Javna debata u SFRJ, Y/N?

[namenski]

31 minutes ago, Zaboravan said:

Nema mesta cinizmu...

Ni kao primisao, da ne bude zabune...

Isto i sto se kacenja kokarde tebi tice...

Citaj pazljivije...

[Zaboravan]

Malo off, kada se već relaksirala tema, pre jedno 2 godine ćerka bi neke patike ali ne može da ih nađe a ono kao nose se i radno i paradno, ma čudo ali ih nema u srb.

Aj rekoh poručimo šta košta neka košta kad ono isto jebene adidas universal iz Planike od 1986.

E rekoh idi kod babe u šupu tu ćeš ih sigurno naći koji broj veće. 

[Radoye]

2 hours ago, pt 2.0 said:

Kad malo bolje razmislim, ovo je metafora mog života: 1 uzaludna pobuna sa bonus najebavanjem, dok oni što kupe kajmak po periodima idu, drže moralnu palicu i prozivaju me da sam nedovoljno odana Titu, da sam nedovoljno Srpkinja, da sam nedovoljno patriota, da sam previše nacionalista, da sramotim državu u inostranstvu, da sam nedostojna da radim svoj posao jer sam protiv bakljada i cerekanja nad protestima za streljanu decu... Uvek jedna te ista govna rade jedno te isto, samo po periodima iz drugog ugla targetiraju i tlače.

 

 

Moj kum, onomad dok smo bili osnovnoskolci pocetkom 80-tih uredno isao u crkvu i kod popa na veronauku i za to popio onoliko zajebavanja od svih - kao, vidi budale ide u crkvu veruje u nekog nepostojeceg dedu s bradom umesto da s nama igra fudbal.
Onda dosle 90-te i sve sto se izdesavalo, i on prestao da ide u crkvu. Uredno slavi Slavu, postuje obicaje ali bez popa.
I kaze on meni kad smo se videli zadnji put - a ima tome vec ihaj, nazalost - sada isti oni koji su mu se onomad smejali sto je isao u crkvu ga kritikuju sto ne ide: "Kad sam isao na veronauku tamo su me ucili da budem posten i da postujem starije, od njih sam se tamo sklanjao i bezao; sad kad su oni preuzeli crkvu ne shvataju da se ja ponovo od njih sklanjam!"

 

 

[harper lee]

3 hours ago, Zaboravan said:

Malo off, kada se već relaksirala tema, pre jedno 2 godine ćerka bi neke patike ali ne može da ih nađe a ono kao nose se i radno i paradno, ma čudo ali ih nema u srb.

Aj rekoh poručimo šta košta neka košta kad ono isto jebene adidas universal iz Planike od 1986.

E rekoh idi kod babe u šupu tu ćeš ih sigurno naći koji broj veće. 

 

Moj prijatelj jedne godine bio nekom prilikom, verovatno sa bendom, u Londonu. Nakon sto je posteno istrapacirao po centru Londona u novim Adidas "Wimbledon" patikama koje je kupio u prodavnici SlovenijaShporta na 250 metara od kuce, seo je na klupicu u Sent Dzejms parku da malo odmori umornu bluzersko-turisticku dusu a bogme i tabane u novim patikama. Kaze lik, posle nekog vremena prodje neki par pored njega, zastaje, osvrce se, krene, stane, domundjavaju se nesto, ovaj vec poceo da steze novcanik zuljevitim sakama basiste i da se okrece okolo ne bi li spazio nekog "bobija" da pozali ka' da bi pomoga'. Na kraju se ovi domundjatori nakane, pridju mu i uz poslovicno civilizovani engleski nacin se izvine sto ga ometaju u zasluzenom odmoru ali su morali da zastanu da ga pitaju kakve su to patike koje nosi i je li to Adidas ili nije, posto vide znak firme ali takve patike nikad nisu videli u zivotu. Kaze da im nije mnogo nedostajalo da pozovu hitnu pomoc i najblizu psihijatrijsku ustanovu kad im je rekao da je to relativno novi model Adidas patika i da ih je kupio u prodavnici u Jugoslaviji.

 

Moju bolju polovinu je u poslednje vreme uhvatio sezonski shoping spree preko neta, kupuje nemilice i izmedju ostalog je svima u familiji pokupovala bar po jedan par Adidas patika. Kad je trazila od mene da izaberem 'ladno sam izabrao "univerzalke", tamno zelene ali "univerzalke" da ga jebes, bukvalno su po modelu identicne onima kojih se secam. Posto sam kao klinac uglavnom kupovao "rom" patike resio sam pod stare dane da se castim jednim od simbola naseg odrastanja u mrskoj Jugoslaviji, u kojoj valjda nista nije moglo da se kupi osim borosana, sangajki i "spanskih cizmi" koje je proizvodila Obuca Beograd.

[Zaboravan]

9 minutes ago, harper lee said:

 

Moj prijatelj jedne godine bio nekom prilikom, verovatno sa bendom, u Londonu. Nakon sto je posteno istrapacirao po centru Londona u novim Adidas "Wimbledon" patikama koje je kupio u prodavnici SlovenijaShporta na 250 metara od kuce, seo je na klupicu u Sent Dzejms parku da malo odmori umornu bluzersko-turisticku dusu a bogme i tabane u novim patikama. Kaze lik, posle nekog vremena prodje neki par pored njega, zastaje, osvrce se, krene, stane, domundjavaju se nesto, ovaj vec poceo da steze novcanik zuljevitim sakama basiste i da se okrece okolo ne bi li spazio nekog "bobija" da pozali ka' da bi pomoga'. Na kraju se ovi domundjatori nakane, pridju mu i uz poslovicno civilizovani engleski nacin se izvine sto ga ometaju u zasluzenom odmoru ali su morali da zastanu da ga pitaju kakve su to patike koje nosi i je li to Adidas ili nije, posto vide znak firme ali takve patike nikad nisu videli u zivotu. Kaze da im nije mnogo nedostajalo da pozovu hitnu pomoc i najblizu psihijatrijsku ustanovu kad im je rekao da je to relativno novi model Adidas patika i da ih je kupio u prodavnici u Jugoslaviji.

 

Moju bolju polovinu je u poslednje vreme uhvatio sezonski shoping spree preko neta, kupuje nemilice i izmedju ostalog je svima u familiji pokupovala bar po jedan par Adidas patika. Kad je trazila od mene da izaberem 'ladno sam izabrao "univerzalke", tamno zelene ali "univerzalke" da ga jebes, bukvalno su po modelu identicne onima kojih se secam. Posto sam kao klinac uglavnom kupovao "rom" patike resio sam pod stare dane da se castim jednim od simbola naseg odrastanja u mrskoj Jugoslaviji, u kojoj valjda nista nije moglo da se kupi osim borosana, sangajki i "spanskih cizmi" koje je proizvodila Obuca Beograd.

Borovo je radilo pumu, ako ne grešim. Uglavnom jedan model. 

[harper lee]

4 minutes ago, Zaboravan said:

Borovo je radilo pumu, ako ne grešim. Uglavnom jedan model. 

 

Jeste. Zbog njih sam naucio da mrzim tu firmu. Kupio jednom i nikad vise, oporavljao sam tabane mesecima. Ali zato sam zbog Slovenaca otkrio ljubav prema Adidasu koja i danas traje.

Edited June 27 by harper lee

[Miljenko]

Ja se secam da sam trebao da platim neku clanarinu, da bih postao drug clan (87. ili 88. ne secam se tacno, omatorilo se, pa se zaboravlja). Tokom celih osamdesetih sam bio vatreni kolekcionar stripova, knjiga, slicica i naravno da sam novac potrosio na neki broj Dilan Doga (ili nesto slicno). Nakon toga sam bio buntovnik bez razloga i jedini u celoj generaciji koji je odbio clanstvo (bilo me je sramota da trazim ponovo novac od mojih).

Najsmesnija stvar iz sadanje perspektive je kada mi je Djoka Mehovic (znace ovi iz Jagodine ko je u pitanju), rekao da treba da me je sramota kao odlicnog ucenika. On je inace bio u mom odeljenju od prvog do osmog razreda.

[Frile]

21 minutes ago, Miljenko said:

87. ili 88. ne secam se tacno, omatorilo se, pa se zaboravlja

otprilike tih godina se raspao savez komunista

[pt 2.0]

ko nije nosio simod patike u 7. razredu na maršu od nekih 50 km, tragom II proleterske udarne brigade, taj ne zna šta je patnja.

[radnik]

Pume su se nosile toliko da je u mom svetu puma bio sinonim za patiku. Obuj pume, trebaju mi nove pume itd. 

Sve dok jednom drugu nisam rekao, e kupio sam nove pume. I kad ih je video, kaze on meni, pa to su adidas. Ja onako zbunjen, pa da pume. I tako... saznao sam da adidas ima ovo, puma ono... 

[Radoye]

"Novi Zeland ima sume, a Jamajka uzgaja pume, patike Adidaaaaaas..."

[Filozof manijak]

A zamislite tek moje zapanjenosti kad sam čuo info da su osnivači Adidasa i Pume - braća 

[namenski]

On 26. 6. 2024. at 18:51, namenski said:

Kao sto su, na primer - izbori na svim nivoima ali sa vise kandidata.

Pa su tako srpske palanke po prvi put posle WW2 docekale, dozivele ispisivanje parola po zidovima, kulisne^tm i zakulisne predizborne rabote: interesantno je da su mehanizmi podmetanja i uopste izbornih nadmetanja bili itekako kvarni^tm, sto je uostalom karakteristika svih izbornih biranja, svuda u svetu .

Tek, narocito u lokalu, ljudi su mogli da kandiduju/biraju pojedince po meri lokala, a bogami i kandidati za republicke i savezne skupstine su imali razloga da se pocesu po glavi pred izbore..

Izbori za Drustveno politicko vece Savezne skupstine, 1969. godine...

Quote

 

Tako su naišli izbori za Društveno-političko veće Savezne skupštine, koje su naši teoretičari proglasili »potpuno« slobodnim izborima,da bi dokazali Zapadu kako kod nas cveta demokratija.

Kad je to objavljeno preko svih sredstava informacija, narod je poverovao u ovo čudo od đemokratije, pa su mi počele dolaziti delegacijegrađana iz Užica, Arilja, B. Bašte i sa Zlatibora, predlažući mi da se kandidujem na ovim izborima. Posle nevelikog razmišljanja pristao sam!

— Kad su mangupi sprečili moju rehabilitaciju, koju je pokrenuo Tito — rekao sam svojoj supruzi — onda, bar, nek se najure za nama po ovim srezovima!

Hajra i ja smo odlazili nekoliko puta, a drugovi iz 2. proleterske brigade, kao i ostali drugovi i poznanici, govorili su nam da nema potrebe ni za kakvim agitacijama, ni govorima, narod hoće Ljubodraga Đurića za svog poslanika.

Za protukandidata, određen je Milijan Neoričić, takođe nekadašnji borac 2. proleterske brigade, inače poznat rukovodilac centralnih organa Narodne omladine. Politički planeri svakako su se nadali da će Neoričić zbrisati uticaj Ljubodraga Đurića, kao »opozicionara«. Ja tad nisam ni znao da su se po tom proklamovanom slobodnom kandidovanju pojavili: u Čačku Sredoje Urošević, a u Lazarevcu Radivoje Jovanović Bradonja. Tako sam čuo da je u Centralnom komitetu Srbije održan neki sastanak, na kome je »analizirana« predizborna situacija u Srbiji. Tamo je konstatovano da će deo Srbije otići u »opoziciju«, ako na izborima dobiju većinu napred pomenuti kandidati. Procenjeno je da u izbornoj jedinici T. Užice Milijan Neoričić ne može dobiti većinu. Slična procena je bila i za Cačak i Lazarevac. Kako je odlučeno da se razbije ova »opozicija«, nije mi poznato, ali sam čuo da je izvršen neki pritisak na Bradonju, koji je povukao svoju kandidaturu. Partijsko-politički planeri su, verovatno, smatrali da nikakav pritisak nećemo prihvatiti ni Urošević, ni ja, pa u tom smislu nisu preduzimali nikakve mere prinude.

Raspoloženje birača u izbornoj jedinici T. Užice bilo je neočekivano. Vozači motornih vozila pozdravljah su sirenama iz svojih automobila nailazak automobila kandidata Lj. Đurića, a radnici na benzinskim staničama nisu hteli da naplaćuju benzin. U takvoj očiglednoj situaciji drugovi su mi savetovali da nema potrebe ni za kakvom agitacijom, niti, pak, da obilazim i prisustvujem zakazanim zborovima. Tako sam odlučio da više i ne idem u izbornu jedinicu koju su sačinjavale opštine B. Bašta, Cajetina, T. Užice i Arilje.

Mislim da je to bila pretposlednja ili poslednja subota pred izbore, kad je zazvonio telefon u mojoj kancelariji u »Službenom listu«. S druge strane se čuo glas Dobrivoja Radosavljevića Bobija, koji se javljao iz CK Srbije. Počeo je da me kori što se igram izbora, jer se sutradan, u nedelju, održava veliki zbor u selu Latvici kod Arilja, a ja sedim u svojoj kancelariji, kao da nisam poslanički kandidat. Dalje me je Bobi posavetovaonda obavezno idem na taj zbor.

Sve mi je izgledalo nerealno, i nekako čudno, što mi se Bobi obraća kao »iskreni« savetodavac, pogotovo posle našeg razgovora u njegovom Centralnom komitetu, čije sam zahteve glatko odbio. Međutim, kad sam stigao kući i posavetovao se sa Hajrom, odlučili smo da odmah posle ručka krenemo za Užice.

Uz put smo svratili u Cačak, kod rodbine, malo predahnuli uz kafu, i produžili za T. Užice. Pre polaska iz Beograda obavestili smo sestru i decu telefonom da odlazimo na konak u Užice kod starije sestre.

Međutim, zbog malo dužeg zadržavanja u Čačku, pred Užičkom Požegom Hajra i ja smo promenili prvobitni plan, pa smo od Požege skrenuli ka Arilju, i prava u selo Latvicu, na prenoćište kod druga iz 2. proleterske

brigade M. M. i njegove supruge G.

Nismo ni sanjali kakva se drama odvijala posle našeg odlaska iz Čačka. »Neko« je iz Beograda obavestio drugove u čačanskoj Udbi da ako se dogodi saobraćajna nesreća Ljubi Đuriću i njegovoj supruzi Hajri, između Čačka i Užica, treba sprečiti svako objavljivanje tog udesa — do zvaničnog saopštenja!

Jedan drug iz čačanske Udbe je shvatio da se radi o unapred isplaniranoj saobraćajnoj nezgodi. Ne dvoumeći se, dojurio je »fićom« do mog zeta, uzeo ga u auto i najvećom brzinom su jurili za nama, ne bi

li nas stigli, da spreče ovu saobraćajnu nezgodu. Tako su došli do T. Užica, a nisu naišli na naš trag. Donekle razočarani, a donekle radosni, vratili su se u Cačak. O ovoj njihovoj ludoj trci Hajra i ja smo saznali posle

povratka sa ovog zbora u selu Latvici. Tad smo se setili upozorenja Krcunove majke, kad smo je posetili u T. Užicu, godinu dana nakon Krcunove pogibije.

Jedino mi je ostalo zagonetno predlaganje Dobrivoja Radosavljevića Bobija da obavezno idem na ovaj predizborni zbor kod Arilja!!!...

Izbori za Društveno-političko veće Savezne skupštine održani su 13. aprila 1969. godine. Po narodu se pričalo da su sve izborne komisije prepravile rezultate glasanja, te je u Saveznu skupštinu ušao Milijan Neoričić.

Tako je razbijena »opozicija« u Srbiji, te je od trojice »opozicionara« samo Sredoje Urošević ušao u Saveznu Skupštinu za izbornu jedinicu Cacak.

 

Iz Secanja generala Ljubodraga Djurica, drugog/prvog ratnog komandanta 2. proleterske brigade, prvog komandanta oslobodjenog Beograda, dugogodisnjeg licnog sekretara marsala Tita...

Ljubodrag Djuric je izvrsio samoubistvo jula 1988. godine.

Ostavio je i cedulju:

[Caligula]

17 hours ago, Zaboravan said:

 Elem ja recimo mogu po tom pitanju iz 1. ruke da kažem da me odbijanje da prihvatim prijem u omladinca skj koštalo ocene manje iz geografije i sećam se jednog časa razredne nastave gde je gost™ bio omladinac koji nam je držao predavanje kako se slovenačka omladina sramotno ponašala u vezi 25. maja i nošenja štafete.

Mislim da razlog svađanja™ ovde je što sfrj gledamo kroz različite periode, što njene što naše. 

 

 

Sta ti je moc primera

 

Znas li da sam ja jedno vreme bio predsednik omadine Niske Umetnicke Skole? A znas zasto? Zato sto jedini nisam bio tada na glasanju pa su me iz zajebancije predlozili i izglasali drugari iz razreda, cisto da me namagarce.

 

Moj zadatak je bio da idem na sastanke i doprinosim u javnim raspravama. Srecom pa nije bilo obavezno, samo sam jednom isao na neko glasanje za grad nis, naterala me HOT profesorka marksizma u koju je cela skola bila zaljubljena.

 

Da budem iskren, niko nije osecao da mu je pistolj uperen u lice, cak smo se i sprdali s tim.

Edited June 28 by Caligula

[Caligula]

9 hours ago, pt 2.0 said:

ko nije nosio simod patike u 7. razredu na maršu od nekih 50 km, tragom II proleterske udarne brigade, taj ne zna šta je patnja.

 

Plastikaneri koji mirisu na Jugoplastiku i posle par godina nosenja

 

Bila je neka nostalgicarska SFRJ tema cini mi se, pisao sam o Jugoplastici, Planiki i Lovcu - tri elitne radnje mog detinjstva