Rasuto je na više tema, pa sam mislio da bude na jednom mestu.

 

 

https://plodnazemlja.com/2020/12/26/ekskluzivni-intervju-dr-miodrag-stojkovic-jedan-od-najpriznatijih-srpskih-naucnika-plastika-pogubna-po-plodnost/

 

Quote

Plastiku najčešće unosimo u organizam putem vazduha, vode, i ishrane, naročito kada smo okruženi nano i mikroplastikom koja nastaje ili putem industrijske proizvodnje ili nakon raspadanja vidljive plastike. A ona je dokazana u vodi sa česme i flaširanoj vodi, pivu, medu, soli, ribama, školjkama, čaju, kafi, pticama, kišnici, zemlji, dokazano je da je biljke apsorbuju…

 

Znači prisutna je svuda i u organizam ulazi svakodnevno, redovno i putem lanca ishrane. Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi…

 

Svaki vid plastike koji uspe da uđe u ljudski organizam predstavlja opasnost po zdravlje. Na prvom mestu kao sama plastika koja je veštački proizvod, ljudski organizam nema enzim da ga razgradi tako da može doći do nakupljanja plastike i štetnog dejstva koje može da bude i čisto fizičkog karaktera znači oblikom i oštrim ivicama oštećuje ćeliju. Ali plastika se vrlo često obavije različitim organskim i neorganskim materijama koje mogu da budu jako toksični. Takođe, dokazano je da je plastika može da služi kao vektor mikroorganizama – bakterija i virusa, kao i da je pomenuti bisfenol A utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija i samim tim može dovesti do steriliteta.

 

Takođe nedavno su italijanski naučnici dokazali prisustvo mikroplastike u ljudskoj posteljici, to otvara nova pitanja, na primer koliko su prirodne barijere u ljudskom organizmu otporne na mikro i nanoplastiku i da li ih ona lako prolazi i odlazi u mozak, plod

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dobili smo deo nanoplastike sa kojom su rađena istraživanja iz gornjih postova. ovako izgledaju ćelije posle 24 h inkubacije sa česticama od 40 nm

 

Spoiler

 

plavo su jedra ćelija, crvene tačkice su čestice plastike

 

slika by yours truly

 

Prošle godine umrla tetka moje kume, od gioblastoma.

Sin jedinac, imućan i jako vezan za majku, nije žalio para, angažovao sve živo i neživo, ali džaba.

U tom procesu stigao i do nekog svetskog stručnjaka za gioblastome. Ovaj mu rekao da poslednjih godina, sve i jedan slučaj kod koga je rađena obdukcija, u gioblastome je nađena mikroplastika.

 

 

Edited November 23, 2024Nov 23 by duda

Žvakaće gume kao izvor mikroplastike: nova istraživanja otkrivaju potencijalne rizike

Naučnici su otkrili da žvakaće gume mogu osloboditi stotine do hiljade čestica mikroplastike u pljuvačku tokom jednog žvakanja, a time i potencijalno dospjeti u ljudski organizam. U pilot-studiji, čiji su rezultati izneseni u saopštenju Univerziteta u Los Angelesu (UCLA) istraživači su analizirali količinu mikroplastike koju žvaka može osloboditi i otkrili da jedan gram žvake u prosjeku ispušta oko 100 mikroplastičnih čestica, dok neke vrste mogu osloboditi čak 637 čestica po gramu. Budući da tipična žvaka teži između dva i šest grama, to znači da jedna veća žvaka može osloboditi i do 3.000 mikroplastičnih čestica.

Studija je imala ograničenje u veličini čestica koje su mogle biti otkrivene – naučnici su analizirali samo mikroplastiku veću od 20 mikrometara. To znači da bi u pljuvački moglo biti prisutno još više mikroplastike, uključujući i nanočestice, koje ova metoda nije mogla detektovati.

“Plastika koja se oslobađa tokom žvakanja čini samo mali dio ukupne plastike sadržane u žvakaćoj gumi”, istakao je Mohanty. Osim zdravstvenog aspekta, problem predstavlja i ekološki utjecaj nepravilno odbačenih žvaka. Ako se ne bace u otpad, one postaju još jedan izvor zagađenja plastikom u životnoj sredini.