Jump to content
IGNORED

FRAGMENTS


Allegra

Recommended Posts

  • Replies 4.7k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Indy

    656

  • Takeshi

    358

  • roksi

    204

  • Caligula

    179

254086_175723519151991_100001430328206_457417_1778971_n.jpgThe legendary photographer, journalist and film director Lawrence Schiller portrayed actress Tippi Hedren at the wheel of a car. In the rear view mirror, reflected the filmmaker Alfred Hitchcock.
Link to comment

(mislim da je ovo jedina lektira koju sam u toku tzv. školovanja pročitao od početka do kraja.)

ГЛАВА XIIIКАКО ЈЕ НЕЗАЈАЗ УПОЗНАО ЧУДЕСНИ ДУХ ГАРГАНТУИН ПРИЛИКОМ ПРОНАЛАСКА ЈЕДНОГ БРИСОГУЗАКрајем пете године Незајаз се враћао са гоњења поражених Канаринаца и посети том приликом свог сина Гаргантуу. И ту се обрадова, колико се само отац може да зарадује кад такво своје дете види, па га љуби, па га грли, па га пита свашта и још по нешто. Па удри пиј са њим и са гувернантама, те их припитуј, између осталог, да ли су га држале у чистоћи. На то ће Гаргантуа, да је он сам издао такву заповест да у целој земљи није могло бити дечка чистијег од њега.- Како то? пита Незајаз.- Ја сам, одговори Гаргантуа, дугим и чудним искуством изумео начин да обришем стражњицу, највелмочкије, најпревасходније, најумесније што се икада видело.- Како? рече Назајаз.- Као што ћу вам овога часа испричати, рече Гаргантуа. Обрисао сам, једном, стражњицу кадифеним превесом једне госпице и нађох да је добро, јер мекоћа свиле на чмару произвела ми је велику насладу. Други пут обрисах њеном марамом, и опет ми се свиде. Опет једанпут шалчетом. Опет једном ушником од гримизна сатена, само што позлата тушта и тма говнавих пуцади, која су вирила из њега, просто ми огули стражњицу. Да бог да да свети Анте ватром својом спали гузно црево ономе златару који је пуцад начинио, и госпођици која их је носила! То зло прође чим сам се обрисао пажевом капом, са швајцарским перјем.Затим вршећи нужду иза жбуна нађох куну и њом се обрисах; али ми њене канџе одраше целу снагу.Од тога се исцелих сутрадан, бришући се рукавицама своје матере, а ове су добро воњале на мајчину душицу. Онда ти се обрисах жалфијом, кукутом, мирођијом, мајораном, ружама, милодувом, дулековим листом, купусом, блитвом, виновим лишћем, слезом, шаргарепом (чији је зад такође жарко црвен), па салтом, спанаћем - врло ми је то све помогло нези - мртвом копривом, першуном, жаром, боцом, драчом, чкаљем - и од тога сам добио крвосраћкавицу ломбарђанску, од чега сам оздравио тек кад сам се стао брисати својим рођеним накитњаком.Онда сам се опет брисао чаршавом, ћебетом, завесама, јастуком, ћилимом, зеленим застирачем, пачавром, убрусом, носницом, пештемаљем. И у свем том нађох више задовољства но шугавац кад га чешу.- Па, рече Незајаз, који ти гузобрис изгледа најбољи?- Чим вам будем рекао, а ви ћете ме већ познати ту аутем. Брисао сам се сеном, сламом, кучином, пртени, вуном, хартијом. АлиОставља потпрашак мошњи, шпалиром,Ко год се брише обичним папиром.- Шта, рече Незајаз, мошањчићу мој мали, јеси ли локнуо из лонца, кад већ говориш у слику?- Наравно, краљу мој, одговори Гаргантуа, слично сликујем, неслично не пикујем! Чујте шта вели наш нужник нуждарима:Сероњо мој,Излучи лој,Искади гној,Све слој по слој!Прдеже рој,Грдеже крој,силан је рад,Толики смрад!Ал' знај, ал' чуј,Литај ил' љуј,Кључај ил' кљуј,Шибај ил' бљуј -Чим пређе брујОбриши гуз,Јер Базди слуз!Ако не обришеш те своје канте,Нека те спали сам свети Анте!- Хоћете ли још?- Дедер, распали! одговори Незајаз,- Дакле, рече Гаргантуа:РОНДОСиноћ серем, ал' пласт мали,Па се мучим - тежак рад!Па ме пече, жари, пали,Обрв'о ме гадни смрад!Утеху би мени далоДевојчурак да је млад,При срању -Па мој спреда њој да свали,Ја сам простак, волим рад!Она - прстом да разгалиМог камења тешки град -При срању.Па сад реците да ништа не знам. Матере ми божје, нисам то ја срочио, ама ни ич, него чух ево ову властелинку како те стихове говори, па сам их унео у ловачку торбу свог памћења.- Вратимо се опточетом разговору, рече Незајаз.- Чему? Срању? рече Гаргантуа.- Не, рече Незајаз, него брисогузу.- Али, рече Гаргантуа, хоћете ли да ми платите буре бретонског вина, па да вас до краја дотуцам.- Хоћу, и те како, рече Незајаз.- Не треба, рече Гаргантуа, брисати стражњицу, осим кад је ђубре у њој. А ђубрета не може имати у њој ко није срао: дакле, најпре сери, онда дупе пери.- О, рече Незајаз, што имаш здраву памет, малишане! Што пре задокторићу те да будеш доктор веселе науке, тако ми бога, јер имаш памети више но година. Дакле, настави овај гузобришљиви разговор, молим ти се, и, тако ми браде, место једног бурета даћу ти шест каца и то оног красног правог бретонског вина, што у Бретањи никад није ни узрасло, јер оно расте у нашем добром Верону.- Затим се обрисах капом, узглавником, папучом, торбом, котарицом - о да лоша брисогуза! - па шеширом. И имајте у виду да су неки шешири глатки, други длакави, неки кадифени, неки свиленкасти, а неки од сатена. Најбоља је шубара, - јер добро поприми сериво у себе. Затим се обрисах кокошком, петлом, пилетом, телећом кожом, зецом, голубом, морским гавраном, адвокатском торбом, пунђом, па чојаним вапцем-соколом што птице мами. Али на закључку кажем и казујем да нема брисогуза без паперјастог птића; само му треба држати главу међу ногама. На то вам се кунем чашћу - јер осетите у чмару сладост чудесну, како благододиром паперја, тако и умереном топлотом птића, а ово се даље предаје наредном цреву спроводнику и цревима другим, док не дође у област срца и мозга. Не мислите да се блаженство хероја и полубогова, који су на пољима Јелисејским, састоји у асфоделу, амброзији, или нектару, како овде бабе говоре. Него оно, по мом мишљењу, долази отуд што се они бришу птићем, а исто тако мисли и мештар Јован Шкотланђанин.
Edited by Hella
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...