2024 - retrospektive

[palfoot]

Neka godisnje retrospektive zapocnu (omiljeni albumi, singlovi, koncerti, etc, etc) 

 

Licni osvrt : Za razliku od prethodnih godina ove ne uspevam (jos uvek) da izbacim listu albuma, ili sam slabo pratio ozbiljniju i eksperimentalniju muziku, ili mi jednostavno nije bilo dovoljno stalo do tog formata, kako god da se okrene, u duhu nekog kontinuiteta onoga sto sam i najvise postovao na PPP odlucio sam da umesto svega toga izbacim listu najzaraznijih i najeuforicnijih klupskih bengera koji su izasli u 2024. Jos predvidljivije je sto je sve sa drimi zenskim vokalima :-)

 

Je, nesto je kvrcnulo poslednjih par godina i doziveo sam skoro midlejdz tinejdzersku regresiju muzike kao ASMR / dopaminsko-serotoninsko / euforicnog dozivljaja. Tesko da imam strpljenja za nesto drugo (ovde ulazi i ADHD) a dokaz o (opsesivno-kompulzivnim) ponovljenim slusanjima jednostavno ne laze ( terminologijom sizoja, stavite me na poligraf, ako mislite da je suprotno, he-he-he )

 

Ovim redom (ide kao plejlista) : Top 20

 

1. Kettama & Interplanetary Criminal - Yosemite (Steel City Dance)

 

Gospodin Ketamin pritiska sve prave dugmice vec dve godine unazad isporucuje najeuforicnije rejv himne sa ludim bpmom, i ova nije izuzetak - prosto je neverovatno koliko dobro idu zajedno tvrdi gruv, revival najbrzeg garazha i semplovani vokal koji dize iz mrtvih, treba nam vise ovoga please !

 

2. Cortese & BOP – No One Else (Nervous)

 

Opet brza garaza ali sa drimi trensi sintovima koji su i zastitni znak ruje BOPa, tu je i chipmunk pitchovani vokal iz snova, pa jos i retro devedesete klavir, super spakovano i ultra zarazno, skriveni dragulj koji se nece naci na listama iako je izdat za famozni njujorski lejbl Nervous

 

3. YU QT – Dream Theme (n/a)

 

Ovog puta bez garaze sto je bas cudno s obzirom da se radi o ostrvljanima, vrlo retro, vrlo leto, vrlo euro house / italo dance, sa jos malo kerfri vokala vecih od zivota, to da ih je Denham Audio prvi remiksovao govori mnogo

 

4. Mathame – Angel (MHA)

 

Italijanski duo koji u poslednje vreme zakiva sa retro juro trens himnama apdejtovanim sa melodicnim (nazovi)tehno sastojcima, koji zvuci vise Tiesto od Tiesta (sada), ovog puta sa super epskom melodijom iz njiove kujne koje se ne bi postideli ni Gigi D'Agostino a ni Eiffel 65. Himna leta svetog Mikonosa 2024.

 

5. DJ Seinfeld – Hopecore (Ninja Tune)

 

Ne znam sta je to sa svedjanima koji u poslednje vreme bas isporucuju trens-koji-nije-trens (videti pod Evigt Morker, Varg²™), no ovo je u svakom slucaju jako dosledno sa onim sto je Seinfeld i ranije izdavao pa jos i korak napred, super euforicno i super melanholicno u isto vreme, uzevsi pokoji najbolji sastojak i iz Bicep i iz Burial skole 

 

6. B.D.B – L.A.V.A (Chroma)

 

Kad smo vec kod Bicep evo ih u onome sto rade najbolje : da me u pola noci neko probudi i pita cija je ova traka trebala bi jedna milisekunda da pogodim, pa i u kombinaciji sa Benjamin Damage-om, za kojeg nisam bas siguran kako je doprineo svemu ha-ha (plus savrseno ide posle Hopecora)

 

7. Geo22 – Violet (n/a)

 

Ha, niko ne bi mogao da pretpostavi da ce Dream Dance kompilacija doziveti svoje vaskrsnuce u prosloj godini sa trakom koja zvuci kao da je kompilaciju kurirala Hildegard von Bingen licno Dungeon synth ne zna nista u odnosu na ovaj katolicki trens sa preludom ikonografijom od dva lika koji su super viteski nabrijani  i zovu svoj prvi EP Knightcore 

 

8. Lawrence Hart & Giulia Tess – Trust (Double Six)

 

Opet pitchovani hipereuforicni vokal, progressive breaks energija, bas koji kida, i jedna vrlo maksimalisticka kolaboracija dvoje producenata koji savrseno promisljaju sta bi neo-trens trebalo da bude

 

9. Kelly Lee Owens – Higher (DH2)

 

NIsam toliko ispratio raniji opus KLO no Higher je klasicna dizalica sa andjeoskim vokalom, ono sto nedostaje u smislu tvrdjeg bita ili basa nadomescuje kila reverba na glasu, elektronski dream pop u svom vrlo respektabilnom izdanju, bas kao Heather Duby nekad

 

10. FKA Twigs – Eusexua (Young)

 

Ovo (mi) je mozda najemocionalniji momenat iz FKA Twigs diskografije i jedna od pesama koje su svakako obelezile godinu, progresija je takva da je sve  vrlo nestabilno i krhko i iz placljivog vokala izranja i neubedljiv gruv za standarde ove liste (sto Anyma remiks ne uspeva da pozlati), ali sve se da oprostiti jerbo apsolutno dira sve ostalo i nije uopste Twigs-gimmicky kako ume da bude

 

11. Cell M8 – mmm k.x (n/a)

 

Ajajajajaj vise volim da vidim ove misteriozne underground producente na listi od ovih instagramabl Bojler rum zvezda ali sta cu : etar je etar i ne diskriminisem, uglavnom ova traka zvuci kao apsolutna bombonica sa neo-retro aplifting i hiperpop senzibilitetom u isto vreme, nesto u cemu su se poprilicno izverzirale Doss i TDJ, samo bez bubblegum vokala

 

12. Anfisa Letyago – Origami (Noted.Records)

 

Super popularna Anfisa isporucuje twee pop ekvivalent trensa, nista posebno flashy, samo ultra catchy

 

13. Dosem & HANA – Ethernal (Anjunadeep)

 

Medju najsporijim na listi, nisam mislio da cu ovako nesto cuti na Anjunadeep, uranjajuce acid house ludilo koje vristi devedesete sa ubica vokalistkinjom koja super podseca na prvu damu vokalnog trensa, Jan Johnston

 

14. Confidence Man & DJ Boring – Forever 2 (Crush mix)

 

Jos jedan savrseni letnji benger i apsolutna inditronicna ekstaza : i melodija i vokal poentiraju, i opet throwback na devedesete, a nema potrebe komentarisati ni da DJ Boring realno nikad nije bio dosadan 

 

15. Nia Archives – Crowded Rooms (Island)

 

Opet Dzekil i Hajd, euforija i melanholija u istom pakovanju. Pokusavam da se setim kada je d&b poslednji put zvucao ovako topao i organski i ne ide : Nia je sve pozlatila, a kao introvertirani klaber mogu i da se poistovetim sa liriksima 

 

16. Kassie Krut – Reckless (Fire Talk)

 

Kad smo kod organskih sastojaka ovde imamo nesto manje konvencionalno koje je savrseno odradilo za klupski podijum, od ljudi koji su svirali u math rock bendu . Iako je vokal robotski monoton, svedeni bas, ritam masina i hiperatmosfericni elektronski sugejz dron zajedno isporucuju jedan od najefektivnijih bengera godina

 

17. effy & Mall Grab - iluv (Fragrance)

 

Epizoda : kada real-life parovi prave muziku. Obicno mi Mall Grab legne na prvu loptu ali trebalo mi je vremena da zavolim ovu traku, vokala i progresije (ocekivano) nema dovoljno za moj ukus, gruv je hardkorast ali je i sve super repetativno, melodije su jedva tu, sve u svemu na kraju je ipak kliknulo za listu

 

18. Jasper Tygner – Before Me (Technicolour)

 

Po senzibilitetu najblizi Bicepu i Seinfeldu, ovo je jos jedna potpuna bombonica od mladog Tygnera, savrseno nalezuci euforicni vokali i vispreni sint arpedji dominiraju ovom vrlo kul trakicom

 

19. Caribou – Broke my Heart (Merge)

 

Ultra zarazno i najvise pop od Caribou-a (a mozda i Daphni) ikada (prateci Four Tet-ov primer) : vokali su Snaith-ovi, samo kroz neki plugin (non-binary as fuck?), tu je i referenca na Tom's Diner od Suzanne Vege a ceo utisak je da je za garazni domen ovo ono sto je Young Folks (u pocetku) bio za indie crowd

 

20. Drinks On Me & Southby – There For You (n/a)

 

Super-emo garazna himna, prebrza za future, prespora za speed, deluje kao da ce se ovo sa odusevljenjem pustati na zanrovskim zurkama kao katarzicni slagvort

 

 

Happy NY svima i sve najbolje, puno kul muzike :-)

 

Edited January 8 by palfoot

[Bojan]

1. High Llamas – Hey, Panda!
neo-psychedelic, art-rock
Sean O’Hagan, kako i sam kaže, ovoga puta nije toliko obraćao pažnju kako će publika suditi o onome što bude napravio. Uz odličnu ekipu saradnika uradio je jedan sjajan album, gde se prepliću razni elementi, ali uz jedan prepoznatljiv pečat. Prosto, od prvog stiha ulazim u Alice in Wonderland i tamo sam do poslednje pesme. Ono što je najvažnije često se vraćam.
Sisters Friends
 

2. Laura Marling – Patterns In Repeat
folk, americana
I na ovom albumu Laura Marling je vrlo prepoznatljiva, sa svojom mistikom, savršenom poetičnošću ali jakom svesnošću i samorefleksijom, što donosi odgovore u vidu malih otkrovenja. I ovoga puta pesme su uglavnom o onome što joj se u životu događa, a to je roditeljstvo. Savršena akustika, odličan gitarski minimalizam i dosta dobrih sitnih detalja u produkciji.
Caroline
 

3. Father John Misty – Mahashmashana
vintage-rock, cinematic
Već sa prvom i naslovnom pesmom ulazi se vrlo pompezno, grandiozno i sa bogatom orkestracijom. Gotovo kao simfonija. Ali to je ono što apsolutno leži Joshu Tillmanu. Stilski je dosta šareno i sinematično, pa više liči na dobar soundtrack. U drugoj pesmi She Cleans Up ima čak i dobrog glam zvuka iz sedamdesetih. Ima i smirenog i ozbiljnog stila Frenka Sinatre, ali i stvari koje su sjajna vožnja u stilu Chrisa Ree.
Josh Tillman and the Accidental Dose
 

4. Greg Foat – The Glass Frog
mo-jazz
Hvala Greg Foatu što je ovako aktivan poslednjih godina i možemo da slušamo sjajnu muziku. Mislim da je i ove godine izbacio dva dobra studijska albuma. Dajem prednost staklenom žapcu. Prilično atmosferično sa dobro aranžiranim duvačkim delom i perkusijama i sa povremenom notom noara.
My Love Has Green Eyes
 

5. Sprints – Letter To Self
post-punk
Debitantski album ovog dablinskog benda zaista ima sve dobre elemente koje se traže kog ovog žanra – tenzičnost, bučnost, kulminacija i katarza. Karla Chubb izvanredno sve pokriva širokim rasponom svog vokala.
Cathedral
 

6. Nick Cave & The Bad Seeds – Wild God
psychedelic
Na albumu se zaista vidi da je Nick Cave na neki način okrenuo list. I sve je predstavljeno na jedan veličanstven način uz dosta uloženog truda, znanja pa i sredstava. Upotreba orkestra i hora je odlična. Tekstovi isto veličanstveni. Sve pesme na albumu su sjajne.
Long Dark Night
 

7. Kim Deal – Nobody Loves You More
indie, dream-pop
Ovo je prvenac Kim Deal pod njenim imenom. Ali stvarno se za nju može reći da ništa ne radi ispod proseka. Naprotiv. Uporedio bih ovaj album sa takođe sjajnim albumom Father John Mistija, ali u smislu da je dosta raznolik i da može da prođe kao dobar soundtrack. Upravo ta raznolikost nam oktirva jednu novu stranu Kim Deal.
Disobidience
 

8. Kit Sebastian – New Internationale
neo-psychedelic, anatolian pop, revival
Londonski duo (Kit Martin i Merve Erdem) koji iz albuma u album izbacuje sjajnu muziku i ovoga puta izlazi sa jednim sjajnim koktelom psihodeličnog anatolskog roka sa jazz prizvukom. Pored muzike imaju i sjajnu estetiku.
The Kiss
 

9. Jessica Pratt – Here in the Pitch
vintage-rock, bosanova
Bajkovit vokal, sa hipnotišućom gitarskom podlogom i sjajnim ritmičkim dodacima. Ima tvinpiksovske ali i brazilske elemente. Intimno, lagano i ujednačeno - možda za neku noćnu priliku. Toliko dobar album da ga ne možete zaobići.
Better Hate
 

10. Elbow – Audio Vertigo
alt-rock
Album ima dosta prizvuka devedesetih. Gotovo svaka pesme je uspela da me na neki način odmah animira, ali i da me asocira na nešto – malo na ranije radove Arctic Monkeys, malo na Morrisseya, pa čak i na Petera Gabriela. Ali svakako ne zvuče kao neka kopija i ceo album se sa uživanjem sluša.
Balu
 

11. New Dad – Madra
shoegaze, dream-pop
Debitantski album još jednog irskog benda, ali sa već popriličnim iskustvom. Odličan shogaze/dreampop za prave ljubitelje ovog zvuka. Inače, Julie Dawson je ove godine izbacila i jedan album pod svojim imenom – isto dobar ali u nešto drugačijem ambijentu
Where I Go
 

12. Cindy Lee – Diamond Jubilee
vintage-rock, blues-rock
Dva sata savršeno doteranog materijala koji nam je ponudio Patrick Flegel. Vokali su sjajni, kao i gitara sa blues prizvukom. Ceo album obuhvata neka dobra astralna atmosfera.
All I Want Is You
 

13. Nala Sinephro – Endlesness
mo-jazz
Jedan vrlo prijatan spiritualno-levitativni zvuk na drugom albumu harfistkinje Nale Sinephro. Na albumu gostuju i drugi sjajni muzičari. Pored, već “stare” gošće, Nubya Garcie, tu je između ostalih i bubnjar Black Midi. Odlični ritmični momenti, sax, pa i upotreba syntha. Sve u laganom i opuštajućem ambijentu.
Continuum 1
 

14. Cage The Elephant – Neon Pill
alt-rock, brit-pop
Ovo je nešto što hvata na prvu loptu. Album je producirao Dan Auerbach iz Black Keys. Ali meni se čini da je ova kombinacija dala mnogo bolji rezultat nego recimo sam album Black Keys, koji je takođe izašao ove godine. Na albumu ima nekoliko pravih bangera (recimo, sve tri prve pesme)
Rainbow
 

15.   English Teacher – This Could Be Texas
hybrid-rock
Bend iz Lidsa, ovogodišnji dobitnici Mercury Prize, dolaze sa dosta kvalitetnim aranžmanima i uslovno rečeno eksperimentalnim zvukom, kakav je već dosta zastupljen na britanskoj sceni (Black Country New Road). Ali, opet sve je sjajno. Vokal, bas ulazi, piano. I što je najvažnije svaka od pesama vas na neki način zaintrigira od samog početka.
Broken Biscuits
 

16. Jane Weaver – Love in Constant Spectacle
neo-psychedelia, electronic
Rekao bih jedna već podugačka, konstantna i plodotvorna karijera ove liverpulske autorke. Ovoga puta je u saradnji sa Johnom Perishem izbacila možda jedan od njenih najboljih albuma. Karakterističan psihodelični synth, uz sjajan vokal, ali i izvesna sloboda u aranžmanima koju je verovatno doneo Parish.
Emotional Components
 

17. Mk.gee – Two Stars & Dream Police
pop, retro
Izvanredan debitantski album Mike Gordona. Ima tu nekog zvuka osamdesetih. Ali najviše me je privuklo jer sam negde osetio da me podseća na Police ali specifično onaj njihov zvuk sa albuma Regata Blanc, koji sam obožavao. Album zatvara pesma koja upravo u svom nazivu sadrži reč Police i istovremeno je u naslovu albuma.
Dream Police
 

18. Julia Holter – Something in the Room She Moves
ambient, electronic, experimental
Dopada mi se što Holter uvek daje sebi dosta slobode. To čini pesme nepredvedivim, pomalo mističnim, a opet meditativnim. Oseća se i jedan dosta dobar unutrašnji dijalog i emocije.
Something in the Room She Moves
 

19. Porridge Radio - Clouds in the Sky They Will Always Be There for Me
post-punk, new wave
Ovaj sjajan bend iz brajtona, na četvrtom albumu, donosi nam malo i nekih promena. Svakako je saradnja sa Dom Monksom, koji radi sa Laurom Marling i Big Thief, donela dosta toga novog. Sve je malo laganije, ali opet sa dosta prepoznatljivosti i karakteristične poetike Done Margolin.
In A Dream I am A Painting
 

20. The Cure – Songs of a Lost World
alt-rock, goth-rock
Ovo je svakako jedan od boljih radova ovog već dobro etabliranog benda, iako možemo reći da je ovo na neki način povratnički album. Zvuk je vrlo prepoznatljiv, ali savršeno odmeren i uklopljen u sadašnji trenutak.
All I Ever Am
 

21. Satellite Jockey – Plays Music!
neo-psychedelia, pop
Od ovog lionksog benda nam stiže jedna prava francuska psihodelija. Ovo je stil koji mi jako leži. Prožeto šansonjerskim uticajem i pomalo bajkovito.
Mouvement
 

22 Brijean – Marco
electronic, pop
I kod ovog dua iz Oklanda dominira jedna psihodelična nota. Negde malo podsećaju na Kit Sebastian. Ima dosta lounge, ali i groove momenata. Pa i neka dobra balada, kao recimo Roxy. Produkcijski je sve odlično.
Euphoric Avenue
 

23. Willow – Empathogen
pop, funk
Pored nekoliko dobrih albuma sa pop scene, hajpa oko albuma Brat, što je barbie pop malo bacilo u defanzivu, meni je pažnju privukao ovaj album. Upravo zbog tog fjužna sa uticajem funka pa i modernog jazza. Na jednoj pesmi gostuje i St Vincent koja je takođe ove godine izdala dobar album.
bigfeelings
 

24. Michael Kiwanuka – Small Changes
vintage-soul
Nemam mnogo toga novoga da dodam za Kiwanuku, osim da je izdao još jedan dobar album koji pravi sjajnu atmosferu, vrlo je ujednačen i dosledan i može se slušati u celosti.
Small Changes
 

25. The Soundcarriers – Through Other Reflections
neo-psychedelia
Bend iz Notingema, koji vrlo rado slušam. Imaju tu stereolab podlogu sa izraženim zvukom i atmosferom kraja šezdesetih i početka sedamdesetih (recimo nešto kao Byrds). Pre dve godine su, posle duže pauze, izdali odličan album Wilds. Sa ovim albumom apsolutno potvrđuju kvalitet.
Already Over
 

26. Adrianne Lenker – Bright Future
americana, folk
Adrianne Lenker je pravi majstor takozvane sobne svirke, gde čujete i škripu gitarskih žica ali ponekad i pomeranje stolice na kraju pesme ili neki neobavezan početak. Sve to nije nimalo jednostavno pripremiti još da ovako dobro zvuči. Iz godine u godinu izbacuje odlične albume što samostalno, što sa Big Thief. Jedna od najboljih autorki u žanru.
Sadness As A Gift
 

27. Waxahatchie – Tigers Blood
indie-folk, americana
Čisti i čvrsto pozicionirani americana zvuk koji nam donosi Katie Crutchfield na ovom albumu. Na momente vrlo intimno. Na pesmi Right back to it gostuje i zvezda u usponu MJ Lenderman.
Right Back To It
 

28. A Certain Ratio – It All Comes Down to This
alt-pop
Veterani koji i dalje jako dobro zvuče. Imaju jaku ritmičku podlogu na šta nabacuju vrlo zanimljive kombinacije funka, syntha i raznih drugih uleta. Na ovom albumu me u više navrata podsećaju na period Bouvijeve berlinske trilogije.
Dorothy Says
 

29. Kendrick Lammar – GNX
rap
Red je da uđe i neki rap na listu, pored ovolike konkurencije ove godine. I to neka bude baš najveće ime. Pa, kažu da je rap ove godine održao u fokusu beef između Kendricka i Drakea. Sumnjam u to, jer rap je ipak već postao višedecenijski kulturni fenomen.
heart pt. 6
 

30. Susan James – Time is Now
psychedelic, americana
Pošto sam počeo listu sa Sean O Haganom evo i da završim sa albumom na kome je sarađivao. Susan James je već dokazana autorka sa jednim Johni Mitchel stilom, uz izvrsno dodatu psihodeličnu notu i odličnu produkciju.
Daydreamer

[Dolgoruki_Anžujski]

Gde je... šta radi boginja 2024.te . Još snima. I te kako.   

 

[ultra plasticni]