(i)racionalni strahovi od životinja i kako ih prevazići

[aram]

1 hour ago, Svemir Zeka said:

Kad neko odbije ugovoren posao jer je na 15. spratu sa zidovima od stakla

Pokojni Đoko Vještica imao strah od visine neviđen. A radio, jelte, na 23. spratu Beograđanke. Nije bilo teorije da priđe prozorima na manje od 3-4 metra iako nisu mogli da se otvore. A onda jednom za opkladu sa onim peračima prozora došao na skeli do vrha i nazad, skroz zelen u licu. Opklada je bila jedna flaša viskija. Jednu je popio pre nego što je ušao na skelu, drugu, koji je osvojio, je podelilo sa nas 5-6, onda je poslao nekog po još dve
 

[Svemir Zeka]

Svaka njemu čast, ne znam koja količina bi meni bila potrebna

 

Sela sam jednom na žičaru....oplakah. Na gore, na Jahorini. Na dole nije bilo sile da me nateraju. I onda bez skija, šetnja dole. 

 

Stanove koje sam birala, a mnogo sam ih promenila, bili su uvek nisko ili s krovnim prozorima. Ne sedim na terasi koja ima rešetke a visoko je. 

 

Most sam prvi uspela da pređem posle 20 godina, ove godine u Budimpešti, jer je sims dovoljno debeo. 

 

Imam jednu sliku s Galata kule u Istanbulu. Na licu mi se vidi grč dok se držim za rešetke 

 

Pre oko 20 god sam se na jedan kod Šibenika zaletela, i na sredini dobijem napad straha, spustim se i dopuzam preko druge polovine. Zaista ne znam šta su ljudi u autima mislili. Sestra i drug umrli od smeha. 

 

Da, i odbila sam posao u zgradi CK bivšoj. A bila sam najbolji kandidat. 

 

Knjigu da napišem. Dok mogu da izbegnem, ne bavim se time. 

[Mel]

6 hours ago, Svemir Zeka said:

Svaka njemu čast, ne znam koja količina bi meni bila potrebna

 

Sela sam jednom na žičaru....oplakah. Na gore, na Jahorini. Na dole nije bilo sile da me nateraju. I onda bez skija, šetnja dole. 

 

Stanove koje sam birala, a mnogo sam ih promenila, bili su uvek nisko ili s krovnim prozorima. Ne sedim na terasi koja ima rešetke a visoko je. 

 

Most sam prvi uspela da pređem posle 20 godina, ove godine u Budimpešti, jer je sims dovoljno debeo. 

 

Imam jednu sliku s Galata kule u Istanbulu. Na licu mi se vidi grč dok se držim za rešetke 

 

Pre oko 20 god sam se na jedan kod Šibenika zaletela, i na sredini dobijem napad straha, spustim se i dopuzam preko druge polovine. Zaista ne znam šta su ljudi u autima mislili. Sestra i drug umrli od smeha. 

 

Da, i odbila sam posao u zgradi CK bivšoj. A bila sam najbolji kandidat. 

 

Knjigu da napišem. Dok mogu da izbegnem, ne bavim se time. 

 

Sto si to sebi radila...

Ja sam jednom sela u onaj neki panorama tochak, ni g od grada nisam videla. Bila sam zauzeta zmurenjem i panikom. Sestrin dechko sad muz lep je video napravio tada koji je svima pokazivao al meni nikad nije hteo da posalje.

[Svemir Zeka]

Htela da se lečim metodom "preplavljivanja" (ubacivanje u situaciju)

Inače, u to zatvoreno bih i sela (sad sam malo čini mi se promenila pristup, uključujem racio - tipa ako znam da ne može ništa, ne može i iskuliram, ranije je bilo katastrofa), ali ovo je bilo ono tri metalne šipke, pa se ti drži

 

Edited August 19 by Svemir Zeka

[Mel]

53 minutes ago, Svemir Zeka said:

Htela da se lečim metodom "preplavljivanja" (ubacivanje u situaciju)

Inače, u to zatvoreno bih i sela (sad sam malo čini mi se promenila pristup, uključujem racio - tipa ako znam da ne može ništa, ne može i iskuliram, ranije je bilo katastrofa), ali ovo je bilo ono tri metalne šipke, pa se ti drži

 

 

A jbg mislim da nije bilo bas u potpunosti zatvoreno. Pritom se ljulja non stop ona kutija dok nas pune, kad onaj momak ustane da napravi sliku ili uhvati neki ugao ravnoteza te kutije se promeni, ma odvratno je bilo. Imala sam i neke dubokoumne momente, sve vreme kroz glavu ide eto, a malopre si setala sa dve noge na zemlji uzivala, i sad se boris za goli zivot ni zbog chega...

[Filozof manijak]

Jel pokušate da nekako razumom suzbijete te strahove (ne misilm na fobije) ili se eto samo tako prepustite, i nikom ništa?

[Mel]

Just now, Filozof manijak said:

Jel pokušate da nekako razumom suzbijete te strahove (ne misilm na fobije) ili se eto samo tako prepustite, i nikom ništa?

 

Uglavnom sam se fokusirala da ne povratim, ne upisham se, i obecala sebi da se necu dovoditi u takve situacije.

Gore je sa godinama. Verovatno opshta potroshenost nerava pojachava i svaku tu 'fobiju'

[Svemir Zeka]

Pa ja imam fobiju, pokušala sam i s tehnikama (nisu na bazi racia

Pa nešto slabo. 

Jedino sad baš da upregnem energiju da se bavim time, usred svega drugog.

 

Ispričala sam za most u aprilu, prošetala sam. 

Plašila sam se i skakanja u vodu, ne zbog vode, nego zbog nedostatka oslonca - let kroz vazduh, pa sam eto i to prevazišla sad na moru. 

[Svemir Zeka]

6 minutes ago, Mel said:

sad se boris za goli zivot

 

3 minutes ago, Mel said:

ne upisham se,

 

Meni ne smeta kad me zajebavaju, slobodno

[Filozof manijak]

Mislim, i ja sam se kao dete (i adolescent) plašio pasa, i užasavao paukova. Kako sam omatorio i ti strahovi su nestali kad sam skapirao da se nemam čega bojati. (sad pustam paukove da mi gamižu po ruci, a kad bi mi se to desilo kao klincu, mislim da bih se momentalno onsevestio).

Ono što hoću da kažem je da ne razumem to stanje paralisanosti i podleganja strahu. Lično, nastojim uvek da se nekako borim protiv i izborim s tim strahovima, pa makar i ponavljao kao mantru onu litaniju protiv straha iz Dine. (pomaže)

 

[Svemir Zeka]

Mislim da retko ko ko ima bilo strahove, bilo fobije, nije pokušao nekako da ih prevaziđe (osim moje mame). 

 

Paralisanost, jbg, jedna je od reakcija koja je izvan racionalnog. To je biološki mehanizam, jedan od mogućih odgovora na opaženu pretnju. Da je čovek isključivo racionalan, svi bismo bili isti, doslovno. 

[Filozof manijak]

3 minutes ago, Svemir Zeka said:

To je biološki mehanizam, jedan od mogućih odgovora na opaženu pretnju. Da je čovek isključivo racionalan, svi bismo bili isti, doslovno. 

 

O ovome se radi. Kakvu realnu pretnju može da mi predstavlja npr.običan pauk? Vvaljda imamo dovoljno racia i neokorteksa da sebi kažemo "hej, to je običan mali pauk, i ne može ti ništa, neće te svog uviti u paučinu, niti ugristi svojim ogromnim zubima".

Ne mogu da skapiram to gubljenje razuma i prepuštanje iracionalnom kod odraslih ljudi. (vezano konkretno za ove iracionalne strahove od životinja, ili visine)

 

[Svemir Zeka]

Fobije su samo najlakše uočljivi strahovi. Jasno ti je da se plašiš. Jesam li već pričala o simbolizaciji strahova, šta kaže čika Frojd? I šta kaže o nesvesnom?

 

Mnogo strahova koje odrasli ljudi imaju uvijeno je u pet oblandi, pa neko ima užasan strah od osude, a ponaša se, na primer opsesivno strogo. Neko se u dubini duše jako boji smrti, pa se ponaša ekstremno hrabro. I tako dalje.

 

Edit. Dečiji strahovi su najčešće razvojni strahovi koji se odrastanjem prevaziđu. Po nastanku i dinamici sasvim drugačiji od strahova odraslih. 

 

Edited August 19 by Svemir Zeka

[Zaboravan]

Mogu da razumem svaki strah osim od smrdibube

Taj mi je baš super iracionalan. 

[Filozof manijak]

Ali ovde se govori o iracionalnon strahu od životinja, a ne o dubljim fobijama, zar ne?