USA izbori 2024 - prognoze & play by play

[Sammael]

Organska jabuka u hipsterskom Whole Foods-u, 7 baka je sasvim realno.

 

U Kini sam se nagledao voća po sumanutim cenama, jabuke su varirale od pola dolara za kilo do blizu 20 dolara za jabuku (neki bizarni hibrid od blizu pola kila s Novog Zelanda).

[copkillah]

On 8. 11. 2024. at 18:16, Roger Sanchez said:

Ti tu citiraš tu kreaturu kao da je riječ o živom biću

 

Znači to je AI nalog???

 

[Amos]

9 minutes ago, copkillah said:

 

Znači to je AI nalog???

 

 

Ne baš

[Jeremija]

 

 

 

[Sestre Bronte]

nadam se da je posle pobede poslao roganu bar fruit basket

[Budja]

Ovo oko percepcija realnosti vs realnost postoji kao nisa u ekonomskom istrazivanju i to bas oko percepcije i uticaja inflacije na ponasanje ekonomskih agenata. Tu nisu istrazuju behavioural ekonomisti jer nacin na koji se percipira inflacija i nacin na koji utice na ponasanje agenata odstupa od pretpostavke racionalnosti tradicionalnih neoklasicara.

 

Zapoceo je Shiller, nobelovac bas iz behavioural aspekata ponasanja finansijskih trzista:

 

 

a nastavila je Ulrike Malmendier, behavioural ekomonista sa Berklija:

 

 

i nastavlja, u svojoj agendi da nadje "deep parameters" ljudskog ponasanja putem anketa, Stefanie Stantcheva sa Harvarda (post je iz aprila 2024):

 

 

[Gandalf]

4 hours ago, Weenie Pooh said:

Nastala je sedamdesetih, dok su i lenjinisti i maoisti bili alive and kicking, predstavljali kakvu-takvu alternativu liberalnom kapitalizmu, kakvu-takvu mogućnost revolucije.

marksizam je tada već krepao kao revolucionarna teorija (kao i -lenjinizam), ne menja na stvari to što je SSSR još uvek postojao. neke osnovne postavke su pukle jer su bile empirijski proverive, pre svega radna teorija vrednosti i teza o konstantnom materijalnom pogoršavanju položaja radnika. sa druge strane, Kejns je pokazao i praksa dokazala da je krize moguće izbeći ili ublažiti.

 

nova teorija je bila pokušaj reanimacije revolucionarnog konja. možda je taj zombi lošija varijanta originala, ali je imao (i ima) jednu značajnu prednost - manje materijalistički utemeljenih (ergo proverivih) hipoteza. verovatno ne radi iz istog razloga iz kojeg nije radio original = bangava teorija.

 

pazi, da li ćeš koristiti jednu ili drugu kao kritiku kapitalizma, nije toliko bitno u ovom slučaju. kao revolucionarne teorije ne rade ni jedna ni druga - revolucionarni materijal nisu ni radnik koji je zaveden kućom sa bazenom i dva auta ni BIPOC zaveden istim.

[Weenie Pooh]

7 minutes ago, Budja said:

Ovo oko percepcija realnosti vs realnost postoji kao nisa u ekonomskom istrazivanju i to bas oko percepcije i uticaja inflacije na ponasanje ekonomskih agenata. Tu nisu istrazuju behavioural ekonomisti jer nacin na koji se percipira inflacija i nacin na koji utice na ponasanje agenata odstupa od pretpostavke racionalnosti tradicionalnih neoklasicara.

 

Ne daj bože da se pretpostavka racionalnosti ikad dovede u pitanje, 

 

7 minutes ago, Budja said:

i nastavlja, u svojoj agendi da nadje "deep parameters" ljudskog ponasanja putem anketa, Stefanie Stantcheva sa Harvarda (post je iz aprila 2024):

 

Thread joj je zanimljiv, ali grafik u postu o percipiranim uzrocima inflacije ne pokazuje to što ona kaže da pokazuje.

 

"On the left, it is mostly businesses and greed, on the right it is Joe Biden, the administration and the government."  Po grafiku, i jedni i drugi krive Bajdena tj. njegovu administraciju. Ne znam odakle je izvukla ovo da demokrate krive biznise, jer se jasno vidi da odmah posle pohlepe (13%) sledi Bajden (12%) kod demokratskih birača. (Kod republikanskih krivac je Bajden sa 24% pa onda FED sa 9%.)

 

To da se niža stopa nezaposlenosti ne maže na hleb, to sam mogao i ja da im kažem. 

 

[Budja]

12 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

 

 

To da se niža stopa nezaposlenosti ne maže na hleb, to sam mogao i ja da im kažem. 

 

 

Nije to bas tako jednostavno.

 

Niza agregatna stopa nezaposlenost se moze prevesti u subjektivnu verovatnocu gubljenja posla, sto ima efekat na buduce prihoda, pa onda RACIONALNO meris efekat buducih ocekvianih izgubljenih prihoda bez inflacije i smanjenih buducih realnih prihoda usled inflacije. Tako nekako ide racionalna skola.

 

Behavioural kaze, subjektivno nas vise tisti inflacija jer je in your face, lakse merljivi efekti, informacija koja se lakse procesuira psiholoski nego neke verovatnoce gubitka posla...

 

 

Politicki je, onda, logicnije bustovati nezaposlenost jer ce da pogodi 3-4% stanovnistva nego inflaciju koja moze izborno da promeni odluku mnogo vise od ta 3-4%.

 

 

 

 

Edited November 11 by Budja

[Weenie Pooh]

 

11 minutes ago, Budja said:

Nije to bas tako jednostavno.

 

Niza agregatna stopa nezaposlenost se moze prevesti u subjektivnu verovatnocu gubljenja posla, sto ima efekat na buduce prihoda, pa onda RACIONALNO meris efekat buducih ocekvianih izgubljenih prihoda bez inflacije i smanjenih buducih realnih prihoda usled inflacije. Tako nekako ide racionalna skola.

 

Behavioural kaze, subjektivno nas vise tisti inflacija jer je in your face, lakse merljivi efekti, informacija koja se lakse procesuira psiholoski nego neke verovatnoce gubitka posla...

 

Politicki je, onda, logicnije bustovati nezaposlenost jer ce da pogodi 3-4% stanovnistva nego inflaciju koja moze izborno da promeni odluku mnogo vise od ta 3-4%.

 

Kažeš nije jednostavno, a onda uzmeš i objasniš vrlo jednostavno zašto elektorat više tišti inflacija nego stopa nezaposlenosti  

 

Ideja da bi prosečan birač mogao da uzme u razmatranje verovatnoću gubljenja posla i konsektventno smanjenje svojih prihoda je tehnokratska budalaština, ljudi nisu roboti.

 

O otkazu se razmišlja sa "neće valjda" stavom, o plaćanju računa i namirnica ne može tako.

[Budja]

5 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

 

Kažeš nije jednostavno, a onda uzmeš i objasniš vrlo jednostavno zašto elektorat više tišti inflacija nego stopa nezaposlenosti  

 

Ideja da bi prosečan birač mogao da uzme u razmatranje verovatnoću gubljenja posla i konsektventno smanjenje svojih prihoda je tehnokratska budalaština, ljudi nisu roboti.

 

O otkazu se razmišlja sa "neće valjda" stavom, o plaćanju računa i namirnica ne može tako.

 

Zavisi od primene, ono sto bi Gandalf a i mnogi filozofi nauke nazvali "korisnim".

 

Za modeliranje AGREGATNE ekonomije i parcijalnih trzista pretpostavka racionalnosti u vecini slucajeva radi posao. Zasto? Zato sto je dovoljno da na 1.000.000 biased agenata imas 1 agenta sa parama koji ce da igra contrarian i tako vrati trziste u ravnotezu. Recimo, u smislu trzista kapitala, neki hedge fond.

 

Nema bolje teorijske literature na temu racionalnosti, cognitive biases, arbitraze i limita arbitraze od zbornika radova koje je uredio Shleifer 2001:

 

 

 

E, sad, problem je sto to ne fercera ako hoces da modelujes ponasanje biraca. Pa onda usled toga imamo kognitivnu disonancu MSM ekonomista "Kako to?" - vidi kako pegla ekonomija, a glasa se za Trampa. Behavioural ekonomisti su tu da objasne taj jaz.

[mandingo]

 

[Weenie Pooh]

33 minutes ago, Gandalf said:

marksizam je tada već krepao kao revolucionarna teorija (kao i -lenjinizam), ne menja na stvari to što je SSSR još uvek postojao.

 

Ti možeš pola veka kasnije da ceniš da nije menjalo stvari što je SSSR još uvek postojao, ali svaki američki policy maker onog vremena je itekako mislio da menja stvari. Fantom boljševizma, Crvene armije, i sovjetskog industrijskog kapaciteta im je visio nad glavom - najgori mogući scenario iz njihove perspektive bilo bi da mladež gleda taj model i pomisli "mogli bismo i mi ovako nekako".

 

Nisu se alternativni, utopijski vidovi levih ideologija razvijali sami od sebe. Nisu razni "liberal-komunisti" i "anarho-sindikalisti" i "socijal-demokrate" dobijali grantove i tenure iz meritokratskih razloga, već zato što su predstavljali koristan sigurnosni ventil. Sve se kontradikcije kapitalizma lakše podnose ako možeš da popustiš pritisak odlivajući radnikalne elemente u bezbednim pravcima. 

 

33 minutes ago, Gandalf said:

neke osnovne postavke su pukle jer su bile empirijski proverive, pre svega radna teorija vrednosti i teza o konstantnom materijalnom pogoršavanju položaja radnika. sa druge strane, Kejns je pokazao i praksa dokazala da je krize moguće izbeći ili ublažiti.

 

Ma važi, radna teorija vrednosti empirijski proverena i dokazana kao bust

 

Ideja o pogoršanju položaja radničke klase koje neumitno vodi ka revoluciji jeste bila neosnovana. Ta teleološka komponenta Marksizma je i moja osnovna zamerka.

 

Pokazalo se da je pogoršanje položaja radnika rastegljiva stvar, i vremenski i prostorno. Da uvek možeš da izmestiš proizvodnju u krajeve gde će radnici biti zadovoljni nekom crkavicom, a kod kuće da apsorbuješ rastuće nezadovoljstvo na razne načine. Samo što ni to šibicarenje ne može da se izvodi u nedogled, planeta Zemlja je zatvoren ekosistem. Svaka sledeća kriza kapitalizma se sve teže apsorbuje, sve su više disruptivne posledice...

 

Marks evidentno nije bio u pravu po pitanju razvoja klasne svesti, ali to ne znači da nije bio u pravu i po pitanju kapitalizma koji sadrži seme sopstevnog uništenja. Ne mora sve da se završi revolucijom, može sasvim lako i potpunim kolapsom. Živi bili pa videli.

 

33 minutes ago, Gandalf said:

pazi, da li ćeš koristiti jednu ili drugu kao kritiku kapitalizma, nije toliko bitno u ovom slučaju. kao revolucionarne teorije ne rade ni jedna ni druga - revolucionarni materijal nisu ni radnik koji je zaveden kućom sa bazenom i dva auta ni BIPOC zaveden istim.

 

Tačno, ali nije (samo) suficit kuća sa bazenom doveo do gubitka revolucionarnog potencijala. Previše je jednostavno reći da je radnicima na zapadu previše dobro da bi se pobunili, kao što meni dragi Trećesvetski maoisti smatraju. Tačnije bi bilo reći da je takav razvoj i političkim i kulturnim i obrazovnim delovanjem bio uspešno sprečen. 

 

[Gandalf]

6 hours ago, dunja said:

@Weenie Pooh @Shan Jan

 

Nemam ja problem s tim da ona greši, ili da ja grešim, ali bih, spoznaje radi, volela da vidim kontra-argument koji nije blanket kvalifikacija tipa glupača patronizuje, end of story.

1) patronizuje kada kaže da su Trampovi glasači "deluded". u prevodu, glupaci kojima Tramp prodaje laži. sve i da je to tačno, takav ton je jedan od razloga zašto ljudi glasaju za Trampa. on ih ne naziva glupim.

 

2) Trampova kampanja se ovaj put zasnivala na američkom nacionalizmu, ne belačkom. meta napada su bili ilegalni emigranti, ne meksički silovatelji. briljantan zaokret u cilju pridobijanja glasova pripadnika manjinskih grupa koji sebe ne smatraju tlačenim, već su ponosni Amerikanci.   

 

3) visoko školovani pripadnici manjinskih grupa deluju znatno više zadojeni ovim i onim identitetima nego neškolovani. odnosi se na sve identitetske kategorizacije, i rodne i etničke. što će reći, verovatnoća da je data profesorka etnonacionalista je znatno veća nego kod neke AfroAmerikanke ili Meksikanke bez fakultetske diplome. time data profesorka Trampovu kampanju američkog nacionalizma interpretira kao belački nacionalizam, jer je njoj američki nacionalizam neshvatljiva kategorija.

Edited November 11 by Gandalf

[Gandalf]

13 minutes ago, Weenie Pooh said:

Samo što ni to šibicarenje ne može da se izvodi u nedogled, planeta Zemlja je zatvoren ekosistem. Svaka sledeća kriza kapitalizma se sve teže apsorbuje, sve su više disruptivne posledice...

ovo je kritika kapitalizma, manje revolucionarna teorija. a iole proverivi deo teorije se smešta u (daleku?) budućnost.