple-on...

Image DALL-E-2023-12-24-18-20-24-Modify-the-scene-The-couple-on-the-couch-are-now-slightly-turned-in-semi- hosted in ImgBB

ImgBB

DALL-E-2023-12-24-18-25-36-Redo-the-scene-as-a-black-and-...

Image DALL-E-2023-12-24-18-25-36-Redo-the-scene-as-a-black-and-white-illustration-in-the-style-of-Enrique- hosted in ImgBB

Dosta s varijacijama, kačite kako ste se igrali sa Četom i šta ste mu zanimljivo davali da crta i u kom stilu.

Mene AI umetntost uznemirava.

Dazed

Remember when Hayao Miyazaki called AI ‘an insult to life...

I mene uznemiravaju, što samo po sebi ne znači ništa, tj ne određuje da li je to umetnost ili nije. Da li je nešto umetnost je pitanje na koje je gotovo nemoguće odgovoriti definitivno, oko toga se lome koplja kroz celu ljudsku istoriju mišljenja. Umetnost i estetika nisu isto, šta je tačno svest još nije jasno, niti kako je nastala (što je usko i uzročno-posledično povezano s umetnošću), kakva je potreba ljudskog mozga za jezikom, da li se može misliti van njega, koje su nam vrste simboličkih jezika neophodne i potrebne i kako... To se društvene nauke (najskoriji je bum evolucione psihologije) upinju da otkriju od kad je sveta i veka. Raspisah se, poenta je da je bolje pitati kakve posledice neki medijski fenomen može da ima, proučavati kontekst u kom je nastao i moguće uticaje.

Ako neko drži časove engleskog malim Kinezima, verovatno je u programu našao neku lekciju koja se bavi AI tehnologijama. Opšte mesto je da će AI prvo menjati bolničke radnike i nastavnike. Kad decu pitaš što bi to bilo dobro, često kažu da bi AI radnik bio ljubazniji i manje te kritikovao. Lično mi je sve to previše novo još uvek, ali će verovatno momenat kad mi neće biti novo doći vrlo skoro.

Ne plašim se ja AI tehnologija. Plašim se toga što, da sad neko dođe i kaže 'imam mašinu koja uči od ljudi i što je više vi hranite informacijama i pitanjima ona će biti sve pametnija' ljudi bi požurili da vide šta je to i kako to mogu da iskoriste i hranili bi je besomučno, čak i oni koji najbolje shvataju njene posledice (što se verovatno desilo i sa industrijom, dešava se i sa društvenim mrežama, internetom uopšte i dešavalo se sa svim tehnologijama koje su ikad nastale). Ljudska snalažljivost i utilitarnost su, nažalost, smrtonosne. Po nekim teorijama estetike, upravo ono što izbacuje tvoj um iz tog utilitarnog mode-a, što te na ovaj ili onaj način tera da prestaneš da gledaš stvari oko sebe sa potrebom da otkriješ kako ti sve mogu koristiti (na šta smo prosto programirani) je po definiciji lepo.

Šta ja znam, u ovom članku ima bar ponešto o tome ko to za sad proizvodi, što je dovoljno da naša uznemirenost bude savršeno utemeljena u racionalnom. :)

1 hour ago, ivy said:

Mene AI umetntost uznemirava.

U kom smislu? Ako je motiv, to je više ogledalo korisnika. Čak i ovi najjednostavniji alati mogu se koristiti za benigne i opuštajuće ilustracije, da se deci crtaju jednorozi sa leptirićima i slično. A ako je zbog tehnologije, to je još previše novo da bi se znao krajnji ishod. Ne mogu da zamene autore koji prave animirane filmove ili stripove ili slično, ali vrlo lako menjaju ilustratore za jednokratne poslove, tipa dizajn plakata, korica knjige i tako da neki umetnici gube gomilu sitnih tezgi od kojih su godinama popunjavali budžet ili živeli. To jeste loše, ali vremena se menjaju i tako je kako je...

34 minutes ago, juan said:

U kom smislu?

uznemirava me odsustvo emocija..nije umetnost samo slika na papiru/ekranu.. umetnost je razmena emocija/energije,umetnikov izrazaj pa samim tim i prenos energije/emocija a kod ovog to jako,jako fali...

kako moze nesto bez emocija da stvara ,,umetnost,,?

valjda je emocija u samoj biti umetnosti..

ovo njeno je u rangu kako perica zamislja umetnost pa pojacano na max,dodaj svega random..samo vizuelno bez sustine i bilo cega..

..ne znam, ja to osetim i bas me jako uznemirava..bukvalno mi se jezi koren kicme i osetim teskobu u dnu stomaka..

Razumem s tog aspekta. Dosta sam se bavio raznim oblicima i ume da bude zaista skeri, ali mislim i da to tvoje zavisi od toga da li znaš da je nešto AI ili nije, a upravljač alatom može da stvori proizvod (namerno ne pišem "delo", bar za sad) za koji ne može da se zna da je AI.

No, ja sam mislio da neko još okači neke svoja besmrtna remek-dela iz Dall-E, Leonarda, Midjourney...

Edited Friday at 18:462 days by juan

ImgBB

je-sa-kakaom hosted at ImgBB

Image je-sa-kakaom hosted in ImgBB

On 28. 3. 2025. at 12:14, Hermetico said:

Šta ja znam, u ovom članku ima bar ponešto o tome ko to za sad proizvodi, što je dovoljno da naša uznemirenost bude savršeno utemeljena u racionalnom. :)

Nema umetnost, niti je ikad imala veze sa racionalnim...

Sa takozvanom inteligencijom jos manje...

I bas zato i iskljucivo zato, umetnost je, kakve god joj celomudrene definicje kacili, samo i jedino ljudska, Covekova...

... again he heard a man's voice - the frail and indomitable sound that can be made to carry an infinity of thought, resolution and purpose, that shall be pronouncing confident words on the last day, when heavens fall, and justice is done - again he heard it ...

I zato, kakva kurac AI i umetnost...

Bio je, na primer, 1:

Charles Roka, ili
Charles Antonio Roka, ili
Róka Károly

Princ kica, princ Gipsy kica (ovde ne ide ono ciganski iz samo jednog razloga), (seksualnio je otkriveno, dodato kad su se ovog slikara dohvatili novopisaci i novocitaci svega i svacega, pre toga se seks podrazumevao kao nesto o cemu se ne govori) objekt od jedne devojke, Ciganke, ponekad je prikazuje kao cedno polugolu, ponekad joj kosu boji u plavo.
Govoreci o njemu, obicno kazu uspesan (finansijski pre svega) kao slikar, promasaj kao umetnik.
Ono, kazu i da ga takozvani umetnicki svet nije voleo, ali da ga je volela publika.

Akademski slikar, to je obavio u Budimpesti, malo skita po Evropi – kazu da je u Marseju video devojku koja mu je kasnije, celog zivota, bila motiv.
Skrasio se u Norveskoj, 1937. godine i proveo godinu na tamosnjoj slikarskoj akademiji.
Stil – ako se to tako zove – jeste pomalo pin-up; slika i decu u travi, obicno sa ponekim kucnim ljubimcem.
Tu je i madjarski folklor: ne znam da li je njegovo slikarstvo stvorilo predstavu o nocima u pusti, sa cergama i vatrama koje plamte, u kojima neke vatrene zene igraju csardas, ili se Roka samo naslonio na predstavu koja je vec postojala.

Bice da je od svega po malo.
U vrlo malo podataka koji se o ovom slikaru mogu naci, nadje se i podatak da je imao izlozbe u Madridu, Barseloni – Lozani.
Mogu da se dosetim – odnekud – vremenu odrzavanja spanskih izlozbi; sram ga bilo ko zlo pomisli, osim da svaki totalitarizam ima svoj socrealizam.
Lozana se, prosto naprosto – uklapa.

Ipak, 2003. godine norveski Haugar Vestfold Kunstmuseum, kao prva i jedina od takozvanih pravih i uglednih institucija, organizuje izlozbu ovog slikara.
Fotografije ce se tesko naci, ali ima nesto u tome sto se slikar koji je sebe autoportretisao kao gore, celog zivota vracao motivu Ciganke iz Marseja.
Ako je i bilo necega izmedju njih dvoje, mislim naravno na virtuelno, to je moralo da bude nesto iz sveta crnokosih i vitkih istocnoevropskih ili srednjoevropskih hohstaplera – setim se uvek price o primasu jedne srednjoevropske kapele koji je nesto malo uoci WW1 zaveo kcer belgijskog kralja – ko ne veruje moze da pita Capeka.
Nekadasnji virtuelni svet romantike na nacin malogradjanina i vernih citalaca te vrste literature.
Svet koji je stvarao i ziveo u stereotipovima kakvi su Madjarska cardasa, Bec valcera, Rusija po kojoj jure trojke….

MirJam Srbija i poslovicno srpsko gradjanstvo...
A mozda samo svet kome je trebalo malo mira u nemirnom 20. veku.

A, da: Ciganka iz Marseja je imala plave oci.
Obaska sto je bila prva umetnost koja je u kuce, domove, nekih ljudi unela nesto umetnicko.
Makar samo kao izraz potrebe da se stavi nesto na zid, nesto uramljeno.
Ambiciozno i dirljivo bas kao i one knjige kupovane na razne otplate i stavljene tamo gde je predvidjeno mesto za knjige u nekom namestaju, regalu...

to kako ljudi doživljavaju AI ''umetnost'' je smehotresno

jedan moj mladi rođak koji je dobio da ilustruje knjigu koju je priredila njegova majka je umislio da je jebeni umetnik, čak ne ni dizajner

hvalio mi se kako je to uradio, rekla mu ja da mi pošalje pdf da vidim to, ma kičerica samo takva

mi smo na fakultetu imali vežbe tipa, profa nam donese dve slike ( koje je kritika već obeležila, jednu kao umetnost a drugu kao kič) , da raspravljamo i pogađamo koja je umetnost a koja je kič. bilo je tu svakakvih komentara, ali da sad ne skrećem sa teme, htela sam samo reći da to odvajanje žita od kukolja i nije neka nemoguća misija.

ja AI shvatam slično kad kad smo počeli da crtamo na računarima. nije isto, naravno, ali suština je tu, radi se o alatu

ko ne ume da projektuje, ne ume to da radi ni sa AutoCAD-om ni sa bilo kojim drugim programom za crtanje i projektovanje

mnogi misle da je dovoljno da znaš da radiš u tim nekim programima da bi znao i da projektuješ. posledice toga vidimo u masi loših i nekvalitetnih projekata

elem, sve zavisi od toga ko se AI lati, čovek je suština svega, nikada niko neće ismisliti takvu AI koja će bez čoveka moći da stvara umetnost

Edited yesterday at 08:191 day by duda

@namenski @duda

Naravno da je za umetnost potrebna inteligencija. Potrebne su i emocije i svest, sve to ne može da se odvoji jedno od drugog. Problem je u imenu fenomena - veštačka inteligencija. Ne postoji veštačka inteligencija. Ne samo da umetnost ne može da postoji bez emocija, ni inteligencija ne može da postoji bez emocija, tj bez motivacije da postoji, uči i razvija se. Naravno da mašine nemaju nikakvu sopstvenu motivaciju, to ne moram ni da pišem.

To, marketinški vrlo dobro ime, je običan (ali odličan) opijum za narod. Jedna velika baza podataka, nakačena na brzu računaljku, se uvaljuje kao nov oblik postojanja, nekakva misleća mašina, zato što ljudi odvajkada žele da upoznaju nov oblik postojanja, toliko očajnički da prestanu da misle kad im neko to ponudi. U suštini, ti ljudi nam prodaju našu sopstvenu inteligenciju kao mitsko biće. Kao što naš telefon nije nimalo pametan, nije ni Chat GPT. Sve smo to već videli s religijom, otkad je prvi put upakovana kupujemo boga. I mi ga kupujemo i kupujemo, sve u nadi da postoji, a ništa se ne menja.

Rekavši to, ovo je obična nova alatka, kao što ne kopa motika tako ovo nit misli nit stvara. Ali se koristi i može kroz to da se misli i stvara, kao što može kroz bilo koji medij. Da li će poroditi nešto vredno pomena, zaista je rano reći. I religija je porodila mnoge stvari vredne pomena, tj porodili su ih religiozni ljudi. Da li smo posle toga bili u većem plusu ili većem minusu, zavisi od nečije perspektive. Namera je tragična, ali ni ti zlonamerni proizvođači nemaju pojma šta će njihova zla namera da stvori suočena s tuđim dobrim namerama.

Ovo je običan medij, uklapa se u bilo koju definiciju medija, ne može se poreći da je medij, niti s imalo ozbiljnosti i legitimiteta ni pomisliti da je bilo šta više. Da li je i koliko upotrebljiv, stvarno ne bih da predviđam. Ljudski je i samo ljudski. Nisu ga napravile ni žirafe, ni bog, niti se pravi sam (kao što će ti svaki AI entuzijasta reći: 'on tek uči', brt ne postoji 'on'). Dakle, sve po starom, što se mene tiče.

Edited 22 hours ago22 hr by Hermetico