crveni talas i partizanski romantizam

[Biramo Borbu]

Ovde je ceo film, a oko 14:50 prikazano je kako se zarobljeni domobrani dvoume da li da se priključe partizanima, uglavnom neće. Komandant, glumi ga Boris Dvornik, kaže komesaru: "Održi ti govor, politički je jače kada im kaže Rvat, uostalom, oni se mene boje", onda kaže domobranima: "Domobrani, slušaj 'vamo, govori vam hrvatski partizan, komesar našeg bataljona"...  Domobrani se plaše zato što su partizanske jedinice pune Srba, što je logično, jer se borbe vode u njihovim selima, zato su izdvojili Hrvata na važnoj funkciji u partizanima, da im plastično prikaže da su Hrvati tretirani jednako, da neće biti revanšizma i osvete. Etničke odrednice su igrale ulogu i u samom NOB-u, nisu borci priključenjem prestajali biti Hrvati i Srbi, a i prirodno je da nisu.  Zato ne vidim nijedan razlog za toliko histerije što se u 2024-toj pomenu žrtve rata u smislu etničkog porekla. 

 

 

[Ivo Petović]

Ama niko normalan ne spori da su učesnici NOB/Partizani bili predominantno etnički Srbi, kao i da su etnički Srbi najviše stradali u celom tom periodu.  To je valjda neupitno. Niti iko oko toga histeriše, meni su oba deda bili u partizanima, kao etnički Srbi iz Slavonije/Srema i Zapadne Bosne i vrlo sam ponosan zbog toga. 

 

Mene je žacnulo insistirati na borbi "srpskog naroda" kao osnovi NOB-a - iz više razloga:

 

1) Partizanski pokret je bio nadnarodni - višenarodni, jugoslovenski, kako god. Naravno da su svi učesnici pripadali odredjenim narodima, ali sam karakter pokreta je bio drugačiji. O ciljevima da ne govorimo. 

 

2) Moram priznati da imam problem kad se iz današnje Srbije insistira kako su Srbi bili ti koji su nosili NOB i jedini se borili  za slobodu. U današnjoj Srbiji su 9 od 10 tekstova ili emisija u/na mainstream medijima revizionistički i manje ili više anti-NOB. Stoga imam prirodni tik kad se iz revizionističke Srbije čuje kako su Srbi bili glavni u Partizanima. Evo, voleo bih da mi neko da jedno validno istoričarko ili novinarsko mainstream ime u današnjoj Srbiji koje se makar povremeno može naći na medijima, a da je makar NOB-neutralna. Eno ih u Hrvatskoj ima makar trojica koji redovno gostuju na medijima, podkastuju, predaju studentima...trude se u borbi protiv revizionizma. To je za 3 više nego u Srbiji, što je apsurdno samo po sebi.

 

3) Kad uvodimo pojam srpski narod kao dominantni subjekt NOB-a to bi impliciralo da je srpski narod kao celina bio antifašistički nastrojen (za razliku od drugih tj onog drugog naroda, je l). Da bi takav zaključak bio validan - % srpskog naroda koji je '42 živeo npr u Valjevu, Osečini, Čačku ili Beogradu, a otišao u Partizane, trebao bi biti približno jednak % srpskog naroda iz Glamoča, Potkozarja ili Like, koji je završio u Partizanima u istom periodu. E sad, nisam se sa tolikim detaljima bavio etničkom strukturom NOB, ali smeo bih se zakleti da se ti % solidno razlikuju. Po istom principu po kojem je % (udeo) Hrvata iz Dalmacije ili Istre u Partizanima, značajno različit od udela npr varaždinskih ili zagrebačkih Hrvata. A svi znamo zašto je to tako bilo - taj srpski narod je u Partizane išao kako bi sačuvao živu glavu u NDH i borio se protiv zlikovaca (kao što su i Hrvati iz Dalmacije išli u Partizane, pošto su Ustaše poklonile njihovu zemlju Italijanima). Tako da - govoriti o NOB-u u narodnim kontekstima in hindsight i sa pameću iz 2024.g., sasvim je pogrešno. NOB je dosta složenije pitanje.

 

Jedino zbog čega bi imalo nekog smisla insistirati na tome je upravo argumentacija protiv revizionizma iz tačke 2, kao što si i sam naveo. Medjutim, moje je mišljenje da je to jalova borba -, tu pomažu samo godine i kvalitetno obrazovanje, a Srbija je u deficitu sa oba ova faktora.

[Ivo Petović]

Having said that, molim te, nastavi sa kormilarenjem na ovom topiku

[Misko]

Da dodam jer se negde slazem, negde ne, da je meni jedno partizanska vojska,a sasvim drugo komunisticka vlast..mislim da  mnogi, i kriticari i ljubitelji, ne umeju da odvoje ta dva..podjimo samo od najbanalnijeg, da su mnogi partizani kasnije bili i sami u Golom Otoku..a treba istaci i da su se krajem rata mnogi cetnici presaltovali u aprtizane, na kraljev poziv, i da su dobili jednak tretman kao i ovi koji su usli u partizane 41..penzija, prilivlegije, beneficije, and all that..da li je to fer i korektno, ne znam, nisam bio tamo, mada, za moja nacela, nije..

[kralj]

1 hour ago, Ivo Petović said:

Having said that, molim te, nastavi sa kormilarenjem na ovom topiku

Amin!

[Biramo Borbu]

56 minutes ago, Ivo Petović said:

Ama niko normalan ne spori da su učesnici NOB/Partizani bili predominantno etnički Srbi, kao i da su etnički Srbi najviše stradali u celom tom periodu.  To je valjda neupitno. Niti iko oko toga histeriše, meni su oba deda bili u partizanima, kao etnički Srbi iz Slavonije/Srema i Zapadne Bosne i vrlo sam ponosan zbog toga. 

 

Mene je žacnulo insistirati na borbi "srpskog naroda" kao osnovi NOB-a - iz više razloga:

 

1) Partizanski pokret je bio nadnarodni - višenarodni, jugoslovenski, kako god. Naravno da su svi učesnici pripadali odredjenim narodima, ali sam karakter pokreta je bio drugačiji. O ciljevima da ne govorimo. 

 

2) Moram priznati da imam problem kad se iz današnje Srbije insistira kako su Srbi bili ti koji su nosili NOB i jedini se borili  za slobodu. U današnjoj Srbiji su 9 od 10 tekstova ili emisija u/na mainstream medijima revizionistički i manje ili više anti-NOB. Stoga imam prirodni tik kad se iz revizionističke Srbije čuje kako su Srbi bili glavni u Partizanima. Evo, voleo bih da mi neko da jedno validno istoričarko ili novinarsko mainstream ime u današnjoj Srbiji koje se makar povremeno može naći na medijima, a da je makar NOB-neutralna. Eno ih u Hrvatskoj ima makar trojica koji redovno gostuju na medijima, podkastuju, predaju studentima...trude se u borbi protiv revizionizma. To je za 3 više nego u Srbiji, što je apsurdno samo po sebi.

 

3) Kad uvodimo pojam srpski narod kao dominantni subjekt NOB-a to bi impliciralo da je srpski narod kao celina bio antifašistički nastrojen (za razliku od drugih tj onog drugog naroda, je l). Da bi takav zaključak bio validan - % srpskog naroda koji je '42 živeo npr u Valjevu, Osečini, Čačku ili Beogradu, a otišao u Partizane, trebao bi biti približno jednak % srpskog naroda iz Glamoča, Potkozarja ili Like, koji je završio u Partizanima u istom periodu. E sad, nisam se sa tolikim detaljima bavio etničkom strukturom NOB, ali smeo bih se zakleti da se ti % solidno razlikuju. Po istom principu po kojem je % (udeo) Hrvata iz Dalmacije ili Istre u Partizanima, značajno različit od udela npr varaždinskih ili zagrebačkih Hrvata. A svi znamo zašto je to tako bilo - taj srpski narod je u Partizane išao kako bi sačuvao živu glavu u NDH i borio se protiv zlikovaca (kao što su i Hrvati iz Dalmacije išli u Partizane, pošto su Ustaše poklonile njihovu zemlju Italijanima). Tako da - govoriti o NOB-u u narodnim kontekstima in hindsight i sa pameću iz 2024.g., sasvim je pogrešno. NOB je dosta složenije pitanje.

 

Jedino zbog čega bi imalo nekog smisla insistirati na tome je upravo argumentacija protiv revizionizma iz tačke 2, kao što si i sam naveo. Medjutim, moje je mišljenje da je to jalova borba -, tu pomažu samo godine i kvalitetno obrazovanje, a Srbija je u deficitu sa oba ova faktora.

1. Dobro, slažemo se

 

2. Poslednji put kada sam zavirivao u zvanične školske udžbenike u Srbiji i dalje je stajalo da su četnici poraženi na Neretvi i da od tada ne predstavljaju značajan pokret među Srbima. Drugo je to što mnogi umetnici, političari, i razni fijuci, napadaju komunizam kao takav, ali Sutjeska i druge vojničke pobede, na državnim mejnstrim medijima, uvek se obeleže sa poštovanjem, na primer prošle godine, galerija slika pod naslovom , "Najveća gerilska bitka Drugog svetskog rata"  https://www.rts.rs/rts/galerija-rts/galerija-rts/5271619/sutjeska---80-godina-najveca-gerilska-bitka-drugog-svetskog-rata.html

 

3. Pokušali su 1941., nisu mogli protiv nemačkih i Italijanskih tenkova, što nije čudno, jer to nisu mogli ni Francuzi, ali Koča Popović koji je 1941. vodio borbe sa Nemcima u Srbiji i komandovao kosmajskim partizanima i Peko Dapčević koji je 1941. komandovao ustankom u Crnoj Gori, samo se su povukli u Bosnu i pomagali kroz borbu u stvaranju Bihaćke republike 1942. godine. Što znači da Užička Republika i partizanska Crna Gora nisu nestale pod neprijateljskim tenkovima, nego su se samo povukli na povoljniji teren, učestvujući i dalje u borbi.

 

Omiljeni partizanski film Kventina Tarantina, "Partizani", govori o tome, da je povlačenje iz Srbije bilo neophodno jer i pored neverovatnog junaštva u oslobađanju gradova, nije se moglo dalje tako. Nisu Srbi iz Šumadije bili kukavice, niti anti-partizani, nego su "udarili u zid" 1941.

 

1 hour ago, Ivo Petović said:

Having said that, molim te, nastavi sa kormilarenjem na ovom topiku

Hvala. Ali bolje da komandujemo skupa, u burnom (ne)saglasju, kao komandant i komesar. 

 

[pbg12345]

oba filma koja bb spominje i "kad cujes zvona" i "u gori raste zelen bor" su filmovi reditelja antuna vrdoljaka po scenariju na osnovu ratnih dnevnika ivana sibla

i oba, narocito drugi su bili u nemilosti nakon 71, odnosno maspoka, odnosno politickih desavanja nakon toga, a najvise zbog "ljudskog prikaza neprijatelja", narocito srpskog oficira domobrana

filmovi prilicno verno prate ratni dnevnik, a on opet prilicno verno prenosi stvarna desavanja

nije postojala tvrdjava grabovac, ali nakon zlocina u mom rodnom selu koje sam skoro spominjao na nekom drugom topiku, jeste postojalo ustasko uporiste i po dedinoj prici jesu na prevaru/prerusavanje zauzeli uporiste

takodje scena sahrane i ubistva domobranskog oficira je na lokalnom groblju, sa seljanima kao statistima

 

partizanski borci jesu prilicno verno prikazani

a i srpski oficir domobran i njegove unutrasnje borbe jasno oslikavaju vreme, okolnosti i ljude

i naravno da su bili srbi

nisu oni isli iz ideoloskih razloga u partizane, nego su isli u sumu da sacuvaju zivu glavu

i vrlo brzo su postajali partizani i komunisti i jugoslovnstvo je postajalo dominantno nad srpstvom

otud i ivan sibl i svi ostali ivani siblovi medju njima

 

sve je to odavno dobro poznato, sve ostalo su revizionisticka sranja

 

i da, "srpstvo" banijskog seljaka tog vremena, svakako nije ono vulgarno moderno srpstvo po radikalsko naprednjackom modelu

uostalom, braca pribicevic su upravo sa banije

 

a kasnije, nakon rata, banijski srbi su (sa razlogom) bili vrlo ponosni i itekako su se osecali i ponasali kao svoji na svome u srh/sfrj

i kao sto vec rekoh, konkretno u tom grabovcu u kom je poceo ustanak i u kom su ustase poklale u nekoliko dana oko 1200 ljudi, postojala su tri spomenika i cetvrto spomen obelezje (spomen tabla) i svake godine je krajem jula obelezavan taj dogadjaj

 

danasnje generacije srba (ali ne samo srba, vec svh ex yu naroda) odrastaju uceci da je sve to laz i da su se upravo zlocini nad njhovim narodom (koji su naravno najmasovniji) upravo oni koji su najvise zataskavani

 

 

a sto se tice procenata srba, bilo bi zanimljivo videti koliko je vojvodjanskih srba bilo u partizanima

prilicno sam siguran da taj broj nije velik

[Biramo Borbu]

14 hours ago, б1lme3 said:

 

a sto se tice procenata srba, bilo bi zanimljivo videti koliko je vojvodjanskih srba bilo u partizanima

prilicno sam siguran da taj broj nije velik

Srem , kao jedan od važnijih centara NOB-a, zbog delom planinskog fruškogorskog terena, imao je tokom rata 40.000 žrtava, a pošto je predratnog pravoslavnog stanovništva bilo oko 200.000 vidi se da civilne žrtve naroda nisu bitno manje nego na prostoru Bihaćke republike. 

 

Opet ću podsetiti na film koji treba pažljivo pogledati od početka do kraja, u pogledu NOB-a u Sremu. Počinje kao film za mladalačku generaciju , Sremac, stari ratnik iz NOB-a protestvuje pred TV kamerama zašto se spomenici njegovim izginulim drugovima podižu na arhitektonski neukusan način.

 

Kasnije se radnja vraća na rat , prikazano je eksplicitno šta su ustaše radile civilnom stanovništvu - jezive scene, koje se retko mogu videti na filmu, kasapljenja, gora nego u filmovima Lordana Zafranovića.

 

Ali , bez osvetničkog narativa, Ljubiša Samardžić, koji glumi žrtvu ustaškog terora u dečjem uzrastu, u jednom delu filma šaljivo kaže: "Sva sreća pa mi nisu odsekli i levo jaje"  ... Ili "Čudna mi čuda, nosili me da me bace sa tornja, drugu su decu stvarno bacali sa tornja"... 

 

Scenario je pisao Miroslav Mika Antić. 

 

 

 

 

[Biramo Borbu]

"Lelejska gora", film iz 1968. po genijalnom romanu Mihaila Lalića. Posle velikih početnih uspeha u 1941. kada je veći deo Crne Gore oslobođen, posle poraza od Italijana, u 1942. nastupila je četnička kontrarevolucija, partizani se povlače, a oni malobrojni su usamljeni i progonjeni. 

 

Ali, ovo nije film  o partizanima i četnicima, samo delom jeste, u meri u kojoj je autor filma odstupio od književne osnove. Ovo je film o pojedincu, Ladu, koji je ostavljen sam u planini, usled mnogobrojnih progona, odlučuje da "odjebe" sva partijska pravila i smernice, napušta partizanske ideje najstrože pravednosti, humanosti i najstrožeg poštenja, odbija da bude gladan, pocepan i progonjen, pa počinje narodu Crne Gore da se prikazuje kao planinski demon ili "Komesar Đavo", jer vidi to kao jedini mogući izlaz i put u uslovima opšteg narodnog nepoštenja i moralne krize. 

 

 

[Biramo Borbu]

"Progon" , film o partizanskom ranjeniku koji sa devojkom beži kroz ravnicu, pokušavajući da nađe spas. Traumatičan mi je bio u detinjstvu, navijao sam da nekakako zajedno pobegnu, plašila me jezivost i upornost progonitelja. 

 

 

Edited Sunday at 11:39 by Biramo Borbu

[Biramo Borbu]

"Čovek iz hrastove šume" iz 1964. , meni jako zanimljiv jer daje prikaz četnika iznutra i prikazuje nekoliko psiholoških tipova četnika. Nigde to u samom filmu ne piše , ali mislim da je rađen pod jakim uticajem moćnog romana "Deobe" koji je izašao iz štampe neku godinu ranije. Jer svi likovi su tu, kao u romanu, profesor - intelektualac, student, seoski priprosti ubica željan novca i žena (koji je u fokusu filma) , surovi seoski komandant skromnih vizija, itd..