(i)racionalni strahovi od životinja i kako ih prevazići

[MeanM@]

19 minutes ago, Lezilebovich said:

Da baš  

verujem da vecina ovde bez problema jede proizvode mesne industrije, sto podrazumeva uzasne zivotne uslove i klanje

Hm…pa nije skroz ista tema, ali da, slozicu se da postoji taj problem fundamentalne prirode koji nas cini odredjenom vrstom licemera.
Opet, zivimo u realnom svetu, postoji ipak neka razlika izmedju potrebe za mesom kao hranom i hedonisticke potrebe da se pojede peglano prase, jastog ili sl. O lovu kao zabavi da ne pricamo.
Da, ja jedem meso (jos uvek), ali ne mogu reci da nemam bas problem sa tim, tj da lako sebe ubedim da mora tako.
Sto se tice teme, mene ujeo neki čapa jednom davno, istrčao iz dvorista, nisam ga snimio na vreme. Nista strasno, samo ostalo secanje na dogadjaj. 
Nista mu nisam zamerio. Pobego, sisa jedna, odmah nazad u dvoriste. 

[Mindaugas Žukauskas]

Mene je kad sam imao 7 godina ujeo krupan pas po imenu Golub. Kapiram da sam ga nešto gnjavio, pa je odreagovao. Nisam razvio fobiju tho, naprotiv, i dan danas sam u veoma dobrim odnosima sa psima, iako sam više cat guy. Komšijin pas me voli više nego njega, i hoće da preskoči novu ogradu koju je napravio, samo da bi se igrao sa mnom.

 

Najproblematičnija su iskustva sa lutalicama kad me povijaju dok vozim bajs. Malo galame na njega i šutiranja vazduha nogom uglavnom rešava problem, mada kapiram da nekoj drugoj bojažljivijoj/ženskoj osobi ovakva iskustva mogu biti traumatična i opasna.

[svashtabezneshto]

imam strah od žaba (jedina racionalno objašnjenje odakle bi moglo biti da je ostalo kao posledica priče teče koji je nešto radio po nekim egzotičnim zemljama pa nam pričao da je video najotrovniju životinju od svih - žabu, ne znam), kad vidim žabu pretvaram se u huseina bolta. u selu na nekoj svadbi u žabokrečini napušteng bazena do kog sam šetala jer mi je nešto bilo dosadno, videla sam najveću žabu od svih zamislivih žaba, mislim da samza 2 sekunde pretrčala pola sela, zakucala se u kola i nisam htela da izađem, malo je falilo da napravim porodični skandal, jer moji nisu znali da objasne zašto odrasla žena (skoro 30 godina tad) ceo dan sedi u kolima. prošle godine posle one šetnje po mostovima u parkiću ispod ekonomskog f, bila neka najezda žaba kad smo se vraćali, do železničke stanice sam trčala kao da život onih koje najviše volim zavisi od toga, dragom nije bilo jasno šta se dešava i bio je u wtf fazonu(mislim da me od tad gleda malo drugačije, nisam sigurna), a najjači slučaj je bio u šapcu u roditeljskoj kući, kad mi je žaba uskočila kroz prozor i probudila me skakanjem po kosi, neka mala žabica sa baš dugim nogama. svesno biće, kakvo se trudim biti, nisam budila majku, već sam zgužvala posteljinu i izbacila je kroz prozor, zatvorila ga i celu noć sedela naslonjena na vrata sa nekim rajdom u rukama.

 

iracionalni strahovi/fobije su mnogo gadni jer ne upravljamo njima, moje ponašanje u tim trenucima nije moje, puls je ludački, samo pobeći skloniti se nestati jer ako to sad ne uradim mene nema, zajebano. racionalni deo mene zna da je to bulšit i kontroliše ponašanje taman toliko da ne uznemiravam druge (ne budim majku da mi reši problem, recimo), ali ne dalje od toga. sad, živim u gradu, mogu provesti život da ne vidim žabu pa nemam ni potrebu za borbom protiv tog straha koja bi mi olakšala život (kao u slučaju da se radi o strahu od psa/mačke), ali one gadure me neđu i u centru centrova, eto.

 

 

e, da, prvi čas sa kog sam pobegla u životu, bio je čas biologije, kad je trebalo secirati žabu

[morgana]

zajebane su fobije, imam u okruzenju osobu koja kad u kuci vidi ovecu bubu razmislja da joj prepusti stanarsko pravo i ode da zivi ispod mosta.

 

 

[Lucia]

Moj strah od pasa je sasvim racionalan i potice iz iskustva.

Evo iz rukava mi iskacu bar cetiri skorije situacije kada me je pas napao na ulici pre nego sto sam ga uopste videla, dakle postala svesna (sa boka ili sa ledja).

Jednom me je spasio dugacak kaput, par puta dotrcao vlasnik, a jednom je iz mene iskocio iskonski odbrambeni refleks: zarezala sam najstrasnije (nikad ne bih rekla da to moze iz mene da izadje - nisam verovala ocima kako je delovalo).

Ta prica o hormonima straha je naravno budalastina - pokvarani pokusaj da se krivica svali na zrtvu.

Osim sto ih kao oslobadja odgovornosti, daje i osecaj superiornsti vasnicima i "ljubiteljima".

(da ne krecem u temu sto nam je grad upisan i zasran, svako parcence trave smrdi na stenaru).

 

Nemam neki problem sa onima na povodcu - osim ako nije toliko dugacak pa kao da ga nema (ono kad pas vodi vlasnika, a ne obrnuto - sve cesce nazalost).

Problem najcesce naprave oni koji su pusteni slobodno kao na pasnjaku.
Srecom u delovima grada gde se krecem odavno nema vise lutalica - a bilo ih je nekad u coporima.

Pasa, kao i ljudi, ima raznih.
Ima ih i istraumiranih - od jednog lutalice koga je bila udomila snahina sestra, cak su i mom bratu ostala traumaticna secanja.
Ima i agresivnijih rasa - vec par puta sam srela poznanika, setaca tudjih pasa, sa oteklom rukom ili nogom u zavoju, od ujeda. Moju rodjaku, ljubiteljku, ugrizao shar-pei njenog oca.
Mozda mogu i pazeni-mazeni da budu nekad nervozni da ih nesto banalno okine - a nemaju ljudske/naucene inhibitore.

Ali stagod da je razlog, ne treba da ostali ljudi brinu o tome - sva odgovornost i krivica treba da je na vlasniku.

@Serena znam kako se osecas, ali ne dozvoli da ti iko nabaci krivicu da je nesto do tebe.

 

[Mel]

Mene samo plashe oni veliki kakvih mi je kraj prepun, kojekakve doge, americhki stafordi i tome slichno.

Ostale kuce volim i mislim da su jako dobre zivotinje.

[dragance]

Sve životinje i sve rase su dobre - samo gazde znaju da naprave agresivne rase od njih. Nekad zbog manjka treninga, a nekad zato što namerno prave opasne pse od njih - što je za poduži zatvor.

[Mel]

3 minutes ago, dragance said:

Sve životinje i sve rase su dobre - samo gazde znaju da naprave agresivne rase od njih. Nekad zbog manjka treninga, a nekad zato što namerno prave opasne pse od njih - što je za poduži zatvor.

 

Mislim da je to kao i sa ljudima, jedni imaju ovakav temperament, jedni onakav. Nema potrebe da se mistifikuje, u celini kuce su svakako mnogo bolje od najpokvarenije zivotinjske vrste u prirodi choveka...

[makaronee]

Kao svaki salašarski dečarac - imao sam druga kera, pseudojazavičara, koji je uspešno davio pacove okolo čardaka i svinjca. Nije umeo da laje, niti ujeda ljude, ali je zato surovo grebao tucetom kandži ukoliko bih mu se na kupanju u reci nesmotreno približio.

Bili su i dedini kerovi u kavezu - ptičari, flekavo sivo-beli, crvenih očiju, zacenjivali su se od lajanja na šuškanje po ševaru i ritu. Obilazio sam ih u širokom luku, jasna stvar.

Nešto kasnije, već krenuh u školu, na ulici gradića, mimoilazio sam se sa nevelikim avlijanerom - sagnuh se da ga pomazim i cap, oguli mi nevaljaljac dobar deo kažiprsta. Nesporno je moj pokret bio višak u komunikaciji, ali od tada ne verujem psima ništa.

 

A kako kaže pisac, otkako sam sebe uhvatio u laži, nikom ne verujem.

[Lucia]

2 hours ago, dragance said:

Sve životinje i sve rase su dobre - samo gazde znaju da naprave agresivne rase od njih. Nekad zbog manjka treninga, a nekad zato što namerno prave opasne pse od njih - što je za poduži zatvor.

!? Valjda je poznato da su neke rase pasa namerno pravljene za agresivne svrhe, napr. za (nekada vrlo popularne) borbe pasa - i iz tog razloga zabranjene u nekim civilizovanim zemljama.

Naravno da pojedinacni pas takve rase moze biti susta suprotnost njenim odlikama citav zivot (ili samo nije bilo odg.trigera), ali to je izuzetak.

Kao sto izuzetak i pojedinacni agresivni pas neke navodno vrlo mirne rase.

 

Ne napada te rasa nego konkretni pas (ili vise njih ali da ne ulazimo sad jos i u psihologiju copora).

Da li je taj neki pas pravilo ili izuzetak je u sustini nebitno.

Da li su opasni samo zbog manjka ili pogresnog terninga, da li su gluplji, imaju neki biohemijski bug ili kurslus u glavi, ili neki mix (kao i kod ljudi), nebitno.

Za lutalice je odgovoran grad da ih skloni sa ulica, za ostale su u potpunosti odgovorni njihovi vlasnici.

Mozes reci i da je ljudska rasa dobra (sta god ti to znacilo), pa hoces li time braniti nekog nasilnika ili psihopatu?


edit:
Da ne bude zabune, ja sam za da se zabrane za razmozavanje sve rase za koje se statisticki zna da su agresivne.

Kao i one rase koje su fizicki toliko izdeformisane da im je kvalitet zivota nizak (muce se da disu, ispadaju im oci...) - iako je nekim ljudima takav deformitet "sladak".

 

Edited August 18 by Lucia

[Svemir Zeka]

Meni je poređenje karaktera ljudi i "karaktera" životinja tako jedna nebuloza....

 

Pokvarenost....mislim kakve to veze ima s bilo čim, Džizs....čak ni čovek koji je agresivan i nasilan ne mora biti pokvaren kao karakter.....

 

A ovo Lucia, što si pisala da si režala, to je ono što sam i ja napisala. Da mi dete zaskoči nešto, i ja bih grizla. To su instinkti. To su životinje u nama. I mi smo delimično životinje. 

 

Nego ljudi vole da romantizuju sve, pa onda uvođenje ljudskih osobina.....

Edited August 18 by Svemir Zeka

[booyaka]

Jednom me je vučjak ujeo, ali mojom greškom, slučajno sam ga zgazio jer ga nisam video pa je to uradio više refleksno a i tada me nije ugrizao jako, više kao ugriz upozorenja.

Skoro u parku mi je prišla neka džumara i počela da laje na mene i skače oko nogu, samo sam iskulirao i nastavio dalje. Još je malo skakao i kad je video da ne reagujem odustao i lajao još malo dok mu nisam otišao iz vidokruga.

Bitno je samo zadržati pribranost u takvim situacijama.

[Frile]

21 minutes ago, Lucia said:

!? Valjda je poznato da su neke rase pasa namerno pravljene za agresivne svrhe, napr. za (nekada vrlo popularne) borbe pasa - i iz tog razloga zabranjene u nekim civilizovanim zemljama.

Pre će biti da su neke rase pasa zabranjene (ili kontrolisane zakonom) zato što su baš te rase popularne kod majmuna koji ih nabavljaju i gaje ne da bi bili ljubimci, nego da bi ih koristili kao oružje (bilo da napadaju druge ljude ili pse, ili češće za kurčenje po kraju t.j. izazivanje opšte opasnosti).

Danas su to pitovi, pre pedesetak godina su se dobermani i vučjaci vodali kao opasni psi. Sutra će to možda biti haskiji, ko zna.

 

U svakom slučaju, to neće biti retriveri,  Niti džek rasel terijeri (svejedno što kod skoro svakog terijera može lako da se podstakne "agresivnost").

 

[Nikodije]

Mene nikada, ali baš nikada pas nije napao, nije režao, lajao na mene i slično, baš čudno. Valjda osećaju dobrotu.

 

[BWA]

9 minutes ago, Nikodije said:

Mene nikada, ali baš nikada pas nije napao, nije režao, lajao na mene i slično, baš čudno. Valjda osećaju dobrotu.

 

Ne znam da li sam i ja dobar čovjek ali izgleda da jesam.

Sa psima nikad nisam imao nikakav problem