(i)racionalni strahovi od životinja i kako ih prevazići

[Serena]

Ljudi napala me danas kera u dvoristu jednog centra za fizikalnu terapiju 

Kad nisam preminula. Inace se bojim i civavine bebe, a ova je bilo kako oni kazu beba od 9meseci ne secam se koje rase. Kratkodlak nizak dugacak belo braon boje.

Bila sam prvo na nekim tretmanima u ulicnom delu zgrade posle mi rekli da sacekam desetak minuta na masazu koja se radi u dvorisnom delu. Pitam dal mogu da izadjem u dvoriste jer mi smeta klima u cekaonici, oni kazu da mogu. Izadjem, vidim kucu, reko to je neka dobrocudna navikla na cirkulaciju nepoznatih lica. Sednem na fotelju, ona kruzila oko nogu, ja se pravila da je ne vidim i odjednom cap zgrabi me za nogavicu, ja se otrgnem ona se zaskoci pa na butinu, sreca pa mi pantalone siroke. Krenem da vicem i zovem u pomoc, niko me ne cuje. Kuca preskoci na drugu nogavicu, zovem, niko nista. Pocepa mi je, a mene strah paralisao. Pokusavam da se priberem jer vidim da je vrag odneo salu krenem da mlatim torbom i krecem se ka ordinaciji, ona i dalje vuce pocepanu nogavicu. Nekako se iscupam i proletim kroz vrata. 

Kad sam krenula da placem na sav glas, kao ona mala Serena koju je jednom davno ugrizao drugaricin pas iz cista mira i bez najave i od tad nosi traume😭😭😭😭

Oni me tese zagledaju ima li ugriza, ufonjali se. Kad sam se smirila kazu mi da ce mi platiti pantalone koliko god kazem da kostaju, da ne treba da platim tretman ali meni to nista ne znaci jer cu se od sad plasiti i kera na povodcu, a mozda i onog nacrtanog.

Kazu mi da nikada nikog napao nije. Veruje ja sve to ali uvek postoji prvi put i ne znas kako moze da se zavrsi. Da nisam na ovu vrucinu obukla te siroke pantalone mogla je i da me izujeda. 

Suprug popizdio kad sam mu ispricala, hoce da ide da se svadja i trazi 500€ odstete za pretrpljeni strah jer kaze samo tako ce se nauciti pameti da psu nije mesto u ordinaciji gde dolaze bolesni ljudi koji mozda ne mogu ni da se brane. 

 

[Emma]

@Serena

Ne znam šta bih rekla pametno.

Napala me kera uličarka pre 40tak godina, imala sam oko 10 godina.

Godine su prolazile, imala sam strah i od kućnih i od uličnih pasa. 

Udam se, počnemo da živimo u porodičnoj kući s dvorištem. Bračni drug i dete insistiraju da uzmemo i psa.

Ok. Složim se. Usvojimo najlepšu, najbolju i najpametniju džumaru (poživeo 15 godina, napustio nas 20.02.2023.)

Ali... NIKADA ga nisam vodila u šetnju, u strahu od drugih pasa. Štaviše, ćerka ga je, sa 11 - 12 godina vodila a šetnju, a ja (majka/maćeha) nisam smela, od straha od drugih pasa.

I dalje se plašim pasa uličara, a sve ovo napisah samo da bih rekla da te razumem.

 

[Serena]

Hvala ti puno @Emmana razumevanju.

Post sam napisala na ovoj temi kao vapaj i molbu ljudima koji imaju pse da kada im neko kaze da se boji njihovog psa da to ozbiljno shvate i da ga ne ubedjuju kako je on dobar i da nije nikad nikog. Pas oseca strah u nama koji je najverovatnije posledica prethodne traume i krenuce na nas cak i onaj najmirniji, makar bio i beba od 3 meseca. 

 

[adam]

14 hours ago, Serena said:

Ljudi napala me danas kera u dvoristu jednog centra za fizikalnu terapiju 

Kad nisam preminula. Inace se bojim i civavine bebe, a ova je bilo kako oni kazu beba od 9meseci ne secam se koje rase. Kratkodlak nizak dugacak belo braon boje.

Bila sam prvo na nekim tretmanima u ulicnom delu zgrade posle mi rekli da sacekam desetak minuta na masazu koja se radi u dvorisnom delu. Pitam dal mogu da izadjem u dvoriste jer mi smeta klima u cekaonici, oni kazu da mogu. Izadjem, vidim kucu, reko to je neka dobrocudna navikla na cirkulaciju nepoznatih lica. Sednem na fotelju, ona kruzila oko nogu, ja se pravila da je ne vidim i odjednom cap zgrabi me za nogavicu, ja se otrgnem ona se zaskoci pa na butinu, sreca pa mi pantalone siroke. Krenem da vicem i zovem u pomoc, niko me ne cuje. Kuca preskoci na drugu nogavicu, zovem, niko nista. Pocepa mi je, a mene strah paralisao. Pokusavam da se priberem jer vidim da je vrag odneo salu krenem da mlatim torbom i krecem se ka ordinaciji, ona i dalje vuce pocepanu nogavicu. Nekako se iscupam i proletim kroz vrata. 

Kad sam krenula da placem na sav glas, kao ona mala Serena koju je jednom davno ugrizao drugaricin pas iz cista mira i bez najave i od tad nosi traume😭😭😭😭

Oni me tese zagledaju ima li ugriza, ufonjali se. Kad sam se smirila kazu mi da ce mi platiti pantalone koliko god kazem da kostaju, da ne treba da platim tretman ali meni to nista ne znaci jer cu se od sad plasiti i kera na povodcu, a mozda i onog nacrtanog.

Kazu mi da nikada nikog napao nije. Veruje ja sve to ali uvek postoji prvi put i ne znas kako moze da se zavrsi. Da nisam na ovu vrucinu obukla te siroke pantalone mogla je i da me izujeda. 

Suprug popizdio kad sam mu ispricala, hoce da ide da se svadja i trazi 500€ odstete za pretrpljeni strah jer kaze samo tako ce se nauciti pameti da psu nije mesto u ordinaciji gde dolaze bolesni ljudi koji mozda ne mogu ni da se brane. 

 

kapiram da si i shokirana i traumatizovana, kapiram da si (iz tvog ugla gledano) napadnuta al iz ovog sto si napisala ne deluje da je pas bio agresivan. da jeste, i da je hteo da te izujeda, ne bi ti pomogle pantalone. ovaj je najverovatnije hteo da se druzi, pretpostavljam da je to uobicajeno kad neko tu sedne. ljudi se s njim poigraju, pomaze ga, popricaju... iz njegovog ugla si ti agresivna. on mislio da se druzi a ti krenula da vices i mlatis ga tasnom. ne govorim ovo da bih umanjio tvoju traumu (sve ida mi je cilj, naravno da nema sanse) vec mi najiskrenije tako deluje iz tvoje price. 

 

ne znam sta bih ti rekao, u zajebanoj si zemlji kad je u pitanju strah od pasa. vlasnike bi i mogla da zamolis da te obidju al s lutalicama je problem a kako bi se resio, evo nemam pojma. pas u dvoristu bilo koje firme je tu verovatno zato sto ljudi koji tu rade vole pse pa su odlucili da ga hrane, pripaze na njega i malo mu olaksaju zivot. sto je i logicno - ne mogu ljudi da gledaju zivog stvora da se muci.

 

tako da, jedino sto ti ostaje je da se sklanjas od pasa kad god i gde god ih vidis jer ne verujem da ce se stanje na terenu promeniti u tvoju korist, bar ne u dogledno vreme. tako ja s insektima koji imaju zaoke, bezim sto dalje mogu. ne jedem leti napolju, ne sedim nigde gde ima osa, pcela il bumbara a ako je 'rodna godina' leti zivim kao krtica. i navikao s vremenom. pa tako nekako i ti, sklanjaj se kolko god i gde god mozes i svima koje znas i ne znas daj do znanja da se plasis pasa u svakoj prilici. nadam se da ces brzo zaboraviti i da ti se incident nece ponoviti. 

 

[duda]

evo da ispričam svoj slučaj

 

mene je, kada sam bila malo dete napao jedna veliki pas, moj otac je bio blizu i ništa strašno mi se nije dogodilo, ko zna, možda to i nije bilo tako traumatično, ali sam bila jako mala (5 godina) i možda je samo u mom sećanju to bilo tako strašno

kakogod, od tada strah užasan, ne samo od pasa nego i od mačaka, ma strahota

 

i sve je to tako trajalo dok u naše dvorište (kod rođaka) nije došao mali džek. došao je kao beba

čim me je ugledao, obradovao se, krenuo da maše repom, od tada, ljubav neprolazna 

skoro, kada je bio operisan i kada nije imao ko da ga čuva, bio je kod mene, spavao jeo, ja mu kuvam već godinama, družimo se i volimo kao stari drugari

negde u slično vreme, komšija na planini nabavio malog tornjaka, isto beba, komšija je često bio odsutan , te sam ga ja pazila i mazila i hranila

kao mali, iskidao mi je nekoliko trenerki, zato što mladi kučiči vole da grizu sve i svašta, posle je porastao kao div, celo selo ga se plašilo, a sa mnom je bio kao mala maca

 

ta dva psa su mi pomogla da se zauvek rešim svoje fobije, sada se ne plašim pasa, dobro, ne svih pasa, sa nekima sam ipak oprezna

ne plašim se ni maca ni generalno životinja

 

ali razumem itekako ljude koji se plaše

nikada nisam udarila psa ili ga gađala nečim, ali sam bežala kada ga vidim i to na puškomet

zbog mene su ljudi morali da sklanjaju ili vežu pse, toliko je to bilo strašno, sada kada se setim, sramota me je

ljudi koji se plaše reaguju neprimereno, ali to treba razumeti, to nisu racionalne reakcije i ne mogu ni da budu kada je fobija u pitanju

Edited August 16 by duda

[napadaj]

33 minutes ago, adam said:

iz njegovog ugla si ti agresivna. on mislio da se druzi a ti krenula da vices i mlatis ga tasnom.

 

 

 

 

Kako si ovo izvukao iz njene rečenice da je sela na fotelju i pravila se da ne vidi psa, a on joj odjednom zaglobao nogavicu pantalona?

[duda]

1 minute ago, napadaj said:

 

 

Kako si ovo izvukao iz njene rečenice da je sela na fotelju i pravila se da ne vidi psa, a on joj odjednom zaglobao nogavicu pantalona?

i ja sam se začudila na ovo, žena apsolutno nije bila agresiva, po onome što je ispričala

 

ali verovatno je taj pas, obzirom da je mlad (9 meseci, koliko znam , taman uzrast za to) samo hteo nešto da gricka pa mu zgodne bile te široke pantalone

[duda]

evo mog šara 

 

nažalost, nestao je negde u planini pre godinu dana, pretpostavljaju da je stradao u borbi sa vukovima 

 

[Greek Freak]

3 minutes ago, duda said:

i ja sam se začudila na ovo, žena apsolutno nije bila agresiva, po onome što je ispričala

 

ali verovatno je taj pas, obzirom da je mlad (9 meseci, koliko znam , taman uzrast za to) samo hteo nešto da gricka pa mu zgodne bile te široke pantalone

I ja pretpostavljam da je bilo tako. U takvim situacijama (ne kažem da je ova zasigurno bila takva, pošto ne znam, naravno), nama koji volimo pse je to ponašanje drago i simpatično, pa prihvatimo igru. Ali mnogim ljudima, a pogotovo onima koji imaju fobiju, ne samo da nije simpa, već izaziva strah i dodatnu traumu. Ne razumem zašto se od svih ljudi očekuje da na (meni simpatičnu) navalentnost (uglavnom) mladih pasa reaguju sa razumevanjem i osmehom.

[adam]

55 minutes ago, napadaj said:

 

 

Kako si ovo izvukao iz njene rečenice da je sela na fotelju i pravila se da ne vidi psa, a on joj odjednom zaglobao nogavicu pantalona?

koliko sam razumeo ona je sedela napolju, pas setkao oko nje neko vreme, ona se pravila blesava pa onda prisao i povukao za nogavicu shirokih pantalona. da je hteo da ujede, ujeo bi, ne bi vukao nogavicu. ovako deluje da zeli da skrene paznju na sebe. ja sam se sretao s agresivnim psima, to odmah ide zubima u meso. nema tu ni da obilazi ni da cima nogavicu. i umesto da reaguje kao ljudi s kojima je do tad imao posla, zena ustane, pocne da vice i da ga mlati tasnom. cenim da ne bi prilazio da je ocekivao nesto ovako. 

 

edit - pojasnio na kraju. 

Edited August 16 by adam

[gone fishing]

ma žena je nesvesno lučila feromon straha, kuče je to osetilo i rešilo da se zabavi, rešenje je prosto, treba da se što više druži sa kerovima pa će nestati i strah i feromoni i postaće samo još jedan dvonožni super pas koji bazdi na dezodorans na kilometar ne preterano interesantna njima

[Filozof manijak]

Mene samo čudi da se neko boji pasa a ne boji se Talijanaca.

Ja čim vidim Talijance kako larmaju i mlataraju rukama, onako upicanjeni i zalizani, proradi mi anksioznost i momentalno, tj.odmah vadim svežanj špageta da lomim, zlu ne trebalo... 

Ako već postaju previše agresivni, vadim ananas kao ultimativno sredstvo odvraćanja! 

[Svemir Zeka]

13 minutes ago, gone fishing said:

feromon straha,

To je izmišljotina.

[duda]

1 minute ago, Svemir Zeka said:

To je izmišljotina.

možda je izmišljotina, ali psi osete kada ih se neko plaši, kakogod, nebitno

 

generalno, oni koji se ne plaše pasa su prilično netolerantni prema onima koji se plaše i to nije u redu

 

reakcije tipa ''ma daj, koji ti je, ovo je suepr kuca, vidi kako je mala, dobra je, neće ti ništa''  ili  ''ma daj, šta foliraš, šta ti može ovako malo kuče'' i slične, a naslušala sam ih se, ne mogu ič da pomognu, samo povećavaju nervozu

[Svemir Zeka]

1 hour ago, Greek Freak said:

I ja pretpostavljam da je bilo tako. U takvim situacijama (ne kažem da je ova zasigurno bila takva, pošto ne znam, naravno), nama koji volimo pse je to ponašanje drago i simpatično, pa prihvatimo igru. Ali mnogim ljudima, a pogotovo onima koji imaju fobiju, ne samo da nije simpa, već izaziva strah i dodatnu traumu. Ne razumem zašto se od svih ljudi očekuje da na (meni simpatičnu) navalentnost (uglavnom) mladih pasa reaguju sa razumevanjem i osmehom.

Neće neće

Boli me kurac dal hoće ili neće.