Javna debata u SFRJ, Y/N?

[đorđe geprat]

8 minutes ago, x500 said:

 

Kritika lose prakse u vodjenju drzave se izjednacava sa anti-jugoslovenstvom i/ili anti-komunizmom. 

Tipicna zamena teza :(

 

 

kritika loše prakse u vođenju FNRJ kledano današnjim standardima. pogrešno.

u prvoj deceniji posle WW2 važila su neka druga pravila i standardi. nepravedni, gledano danas.

[namenski]

24 minutes ago, x500 said:

Kritika lose prakse u vodjenju drzave se izjednacava sa anti-jugoslovenstvom i/ili anti-komunizmom. 

Tipicna zamena teza :(

To sto se ti pravis blesav, ne znaci da su i citatelji^tm blesavi

 

On 27. 6. 2024. at 10:03, x500 said:

Velicati takvu nefunkcionalnu i ideloski ostrascenu drzavu je pre svega bezobrazno. 

 

On 29. 6. 2024. at 16:05, x500 said:

Propagirali su kvazi pagansku religiju sa sve idolima poput Marksa, Lenjina, Tita ...

  Reveal hidden contents

U jednoj knjizi koju su delili deci 70tih su imale kratke price iz Lenjinovog zivota. Izmedju ostalog su tvrdili da je pisao jednovremeno i levom i desno, i to dva razlicita pisma/teksta.

 

Bas me interesuje ko je, od strucne javnosti, imao mudashca da kaze kako je to najobicnija glupost.

Bili su u stalnim unutrasnjim sukobima, trebili se medjusobno kao bubasvabe :(

Uvek je neko bio kriv, sishao sa pravog puta ... Domaci i strani izdajnici ... Leva i desna skretanja ... Sve u svemu obicane politicke pomije. 

 

Stoga, bice bolje da prestanes da lupetas.

[x500]

15 minutes ago, đorđe geprat said:

kritika loše prakse u vođenju FNRJ kledano današnjim standardima. pogrešno.

u prvoj deceniji posle WW2 važila su neka druga pravila i standardi. nepravedni, gledano danas.

Naravno da danasnji arsini ne mogu da se primenjuju na dogadjaje iz proslosti. Svako vreme ima svoje breme

 

Mada postoje i univeralne vrednosti i pravila, koji su najcesce validni za celu istoriju.

 

Ja mogu da razumem prinudni otkup krajem 40tih i pocetkom 50tih. Nije bilo hrane u zemlji i tamo gde su mislili da ima malo vise, da se uzme/otkupi i da tamo gde je glad. 

 

Ono sto ne razumem je iskazani sadizam, u sred zime upadnu pijani funkcioneri siromasnom coveku u kucu i krenu da maltretiraju ukucane. Drze coveka skroz obucenog pored peci, pa ga posle izbace u donjem vesu na mraz. Smeju mu se sto se trese dok mu se mokar ves ledi na telu. I tako 3-4 puta u toku noci, da bi priznao gde je sakrio zito. Devojcici od 3 godine daju bombone da im kaze gde je njen tata sakrio hranu. Ako im kaze dobice ceo fisek. Ako im kaze tata se vise smrzavati.

 

Taj covek je imao 2,5 lanca zemlje, to je oko 1.4ha, i lako se da izracunati koliko je hrane mogao da proizvede, u to vreme sa tadasnjom tehnologijom obrade zemlje, i da li imao dovoljno za svoju petoclanu porodicu. 

Na kraju drugovi ponesu dve flase kuvanog paradajza. Probali su jednu na ulici, videli da nije alkohol i obe bacili u sneg.

 

Da ironija bude veca, tom istom coveku par godina kasnije drzava dala/poklonila jos 2.5 lanca zemlje, duplirali posed, zato sto je po raznim kriterijumima bio izrazito siromasan i nije mogao da prehrani porodicu.

 

Onda dodje neko i vice - anti-jugoslovenstvo, anti-komunizam, anti-jugoslovenstvo...

 

[đorđe geprat]

On 27. 6. 2024. at 10:03, x500 said:

SFRJ je bila drzava u nekom vremenu i prostoru. Imala je neke dobre strane i gomilu losih. Velicati takvu nefunkcionalnu i ideloski ostrascenu drzavu je pre svega bezobrazno. To je bio jedan neuspesan politicki eksperiment koji je nestao pre 30+ godina. RIP.

pazi, rođen sam 1950. ceo život do raspada proveo sam u zemlji koja je imala mnogo dobrih strana i neke loše. to jeste bio politički eksperiment koji je bio proučavan i koji je mogao da bude uspešno modifikovan, prilagođen 21. veku da je bilo pameti i volje. napravi paralelu te ideološki ostrašćene države sa bilo kojom mediteranskom (italijom prvih 10 godina) i celokupnim istočnim prosovjetskim blokom. u čemu god hoćeš. no, to nije tema naslova topika

14 hours ago, x500 said:

Naravno da danasnji arsini ne mogu da se primenjuju na dogadjaje iz proslosti. Svako vreme ima svoje breme

 

Mada postoje i univeralne vrednosti i pravila, koji su najcesce validni za celu istoriju.

 

Ja mogu da razumem prinudni otkup krajem 40tih i pocetkom 50tih. Nije bilo hrane u zemlji i tamo gde su mislili da ima malo vise, da se uzme/otkupi i da tamo gde je glad. 

 

Ono sto ne razumem je iskazani sadizam, u sred zime upadnu pijani funkcioneri siromasnom coveku u kucu i krenu da maltretiraju ukucane. Drze coveka skroz obucenog pored peci, pa ga posle izbace u donjem vesu na mraz. Smeju mu se sto se trese dok mu se mokar ves ledi na telu. I tako 3-4 puta u toku noci, da bi priznao gde je sakrio zito. Devojcici od 3 godine daju bombone da im kaze gde je njen tata sakrio hranu. Ako im kaze dobice ceo fisek. Ako im kaze tata se vise smrzavati.

 

Taj covek je imao 2,5 lanca zemlje, to je oko 1.4ha, i lako se da izracunati koliko je hrane mogao da proizvede, u to vreme sa tadasnjom tehnologijom obrade zemlje, i da li imao dovoljno za svoju petoclanu porodicu. 

Na kraju drugovi ponesu dve flase kuvanog paradajza. Probali su jednu na ulici, videli da nije alkohol i obe bacili u sneg.

 

Da ironija bude veca, tom istom coveku par godina kasnije drzava dala/poklonila jos 2.5 lanca zemlje, duplirali posed, zato sto je po raznim kriterijumima bio izrazito siromasan i nije mogao da prehrani porodicu.

 

Onda dodje neko i vice - anti-jugoslovenstvo, anti-komunizam, anti-jugoslovenstvo...

 

baš kao ni ova tvoja priča kakvih je bilo dosta u prvih 5, 6, 8 godina nove države. znam i ja neke priče o nepravdi (doduše iz urbanih sredina) no sve to ne može da oblati onu državu.

 

naslov ovog topika je pitanje javne debate u SFRJ. nije  je bilo kada je u pitanju bila politika države. debata se vodila u partijskim i državim forumima. bože moj, bili smo jednopartijska država. debate su se vodile (možda je pogrešno nazvati to debatom, pre dogovorom) kada su u pitanju bila pizemna, životna pitanja ljudi. na selu u MZ i seoskim zadrugama, u gradu u MZ i preduzećima.

 

odsustvo bilo kakve debate, prelazak na "ko vas jebe, većina odlučuje" je nastupila na onoj 17. sednici kada su slovenci videli da debate nema i otišli sa milošević reagovao sa "da vidimo novi kvorum". ponavljanje tog odsustva volje za debatom videli smo na FPN nedavno, u međuvremenu, imali smo vesića sa "odlučivaćete kada dođete na vlast" i REMicino "neće da može"

 

ne bih dalje na ovu temu, ako baš ne mora.

Edited July 1 by đorđe geprat

[Sokrat]

15 hours ago, x500 said:

 

Kritika lose prakse u vodjenju drzave se izjednacava sa anti-jugoslovenstvom i/ili anti-komunizmom. 

Tipicna zamena teza :(

 

 

Pričate kao da je biti antikomunista nešto loše.

[Jimmy Kowalski]

19 minutes ago, Sokrat said:

Pričate kao da je biti antikomunista nešto loše.

 

Kapitalisto napusti forum!

 

 

[Lord Protector]

Komunisti na tlu Jugoslavije su poseban vid licemerja...

Bili su otvoreno protiv jugoslovenske ideje kao burzoaskog i velikosrpskog projekta izmedu dva svetska rata, pravili su sa ustašama i vmro pre ww2 dogovore o saradnji, dok naci mečka nije zaigrala pred njihovim vratima 1941. kad su postali lovina.  Brže-bolje su se prešaltali u jugoslovenski tabor, ali su temeljno ubili i  sahranili ideju integralnog jugoslovenstva podmetnuvši konfederalizam, nacionalni inženjering i republičke torove koji su na kraju razorili Jugoslaviju.

 

U temelju Marksove koncepcije komunizma nalazi se ideja odumiranja države, ona se uvek završi raspadom sistema i institucija.

Edited July 1 by Lord Protector

[Lord Protector]

Ideološki self-fulfilling prophecy 

[namenski]

 

 

 

 

 

 

 

[Lord Protector]

 

 

 

 

Bliža se 25. maj, nekoč dan mladosti. Tudi leta 1987 so v tem času kot vsako leto mladi iz vse Jugoslavije ritualno tekli in nosili t. i. štafeto mladosti, poetično rečeno, po vsakem kotičku naše takratne domovine. Ritual se je ohranil iz časov takrat že pokojnega predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Več>>

Štafeto so mladi že od vojne vsako leto za njegov rojstni dan, 25. maj, prinesli v Beograd. Pred tem pa so v spomladanskih mesecih pretekli celotno državo. 25. maja so štafeto na stadionu JLA v Beogradu na spektakularni prireditvi, ki se je takrat lahko mirno kosala s prireditvami v Severni Koreji in na Kitajskem, izročili Titu. Prireditev in prenašanje štafete sta se kljub pomislekom ohranila tudi po Titovi smrti leta 1980. Prvi so začeli postavljati vprašanja o smiselnosti ohranjanja rituala tudi po Titovi smrti slovenski mladinci, predvsem pa Mladina in študentski časopis Tribuna. Takratna oblast je bila seveda alergična na kakršnokoli kritiko, ki bi bila vsaj v najrahlejši povezavi s pokojnim predsednikom. Zato so nameravali s štafeto nadaljevati. Leta 1987 je prišlo na vrsto slovensko mladinsko vodstvo, da organizira odhod štafete iz Slovenije. K oblikovanju plakata je povabilo skupino Novi kolektivizem, ki je bila del novonastajajočega gibanja Neue slowenische kunst. Plakat je bil najprej odobren, potem pa se je oglasil inženir Grujić iz Srbije, ki je trdil, da je prirejen po nacističnem plakatu iz Nemčije.

 

Edited July 1 by Lord Protector

[namenski]

Mladina je, kada je ovo objavila, a ti propustio da napomenes, bila u pravu.

Ali, ovako odgovoriti  na one fotografije gore, dokazuje opste poznato: desnica i antikomunizam posebno, nikada nisu imali stila, шлифа...

 

Српски: куртони, бушни, и пичкице... 

 

 

Едит: то се, наравно, не односи на Mladinu, ona vam je samo ortopedsko pomagalo...

 

[Lord Protector]

[namenski]

One fotografije gore i - barem dobar ukus, minimum...  

Mozda se nadje nesto kod Radosa Bajica...

 

A to vec nije moj nivo, sorry

 

Nastavite se da se брчкате у плићаку, mozda uspete da dospete u kastinge^tm slatke Andreice...

[Lord Protector]

 

Edited July 1 by Lord Protector

[Lord Protector]

Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije, bio je poznat po svojoj ljubavi prema psima, posebno pudlicama. Postoji nekoliko razloga zašto su pudlice bile omiljeni izbor Tita:

Društvenost i Inteligencija: Pudlice su poznate kao izuzetno inteligentne i društvene životinje. One su vrlo privržene svojim vlasnicima i lako se obučavaju, što ih čini idealnim kućnim ljubimcima za nekoga ko je često u javnosti i na putovanjima, kao što je bio Tito.

Hipoalergenska Dlaka: Pudlice su poznate po tome što imaju dlaku koja ne izaziva alergijske reakcije kod ljudi sklonih alergijama. Ovo je moglo biti važno za Tita, s obzirom na brojne goste i zvaničnike koji su ga često posjećivali.

Statusni Simbol: U to vreme, pudlice su često bile viđene kao statusni simbol među visokim društvenim krugovima. Posedovanje pudlice moglo je biti i način da se Tito prikaže kao sofisticiran i modern lider.

Lična Privrženost: Tito je imao nekoliko pudlica tokom svog života, od kojih su neke dobile veliku medijsku pažnju. Njegova pudlica Pepi često je bila viđena s njim, a poznato je da je imao jaku emocionalnu vezu sa svojim psima.

Ljubav prema pudlicama samo je jedan od aspekata Titove šire privrženosti životinjama, što dodatno humanizuje njegovu javnu sliku.

Ova ljubav prema pudlicama nije bila samo prolazna sklonost, već je imala dublje značenje u njegovom životu i javnoj slici. Evo detaljnijeg uvida u Titovu privrženost pudlicama i kako je to uticalo na njegovu percepciju kod ljudi:

Emocionalna podrška
Osamljenost vlasti: Vodeći zemlju koja se sastojala od različitih naroda i kultura, Tito je često bio pod velikim pritiskom. Psi, a posebno pudlice, pružali su mu neophodnu emocionalnu podršku. Njihova prisutnost mogla je da mu donese osećaj mira i utehe u teškim vremenima.
Pudlice kao deo Titove javne slike
Simbol sofisticiranosti: U to vreme, pudlice su bile popularne među evropskim elitama i smatrane su za rafinirane i elegantne. Tito je često putovao i susretao se sa svetskim liderima, a njegove pudlice su bile deo njegove javne slike, simbolizujući sofisticiranost i kosmopolitski duh.
Fotografije i javni nastupi: Tito je često bio fotografisan sa svojim pudlicama, što je dodatno učvrstilo njegovu sliku kao pristupačnog i toplog lidera. Ove fotografije su pomogle u humanizaciji njegove političke figure.
Specifične pudlice u Titovom životu
Pepi i Tita: Dve od najpoznatijih Titovih pudlica bile su Pepi i Tita. One su često putovale s njim i bile su prisutne na mnogim državnim i privatnim funkcijama. Postoje brojne anegdote koje prikazuju Titovu interakciju sa svojim pudlicama, pokazujući njegovu nežniju stranu.
Kulturni uticaj
Inspiracija za umetnike: Titova ljubav prema pudlicama inspirisala je i umetnike. Na primer, postoji nekoliko umetničkih dela i fotografija koje prikazuju Tita sa njegovim pudlicama, što dodatno naglašava njihov značaj u njegovom životu.
Zaključak
Ljubav Josipa Broza Tita prema pudlicama bila je više od puke afekcije prema kućnim ljubimcima; bila je integralni deo njegove javne ličnosti i privatnog života. Ova ljubav je pomogla u oblikovanju njegove slike kao lidera koji je pristupačan i emotivan, što je bilo posebno važno u kontekstu njegove dugogodišnje vladavine. Pudlice su, stoga, bile ne samo njegovi ljubimci, već i simboli njegove vladavine.