Trazimo odgovornost za tragediju u Novom Sadu

[MeanM@]

2 minutes ago, radisa said:

AKom su gore bile stvarno kotve, koje su držale tui betonsku nadsteršnicu, to znači, da je krov projektovan da ja konstantno pod silom koja taj kraj krova vuče na dole da bi sve bilo u ravnoteži....

 

Sad kad toga nema, suštinski krov je izložen sili koja vuče gore i sad je napregnut na tiu stranu i može da se raspadne zbog toga...

 

@duda, @MeanM@ jesam u pravu? Mislim, meni je to negde kao klasično slaganje sila iz mehanike, logično, ali ja sma to o slaganju slila slušao pola smestra, pre 30 godina, bog sveti zna šta sma zapamtio... :(

 

 

Spominjali smo to. Neko je i skicirao.

Jedan statički sistem može biti u ravnoteži u različitim projektnim situacijama. Kad kažemo situacije, tu u ovom slučaju mislim na opterećenja isve ostalo što deluje na konstrukciju.

Jedna situacija za osnovni krov jeste ta gde je nadstrešnica ovešana o krov. Ali projektna situacija je i ona gde te sile od nadstrešnice nema, pa će krov jednako stojati. Nijedan inženjer kome se poveri ovakva konstrukcija je neće isprojektovati tako da stoji samo kada ima taj 'kontra' teret, inače doživljava kolaps. 

Napisah onda, ovde će sledeća merodavna situacija biti to kad napada neki sneg. Dodatno će opteretiti osnovni raspon krova u polju. Nezahvalno je sada bilo šta pretpostavljati, ali iz nekog inženjerskog iskustva, skoro sam siguran da je i ta proračunska situacija pokrivena usvojenom armaturom u ploči krova.

Druga stvar, statika i generalno dimenzionisanje konstruktivnih elemenata je zbog svoje kompleksnosti, varijacija karakteristika materijala i sl., pokriveno tzv koeficijentima sigurnosti (po pitanju materijala, opterećenja, nosivosti...) i ne dešava se tako lako da se po tom osnovu nešto slomi.

 

[radisa]

6 minutes ago, MeanM@ said:

Spominjali smo to. Neko je i skicirao.

Jedan statički sistem može biti u ravnoteži u različitim projektnim situacijama. Kad kažemo situacije, tu u ovom slučaju mislim na opterećenja isve ostalo što deluje na konstrukciju.

Jedna situacija za osnovni krov jeste ta gde je nadstrešnica ovešana o krov. Ali projektna situacija je i ona gde te sile od nadstrešnice nema, pa će krov jednako stojati. Nijedan inženjer kome se poveri ovakva konstrukcija je neće isprojektovati tako da stoji samo kada ima taj 'kontra' teret, inače doživljava kolaps. 

Napisah onda, ovde će sledeća merodavna situacija biti to kad napada neki sneg. Dodatno će opteretiti osnovni raspon krova u polju. Nezahvalno je sada bilo šta pretpostavljati, ali iz nekog inženjerskog iskustva, skoro sam siguran da je i ta proračunska situacija pokrivena usvojenom armaturom u ploči krova.

Druga stvar, statika i generalno dimenzionisanje konstruktivnih elemenata je zbog svoje kompleksnosti, varijacija karakteristika materijala i sl., pokriveno tzv koeficijentima sigurnosti (po pitanju materijala, opterećenja, nosivosti...) i ne dešava se tako lako da se po tom osnovu nešto slomi.

 

thanx...

[Mel]

3 minutes ago, Paul Gompitz said:

Krov stoji kao i u ptethodnih 60 godina na armirano-betonskim stubovima koji nose i staklenu fasadu.

Armatura stubova i ploce krova je naravno povezana, ali ne preko nekih kocki na krovu.

Zatege koje su drzale nadstresnicu jesu bile ukotvljene u krovu, u necemu sto se zove kotva i sto takodje nije betonska kocka. To nesto sto se zove kotva i napravljeno je od celika ima izmedju ostalog plocu kroz koju se provuku kablovi i zategnu i onda ta ploca vrsi pritisak na beton ispod.

 

Kapiram, u tom slucaju teorija bi bila da je ono na krovu za reklame ili tako nesto, a ne strukturne funkcije, i da su radikali zeznuli neki drugi momenat, tipa preopterecenje nastresnice.

 

Ja vise onako imam filing da su one kocke na krovu imale neku strukturnu funkciju i da nisu smele biti isecene.

 

Naravno ja to potpuno laicki smatram. Sta god da je razlog, to sto se prica kako nije bilo nacrta detaljnih tj planova je samo da ih stavis u zatvor sve koji su izvodili radove na krovu, nastresnici itd pa makar se i ne znao tacan uzrok. Ti radis onako ofrlje, teretis nastresnicu ne znajuci nosivost, seces kocke ne zna se sta su (mislio si). Pa super...

 

[villiem]

16 minutes ago, Paul Gompitz said:

 

Zatege koje su drzale nadstresnicu jesu bile ukotvljene u krovu, u necemu sto se zove kotva i sto takodje nije betonska kocka. To nesto sto se zove kotva i napravljeno je od celika ima izmedju ostalog plocu kroz koju se provuku kablovi i zategnu i onda ta ploca vrsi pritisak na beton ispod.

 

Kako su onako izletele zatege ako nije eleminisano nesto na krovu?

[Paul Gompitz]

Dovoljno da je jedna popustila, a ako dve susjedne nisu projektovane da nose jos i po pola od dijela tezine nadstresnice koje je nosila ta sto je popustila, dolazi do domino efekta.

Kao Svjetski trgovinski centar. Kad je jedna ploca pala na onu ispod, kolabirala je ta ispod i poslije sve redom.

[Serena]

Kako nisu izletele odmah kad je to nesto sto ih je drzalo eliminisano s krova?

Da li neko zna sta je pre radjeno hidroizolacija krova ili svetlarnici na nadstresnici i gipsane ploce preko mozaika?

 

Na betonske stubove koji nose fasadu na vrhu je oslonjena jedna poduzna greda koja ide celom duzinom fasade, a na nju je oslonjena krovna ploca. Ova naborana konstrukcija krova je takva da nije mogla biti tackasto oslonjena samo na fasadne stubove.

Staticki sistem ploce je greda sa prepustom na cijem kraju je visila nadstresnica. Ne znam o kakvom trenju covek prica 

Edited November 11 by Serena

[Milošica]

21 minutes ago, Serena said:

Kako nisu izletele odmah kad je to nesto sto ih je drzalo eliminisano s krova?

Kolega sa foruma je izneo mišljenje da se verovatno zatega zaglavila u betonu.

[Serena]

Da je nadstresnica bila jedna lagana konstrukcija ovo bi mozda moglo da pije vodu, ali ovoliku tezinu da drze par meseci ostecene kotve i onda nicim izazvane (sneg, oluja, zemljotres) da sve popuste u istom trenu meni deluje nemoguce. Mozda gresim.

U fazonu zategama je trebalo 3 meseca da shvate da su otkacene pa da otpadnu.

[Paul Gompitz]

29 minutes ago, Serena said:

 

 

Na betonske stubove koji nose fasadu na vrhu je oslonjena jedna poduzna greda koja ide celom duzinom fasade, a na nju je oslonjena krovna ploca. Ova naborana konstrukcija krova je takva da nije mogla biti tackasto oslonjena samo na fasadne stubove.

 

 

Krovni nabor je upravo tackasto oslonjen, jer cik - cak nabor se ne moze u poprecnom presjeku kontinualno osloniti na nesto sto je horizontalno. 

[Serena]

2 minutes ago, Paul Gompitz said:

 

Krovni nabor je upravo tackasto oslonjen, jer cik - cak nabor se ne moze u poprecnom presjeku kontinualno osloniti na nesto sto je horizontalno. 

Mislila sam tackasto na stubove u fasadi, zbog toga postoji horizontalna greda na koju se ona naslanja.

Edited November 11 by Serena

[gsb]

5 minutes ago, Serena said:

Mislila sam tackasto na stubove u fasadi, zbog toga postoji horizontalna greda na koju se ona naslanja.

Ti si gradjevinac? Do sad nisu komentarisala, zato pitam, a delujes "strucno".

[MeanM@]

13 minutes ago, Serena said:

Da je nadstresnica bila jedna lagana konstrukcija ovo bi mozda moglo da pije vodu, ali ovoliku tezinu da drze par meseci ostecene kotve i onda nicim izazvane (sneg, oluja, zemljotres) da sve popuste u istom trenu meni deluje nemoguce. Mozda gresim.

U fazonu zategama je trebalo 3 meseca da shvate da su otkacene pa da otpadnu.

Slažem se da je malo verovatno, ali sad već pričamo o nekoj inciijalno kapisli koja je pokrenula progresivni kolaps. Nisu popustile u istom trenu to je svakako izvesno. Progresivni lom dodavanjem delta N svakoj sledećoj u situaciji kad su sve one ostale da vise na onom fizičkom minimumu adhezije veze beton-šipka.

Hipotetički se možda i držalo, a onda se desio recimo neki peak nalet vetra koji je nadvisio tu rezidentnu adheziju šipke u betonu. Možda su tim radovima ogolili zateznu šipku, pa je korozija najedala ovih meseci.

Ne želim stvarno da nagadjam. Prosto, ima tih fizičkih procesa koji se manifestuju kroz neko vreme tako što nije obezbeđena trajnost i onda se neki element najeda korozijom, ciklusima izmene vlage, temperature i slično. A i ti sitni impulsli izmene sile od vetra tamo-vamo, i oni utiču u nekom smislu na zamor materijala. Mada to ovde nije onaj pravi zamor kao kod konstrukcija predviđenih da rade na taj način.

 

 

Edited November 11 by MeanM@

[Eleniko]

1 hour ago, cedo said:

 

6. Građevinarstvo kao profesija izloženo je skoro dve decenije ogromnom pritisku. Nasilje nad procedurama, skraćenje rokova, skraćivanje lanca odgovornosti, banalizovanje tendeskih uslova, banalizovanje projektno tehničke dokumentacije, i najvažnije od svega korupcija. Ako se struka sada ne obračuna sa ovim pošastima, nemamo mnogo čemu dobrom da se nadamo u budućnosti. Pritisci su često nepodnošljivi i teško ćete naći inženjera koji pod takvim pritiskom nikada nije napravio kompromis. To mora da prestane! Sada! Niko nas neće lišiti ovih problema do nas samih.

 

 

sviranje penistu, od 7 izloženih tačaka odbrane struke samo 6. ima smisla i rezona.

 

ništa o nesreći stručno nije napisao sem ograđivanja od onoga šta se piše unaokolo.

 

bolje da je ćutao.

[April]

On 9. 11. 2024. at 0:09, pt 2.0 said:

nisu oni budale, nego bezumne ubice.

rezime zločina, u najkraćem:

 

 

 

Kako je on dobio dozvolu za prelet dronom, posebno sada? 

 

Znam da u Bg postoji bukvalno samo jedan čovek sa blanko dozvolom, ostali uglavnom vežbaju po prostorima tipa Hala 1

[MeanM@]

Kad već pričamo o ovome.

Krovna konstrukcija Arene je jedan jako interesantan i 'smeo' sistem. Autor rešenja je naširoko cenjeni profesor, sad već u penziji, 'guru' nekih generacija BG GRF, Vanja Alendar. Inače, čovek je primenio isto rešenje na hangaru Bgd aerodroma, samo što je to bio ravanski sistem, a Arena je ekspanzija iste ideje na prostorni betonski roštilj ojačan prednapregnutim zategama od kablova velike čvrstoće koje se vide u krovu Arene.

Bila je onda velika priča oko dobijanja upotrebne dozvole jer je bilo potrebno dokazati otpornost na požar zategnutih kablova koji su poprilično izloženi prema svom položaju. A bez njih, narušava se integritet krova. Prva asocijacija, jelte, mandrilske baklje na nivou 400. Kad se pogleda gore, mislim da stoji sprinkler prskalica na svakom kablu.