Trazimo odgovornost za tragediju u Novom Sadu

[duda]

1 minute ago, Milosh76 said:

Građevinski inženjer Vladimir Tijanić izjavio je za N1 da je moguće da se tokom radova koji su vršeni unutar zgrade stanice u Novom Sadu desila neka promena u konstrukciji i da je to uzrokovalo i obrušavanje nadstrešnice.

Slušala sam danas tog čoveka i nije mi se baš činilo da je u pravu.

Ovde se nigde ne vidi da je konstrukcija zgrade za milimetar pomerena, da je narušena geometrija ili bilo šta slično.

Gledala sam i tu novu galeriju unutra. Deluje da ona ima potpuno neovisnu nosivu konstrukciju, lepo se vide stubovi na kojima leži.

Mislim, da ne preterujemo. To su računali inženjeri, nije nikakva svemirska računica, ne verujem da je stvar u tome.

[ficfiric]

11 minutes ago, Mel said:

 

Na onom sajtu kazu Nova celicna nastresnica - sta je sad tacno?

 

Mislim da je u pitanju nadstresnica na peronima. Ona je nova.

 

A da se radilo i na ovoj, radilo se. Vesan je mozaik, postavljana su stakla, sa druge strane stubova koji nose nadstresnicu je okacena galerija...

[mire]

sad sam zvao imenjaka, radi u hitnoj pomoći, na licu mesta je, nije nimalo optimistično

[Eleniko]

23 minutes ago, makaronee said:

1960. nije bilo mogucnosti da se proracun obavlja na racunarima i u odgovarajucim programima, pa je staticar ocekivano mogao 

pojednostaviti sistem

 

Uz dužno poštovanje, proračun mastiljarom na hartiji 1960.je sigurno bio precizniji i bezbedniji nego kako kažeš na računarima i sa odgovarajućim programima danas. Prosto je inženjerska etika bila drugačija i tu mašine ne mogu da pomognu, naročito kada postoji faktorijel paybacka odnosno ugradnje koja se ne sme pojaviti da bude očigledno.

 

Bio sam jedna od poslednjih generacija koja je studirala inženjerske studije pre masivne upotrebe ličnih računara. Izgrbili smo se i namučili za sve pare, vrhunac pomoći koju smo imali su bili logaritamski Texas Instruments digitron, ali smo naučili osnove zanata. Ne verujem da je ovo projektovao neko je tri puta merio i računao a jednom sekao. U krajnjoj liniji stara država je bila jedan od svetskih lidera u betonu, eno je kupola Hale 1 Bgd sajma 60 godina kasnije nije klecnula ni za mrvu.

 

Nepotrebna digresija, izvinjavam se. 

[cedo]

7 minutes ago, Vapad said:

 

Prvo... ovo je užas, i ne znam šta još da kažem...

 

 

A za pitanje, @Mel ali pre svega i na stručne kolege. Sa beobilda, skupljeni info, pre no što počnu da ribaju.

 

Kažu ljudi da je ranije bilo samo šuplje ovo iznad ulaza, kao svetlarnici

 

 

a da su oni stavili, ma šta tvrdili sada, neki mozaik i neko staklo sa konstrukcijom

 

 

 

i to je ono što se vidi na paloj nastrešnici

 

 

 

 

neki tamo procenjuju da je to drastično povećalo težinu i sve poremetilo. Nemam pojma. Šta mislite???

 

Nadam se da će svi odgovorni platiti, ne zatvorom, nego onako kako treba

 

 

 

naravno da su dodavali u tezini

 

a primilo se to, evo i po makedonskim medijima da je to stari deo stanice

mamu im jebem sminkersku hohstaplersku nesposobnu i zlobnu

 

sto im nije pala na glavu dok su je otvarali

Edited Friday at 16:26 by cedo

[Greek Freak]

3 hours ago, samo_opusteno said:

Otuzna banalizacija. ''Ovi'' nisu gradili licno nego platili strane kompanije koje se bave tim poslom i sigurno im nije drago sto se to desilo. 

Mars, bre!

[Miki_belavista]

5 minutes ago, Eleniko said:

 

Uz dužno poštovanje, proračun mastiljarom na hartiji 1960.je sigurno bio precizniji i bezbedniji nego kako kažeš na računarima i sa odgovarajućim programima danas. Prosto je inženjerska etika bila drugačija i tu mašine ne mogu da pomognu, naročito kada postoji faktorijel paybacka odnosno ugradnje koja se ne sme pojaviti da bude očigledno.

 

Bio sam jedna od poslednjih generacija koja je studirala inženjerske studije pre masivne upotrebe ličnih računara. Izgrbili smo se i namučili za sve pare, vrhunac pomoći koju smo imali su bili logaritamski Texas Instruments digitron, ali smo naučili osnove zanata. Ne verujem da je ovo projektovao neko je tri puta merio i računao a jednom sekao. U krajnjoj liniji stara država je bila jedan od svetskih lidera u betonu, eno je kupola Hale 1 Bgd sajma 60 godina kasnije nije klecnula ni za mrvu.

 

Nepotrebna digresija, izvinjavam se. 

ne bi trebalo da bude,matematika je izkodirana,znaci software je tu da pomaze. E sad treba znati sta se krije iza toga,znaci naravno da je znavnje matematike i svih mehanika neophodo. Ja sam fizicar,ali imam brdo prijatellja gradjevinaca.

[duda]

13 minutes ago, gsb said:

Komentar za jako malo ostecenja na krovu na spoju sa celicnim cevima? Kao da se spoju drzao na spenadlama i kao da ga nema... Ja to onako laicki

Pa to ukazuje na to da je neki problem u spoju.

Zato i kažem, da sam veštak na tom slučaju, prvo bih gledala šta se to radilo na krovu (objekta) sve pod uslovom da težina nadstrešnice nije povećavana.

 

Jer ne verujem da je spoj izvorno bio loš.

[MeanM@]

11 minutes ago, duda said:

Beton je dobar na pritisak, čelik na istezanje.

Znali su inženjeri pre 60 godina posao, iako nisu imali računare.

Ovde čelične cevi nose nadstrešnicu, ne krov. One su na taj način izložene istezanju (što je i logično), ne pritisku.

@pbg12345

 

Ovde je veliko pitanje šta se radilo na krovu i da li je prilikom tih radova došlo do nekog oslabljenja spojeva ili nešto slično.

Ovo sad već lupam, ali zbilja ne mogu da dođem sebi da je sve tako istovremeno popustilo.

Evo komentarisemo celo popodne u birou. Tri generacije inzenjera. Napamet je, na osnovu iskustava, ali sve ukazuje na sukcesivno popustanje gornjih cvorova. Al to sukcesivno se desava u sekundi. Jako brzo se prenese visak tereta sa reakcije koja se izgubila. Ne registruje to ljudsko oko, pa ni ova cctv kamera.

Zatege su u pitanju, tu nema sumnje,  donja nadstr preko ovih zig zag zatega visi na gornjem krovu koji je daleko krući. Ne znam koja je tehnologija gornjeg, osnovnog krova, mozda je cak i neko prednanprezanje u pitanju.

Ako su sanirali slojeve gornjeg krova pri rekonstrukciji mozda je neko ostetio ta kacenja zatega. 

[ficfiric]

Komentar sa BB

Quote

 

Једини конструктивни захват приликом ових реконструкција станице јесте управо она беспотреба галерија додата на унутрашњи препуст ове надстрешнице која се срушила тако да ми је управо то тачка на коју највише сумњам.

Претпостављам да је дошло да нарушавања статичке равнотеже конструктивног система надстрешнице и крова коју су преко оних косих челичних веза испред фасаде чинили један интегрални конструктивни систем.

Интуитивно је помислити да је највећи изазов у проејктовању и изградњи висећих констр. елемената управо тежина тих елемената, односно силе које делују на доле, међутим сваки такав систем има, тј мора да има и подједнаке интезитете сила које делују на горе и то онда јесте систем који је у равнотежи.

Ова надстрешница судећи по сликама није класична конзола већ греда са препустом, односно, гледајући из пресека фасаде са обе осе стубова имамо препуст, где је онај спољни већи и чини ову надстрешницу а овај унутрашњи, мањи је онај на који су доградили галерију. Делује ми да је та галерија повећала силе на доле које делују на тај унутрашњи препуст, који је онда као последицу имао повећање сила које делују на горе у зони спољне надстрешнице. Тиме је нарушена статичка равнотежа и силе које су ово обориле су оне које су деловале на горе.

Е сад, то делује такође контраинтуитивно али ако се вратите горе на почетак поста, имајте на уму да они коси челични профили између надстрешнице и крова сигурно нису служили као носачи надстрешнице већ управо укрућења која су изједначавала те силе у систему. Замислите ово све као штап који хоћете да поломите. Кренете да га ломите на једну страну али он је еластичан и напукао је али веза и даље стоји, онда штап савијете у супротном правцу и тада веза пуца и штап је поломљен. Верујем да се то овде десило доградњом галерије. Евентуално је та веза и конструкција нарушена анкерисањем челичне конструкције те нове галерије.

 

 

[zmanic]

koliko je ovo bitmo  

[duda]

Može biti problem i ako je smanjena (usled novih, modernijih materijala) originalna težina gornjeg krova.

Jer, šta znam, možda je gornji krov funkcionisao kao kontra -teg, ima takvih konstrukcije.

 

Ali opet, neverovatno je da inženjeri koji su radili rekonstrukciju ne bi to znali.

[pbg12345]

13 minutes ago, duda said:

Slušala sam danas tog čoveka i nije mi se baš činilo da je u pravu.

Ovde se nigde ne vidi da je konstrukcija zgrade za milimetar pomerena, da je narušena geometrija ili bilo šta slično.

Gledala sam i tu novu galeriju unutra. Deluje da ona ima potpuno neovisnu nosivu konstrukciju, lepo se vide stubovi na kojima leži.

Mislim, da ne preterujemo. To su računali inženjeri, nije nikakva svemirska računica, ne verujem da je stvar u tome.

pa ne, jednim delom je ta galerija odnosno jedna strana je na novim stubovima, a druga strana je na ovom spoljnom zidu sa unutrasnje strane, na onim velikim stubovima koji nose i krov i poprecnu gredu koja je osnov ove nadstresnice koja je pala

tako da nadstresnica koja je pala, unutrasnja galerija i krov koji je opet kako kazete "nosac" nadstresnice, svi zajedno se oslanjaju na velike stubove

ne mora uopste biti greska projektanta, vec izvodjaca, apsolutno me ne bi iznenadilo da je za deo radova izabran jeftiniji materijal koji nije odgovarajuc

[cedo]

2 minutes ago, duda said:

Može biti problem i ako je smanjena (usled novih, modernijih materijala) originalna težina gornjeg krova.

Jer, šta znam, možda je gornji krov funkcionisao kao kontra -teg, ima takvih konstrukcije.

 

Ali opet, neverovatno je da inženjeri koji su radili rekonstrukciju ne bi to znali.

 

ma kako neverovatno

mene jeza hvata kuda nam je otislo obrazovanje

a tek sta ce biti kada svi budu smatrali za shodno da je chatgpt dovoljan™

[giuseppe]

Saniranje štete: naći žrtvene jarce, platiti da robijaju, to je to.

 

Vesić: železnička nesreća