Hronologija bescasca

[cedo]

 

 

https://streamable.com/7url95

 

[cedo]

 

 

 

 

 

Edited Wednesday at 22:07 by cedo

[cedo]

 

 

[cedo]

huljina borba protiv korupcije u dva tvita

premalo i prekasno

 

 

 

 

[cedo]

ako ubrza malo moze doci i do sebe

 

odavno je marinika o tome pricala, al ko da cuje

 

Tepić: Sprema se otvaranje bloka B3 u Kostolcu, iako nije završen

 

 

[cedo]

 

 

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je danas da, prema njihovoj analizi, na tenderima beogradskog Javnog komunalnog preduzeća Gradska čistoća uvek pobeđuju iste firme, „što ukazuje na potencijalno nameštanje tendera i korupciju“.

„Na pet tendera Gradske čistoće u novembru i decembru prošle godine, pobednik, ali i jedini ponuđač bila je firma ‘Premius d.o.o’, koja je bliska vlastima i koja dobija mnoge druge državne poslove“, rekao je direktor CLS Nikola Jovanović, u pisanoj izjavi.

 

Kako je naveo, ukupna vrednost posla koju je ova firma dobila na samo tih pet tendera iznosi 274 miliona dinara sa PDV-om, ili 2,34 miliona evra.

„CLS je stavio JKP Gradsku čistoću na poseban monitoring u procesu izrade Bele knjige kriminala i korupcije u Beogradu“, naveo je Jovanović.

[cedo]

 

 

 

[cedo]

da bude sve na jednom mestu

hapse referenta danas

 

 

 

umesto prosle godine

 

Nemanja Stajić ozakonio zgradu Dejana Stankovića dok ona još nije ni postojala

 

ili jos ranije

 

 

ili jos ranije

 

 

 

razvalili grad, drzavu

 

 

[cedo]

 

 

 

Statistička kuharica: Recept za ekonomsku bajku

 

Studentske blokade traju skoro tri meseca, a građani širom Srbije ne prestaju da traže odgovornost od nadležnih. Vlast odgovara spinovima, a jedan od najdominantnijih je da su protesti instruisani spolja, kako bi se, između ostalog, „zaustavio ekonomski napredak Srbije“. U tu svrhu iz „propagandne kuharice“ vladajuće stranke serviraju nam se ne samo manipulativne i neosnovane tvrdnje njenih predstavnika, već i različiti spotovi i vizuali koji se dele po društvenim mrežama. Jedan od njih posebno je privukao pažnju javnosti: predsednik Srbije u narodnoj nošnji ispred koga se ređaju podaci, koji bi trebalo da nas ubede u ekonomsku snagu zemlje. Nikada niža nezaposlenost, nikada veće zarade, plate i penzije, nikada manji javni dug, nikada viši bruto domaći proizvod. Brojke lepo zvuče, ali u stvarnosti svi pobrojani podaci su grubo istrgnuti iz konteksta, a predstavnici vlasti nastavljaju da koriste ekonomske pokazatelje isključivo manipulišući statistikom i zloupotrebljavajući činjenice.

 

 

Manipulisanje stopom nezaposlenosti

 

U vizualu koji dele SNS nalozi, navodi se da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila 25,9 odsto, dok je 2024. iznosila 8,1 odsto.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) stopa nezaposlenosti jeste 8,1 odsto (257 100 stanovnika), stopa zaposlenosti je 51,9 odsto (2 923 500 stanovnika), dok je 42,6 odsto stanovništva (2 455 900) „van radne snage“. U ovu poslednju kategoriju se, pored studenata i penzionera, ubrajaju i „lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice“.

Koliko je takvih lica „van radne snage“, koji su suštinski nezaposleni, statistika ne prikazuje, pa je ovo zgodno tle za manipulaciju jer vlast ističe samo kolika je zvanična stopa nezaposlenosti.

 

Dalje, navodi se da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila 25,9 odsto, što nije baš precizan podatak, jer raniji podaci RZS pokazuju da je iznosila 23,9, odsto.

Takođe, od 2012. je nekoliko puta menjana metodologija u obradi podataka za Anketu o radnoj snazi. Kao što je Istinomer više puta pisao, ovakvi podaci se ne mogu porediti jer su dobijeni u istraživanjima koja su se sprovodila na različit način.

Zbog svega navedenog, poređenje stopa nezaposlenosti iz 2012. i 2024. ocenjujemo kao zloupotrebu činjenica.

 

Veštački podizan BDP

 

Bruto domaći proizvod je sledeći rezultat kojim se vlast hvali na društvenim mrežama. Kažu da je BDP u 2012. godini bio 35 milijardi evra, a 2024. godini 82 milijarde evra, odnosno da je BDP po glavi stanovnika 2012. iznosio 4 870 evra, a 2024. godine 12 476 evra. Ovo jesu tačni podaci, uz jedno „ali“. 

Naime, vlast SNS-a je veštački podizala bruto domaći proizvod u poslednjoj deceniji, u čemu joj je, promenom metodologije, pomogao Republički zavod za statistiku. Fiskalni savet je u novembru prošle godine upozorio da je velikom revizijom BDP-a, BDP Srbije primetno povećan.

„Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 mlrd evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 mlrd evra. (…) Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od 5 do 7% po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama. Uređene zemlje moraju da zasnivaju svoju ekonomsku politiku na podacima“, naveo je Fiskalni savet u oceni Fiskalne strategije za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027.

 

Još jedna manipulacija krije se iza navoda da je BDP u evrima, odnosno po glavi stanovnika više od dva puta veći nego 2012. godine. Najpre, izostavlja se činjenica da se od 2012. do danas značajno smanjio broj stanovnika (za oko pola miliona manje 2022. u odnosu na 2011. godinu). Ako se BDP podeli na manji broj stanovnika, logičan je njegov rast po glavi stanovnika.

Iskrivljenu sliku daje i podatak o ukupnom BDP-u u evrima. Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović i njen kolega Dejan Šoškić ranije su za Istinomer objasnili će BDP rasti u evrima uvek kada postoji inflacija i fiksni kurs, nezavisno od toga da li postoji realni privredni rast.

Šoškić je za Istinomer naglasio da ne treba zaboraviti da na rast BDP-a utiče i korupcija, odnosno „svaki objekat koji se gradi skuplje nego što bi realno koštao“.

Stoga i za poređenje BDP-a ide ocena zloupotreba činjenica.

 

Prećutkuje se da smo zaduženi više od 38 milijardi evra

 

I sa javnim dugom, prema SNS-u, Srbija bolje stoji danas nego u vreme bivše vlasti. Javni dug je, kako se navodi, 2012. godine iznosio 50,8 odsto, a 2024. godine 46,8 odsto BDP-a.

I ovi podaci jesu tačni, uz napomenu da je cifra za javni dug godine 2012. varirala, pa je tako Uprava za javni dug pre 12 godina izašla sa podatkom od 56,2 odsto BDP-a.

Ovde treba podsetiti da se velika revizija BDP-a, koju je sproveo RZS, odrazio i na obračun javnog duga.

„Tako sad, usled uvećanja BDP-a, zvaničan podatak o javnom dugu Srbije u 2023. više ne iznosi 52,3% BDP-a već 48,4% BDP-a. Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine, pa je javni dug u čitavom periodu trajanja Strategije ispod 50% BDP-a, što u prethodnom Nacrtu nije bio slučaj“, napominje Fiskalni savet.

 

Čega nije bilo u vizualu koji su SNS nalozi delili na mrežama? Podatka da je poslednjeg dana 2024. godine Srbija ukupno bila zadužena više od 38 milijardi evra. Poređenja radi, na kraju juna 2012. javni dug je bio 15,2 milijarde evra (Vlada SNS-SPS formirana je u julu), da bi do kraja 2012. narastao na 17,7 milijardi evra.

Zbog svega navedenog, poređenje javnog duga ocenjujemo kako selektivno prikazivanje podataka.

 

Zlato, tone, milijarde

 

Kao važan ekonomski pokazatelj, SNS ističe devizne rezerve. Kaže se da su 2012. iznosile 10,9 milijardi evra, a 2024. godine 29,3 milijarde.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) devizne rezerve su krajem 2012. iznosile 10,9 milijardi evra (bruto), odnosno 6,6 milijardi evra (neto). Prošle godine, takođe prema podacima NBS-a, bruto devizne rezerve iznosile su 29 milijardi evra.

Tačan je i podatak da su rezerve zlata 2012. bile 15,3 tone, a 2024. godine 48,1 tona.

Bivši guverner Narodne banke, Dejan Šoškić, objašnjava za Istinomer da rast deviznih rezervi u uslovima kada raste javni dug nije nikakav uspeh, jer dug izaziva rast deviznih rezervi ako se država zadužuje u deviznom znaku, a troši u dinarskom.

„Devizne rezerve će rasti svaki put kada Srbija poveća svoj dug i ukoliko se taj prirast duga troši na domaće rashode, jer se onda praktično emituju novi dinari zbog uzimanja javnog duga.“

Hvalisanje rezervama zlata, po njegovim rečima, ne znači ništa.

„Možete da imate ovakvu ili onakvu strukturu deviznih rezervi, možete da kupujete zlato ili da ga ne kupujete. Zlato nije nikakva vrlina u deviznim rezervama sem ukoliko se plašite nekih međunarodnih sankcija, pa onda to zlato kupujete i prebacujete kod kuće da niko ne bi mogao da ga zamrzne“, smatra Šoškić.

Dakle, podatak koji lepo zvuči, ali koji suštinski ne govori ništa o ekonomskom boljitku.

 

Inflacija među najvećom u Evropi

 

Hvali se SNS i da je inflacija 2012. godine bila 12,2 odsto, a 2024. godine 4,3 odsto.

I ovi podaci jesu tačni. Istini za volju, treba reći da je u junu 2012. inflacija bila 5,5 odsto, a da je od jula do kraja te godine narasla na 12,2 odsto.

Međutim, „i pored dosta snažnog usporavanja krajem 2023. i početkom 2024. godine“, inflacija u Srbiji je i dalje je među najvećim u Evropi, upozorio je Fiskalni savet.

Drugim rečima, i cene namirnica i usluga su među najvišim u Evropi.

„Kada biste uzeli bilo koji proizvod – i hleb, i mleko, i meso, i jaja, bilo šta pre 10 godina i danas, i to izrazili u evrima, videli biste da je kod nas inflacija u evrima izraženim cenama znatno veća nego što je to inflacija u evrozoni“, rekao je za Istinomer profesor Šoškić.

Inflacija, dakle, jeste manja nego 2012, ali je među najvišim u Evropi. Znači, ponovo, selektivno prikazivanje podataka.

 

Iluzija o većim zaradama

 

Hvalisanje rastom zarada nije izostalo ni ovog puta. Navodi se da je prosečna plata 2012. godine bila 366 evra, a 2024. godine 861 evro.

Za ovu stavku moramo da odamo priznanje SNS-u jer su najzad ispravili cifru zbog koje su predstavnici vlasti od Istinomera više puta dobijali ocenu „neistina“. Nakon upornih tvrdnji da je prosečna plata 2012. bila 329 evra, napokon su rekli istinu – iznosila je 366 evra.

Prećutkuje se, međutim, da je medijalna neto zarada za novembar prošle godine bila 77 830 dinara (665 evra), što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, kao i da je minimalna zarada u istom mesecu iznosila 45 528 dinara (389 evra).

U kampanji SNS-a nije izostao ni podatak da je prosečna penzija u prošloj godini bila 394 evra, a 2012. godine 204 evra. Tada je neto iznos prosečne godišnje penzije iznosio 23 024 dinara, kurs evra je bio nešto veći od 113 dinara, što znači da je prosečna penzija bila oko 203 evra. Dakle, i ova tvrdnja je tačna.

Selektivno se, međutim, izostavlja podatak da skoro 102 000 ljudi u Srbiji živi od poljoprivredne penzije, koja je u decembru prošle godine iznosila oko 22 000 dinara (188 evra).

 

I na kraju ono najvažnije – izražavanje zarada i penzija u evrima statistički je pogrešno, jer ne daje realnu sliku. Drugim rečima, nije sporno da prosečne plate i penzije rastu, ali suština je koliko one zaista vrede i šta za njih može da se kupi. Jer rast životnog standarda se meri rastom kupovne snage stanovništva, a ne rastom zarada.

Koliko prosečna zarada zaista vredi, lepo je ilustrivao bivši predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u svom autorskom tekstu za nedeljnik Radar:

„Prosečna plata je od 2018. do 2024. porasla sa 375 na 840 evra, što deluje impresivno. Ali, kad se izračuna koliko sad robe i usluga može s većom platom da se kupi, uporedivi rast plata bio bi sa 375 na oko 540 evra. Dakle, onaj opipljivi deo rasta plata u poslednjih šest godina bio je svega 165 evra, što više nije toliko impresivno. Ostatak povećanja posledica je visoke inflacije u Srbiji i evrozoni uz jačanje (realnog) kursa dinara. Od tih činilaca zaposleni nisu dobili ništa sem iluzije da primaju veće zarade i verujem da su i oni svesni te iluzije.“

Dakle, još jedna zloupotreba činjenica.

 

 

[cedo]

 

 

 

[cedo]

 

 

[cedo]

rezimski studenti

 

[cedo]

 

 

 

[cedo]

 

 

[cedo]