uh bože koliko ih mrzim

mrziiiiiiiiim

What do you want to paint?

The future.

Which is you.

Srušen kip Bude nakon zemljotresa u Mjanmaru, april 2025...

...

Milwaukie

Grob L. N. Tolstoja / Jasna Poljana, Tulska oblast

On 23. 4. 2025. at 11:14, makaronee said:

Grob L. N. Tolstoja / Jasna Poljana, Tulska oblast

Koliko reči bez reči.

Winona Ryder and Gary Oldman, photographed by Herb Ritts, 1996.

ovo sam ja što sam bila u mraku

ovo sam ja što nisam izašla.

niste sami u mraku

tu sam ja i ima nas puno

hodamo trčimo igramo dišemo

tu sam i nije kraj.

nije kraj dok ne bude kraj

mrak nije najgore mesto

kraj nije najgore mesto

strah je najgore mesto.

..

moj brat je rekao to je bilo divno leto

osamdeset šesta bio sam noću na brodu

i gledao sam zvezde, mlada nastavnica je

vodila svoj razred i devojčice su se kikotale

pod svetlim nebom i ogroman

život me je čekao.

.

ima mirisa da se sećam

da su mirisi mog detinjstva

to je kad letnja kiša naglo pokrije

topoljak pesak bare i trsku travu i beton

mamine prsle najlon čarape koje stoje

u kartonskoj kutiji za prašak.

.

postoji neka noć kada si

doživeo čistu sreću

tada moraš da ništa ne znaš i da ti se

još ništa nije desilo

da li je tako i kad ostariš

možeš li da pogledaš nazad bez

strašne žudnje

ne znaš ni sam za čim za kim.

ne boj se žuti će dunav pozvati kući

i crne čarape napuniće naša usta

i lepljivi će uštipci napuniti naše ruke

topoljak pesak trska da nas grle

i onda samo da se valjamo

valjamo u mutnim dubinama

jedan za drugim zajedno.

.

.

bilo je mekano zemljište

u korenu breze razvaljene gromom

tražeći ostatak vrapca

o kome ste pričali.

to je bilo sveto mesto.

loptica koju sam ti ukrala

nisam znala da je sakrijem a stid me je pojeo

cepkala sam je na delove

dok poslednji ne iscepkam

i bacim. ili zguram između masivnog kauča

da ne vidiš

opiljci elektro pionira

na sve strane, zdušno rasuti.

plavi poni kod sedam sekretara skoja.

sediš tiho u idiotu

ili ne daš policiji da uđe. nema nalog

žao mi je što si umeo da plačeš više nego ja.

gledam s vrata malu brlog kancelariju

i divim ti se. zašto ti umeš što ja ne umem

kako te slike ređaš, ton podešavaš

kako smeš da pričaš s kim ja ne smem

kriminalci ubice.

nisi znao za strah, a trebalo je

i one krofne što si mi zalepio

žao mi je što se nisu rasule na sve strane

sasule na pod i isprljale

da provedemo još koji trenutak zajedno

Roberto De Mitri