Visoko obrazovanje vs zanat kao izbor zanimanja u Srbiji i vani i ostale crtice o obrazovanju

[Verterdegete]

45 minutes ago, Sestre Bronte said:

 

Ja ne vidim nijedan argument. Ovo za Ničea je tačno, ali ne baš uvek, nego ponekad. Sa visokim obrazovanjem možeš da zarađuješ nekad manje, nekad više od zanatlije, ali ćeš u svakom slučaju zarađivati drugačije od zanatlije. Ako si pored visokog obrazovanja kasnije i usavršio svoja znanja, postao fahman, tj izučio zanat svoje struke, ne postoji zanatlija koji može da dobaci do tvoje zarade. Znam univerzitetske profesore koji zarađuju kao manja fabrika, a ne verujem da im nešto ide čitanje Ničea.

 

 

 

Univerzitetski profesor nije zanimanje, vec funkcija. Isto kao sto je automehanicar zanimanje, a vlasnik automehanicarske radnje funkcija.

[Verterdegete]

I nijedan univerzitetski profesor ne zaradjuje kao omanja fabrika. Onaj CEO u Americi sto je ubijen ne zaradjuje kao omanja fabrika.

[Sestre Bronte]

10.2 miliona amerkičkih evra ti je zarađivao ubijeni ceo, za tu zaradu fabrika bi morala da ima stotinjak +- miliona promet

 

ovo je sad već oftopik, moja klupa, priznajem

 

pošto se raspravlja o humanističkim naukama (što je po mom mišljenju contradictio in adjecto), nemam ja ovde šta da tražim

[Venom]

Ako je priča o pravoj lovi, onda je odgovor none of the above, tj. nijedno zanimanje nije relevantno. Bitno je samo šta tačno radiš odnosno za koga. Ako si zaposlen, tu nema neke velike love za najveći broj ljudi, irelevantno je da li zarađuješ 500 ili 5k evra. Omogućava drugačiji životni stil, ali ne otvara neka posebna vrata i nije druga dimenzija. Evo imate po Amerikama ove što zarađuju po 150k-200k x2 porodično, pa onda pišu kolumnistima da im pomognu, jer jedva spajaju kraj s krajem.

 

U Evropi i zapadnom svetu je za pravu lovu generalno najrealniji put biti naslednik porodičnog bogatstva.

 

Inače ima jedan klip/intervju sa Gregorom Gizijem, nemačkim političarom i bivšim liderom levice, gde kaže na početku "znam da muzem, znam da radim veštačku oplodnju", pa posle nastavi "otac mi je rekao da ako ikad odem u drugu zemlju da tražim azil, mogu da zaboravim na obrazovanje pravnika, ali kao kauboj mogu da radim svuda". Tako da čovek ima dodatno obrazovanje kao stočar.

[eumeswil]

1 hour ago, Sestre Bronte said:

pošto se raspravlja o humanističkim naukama (što je po mom mišljenju contradictio in adjecto), nemam ja ovde šta da tražim

Diskusija je krenula od ovoga:

 

8) Za obrazovanje u drugom, humanističkom smislu, da ga tako nazovem, u današnje vreme formalno obrazovanje nije potrebno. Javne biblioteke, internet, radionice, kursevi itd. Za čitanje antropologije, istorije, filozofije, književnosti nije potreban faks.

 

Nije bilo uopšte poenta da je formalno visoko obrazovanje nepotrebno kao što si ti pogrešno protumačio. Nego da su za dobar deo ljudi ljudi (iz uslovno rečeno nižih/srednjih slojeva koji nemaju luksuz da studiraju nešto što nije korisno sa aspekta zarade) dosta bolje u svakom smislu da idu na zanat nego na određene fakultete, uključujući humanističke. I da je korisnije i od drugih oblasti visokog obrazovanja koji se tretiraju kao svete krave kao što su prirodne nauke. Jer postoje vrlo konkretni benefiti kad se podrobnije analizira, a tiču se stabilnosti posla, uslova rada, visine primanja. Posle si uzeo primer profesora koji mlati pare kao dokaz da to baš i nije tačno.

[noskich]

13 hours ago, Venom said:

irelevantno je da li zarađuješ 500 ili 5k evra. Omogućava drugačiji životni stil, ali ne otvara neka posebna vrata i nije druga dimenzija. Evo imate po Amerikama ove što zarađuju po 150k-200k x2 porodično, pa onda pišu kolumnistima da im pomognu, jer jedva spajaju kraj s krajem.

Ne bas. Od sustinske su vaznosti i zarada i troskovi. Ne moze konstrukcija da stoji na jednoj nozi nikako. Naravno da je sve mnogo lakse ako se ima visoka zarada, ali ako je pojedu troskovi onda je zarada irelevantna. I treca varijabla je jako vazna, ne samo prihodi minus troskovi, vec gde ide resto. Ako resto stavljas na bankovni racun pojesce ti ga inflacija. 

Moraju sve tri noge da budu jake da bi se zaista napravio ogroman skok. To jest da se od nule uspnes u nekoliko procenata na vrhu. 

 

E sad, druga je sasvim prica u kojoj to meri zavisi od pojedinca. Vecina rade svaki dan da bi bukvalno samo jeli i spavali. U Adis Abebi iznajmljuju krevet na noc ispod satora, ukljucena cena neke supice za veceru. I za to treba zaraditi. 

 

I kako vreme prolazi ta prica je sve teza jer plate stagniraju a imovini raste cena tipa nekretninama, akcijama itd. Takodje sve je teze doci do natprosecno placenog zaposlenja.

 

Recimo pre 15 godina plate u mom okruzenju nisu bile znacajno nize nego sada, a sa tim klasicnim ulaganjima u nekretnine i akcije si mogao do sada da nominalno uvecas brojke pa recimo 3 puta realno. E sad, kada se uracuna inflacija pitanje je sta si tu realno zaista dobio, ali ako se poredis imovinski sa pre i sada tu je onda jasno.

 

 

 

 

Edited December 10, 2024 by noskich

[đorđe geprat]

13 hours ago, eumeswil said:

Diskusija je skrenula

 

odnos prihodi - rashodi. je začaran krug. trošiš zarađeno. kada porastu prohtevi moraš više da zaradiš da bi mogao da potrošiš... nije tema.

 

ja sam shvatio kao dilemu da li učiti koliko ti treba da zaradiš za život (najbrže zanat) a da usput stičeš razna znanja ili školovati se da stekneš puno toga u glavi a onda to iskoristiš da zaradiš.

 

prvo te na neki način ograničava, usmeren si, kod drugog imaš više opcija, fleksibilnije je.

kod prvog, ranije možeš da kažeš da si svoj, nezavisan čovek.

Edited December 10, 2024 by đorđe geprat

[noskich]

29 minutes ago, noskich said:

Ne bas. Od sustinske su vaznosti i zarada i troskovi. Ne moze konstrukcija da stoji na jednoj nozi nikako. Naravno da je sve mnogo lakse ako se ima visoka zarada, ali ako je pojedu troskovi onda je zarada irelevantna. I treca varijabla je jako vazna, ne samo prihodi minus troskovi, vec gde ide resto. Ako resto stavljas na bankovni racun pojesce ti ga inflacija. 

Moraju sve tri noge da budu jake da bi se zaista napravio ogroman skok. To jest da se od nule uspnes u nekoliko procenata na vrhu. 

 

E sad, druga je sasvim prica u kojoj to meri zavisi od pojedinca. Vecina rade svaki dan da bi bukvalno samo jeli i spavali. U Adis Abebi iznajmljuju krevet na noc ispod satora, ukljucena cena neke supice za veceru. I za to treba zaraditi. 

 

I kako vreme prolazi ta prica je sve teza jer plate stagniraju a imovini raste cena tipa nekretninama, akcijama itd. Takodje sve je teze doci do natprosecno placenog zaposlenja.

 

Recimo pre 15 godina plate u mom okruzenju nisu bile znacajno nize nego sada, a sa tim klasicnim ulaganjima u nekretnine i akcije si mogao do sada da nominalno uvecas brojke pa recimo 3 puta realno. E sad, kada se uracuna inflacija pitanje je sta si tu realno zaista dobio, ali ako se poredis imovinski sa pre i sada tu je onda jasno.

 

 

 

 

Ide prvo zarada-troskovi=usteda, onda usteda->ulaganje, i onda imas dva izvora zarade, posao i ulaganja. Tu si napravio sistem sa povratnom spregom. Sto je veca usteda veca su i ulaganja, a sto su veca ulaganja veci je i povracaj na iste. Onda povraćaj ide nazad u ulaganja. I to tako gura jedno drugo trece cetvrto.

 

Zasto je to retko, zato sto prvo ti sto dobro zaradjuju, moraju biti i dobri i sa ustedom i sa ulaganjima. A to retko ide sve u paketu i mukotrpno se uci.

Edited December 10, 2024 by noskich

[noskich]

13 minutes ago, đorđe geprat said:

odnos prihodi - rashodi. je začaran krug. trošiš zarađeno. kada porastu prohtevi moraš više da zaradiš da bi mogao da potrošiš... nije tema.

Pa u tome je caka, da razbijes taj krug. Trošis na ono sto ti zaista treba, a i za to gledaš da dobiješ povoljnu cenu. I onda resto ide u taj sistem koji sam objasnio.

 

Glede teme, mislim da za nekog maturanta danas ima značajno više verovatnoce da finansijski uspe sa zanatom, a ne sa tercijarnim obrazovanjem. Zato što dobro plaćenih poslova ima sve manje, a konkurencija je sve viša. Dok zanatlija tipa električara, vodoinstalatera itd. uvek treba i tu imaš daleko veću kontrolu nego kada si prepušten tržištu rada. Naravno pod uslovom da hoćeš da se iscimas. 

[Mel]

16 minutes ago, noskich said:

Pa u tome je caka, da razbijes taj krug. Trošis na ono sto ti zaista treba, a i za to gledaš da dobiješ povoljnu cenu. I onda resto ide u taj sistem koji sam objasnio.

 

Glede teme, mislim da za nekog maturanta danas ima značajno više verovatnoce da finansijski uspe sa zanatom, a ne sa tercijarnim obrazovanjem. Zato što dobro plaćenih poslova ima sve manje, a konkurencija je sve viša. Dok zanatlija tipa električara, vodoinstalatera itd. uvek treba i tu imaš daleko veću kontrolu nego kada si prepušten tržištu rada. Naravno pod uslovom da hoćeš da se iscimas. 

 

Pa da li je bas tako? Nicega uvek ne treba kad je jaka ekon kiza sem ponekog vrhunskog hirurga ili tako nesto.

[đorđe geprat]

@noskichne kapiram. odnosno kapiram ideju ali ne kapiram svrhu

treba da radim toliko da ono što zaradim ne mogu da potrošim. i onda slede dva kraka.

1. da radim manje i zaradim manje jer imam rezervu za trošenje.

2 radim i dalje istim ili jačim tempom (imam motiv) da imam sve više što ulažem i donosi mi prihod >>>>

 

2a    vraćam se na varijantu 1

2b    idem i dalje po varijanti 2

 

dokle ići se varijantom 2?

ima jeden vic kada dođe pametan pa počne da ubeđuje pecaroša da ne dangubaši ne da uzme da radi po varijanti 2.

priča se završava tako što mu pecaroš kaže. "pa ja to već radim"

[noskich]

24 minutes ago, Mel said:

 

Pa da li je bas tako? Nicega uvek ne treba kad je jaka ekon kiza sem ponekog vrhunskog hirurga ili tako nesto.

Jesi imala nekada popravke po kući? 

[noskich]

26 minutes ago, đorđe geprat said:

@noskichne kapiram. odnosno kapiram ideju ali ne kapiram svrhu

treba da radim toliko da ono što zaradim ne mogu da potrošim. i onda slede dva kraka.

1. da radim manje i zaradim manje jer imam rezervu za trošenje.

2 radim i dalje istim ili jačim tempom (imam motiv) da imam sve više što ulažem i donosi mi prihod >>>>

 

2a    vraćam se na varijantu 1

2b    idem i dalje po varijanti 2

 

dokle ići se varijantom 2?

ima jeden vic kada dođe pametan pa počne da ubeđuje pecaroša da ne dangubaši ne da uzme da radi po varijanti 2.

priča se završava tako što mu pecaroš kaže. "pa ja to već radim"

Sve zavisi od tebe ali recimo da je klasičan odgovor na to pitanje da pumpas povraćaj na investicije dok ti taj povracaj ne bude isti kao i plata ili bude iznos od kojeg možeš da živiš kako hoćeš bez zaposlenja.

 

Pa to je kako beše Peščanik, ako vam je dobro onda ništa. Za nas kojima to ne odgovara, eto rešenja. Ostali ignorirajte - čemu to služi, a uz to i ne radi.

Edited December 10, 2024 by noskich

[đorđe geprat]

zar ne postaje malo dosadno ako živiš bez zaposlenja.

onako, traćiš vreme, hvataš zjale, dosađuješ onima koji imaju posla ili uđeš u ekipu istih takvih pa onda...... mogućnosti su razne.

[Engineer]

Onda izučiš zanat i radiš kad ti se radi

 

Problem sa oslanjanjem na zanat može biti što neke stvari, kada postanu skupe, ljudi sami uzmu da rade. Pogledaće par klipova na YT-u i pokušati sami. Naravno, nije isto za svaki zanat, ali neke stvari će biti manji problem.  Možda ne mogu da popravim kvar na autu za koji mi mehaničar traži 1000€, ali mogu da okrečim stan za koji mi moler traži 1000€

 

A iz mog iskustva, manje je bitno da li ulažeš u visoko obrazovanje ili zanat, već je bitniji da si odgovoran i dobro radiš posao, koji god da je. Ima slučajeva gde u nekim firmama tehničari zarađuju više od inženjera, više nego opravdano. Zapravo, najveća razlika je u količini fizičkog rada i to jeste najveća mana zanata. Iako neki i sa 70 godina i dalje rade, posle 50 godina takvog rada, posledice po zdravlje su značajne i vidljive.