Javna debata u SFRJ, Y/N?

[Hamlet Strašni]

Ono sto je donosilo najbolje u SFRJ je što se gomila stvari nije radila zbog profita. Nažalost, to je istovremeno bio i najveći problem.

[Valk]

of topik o rukometu splitovan na Ostale sportove.

držite se teme kad već ima ljudi raspoloženih za ozbiljnu priču.

[bradilko]

On 26. 6. 2024. at 17:09, namenski said:

+1

Na stranu ovi pacenici^tm sto se odmah prisete^tm tlacenja i Tito streljao...

Jel rek'o cika Dobrica, a potvrdio Vuk Draskovic...

 

Javne rasprave, cak i zakonom uredjene, bile su 1 od modusa funkcionisanja ondasnje Jugoslavije.

Da se ne lazemo, u takozvanim drustvenim naukama, segmentima drustvenog zivota koji su one pokrivale, nije bilo bas tako jednostavno: mogao je, recimo, 1 Radomir Lukic da strada zbog optuzbe za formalizam u sociologiji, ali su rasprave vodjene javno, argumentovano i od strane itekako kvalifikovanih kadrova^tm...

S tim sto su se naravno, precutno postovale crvene linije, mada i one prilicno rastegljive, ali sa jasno oznacenim nedodirljivim temama, od kojih je dobra polovina spadala u podrucje narusavanja ustavnog poretka - ma kakav on bio i sto je sankcionisano u svim drzavama...

 

Ali zato je u tehnickim naukama, segmentima drustvenog zivota koji one pokrivaju, vladala prakticno apsolutna sloboda.

I - nije stvar u slobodi koja je, kao takva, rastegljiv pojam, nego je stvar - bila na zalost - u postojanju sirokog kruga, sloja ljudi, profesionalaca koji su, na primer, 1 Rio Tintu mogli u svakom trenutku da izadju na crtu.

I subjektima^tm poput Instituta Jaroslav Cerni, Geozavod, Energoprojekt, itd, itd..., da se zadrzimo samo na Srbiji, koji su nesto znacili i u svetskim razmerama.

I kojima se verovalo.

Jebiga, koga ne mrzi moze da proprati ondasnje novine sa diskusijama, dugogodisnjim, oko izgradnje Djerdapa, poduhvata ekoloski i u svakom drugom pogledu monumentalnom, sveobuhvatnom do mere da se moralo razmisljati i o beogradskoj kanalizaciji i uticaju na nju, dakle prakticno hiljadama aspekata koji su bili pazljivo i javno razmatrani, pa i osporavani...

ajde ti sa tvojim uobicajenim etiketiranjem. hronicar vremena kao da su drugi ziveli na marsu pa ne znaju.

kakve crne javne rasprave? to je bilo izigravanje javnih rasprava, sukoba misljenja.

sve odluke su donosene iz centara moci, za privid su bili zaduzeni samoupravljanje i radnicki saveti, mesne zajednice i slicno.

kakav crni pluralizam. 

bilo je labavije nego u istocnoj nemackoj, poljskoj ( u poljskoj je bilo ipak pravih sindikata pa znamo sta se desilo).

jednostavno nisi mogao da izneses stav protivan tadasnjoj partiji u bilo cemu. bilo je sigurno lufta vise, posebno 70-ih ili 80-ih.

dok god si imao samo jednu partiju koja je bila sve i svja ne moze se govoriti o pluralizmu. mozemo govoriti o tome da li je kazne a politika bila ostrija ili blaza.

a naravno u odnosu na ovo danas je u mnogome bila bolja drzava iako smo voleli taj truli zapad, pretpostavljam da je svakom bila zelja da zivi u drustvu kao sto je svapsko i slicno.

dobili smo balkanski kapitalizam pa je otud jaka nostalgija.

koliko ima samo slucajreva u to vreme korupcije, promasenih investicija, trovanja reka..

nekad su politicari zeleli da ostave nesto u amanet svom rodnom kraju. bilo je mnogo talvih slucajeva ali bilo je i dosta promasaja. slabo je tu bilo javnr rasprave, ako neki skj lik hoce da ostavi fabriku rodnom kraju to je bilo tako i nikako drugacije.

kakva tema, kao ono ko je goat u sportu

 

 

[Mel]

9 hours ago, Hamlet Strašni said:

Ono sto je donosilo najbolje u SFRJ je što se gomila stvari nije radila zbog profita. Nažalost, to je istovremeno bio i najveći problem.

 

Ja sve mislim da je nesto drugo bilo najveci problem, al hajd sad.

[zorglub]

Zaboravili smo (podseti me RTS3 preksinoć) "raspravu" o rušenju Njegoševe kapele i izgradnji mauzoleja.

[dragance]

3 hours ago, Mel said:

 

Ja sve mislim da je nesto drugo bilo najveci problem, al hajd sad.

Na šta misliš? Na nacionalne ideologije republika?

[Mel]

8 minutes ago, dragance said:

Na šta misliš? Na nacionalne ideologije republika?

 

Recimo.

[adam]

sad procitah sve i najvise me zacudio taj izbor za prijem i ssoj- savez socijalisticke omladine jugoslavije. kod mene u skoli nije bilo izbora. samo su podelili knjizice i karanfile u sedmom osnovne i cestitali s recima da smo sad omladinci a ne pioniri. niko se ni o cemu nije pitao nego kako su nas upisali u pionire, tako smo kolektivno presli u omladince. sto se podrazumevalo jer vise nismo deca nego omladina.

 

posle, pred kraj srednje, se moglo uclaniti u savez komunista i to bi najcesce profesori predlagali strebere i predsednike razrednih zajednica pa su neki, doduse retki, znali i odbiti al nije zamerano osim ako je odbijanje bilo propraceno glasnim negodovanjem pred citavim razredom da bi se bilo faca. tad je bilo posledica.

 

osmoro iz familije mi je bilo po univerzitetima, neki su bili u partiji, neki ne. ne secam se da je to bio problem ukoliko profesori nisu javno isticali negativne stavove o skj i kritikovali sistem i drzavu. tad bi najebali. doduse, imao sam talicnog tetka koji je bio jedan od tih glasnih kriticara sistema pa ga oteralo s fakulteta al posto je bio tehnicki um, koliko sutra su mu ponudili posao u energoinvestu. dobio (za to vreme) ogromnu kintu, jos veci stan i proputovao svet i on i zena i deca. sistem se nije promenio al on se vise nije bunio. sistem mu je, bar tako je izgledalo sa strane, smetao dok je bio manje placen nego sto je smatrao da zasluzuje.

 

sto se tice ekologije, to planetarno nije bila tema dok nismo probusili ozonski omotac negde pocetkom osamdesetih a i tad se sve uglavnom svodilo na izbegavanje raznih sprejeva kod osvescenih a kod neosvescenih je bilo zabole nas bas kad je rupa iznad australije. trebalo je i zapadu bar deset-petnaest godina od tad da se dodje do ekoloske svesti slicne danasnjoj. u jugoslaviji su se gradovi i sela u najvecem broju slucajeva takmicili da dobiju fabrike jer su fabrike sa sobom nosile razvoj. dodje put, dodje trgovina, dodju stanovi, dodju poslovi, skole, obdanista, novi ljudi... narod nije razmisljao ni o ekologiji ni o zdravlju nego o drzavnim stanovima, drzavnim poslovima (za ceo zivot) i mogucnostima da im deca ostanu par ulica do njih. ekologija se svodila na posumljavanje i ucenje od malih nogu da ne prljamo prirodu i cistimo za sobom.

 

ja sam prvi pizdeo kao klinac sto ne zivim na zapadu i ne uzivam zapadnu demokratiju jer nisam imao ni knjiga ni muzike ni garderobe koju sam zeleo. jos na sve to bilo mi je uzasno sto nije bilo slobode politickog izbora, izrazavanja, govora, umetnickog izraza i smatrao sam da patim pod cizmom jednoumlja. ono sto je u sfrj valjalo sam prihvatao zdravo za gotovo i smatrao da je to i na zapadu tako jer sam zapad zamisljao kao neku apgrejdovanu jugoslaviju u smislu da je sve sto je od drustvenog znacaja nacionalno vlasnistvo - zdravstvo, skolstvo, transport, vojska, policija, prirodni resursi a trziste proizvodi frizidere, garderobu, aute itakoto. cuo sam ja za privatne bolnice i skole al sam mislio da je to preko leba pogace. da imaju drzavni sistem koji je kao nas al burzuji vole da ih se uz to cinculira pa u bolnickoj sobi ako si privatno imas i televizor. otprilike tako sam ja to zamisljao.  a uz to jos imaju visepartijski sistem i slobodu govora! jedan raj takorekuc. posle sam se ozbiljno cudio kad sam provalio sta sve u kapitalizmu moze biti privatno vlasnistvo. smatrao da ipak postoje granice ako ne ideoloske, onda bar zdravorazumske. jednopartijski sistem i drzavna kontrola su zlo al nisam siguran da su vece zlo od prirodnih resursa u rukama sacice psihopata koji mare samo za profit. 

 

al valjda smo takva sorta. hleba i igara, to je sve sto raji treba.

 

 

[Radoye]

U SSOJ je upisivalo po automatizmu u moje vreme, 7. osnovne isto kao kolega gore. Nama nudilo vec u drugom srednje da upisu u SKJ doduse niko se nije prijavio. Vrlo brzo zatim SKJ je prestao da postoji.

[đorđe geprat]

On 28. 6. 2024. at 17:26, ultra plasticni said:

Vrlo lako je topik skrenuo u yugonostalgiju, a izostala su misljenja, gde se odvijala, sa kojim akterima i sa kakvim zakljucima se javno debatalo o bitnim unutrasnjim i spoljasnjim konfliktnim situacijama: IB, peti kongres, sudski procesi i goli otok,  uterivanje samoupravljanja, nesvrstani, autonomne pokrajine, brionski plenum, studentske demonstracije 68, cestna afera, ustavni amandmani 71, maspok i hrvatsko prolece, srpski liberali, ustav 74, ekonomske reforme, proglasenje tita za dozivotnog predsednika, nemiri na kosovu 81, memorandum sanu, ab revolucija.

 

Debate je naravno bilo, ali kakve, to je veliko pitanje.

Ona je u ranim fazama vrlo uslovno receno, bila ogranicena na posebna misljenja u okviru opsteg misljenja, nije dozvoljavala iskorak u autonomno misljenje drugacije od glavne struje. Dakle, vladala je jedna vrste zestoke autocenzure koja je vrlo cesto diskutante, javne delatnike, ostavljala bez prava na posebno misljenje zbog opasnosti koja zbog napisane ili izgovrene reci moze da usledi. Zaista je nemoguce naci izvore iz kojih bi se npr. utvrdilo da su ibeovci imali pravo da brane svoj politicki stav bez konsekvenc.

Javna debata je u kasnijim fazama relativno napredovala, bilo je moguce izraziti nezavisno misljenje, ali i ovo je opet zavisilo od vrucine koju je sama tema izaziva.

Drzava je vrlo cesto na agresivan nacin gusila cak i strucnu drustveno-politicku kritiku u okviru javne debate: npr. prof mihajlo djuric je osudjen na kaznu zatvora, zabranjivani su casopisi, filmovi itd. Iz ovoga sledi da javna debata koja se tek bila uspostavljala nije bila dovoljno jaka sama po sebi da stvori pluralitet misljenja i da od toga stvori princip.

I tako dolazimo do 80-ih kada se prvo cuti, prica zavijeno, pa onda vec nikog nikog ne slusa i ne zeli da debatuje, kopaju se uveliko rovovi i onda se cuje metak koji tu javnu debatu na koncu sahranjuje. 

čitam redom i ovo mi zapalo u oko. stavio sam , saglsan sam sa napisanim. no, navedeni su isključivo primeri koji su se ticali politike. sistm je bio jednopartijski i tu nije bilo prostora za debatu. oni koji su bili protiv mogli su samo da ćute ili, ako baš neko™ da budu umireni disidenti.

 

ipak, mislim da je to harper pomenuo, SFRJ '45, '55, '65, '75, '85 nije bila ista.

 

u ta vremena FNRJ/SFRJ je bila zemlja samoupravljanja gde je radnička klasa ™ za razliku od istoka i zapada imala više prava. možete da mislite šta hoćete ali u radničkim savetima su bile mogućnsti debate i odlučivanja aimali smo i institucije radničke kontrole isuda udruženog rada. priča vam čovek oji je plavo radno odelo obukao '68.

[Lord Protector]

javna debata...

 

Mogla je da se simulira, kao što se mnogo toga simuliralo, lagalo, cenzurisalo i autocenzurisalo. Ali nije bilo debate o monopolu Partije u državi i društvu, svojini, demokratiji, višestranačkom sistemu, kultu ličnosti JBT-a i povlašćenoj kasti koja je zaposela sve ključne pozicije.

Za sve te bitne teme bili su izmišljeni lukavi supstituti koje su zamagljivali osnovnu suštinu partijske kontrole nad državom i društvom. Očuvanje monopola vlasti je bio ključan faktor oko koga se vrtelo sve. Kult JBT-a je bio upravo to, tabuu iza koga se krio ceo sistem uzurpatora vlasti i moći.

 

 

 

 

Edited June 30 by Lord Protector

[Lord Protector]

Kult JBT-a, Miloševića i Vučića je neprekinut niz monopolisanja celog bolesnog sistema koji se krio iza totema.

[đorđe geprat]

58 minutes ago, Lord Protector said:

javna debata...

 

Mogla je da se simulira, kao što se mnogo toga simuliralo, lagalo, cenzurisalo i autocenzurisalo. Ali nije bilo debate o monopolu Partije u državi i društvu, svojini, demokratiji, višestranačkom sistemu, kultu ličnosti JBT-a i povlašćenoj kasti koja je zaposela sve ključne pozicije.

Za sve te bitne teme bili su izmišljeni lukavi supstituti koje su zamagljivali osnovnu suštinu partijske kontrole nad državom i društvom. Očuvanje monopola vlasti je bio ključan faktor oko koga se vrtelo sve. Kult JBT-a je bio upravo to, tabuu iza koga se krio ceo sistem uzurpatora vlasti i moći.

znaš, politički sistem je bio jednopartijski. zašto je tako ispalo, drugo je pitanje. tu tražim pomoć prijatelja @namenski. u jednopartijskim sistemima name javne debate o političkom pravcu. doduše, praksa nam je pokazala da je nema ni u višepartijskim sistemima. možda jedino u periodu dekolonizacije kada se skontalo da je neokolonijalizam isplatljiviji od kolonijalizma.

 

druga stvar. ne može se iz perspektive 2004 ocenjivati 1950. +/- 5 godina. pogledajte svet tada. grčka, turska, španija, portugalija, USA, ceo istočni blok. vreme hladnog rata. današnji standardi su jedno, ondašnji drugo.

 

treće, shvatite da kada pričate o kultu ličnosti da je tito doveo jugoslaviju u vrh zemalja imajući u vidu njenu ekonomsku, teritorijalnu i po broju stanovnika veličinu.  napisao sam ranije da bi tumogao pandan da bude jedino kekonen.

 

na kraju, ovde je strt topika bio na temi debate o društvenim pitanjima, razvoju, pravcima. ako onda i nije bilo debate, onakve kakva se danas očekuje, bilo je poštovanja potreba ljudi kojih se to tiče.

[namenski]

Nema sta @namenski tu da se petlja: od mirnog, trebalo bi i informativnog topika zanjistao je primitivni i histericni antikomunizam i revija mladih, lepih i pametnih pate zbog nedostatka demokratije u pokojnoj Jugi, za koju ama bas niko nije tvrdio da je bila demokratska u klasicnom smislu...

 

Sve u svemu, samo jos jedan dokaz tvrdnji da je glavni argument za Jugoslaviju taj ko je sve i kako bio protiv nje...

 

 

[x500]

 

Kritika lose prakse u vodjenju drzave se izjednacava sa anti-jugoslovenstvom i/ili anti-komunizmom. 

Tipicna zamena teza :(