Popular Post ultra plasticni Posted June 28 Popular Post Posted June 28 Vrlo lako je topik skrenuo u yugonostalgiju, a izostala su misljenja, gde se odvijala, sa kojim akterima i sa kakvim zakljucima se javno debatalo o bitnim unutrasnjim i spoljasnjim konfliktnim situacijama: IB, peti kongres, sudski procesi i goli otok, uterivanje samoupravljanja, nesvrstani, autonomne pokrajine, brionski plenum, studentske demonstracije 68, cestna afera, ustavni amandmani 71, maspok i hrvatsko prolece, srpski liberali, ustav 74, ekonomske reforme, proglasenje tita za dozivotnog predsednika, nemiri na kosovu 81, memorandum sanu, ab revolucija. Debate je naravno bilo, ali kakve, to je veliko pitanje. Ona je u ranim fazama vrlo uslovno receno, bila ogranicena na posebna misljenja u okviru opsteg misljenja, nije dozvoljavala iskorak u autonomno misljenje drugacije od glavne struje. Dakle, vladala je jedna vrste zestoke autocenzure koja je vrlo cesto diskutante, javne delatnike, ostavljala bez prava na posebno misljenje zbog opasnosti koja zbog napisane ili izgovrene reci moze da usledi. Zaista je nemoguce naci izvore iz kojih bi se npr. utvrdilo da su ibeovci imali pravo da brane svoj politicki stav bez konsekvenc. Javna debata je u kasnijim fazama relativno napredovala, bilo je moguce izraziti nezavisno misljenje, ali i ovo je opet zavisilo od vrucine koju je sama tema izaziva. Drzava je vrlo cesto na agresivan nacin gusila cak i strucnu drustveno-politicku kritiku u okviru javne debate: npr. prof mihajlo djuric je osudjen na kaznu zatvora, zabranjivani su casopisi, filmovi itd. Iz ovoga sledi da javna debata koja se tek bila uspostavljala nije bila dovoljno jaka sama po sebi da stvori pluralitet misljenja i da od toga stvori princip. I tako dolazimo do 80-ih kada se prvo cuti, prica zavijeno, pa onda vec nikog nikog ne slusa i ne zeli da debatuje, kopaju se uveliko rovovi i onda se cuje metak koji tu javnu debatu na koncu sahranjuje. 10 1
mire Posted June 28 Posted June 28 13 minutes ago, ultra plasticni said: Vrlo lako je topik skrenuo u yugonostalgiju, a izostala su misljenja, gde se odvijala, sa kojim akterima i sa kakvim zakljucima se javno debatalo o bitnim unutrasnjim i spoljasnjim konfliktnim situacijama: IB, peti kongres, sudski procesi i goli otok, uterivanje samoupravljanja, nesvrstani, autonomne pokrajine, brionski plenum, studentske demonstracije 68, cestna afera, ustavni amandmani 71, maspok i hrvatsko prolece, srpski liberali, ustav 74, ekonomske reforme, proglasenje tita za dozivotnog predsednika, nemiri na kosovu 81, memorandum sanu, ab revolucija. Debate je naravno bilo, ali kakve, to je veliko pitanje. Ona je u ranim fazama vrlo uslovno receno, bila ogranicena na posebna misljenja u okviru opsteg misljenja, nije dozvoljavala iskorak u autonomno misljenje drugacije od glavne struje. Dakle, vladala je jedna vrste zestoke autocenzure koja je vrlo cesto diskutante, javne delatnike, ostavljala bez prava na posebno misljenje zbog opasnosti koja zbog napisane ili izgovrene reci moze da usledi. Zaista je nemoguce naci izvore iz kojih bi se npr. utvrdilo da su ibeovci imali pravo da brane svoj politicki stav bez konsekvenc. Javna debata je u kasnijim fazama relativno napredovala, bilo je moguce izraziti nezavisno misljenje, ali i ovo je opet zavisilo od vrucine koju je sama tema izaziva. Drzava je vrlo cesto na agresivan nacin gusila cak i strucnu drustveno-politicku kritiku u okviru javne debate: npr. prof mihajlo djuric je osudjen na kaznu zatvora, zabranjivani su casopisi, filmovi itd. Iz ovoga sledi da javna debata koja se tek bila uspostavljala nije bila dovoljno jaka sama po sebi da stvori pluralitet misljenja i da od toga stvori princip. I tako dolazimo do 80-ih kada se prvo cuti, prica zavijeno, pa onda vec nikog nikog ne slusa i ne zeli da debatuje, kopaju se uveliko rovovi i onda se cuje metak koji tu javnu debatu na koncu sahranjuje. u pravu si sad se setih neke emisije na rtsa, "paralele", šta znam, tu se baš konkretno pričalo, moj ćaća oficirčina znao da odskoči
zorglub Posted June 28 Posted June 28 Na РТБ1 je utorkom (čini mi se) posle dnevnika išla neka nazovi debata o ekonomiji. Špica je bila animirana - srpski seljak (šajkača, jeleče) radi u njivi, a kad dođe kući, na svakoj krišci hleba koju iseče piše 1ДИН, kao na kovanici.
namenski Posted June 28 Posted June 28 (edited) Neka 1972, predsednik vlade, takozvanog SIV-a, na temu inflacije: Itd, itd... Edited June 28 by namenski 3
kud u maglu Simoviću Posted June 28 Posted June 28 debata o ekonomiji u socijalističkom, bolje reći komunističkom, društvenom uređenju zvuči kao početak dobrog vica početak kraja sfrj je bio ekonomska neodrživost tj neophodnost potpune ekonomske reforme koja je morala da obuhvati sve oblasti privrede, a za početak svojinske odnose. kako je počelo sa tim, tako se i završilo 2
namenski Posted June 28 Posted June 28 1 hour ago, ultra plasticni said: Zaista je nemoguce naci izvore iz kojih bi se npr. utvrdilo da su ibeovci imali pravo da brane svoj politicki stav bez konsekvenc. Jebote, jebote... Ono, suditi im po najvisim pravnim standardima, isto onako kako bi IBtm-ovci, da ih je Staljin doveo na vlast, sudili njimatm... Sudac Ulrih, tuzilac Visinski verovatno, zbog pedagoske vaznosti primera Jugoslavije... Imas li ti bre makar blagu predstavu o kakvim se politickim stavovima radilo. IB-ovci da brane svoj politicki stav... Bez konsekvenci... Sa cirka 1,500,000 sovjetskih, madjarskih, rumunskih, bugarskih i albanskih vojnika na granicama... Italijom na zapadu, u niskom startu, pa jos potpomognutom prijateljimatm... Neverovatna je ne samo intelektualna lenjost, nego i elementarni nedostatak volje da se barem pokusa da razume 1 vreme i da ga se ne meri merama danasnjice, pa jos od strane mladjahnih i nadobudnih po svaku cenu demokratskitm nastojenih... Da se barem pokusa da shvati o kakvom se raskolu radilo, prelomu u ljudskim glavama, ali pre i iznad svega nametnutoj borbi za nezavisnost i nepristajanje na polozaj satelita, pretvaranja Jugoslavije u Madjarsku, Poljsku, Rumuniju... Nema paralele, ali se tek mozda da zapitas kako bi izgledalo danas optuziti SAD sa njihovim doprinosom pobedi nad fasizmom sto su, boreci se istinski za odbranu demokratije i slobodu - imali aktivnu rasnu segregaciju... Mozda krene iz dupeta u glavu... Spoiler Dogodilo se to u ljeto 1947. godine. Bio sam na odmoru u vojnom odmaralištu u Miločeru. U ljetovalište smo primili prvaka beogradske opere Nikolu Cvejića — Vladina sa ženom jer nijesu dobili sobu u hotelu „Avala" u Budvi iako su blagovremeno izvršili rezervaciju. Pošli su za Beograd četiri dana prije mene jer je Cvejić imao angažmane u operi. Pitao sam ih da li su obezbi jedili avionske karte i upozorio ih da je velika gužva. Odgovorili su da su sve uredili. Moje iznenađenje je bilo utoliko veće kada sam ih vidio na aerodromu u Titogradu. Bili su očajni: imali su karte, ali nijesu mogli dobiti mjesto u avionu. Požalili su mi se da u avion primaju ljude bez karata i molili su da intervenišem. Pozvao sam komandanta aerodroma, inače kapetana naše armije (aerodromi su još bili pod upravom vojnih vlasti). — Drug Cvejić i njegova supruga čekaju već četiri dana . . . ne mogu putovati iako su obezbi jedili avionske karte — oštro sam rekao kapetanu. — U isto vrijeme neki građani ulaze u avion bez karata! Zar to nije protekcija? Kako ste to dozvolili? Kapetan se nije zbunio; vidjelo se da jedva čeka takvo pitanje: — Druže Tempo, ne odlučujemo mi ko se prima u avion! To čini sovjetski pilot . . . on prima putnike po svom nahođenju . . . evo, i sada su u avionu neke žene bez karata. . . ukrcale su se u Skadru, imaju karte do Titograda, a pilot im dozvoljava da lete do Beograda... Nijesam sačekao da mi kapetan objasni stvari do kraja, nego sam krenuo prema pilotu. Nastojao sam da budem miran i da mu na lijep način objasnim kako se tako ne može postupati. — Druže, vi primate putnike bez karata, dok oni koji ih imaju moraju da čekaju. Narod na to veoma loše gleda . . . to je protekcija! A mi smo vodili borbu, pored ostalog, i protiv protekcije. Zato vas molim da više tako ne radite . . . — To je moja stvar i biće onako kako ja hoću — odmjerio me je pilot od glave do pete; smatrao je da ima pravo da se izdire na „civila" koji se usudio da stavlja primjedbe. Time je ulje bilo doliveno na vatru! Dotle sam se jedva uzdržavao. Kada sam vidio da se ponaša kao da je gospodar u našoj zemlji, nijesam više mogao vladati sobom, već sam viknuo: — Slušaj ti, nijesmo mi kolonija! Mi smo nezavisna, slobodna zemlja . . . Pilot je pocrvenio i takođe viknuo: — Ti si reakcionarni element! Krv mi je jurnula u glavu . . . Gledali smo se oči u oči. Došlo mi je da ga udarim pesnicom po licu. Ipak sam se uzdržao. Poslije kratkotrajnog kolebanja odgovorio sam dosta smireno: — Neka sam reakcionar... Ali zahtijevam da svi putnici bez karata odmah napuste avion. Kako sam bio u civilnom odijelu, pilot, izgleda, nije shvatio situaciju, nego je odbrusio: — Niko neće napustiti avion! Ovde ja naređujem! — To ćemo tek da vidimo — prijeteći sam rekao i naredio komandantu aerodroma: — Pozovite organe bezbjednosti! Okrenuo sam leđa pilotu. Bio sam vidno uzbuđen. Oko mene se odmah okupila veća grupa građana. Svi su me molili da ne popustim jer im se „Rus" na glavu popeo. To me je učvrstilo u uvjerenju da moram biti dosljedan. Sačekao sam organe bezbjednosti i naredio da blokiraju avion, da spriječe polijetanje dok ja ne izdam dozvolu. Pošto je izvršio naređenje, oficir me je zapitao: — Druže Tempo, da li da hapsimo pilota? — Ne, za sada ne treba nikoga hapsiti — odgovorio sam odlučno. Pilot je tek poslije pola sata popustio i naredio da svi putnici bez karte napuste avion. Tako smo se ukrcali svi koji smo imali karte. Na beogradskom aerodromu već je čekalo nekoliko službenika sovjetske ambasade. Kad sam izlazio iz aviona, pilot im je nešto objašnjavao i pokazivao rukom na mene... 2 2
namenski Posted June 28 Posted June 28 2 minutes ago, Peter Fan said: To sve stoji, ali misim da to ne oduzima previse od poene koju je covjek napravio. Nisam siguran da te ponajbolje razumem. A sto se covekovihtm poena tice, tek tu je haos, mesavina neznanja, floskula potezanih '90-ih, cestna afera, profesor Djuric..., da se ne vracam sad, sve u svemu gomila opstih mesta, apsolutno izmestenih iz konteksta vremena i pokusaja koliko-toliko dobronamernog sagledavanja celine... Znas kako, uz opasnost da zvucim banalno, nema spora o represiji u SFRJ, sustinskim falinkama visepartijskog sistema, itd, itd..., ali - Jugoslavija je - kakva god bila - bila postedjena skracivanja za glavu, pojeo ga mrak, metka u potiljak... Malo li je cak i na ovu danasnju skupocu jeftinocu? Quote Ali, stoji i ono sto je harper naveo: da SFRJ iz kasnih 80-ih nisu isto sto i SFRJ iz kasnih 60-ih, a tek FNRJ i kasnu SFRJ ne treba pominjati. Tek o tome spora nema, ali bice da ce svi bivsi Jugoslovenitm kad-tad morati da sagledaju sebe u Jugoslaviji... I odrede pravu meru, mimo svih uglavnom novokomponovanih predrasuda, manipulacija istorijom, trovanja nacionalizmima i da ne nabrajam.... A ja sam poprilcno siguran da je ta mera u plusu za sve zainteresovane.
Peter Fan Posted June 28 Posted June 28 16 minutes ago, namenski said: Nisam siguran da te ponajbolje razumem. Poenta je da do Titove smrti i par prvih godina poslije, javne debate o kljucnim stvarima nije bilo. Tito i dvorjani su ih nesumljivo imali, ali za siru javnost to nije postajalo izuzev "drugarskih kritika", koje su opet morali biti na liniji. A ako odskocis mao dalje, onda si skrajnut. To sto je Srbija autokratski svinjac, ne znaci da je SFRJ bila dobra po tom pitanju. A nije, jer po definiciji nije ni mogla. Da ne kazem da se zamalo raspala '71, i dva puta u svojih 35 godina fakticki bankrotirala uz sav bankrot i ideologije koja ju je napravila. I to kazem kao direktni gubitnik njenog raspada i veliki jugonostalgicar. 8
Luther Posted June 28 Posted June 28 3 hours ago, kud u maglu Simoviću said: debata o ekonomiji u socijalističkom, bolje reći komunističkom, društvenom uređenju zvuči kao početak dobrog vica početak kraja sfrj je bio ekonomska neodrživost tj neophodnost potpune ekonomske reforme koja je morala da obuhvati sve oblasti privrede, a za početak svojinske odnose. kako je počelo sa tim, tako se i završilo Bilo je debata vezanih za ekonomiju, videti spor "dohodaša" i "profitaša". https://lidermedia.hr/stavovi/ekonomalije/crno-bijeli-svijet-poslovnog-novinarstva-u-socijalizmu-54216 Naravno daleko od očiju javnosti i u kasnijoj fazi SFRJ, posle 1980. Sve se to odvijalo ipak u okviru održanja samoupravnog socijalizma. Taman posla da je neko predlagao promenu svojinskih odnosa. U praksi su Slovenci u tom periodu počeli da uvode privatnu inicijativu i mala privatna preduzeća. Bez ikakve "javne rasprave". 3 3
namenski Posted June 28 Posted June 28 2 minutes ago, Peter Fan said: Poenta je da do Titove smrti i par prvih godina poslije, javne debate o kljucnim stvarima nije bilo. Tito i dvorjani su ih nesumljivo imali, ali za siru javnost to nije postajalo izuzev "drugarskih kritika", koje su opet morali biti na liniji. A ako odskocis mao dalje, onda si skrajnut. Ja sam jos u nekom od prvih postova na ovom topiku nadam se jasno naznacio postojanje crvenih linija postojecih u oblasti ideologije, neprikosnovenosti lika i dela, itd, itd... Ali, u gomili stvari koje su se ticale svakodnevnog zivota, sve do projekata analognih danasnjem Rio Tintu - pominjao sam Djerdap - glas javnosti i struke se itekako cuo i prakticno nije bilo zabranjenih tema. Naravno da su granice bile fluidne, tesko odredive i podlozne dnevnopolitickim kretanjima, tendencijama pa i manipulacijama, ali je - a izmedju ostalog se i o tome ovde radi - struka imala nesporni i uvazavani kredibilitet. Uzmi samo, primera radi, poredjenje epidemije velikih boginja pocetkom '70-ih i nedavne korone: vrh drzave se nije oglasavao, marsal ponajmanje, i to ne zbog straha, nego je struci bilo prepusteno da se bavi - strukom, radi svoj posao uz sva priznanja pocev od WHO... Uz nuznu podrsku organa represije, policije, itd, itd... I paznja: film Variola vera nije, ponavljam nije istorija epidemije. On je prica o necem sasvim drugom, sto se takodje tice Jugoslavije i nas. Tretman elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa, necu ni da pominjem: nedemokratski politicari se nisu utrkivali u slikanju, smatranju i izjavljivanju, nego je 1 uredjena Drzava reagovala onako kako uredjene Drzave reaguju... Quote To sto je Srbija autokratski svinjac, ne znaci da je SFRJ bila dobra po tom pitanju. A nije, jer po definiciji nije ni mogla. Da ne kazem da se zamalo raspala '71, i dva puta u svojih 35 godina fakticki bankrotirala uz sav bankrot i ideologije koja ju je napravila. Znas kako: mene ponajmanje ne treba ubedjivati da pokojna Jugoslavija u bilo kojoj inkarnaciji nije bila demokratska drzava, pogotovo sto sam, medju nama, imao prilike da na svojoj kozi iskusim neke manifestacije... Ali, takozvane kritike od strane novokomponovanih mladih demokrata koji u demokratiju shvatili kao jede se sve sto leti, i sve mere merama neke apstraktne, idealne demokratije koja ne postoji niti je igde postojala, bez ma i naznake pokusaja stavljanja u kontekst, sa sve elementarnim neznanjem i opterecenoscu nasledjem '90-ih... Jok. Jer, izmedju ostalog: ne jede se sve sto leti... Quote I to kazem kao direktni gubitnik njenog raspada i veliki jugonostalgicar. Jebiga... 1
namenski Posted June 28 Posted June 28 4 minutes ago, Luther said: U praksi su Slovenci u tom periodu počeli da uvode privatnu inicijativu i mala privatna preduzeća. Bez ikakve "javne rasprave". Ovo nije (skroz) tacno: i Srbija je imala slican pristup, pa su tako nastale poslovicne privatnicketm opstine Stara Pazova i Indjija sa ogromnom koncentracijom privatnikatm... Imala je i Hrvatska isto na par mesta, Zabok..., BiH je bila komunjarski najtvrdja... I tesko da bi ijedna od ovih mera prosla - kao sto nije - bez amina i svojevrsne javne rasprave o kojoj postoje i tragovi u stampi. 1
Peter Fan Posted June 28 Posted June 28 35 minutes ago, namenski said: Naravno da su granice bile fluidne, tesko odredive i podlozne dnevnopolitickim kretanjima, tendencijama pa i manipulacijama, ali je - a izmedju ostalog se i o tome ovde radi - struka imala nesporni i uvazavani kredibilitet. Pa pitala se struka, ali ko je pitao one seljane da li oni hoce da im brana potopi kuce, njive, crkve i groblja? A to je valjda javna debata, a ne koliko ce biti debeo zid brane i koji cement ide u beton. Ili pak lokacija za odlaganje nuklarnog otpada iz Krskog, koja je jos ordrenja za vrijeme SFRJ/ SRH Neko u Zagrebu odlucio da se krkne u dio koji je nasljen Srbima, a to sta oni o tome misle, to nije vazno. Time ne kazem da su Djerap i Krsko bili losi projekti, niti da bi ga neka demokratska drzava bolje odradila, a kamoli ova sludjena Srbija. 3
namenski Posted June 28 Posted June 28 A sto se tice javnih rasprava i reakcija vlastitm na njih bas u oblasti ekonomije dogodio se 1 od najvecih krahova, narocito u Srbiji: posle Ustava iz '74, sa liberalizacijom u privredi, nastupila je plima, cunami osnivanja privatnih preduzeca, organizaciono i sistemski, da sad ne zalazim u detalje, oznacavanih kao GG (od Grupa Gradjana). Kao osnivaci su pohrlili pretezno direktori i - tada se to tako zvalo - raznorazni komercijalisti ... I sve je to bilo lepo i krasno, da se nije pocele da se nagomilava svastanesto, sa sve zloupotrebama drustvenih kapaciteta i resursa... I - ne lezi vraze, reakcija javnosti, najsire i to u pravom smislu bila ekstremno negativna, ponajpre protiv takozvanog neopravdanog bogacenja, a Srbija je upoznala zametke parajlijske bahatosti, sto jes' - jes'... Radnicka klasa i gradjani su ekstremno negativno reagovali, puna je ondasnja stampa, toliko ekstremno da su neke promene koje su se ipak svodile na sustinsko gusenje privatne inicijative, bez da se i pokusalo da se nadju bolja resenja. Tek, i dandanas se moze cuti, a stariji sigurno pamte, omalovazavajuca uzrecica GG rabota...
BWA Posted June 28 Posted June 28 38 minutes ago, namenski said: Ovo nije (skroz) tacno: i Srbija je imala slican pristup, pa su tako nastale poslovicne privatnicketm opstine Stara Pazova i Indjija sa ogromnom koncentracijom privatnikatm... Imala je i Hrvatska isto na par mesta, Zabok..., BiH je bila komunjarski najtvrdja... I tesko da bi ijedna od ovih mera prosla - kao sto nije - bez amina i svojevrsne javne rasprave o kojoj postoje i tragovi u stampi. BiH je imala Laktase.
namenski Posted June 28 Posted June 28 1 minute ago, Peter Fan said: Pa pitala se struka, ali ko je pitao one seljane da li oni hoce da im brana potopi kuce, njive, crkve i groblja? A to je valjda javna debata, a ne koliko ce biti debeo zid brane i koji cement ide u beton. Ili pak lokacija za odlaganje nuklarnog otpada iz Krskog, koja je jos ordrenja za vrijeme SFRJ/ SRH Neko u Zagrebu odlucio da se krkne u dio koji je nasljen Srbima, a to sta oni o tome misle, to nije vazno. Time ne kazem da su Djerap i Krsko bili losi projekti, niti da bi ga neka demokratska drzava bolje odradila, a kamoli ova sludjena Srbija. Slusaj, za Krsko ne znam, za Djerdap su ljudi bili itekako pitani, eksproprijacija je obavljana korektno, s tim sto mehanizmi nedemokratsketm drzave, kao i svake druge, nisu omogucavali da 1 baksuz odbijanjem da proda stopira ceo projekt. Sto se crkava i groblja tice, primer ti je, pa po malo домаћински: kontra mogu samo da te podsetim da su silne pare otisle na preseljenje izistinski znacajnih kulturno-istorijskih spomenika, Trajan, manastiri, setih se i iznova gradjenog Pivskog u CG, veza Mratinje... Kolateralno, zitelji recimo Donjeg Milanovca su iz kuca starih po 100-ak godina, useljavani bez naknade u nove novcate kuce, a projekt je obuhvatao i otvaranje poprilicno svojevremeno znacajnih industrijskih pogona, FEP, Megaplast, itd, itd... Uostalom, svrha javne rasprave nije da se ljudi sloze ili ne sloze: svrha je da ih se kvalifikovano ubedi u vajdu, korisnost od nekog poduhvata. I predoce potencijalne stete, nedostaci.... I dobije njihov pristanak. Ili nepristanak. Ostalo je - politika. 1
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now