FRAGMENTS

[Klara]

 

[Hermetico]

 

 

 

Edited June 28 by Hermetico

[ultra plasticni]

upravo sam na rts 3 pogledao neki nas doku tv film iz 90-ih o bukovskom.

u jednoj sceni, koja je pozjamljena iz nekog filma iz ranih 80-ih, ben gazzara prilazi orenlli muti koja je sa prekrasnom golom guzicom, snimana otpozadi, naslonjena preko prozora, pa me je sve to podsetilo na cuvenu dalijevu sliku.

 

[Klara]

[Caligula]

@ultra plasticni  nisam znao za ovu, cesce sam vidjao ovu poznbatiju:

 

[ultra plasticni]

ovo je na balkonu 

[Caligula]

Kako god, meni je taj sentiment - a i naziv je dalijevski.

 

Voleo sam ga bas u mladosti, kasnije sam se ohladio - plus sam se dodatno ohladio kada sam posetio njegov muzej. Velika licnost, veliki stvaralac ali se trosio dosta na PR.

[Klara]

Meni je njegova ličnost izuzetno odbojna i mizerna. Egocentrik sa kompleksom više vrednosti, sav od raznih izopačenosti, arogancije, destrukcije...a tek Gala uz sve to i njihov bizaran odnos. 

[Klara]

Riccardo Guasco

 

 

 

 

 

[Lancia]

 

[Hermetico]

[Lancia]

 

[Indy]

 

U Španiji su svojevremeno zidovi bili našvrljani napisima "Viva Franco"... Antifašistički nastrojeni Španci bi ispod dopisivali "Battiato" (italijanski art-rock kanconjer Franco Battiato je, kao i drugi italijanski pevači, bio popularan u Španiji.)

 

 

[namenski]

On 3. 7. 2024. at 10:27, Klara said:

Meni je njegova ličnost izuzetno odbojna i mizerna. Egocentrik sa kompleksom više vrednosti, sav od raznih izopačenosti, arogancije, destrukcije...a tek Gala uz sve to i njihov bizaran odnos. 

 

FIGUERAS JEDNE NOĆI
Podižem ovu ĉašu vina i opraštam se od plavetne Provanse, ĉudesnih Sezanovih predjela, vinogorja i srebnastih maslinjaka francuskoga Juga.
Tutnjim, tutnjim u Spaniju, u malehni i ubavi Figueras, rodni grad slikara, ĉarobnjaka, volšebnika i nenadmašnoga opsjenara senj ora Salvadora Dalija.
Figueras, Figueras...
Pokraj puta, po livadama, po brežuljcima, na padinama, na brdima velike, veće i još veće bijele table sa kojih me naslikani crni bik sa koride nagovara i nagovara da samo, uvijek i jedino pijem neko ĉuveno piće poznatog imena, cijene i ukusa.
Na benzinskoj pumpi, nadomak Figuerasu, velik sjajni plakat sa slikom mrtve prirode u sredini na sav glas poziva i mene i vas da stanemo i da ostanemo u Figuerasu, da stanemo i da pogledamo veliku i stalnu izložbu djela i ĉudesa Salvadora Dalija.
Stojim kao ukopan pored velikog plakata na benzinskoj pumpi.
Na slici usred plakata krajiĉak zastrtog stola i komad crnoga hljeba. Hljeb na slici senjora Salvadora kao da je još vruć i da miriše, miriše, silno miriše, kao da je ovoga ĉasa, pred moj dolazak izvađen iz pekare i ĉeka mene i sve vas kao slatki zalogaj nasušni na ovoj obiĉnoj benzinskoj pumpi daleke Iberije.
Tako umije samo slavni senjor Salvador Dali. Tako je znao i umio jedino veliki Vermer!
U Dalijevom rodnom gradu Figuerasu konaĉim u starom, dobrom hotelu "Duran" dobroga ukusa, umjerenog sjaja i besprijekorne ĉistoće. Sale, prolazi, stepeništa, kafana, restoran, sobe, saloni i vitrine pune su Dalijevih slika, crteža i grafika. I u prostoriji ispred zahoda, između silnih ogledala u bogatim baroknim zlatnim ramovima, njegovi su crteži i plakati sa njegovih izložbi. I u muškom zahodu ima jedan mali senjor Dali. U zahodu za senjore i senjorite nisam bio. I tamo ima jedan senjor Salvador. Možda su tamo i dvojica.
Ĉitave noći u hotelskoj sobi sanjam slavnog maestra, razgovaram sa njim, ulazim u ramove njegovih slika, bodem se o njegove bikove, pijem njegovu kahvu i mažem se njegovim bojama i mastima.
Na san mi izlazi davna velika Svjetska izložba u Briselu i paviljon Vatikana sa restoranom u kome su služile najljepše redovnice birane i pomno probrane kao mehke kruške po silnim katoliĉkim klosterima širom bijelog svijeta. Neke su za tu priliku stigle pravo sa neba, ili se meni tako samo uĉinilo.
Jasno vidim veliku Dalijevu sliku Hristovog raspeća u svodu paviljona.
Nestaju zidovi, padaju svodovi, ruše se stubovi, pojavljuje se njegova slika gluhoga nekog predjela po kome se, obješeni o golo granje, suše veliki džepni satovi poput debelih jufki za pitu, ili poput ovih hotelskih jastuka. Njihovi federi, toĉkici i zembereci odavna ne rade, ali oni tek sada u nekom ogromnom uhu otkucavaju jedno dalijevsko, ravnodušno, slijepo i neumušto vrijeme skuckano od vamica, trenutaka, mrvica i krpica.
I ova slika nestaje i sada po Salvadorovom platnu trĉe i trĉe ţirafe zapaljenih dugih vratova što osvjetljavaju visoka nebesa. Nebesa gore... žirafe trĉe..
Iznad bogate vatikanske trpeze, pune ĉuvenih samostanskih sireva, sada je slika žene ĉija je duga i obla butina puna malih ladica u kojima ona ĉuva neke, možda ĉarobne napitke, neki novac, mrave, zlatnike, izmet, škorpije, suze ili uspomene. Dugo sam otvarao i zatvarao ladice naslikanog ĉeljadeta, one su bile prazne i ja sam ih punio fratarskim sirevima sa bogate sofire koja sve više raste i raste i guši me.
Budim se, ustajem i idem u kupatilo da se umijem. Sa zida u kupatilu gleda me Dalijeva grafika na kojoj vjeĉito druguju stari, dobri jarani: Don Kihot i Sanĉo Pansa.
Opet Dali!
Ĉitav ovaj grad, ĉitav ovaj hotel ispunjen je Salvadorom Dalijem. Ne bih se ni iznenadio, ni zaĉudio kada bi me sada dolje u kafani saĉekao iza nekog stuba, glavom i bradom, slavni maestro i pozvao me na kahvu i cigar duhana.
U kafani ga nije bilo, ali bila je njegova velika fotografija u pozlaćenom ramu sa koje me je gledao svojim krupnim, urokljivim oĉima. Kao da mi je vrhovima svojih ufitiljenih dugih brkova ozbiljno prijetio i pitao me dokle ću tako loše da slikam, tako trapavo da crtam, tako loše da škrabam, tako neumorno da trabunjam.
Naljutio me na sabahile i ja sam mu odbrusio: "A znate li vi, gospodine Dali Salvadore, šta je za vas rekao Andre Breton? Ne zanima vas i pravite se nevjesti. Po Andre Bretonu, vi ste se uvukli u nadrealistiĉki paket devetso dvadeset devete. Za njega ste obiĉan uljez, prišipetlja i prišidjeldija!"
Dali me je izbacio iz kafane.
Ipak, odlazeći iz Figuerasa, opet sam pred njegovim plakatom stao kao ukopan. Onda sam se primakao plakatu i pomirisao komad crnog hljeba sa njegove slike. Hljeb je mirisao, mirisao. Bio je još vruć.

[namenski]