On 25. 2. 2025. at 12:21, Klara said:

Nisam je čitala ♥️, imaš li neku preporuku odakle početi? Može i na engleskom ako nema našeg prevoda.

@Pixie

 

Ja je baš volim.  Ali najdraža i najdirljivija mi je verovatno Half of a Yellow Sun. Neko drugi će možda znati je l' ima prevod.

Ima prevod.

Snažna je knjiga, ali ne bih ponavljao -  najpre zbog naturalizma.

Izdato kod nas do sada, ponešto i u više izdanja:

Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje

Amerikana

Drhtaj

Pola žutog sunca

Purpurni hibiskus

Već sam počeo da preturam po policama u potrazi za Fragmentima ljubavnog govora:

 

 

Btw savršena kombinacija džempera, tamnih farmerica i crnih cipela.

@Ras Moj naklon, meni verovatno ne bi nikad palo na pamet da na Chanel kanalu tražim priče o književnosti...

 

Pogledala sam još jedan intervju, koji mi se malo više dopao, možda zbog više čitalačkih podudaranja. Jedino - ta kombinacija džemper-farmerke-cipele im je izgleda neka uniforma? Ili je to samo moderno. Izgleda moram više da čitam.

Off topic je, ali ono o što me je u stvari najviše potaklo na razmišljanje je deo o poeziji i čitanju u originalu.

 

Setila sam se onda i kako sam jedino vreme pratila jedan YT- kanal, u kome je jedan japanac japancima koji uče engleski (na japanskom) između ostalog preporučivao prevode japanskih romana na engleski kao dobar način za učenje engleskog jezika tj. čitanje na stranom jeziku o stvarima koje su nam kulturološki bliske pre nego što krenemo da osvajamo nepoznato. Čini mi se kao dobar savet.

  On 28. 2. 2025. at 21:54, Pixie said:

@Ras Moj naklon, meni verovatno ne bi nikad palo na pamet da na Chanel kanalu tražim priče o književnosti...

 

Pogledala sam još jedan intervju, koji mi se malo više dopao, možda zbog više čitalačkih podudaranja. Jedino - ta kombinacija džemper-farmerke-cipele im je izgleda neka uniforma? Ili je to samo moderno. Izgleda moram više da čitam.

 

Našli su oni mene, a tek sam naknadno video šta ovi zapravo uvaljuju (najpre sam mislio da je kanal nekog od izdavača). Ne opravdavam se, iznosim činjenice.

 

I ovo sam na preskok odgledao, a deo o poeziji je, slažem se najzanimljiviji.

 

Fragmente... sam zaista potražio i evo ih pored mene u podjednako lošem trenutku da ih iščitavam kao i onda kada sam po prvi put to radio. Bilo je to u periodu kada sam bio bez koncentracije da se posvetim knjizi, pa me zvarala fragmentirana forma  a vidim i da ima dosta njih (tih fragmenata) koje bih bez napora mogao da dopunim: Svoji smo vlastiti demoni, Greške, Ovako dalje ne može, Ljubomora, Brbljivost, Grozan sam, Zašto? i na kraju U slavu suza!

 

Edited March 1Mar 1 by Ras

  On 1. 3. 2025. at 7:20, Ras said:

Fragmente... sam zaista potražio i evo ih pored mene u podjednako lošem trenutku da ih iščitavam kao i onda kada sam po prvi put to radio. Bilo je to u periodu kada sam bio bez koncentracije da se posvetim knjizi, pa me zvarala fragmentirana forma  a vidim i da ima dosta njih (tih fragmenata) koje bih bez napora mogao da dopunim: Svoji smo vlastiti demoni, Greške, Ovako dalje ne može, Ljubomora, Brbljivost, Grozan sam, Zašto? i na kraju U slavu suza!

 

Bolje nemoj više da tražiš. Ili sakrij od sebe da ne možeš da pronađeš. 

Je l' voli još neko da gleda Invitation au voyage odnosno u nemačkoj verziji Stadt Land Kunst?

 

 

Utorak, 08.04.2025,  10:00 -> 23:53

Radio Beograd 2

Keićiro Hirano, Monika Helfer, Roman Senčin

Keićiro Hirano (1975) savremeni je japanski književnik.

Za svoj prvi roman „Pomračenje" iz 1998. kao najmlađi autor dobio je prestižnu nagradu „Akutagava ". Sledile su potom brojne knjige.

Danas predstavljamo novi roman Keićira Hirana „Neki čovek" iz 2018.godine, po kome je snimljen i film 2022. Film je ovenčan mnogim nagradama.

O romanu razgovaramo sa Divnom Glumac koja je prevela ovaj roman.

Monika Helfer (1947), austrijska književnica, tokom svoje četrdesetogodišnje karijere objavila je više od deset romana, knjige za decu i pripovetke. Dobitnica je mnogih priznanja. Monika Helfer autorka je trilogije: „Mosbrugerovi", „Tata" i „Lavlje srce", ove knjige su nedavno prevedene i kod nas.

O ovim naslovima  govoriće književnica Ljubica Arsić.

Ruski pisac, Roman Senčin (1971), romansijer, pripovedač i književni kritičar. Jedan je od najznačajnijih savremenih ruskin pisaca, preveden na brojne jezike.

Za roman „Područje za potapanje" dobio je najvažnija književna priznanja u Rusiji: „Velika knjiga", „Jasna Poljana" i druge.

Sada je pred nama zbirka priča „Omča", a u emisiji slušamo  deo razgovora sa Romanom Senčinom kada je boravio u Beogradu pre više godina.

Edited April 7Apr 7 by Klara

  Quote

Drugi skandal se dogodio u vreme vladavine Slobodana Miloševića 1996. godine na 31. Mokranjčevim danima u Negotinu, kada je tada već akademik, Ljubomir Simović svojom besedom otvorio ovu manifestaciju a potom je proteran iz hotela „Inex Krajina“ kao državni neprijatelj.

Vest o proterivanju mu je po povratku u hotel sa suprugom Nadom, saopštio recepcionar. Rekao je da mu je direktor naložio da ujutru odmah napusti hotel, kao i to da je dobro što se kasno vratio, jer da je došao ranije ne bi ni smeo da mu da ključ od sobe. Akademik Dejan Despić je toliko bio izrevoltiran da je sa Simovićima sutradan napustio hotel i zbog ovog događaja dao ostavke na sve funkcije koje je obavljao na Mokranjčevim danima.

Ispostavilo se da je sporan bio njegov govor koji je publika pozdravila dugim aplauzom, ali to što je rekao nije odgovaralo lokalnim političarima.

„Ja osećam obavezu prema nekim istinama i prema nekim moralnim principima, a ne prema onima koji sede u prvom redu“, objasnio je tada Ljubomir Simović i dodao da njegov govor nije bio politički nego je govorio o tragediji koja nas je zadesila.

Veći deo njegove besede bilo je podsećanje na prošla vremena, junake koji su ih obeležili, a sve to je uporedio sa tadašnjim prilikama:
''Danas, na kraju dvadesetog veka, nama preti opasnost koja nije daleko od one koja je nama pretila na početku devetnaestog.
Mi smo primorani da se još uvek borimo za opstanak.
U toj borbi je potrebno sve: i cilj, i sreća, i sredstva, i saveznici, i junaštvo, i žrtve, i pamet. I sve to treba da bude usklađeno, i među sobom, i sa okolnostima.
Manje ili više, nekada smo sve to, ili bar nešto od svega toga, imali. Ali danas, u ovoj današnjoj borbi za opstanak, mi osim velikih žrtava od svega toga nismo imali ništa: ni cilja, ni sreće, ni sredstava, ni vođa, ni saveznika. A pogotovu nismo imali pameti. Možda zato što nismo imali pameti nismo imali ni svega ostalog.
Mi, ne samo da smo ostali ispod normi koje propisuje naše današnje, evropsko vreme, nego smo pali i ispod onih normi koje su vladale u tursko vreme, Hajduk-Veljkovo. Među nama nema junaka koji bi kazao: Glavu dajem, Krajinu ne dajem!
Mi i za mnogo manje od glave dajemo i mnogo više od Krajine. Naše današnje vojvode talirima ne pune topove nego džepove…“

Našu, tadašnju, situaciju je metaforično uporedio sa mišjom rupom: „U ovoj mišjoj rupi ništa se ne čuje. Iz ove mišje rupe ništa se ne vidi: ni ono što je prošlo ni ono što dolazi. Ne vide se više ni oni vrhovi ni visine s kojih se otvaraju sve veći prostori i vidici. Što je najgore, mi pristajemo da ono što se može videti iz ove mišje rupe priznamo kao ceo svet, i kao ceo horizont. Sve što je progutala, ova mišja rupa je pretvorila u miševe.
Srećom, ponekad se nađe i neko ko se nije dao saterati u tu rupu, i ko nije pristao da svoja krila trampi za mišji rep…“
Nije mu uručena plaketa koju su svi njegovi prethodnici dobili, niti su mu se zvaničnici izvinili zbog ovog sramnog čina.

Ljubomir Simović preminuo je 17. aprila u 90. godini u Beogradu. Studenti su mu se odužili, odali su mu počast u Takovskoj 10 ispred RTS minutom ćutanja, nakon čega su s upaljenim telefonima uglas izrecitovali stih iz njegove drame „Putujuće pozorište Šopalović“: „Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem.“

Radar

Akademik koji je smetao vlastima

In memoriam - Ljubomir Simović

Edited April 26Apr 26 by Klara

Radio Beograd 2: Miodrag Bulatović - Gullo, Gullo, 1. maj u 18:32 (repriza u 03:11)

  Quote

Životinja žderavac (gullo gullo) metafora je za svet krajem sedamdesetih godina prošlog veka, koji opisuje Miodrag Bulatović. To je ime i međunarodne gerilske grupe kidnapera, ali i sinonim za migrante. Marginalni likovi inače su odlika Bulatovićevog opusa punog gorčine i krvi.

Uloge tumače: Branislav Jerinić, Petar Kralj, Nikola Simić, Željka Bašić, Lazar Ristovski i Radoslav Milenković.

Repriza večeras, Radio Beograd 1, u 20:00 (''Kod dva bela goluba'').

Na linku je snimak emisije.

  Quote

Ako u ruke uzmete Antologiju srpskog pesništva Miodraga Pavlovića, ono izdanje u kome su uz pesme pesnika štampane fotografije ili slike pesnika, iznenadiće vas kad uz pesme jednog pesnika koji je umro u drugoj deceniji dvadesetog veka vidite prazan list. Pesme kojima je predstavljen ovaj pesnik nose nazive: ''Poslednji samrtnik'' i ''Bezimena pesma''.

U večerašnjoj emisiji ''Kod dva bela goluba'' pokušaćemo da odgovorimo na pitanje: ko je bio Dušan Srezojević, pesnik čiji lik nije sačuvan ni na jednoj slici, crtežu ili fotografiji, a čije se pesme nalaze u svim značajnijim antologijama srpske poezije?

O Dušanu Srezojeviću ima malo biografskih podataka, i njih mahom dugujemo istraživačkom radu Dragutina Ognjanovića. On je životnu priču ovog pesnika ispričao u knjizi ''Tragični vizionar Dušan Srezojević''.

Dušan Srezojević bio je uistinu ukleti pesnik. Tokom čitavog života pratile su ga nevolje, nesporazumi i nesreće, da bi život završio u tridesetoj godini u Duševnoj bolnici. Objavio je jednu pesničku zbirku, pod nazivom Zlatni dasi, i u njoj se nalaze dvadeset dve pesme. Pored toga, objavio je još osam pesama.
Iza njega je, dakle, ostalo svega trideset pesama.

Čućemo u emisiji i stihove pesnika za koga je Miodrag Pavlović rekao: ''Srezojević, koji je tako malo napisao, bio je izuzetan i redak talenat. On je imao pravoga nadahnuća, mislene strasti i vizionarstva na granici otkrovenja.''

---

  Quote

Песник Душан Срезојевић, један од најбољих из периода српске Модерне, умро је помрачене свести у душевној болници.
До гроба га је испратио само Петар Кочић. 1927. године његов гроб је прекопан. Од песника није сачувана ниједна фотографија.
Иако се појављивао у антологијским прегледима, никада није уврштен у канонске песнике. Пре свега захваљујући труду Миливоја Ненина (и Зорице Хаџић), Срезојевићеве песме су поново доступне свима заинтересованима.
Након читања Срезојевића може се прочитати књига Молски акорди Мирка Демића.

Pesma na dan: Dušan Srezojević