Borci NOB u jugoslovenskoj krizi 1989-1995

[namenski]

 

Na stranu sto drustveni narativ^tm od godina uvodnih u radove na raspadanju Jugoslavije, neka bude 1985, pa sve do 2000-te nikako nije isao na ruku delu bivsih partizana^tm koji su bili protiv raspada, vladajucih garnitura u svim republikama, nacionalizma,itd, itd...: rec su dobijali, na medijima su se culi i citali samo oni koji su se preobratili, bili uz vlast i na (nacionalistickoj) liniji: ostali, a da se pretpostaviti da se ipak radilo o vecini - niti su se culi, niti ih je iko slusao,niti su koga, u krajnjoj liniji zanimali...

Slusali su se neki drugi, a glavna drustvena igra tih vremena je bila otkriti i dokazati sto vise partizanskih zlocina i ostalih nepodopstina...

[KDJ]

1 hour ago, Kampokei said:

 

Ista epizoda, peta, od 32:45 govori o ovome. Doduse malo je to drugacije formulisao nego ja, ali ne menja sustinu. Ne kaze da su nekoc partizanski krajevi postali nacionalisticki, nego da je dobar deo bas tih bivsih partizana postao nacionalistima. 

Da ali nisu svi. Miloš Žanko na primjer,bio je i ostao  nenacionalista do kraja života.

[namenski]

2 minutes ago, KDJ said:

nenacionalista

[KDJ]

Početna» Dijalog» Lični stavovi» SUBNOR-u Srbije neophodna katarza

LIČNI STAVOVI

Povodom teksta „Mutacija SUBNOR-a Srbije“ (Danas, 16. 01. 2015)

SUBNOR-u Srbije neophodna katarza

REAGOVANJE

Stevo Dokmanović29.01.2015. 16:01

•  0 komentara

•  0

Tekstom u Danasu, 16. januara ove godine, „Mutacija SUBNOR-a Srbije“, Savez antifašista Srbije konačno je upoznao širu javnost o radu i delovanju ove organizacije koja je kroz duži vremenski period u flagrantnoj suprotnosti sa izvornim principima i idealima velike, jedinstvene antifašističke, narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Ocene i stavovi dati u saopštenju su jasni, konkretni i što je posebno važno – argumentovani, pa gotovo da im se nema šta dodati. Ipak, radi celovitosti rečenog, smatram da iznošenje konkretnih primera ide u prilog konačnom zatvaranju „Slučaja SUBNOR“, bez mogućnosti naivnog pravdanja ili nečeg sličnog.

 

 

Odmah da kažem, ja ovde ne zastupam Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji, čiji sam jedan od osnivača. Društvo je osnovano u jesen 1991. godine, upravo zbog toga što je tada bilo belodano jasno da se SUBNOR Srbije odrekao sebe i ukrcao u voz Slobodana Milo?evića. Nisam ni advokat Saveza antifašista Srbije, čiji rad cenim, mada se u svemu ne slažemo.

Prvu veliku grešku čelnici SUBNOR-a Srbije na svim nivoima (čast izuzecima) učinili su kad su na famoznoj osmoj sednici CK SK Srbije, održanoj septembra 1987. godine, zdušno i bezrezervno podržali pogubnu politiku Slobodana Miloševića, čije posledice i danas trpimo – koje se SUBNOR Srbije nikada, ni na koji način nije odrekao. Pokazaće to primeri koji slede. Značajnu ulogu u pohodu na Novi Sad 8. oktobra 1988. odigrao je SUBNOR Srbije i posebno većinski deo pokrajinskog odbora. Tom prilikom, takozvanom jogurt revolucijom, oborena je legalna i legitimna pokrajinska vlast i sve njene institucije i praktično ukinuta autonomija, što u nekim elementima i danas traje.

 

Na čuvenom mitingu na Ušću 19. novembra 1988. godine, jedan od glavnih govornika, moglo bi se reći prvi do Slobodana Miloševića, bio je Mihajlo Švabić, tada aktuelni predsednik republičkog odbora SUBNOR-a Srbije. On je u svom izrazito ostrašćenom i nadahnutom govoru primerenom tada dominantnoj nacionalističkoj klimi uputio Slovence koji nisu zadovoljni Jugoslavijom na put preko Alpa, a kosovske Albance preko Prokletija. Slovenci su taj put izbegli, ali ne i milion Albanaca koji su 1998-1999 proterani u Albaniju. To je bio izgovor SAD-u i drugim zapadnim silama da NATO izvrši agresiju na Srbiju, koju, naravno, osuđujem. Rezultati su poznati.

Na proširenoj sednici održanoj 1. jula 1996. godine Glavni odbor SUBNOR-a Beograd razmatrao je materijal o Radu i delovanju SUBNOR-a u savremenim uslovima. Materijal se detaljno bavio „destruktivnim“ delovanjem Društva za istinu o NOB i Jugoslavijom. Iz pomenutog Društva na sednicu niko nije pozvan, a ja sam joj prisustvovao kao predsednik Gradske konferencije SRVS Beograda. Predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Dušan Radanović ocenio je rad i delovanje Društva za istinu kao antidržavno i neprijateljsko a njegove članove kao razbijače, secesioniste i izdajnike. Na teške neistine i uvrede, uz snažno negodovanje velike većine prisutnih, reagovao sam primerima pogrešnog delovanja, pasivnog odnosa ili ćutanja SUBNOR-a pri čemu sam pomenuo i ukidanje MC Josip Broz Tito i Muzeja revolucije, rušenje Titovog spomenika u Užicu, spomen-parka Sremski front i stotine spomenika širom Srbije, izbegavanje pominjanja imena VK NOV Jugoslavije JB Tita, a zatim sam, sam protiv svih, napustio sednicu. Pomenuću i sednicu Republičkog odbora SUBNOR-a Srbije održanu posle pada Miloševića, krajem 2000. ili početkom 2001. (predsednik odbora Slavko Popović). U zaključcima sa te sednice nedvosmisleno stoji da SUBNOR Srbije ostaje na svojim dotadašnjim ideološko-političkim stavovima, opredeljenjima i praksi i da bez obzira na promene vlasti neće ništa menjati – znači slediti politiku bezumlja i propasti koja je definitivno izgubila podršku naroda.

Na liniji tih i takvih odluka (sve je dakle i dalje isto) jeste i najnovije saopštenje predsedništva republičkog odbora SUBNOR-a Srbije u kojem sa ponosom ističu nepogrešivost i ispravnost svog sveukupnog rada i delovanja i potvrđuju rečenicom: „naš izbor je jasan, nepromenjiv“. Ta konstatacija nesumnjivo je tačna, primerena onome šta je i kako je SUBNOR Srbije stvarno radio devedesetih godina ali i posle, sve do današnjih dana – bez izuzetka pratio destruktivnu politiku Slobodana Miloševića. Ako to nije tako morali bi nam reći kada, kako i na koji način su se javno ogradili ili odrekli te politike. Drugim rečima, ili je SUBNOR Srbije napustio izvorne principe i ideale antifašisti?ke NOB Jugoslavije ili je Miloševićeva politika bila ispravna?

 

 

 

 

[KDJ]

Početna» Dijalog» Lični stavovi» Mutacija SUBNOR-a Srbije

LIČNI STAVOVI

Mutacija SUBNOR-a Srbije

Aleksandar Kraus15.01.2015. 17:08

•  0 komentara

•  0

Savez antifašista Srbije želi da javnost, a posebno organizacije sa kojima deli iste vrednosti i sa kojima ostvaruje blisku saradnju, upozna sa činjenicom da je Savez udruženja boraca NOR-a Srbije (SUBNOR Srbije) izvršio neke suštinske promene u svom karakteru, vrednosnim opredeljenjima i političkoj orijentaciji koje mu, po oceni Saveza antifašista, oduzimaju pravo da se prikazuje kao nastavljač ideala velike antifašističke Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije.

 

 

 

Ova mutacija SUBNOR-a Srbije započela je još u vreme raspada Jugoslavije i ustoličenja režima Milošević-Šešelj u Srbiji, a dovršena je usvajanjem novog Statuta SUBNOR-a juna 2013. godine. Još od prvih dana takozvanog „događanja naroda“ u Srbiji, silovitog stupanja srpskog nacionalizma na političku scenu Srbije i njegovog zahteva za korekcijom unutrašnjih granica u skladu sa „etničkim“ načelom a u cilju stvaranja velike Srbije, SUBNOR Srbije je u svemu sledio politiku tadašnjeg rukovodstva Srbije. To se događalo čak i onda kada je to rukovodstvo izabralo put oružanog sukoba radi navodne „zaštite srpskog naroda“ van granica Srbije, kada se opredelilo za politiku rušenja Jugoslavije i kada je, pod četničkim simbolima, formiralo razne paramilitarne formacije, kao što su arkanovci, šešeljevci, Srpska garda, Beli orlovi, Osvetnici, Škorpioni i brojne druge, čija je osnovna namena bila pljačkanje i ubijanje civilnog stanovništva po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, pa čak i u Srbiji.

SUBNOR Srbije se nije nikada distancirao od ove politike, čak ni onda kada su tzv. srpske snage vršile etničko čišćenje i brojne druge ratne zločine, uključujući i genocid. SUBNOR Srbije nikada nije podigao svoj glas protiv tih zločina i nije se distancirao od onih koji su ih zamislili i sprovodili u delo. A kada je suluda politika rukovodstva Srbije dovela do sukoba sa celom međunarodnom zajednicom i do NATO intervencije 1999. godine, SUBNOR ni tada nije imao reči kritike za politiku koja je srpski narod izložila neviđenim patnjama već joj je faktički pružio podršku pristajući na njenu kvalifikaciju tog sukoba kao „odbrambenog rata od NATO agresije“.

 

Od trenutka raskida sa Jugoslavijom, srpski nacionalizam je u Srbiji postao ne samo vladajuća politička snaga, već i dominantna duhovna i idejna sila koja presudno formira vrednosni sistem u društvu. Danas sve parlamentarne stranke u Srbiji, sa SNS na čelu, proizašlom iz Srpske radikalne stranke, stoje na pozicijama srpskog nacionalizma, i to je glavni razlog što u Srbiji nije došlo do raskida sa pogubnom politikom režima Milošević-Šešelj iz perioda 1990-2000. Ali nova politička klasa Srbije, u želji da prikaže kako svoj identitet temelji na vrednostima antifašizma, a odbacujući antifašizam Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije, bila je prinuđena da izmisli neki novi antifašizam, odnosno da pribegne istorijskom revizionizmu i da kvislinški četnički pokret, koji je tokom rata aktivno sarađivao sa okupatorom, proglasi za antifašistički i time sebi pribavi nekakav veštački antifašistički legitimitet. U pitanju je, dakle, svojevrstan proces „nacionalizacije antifašizma“, odnosno nastojanje da se antifašizam prikaže kao autentično nacionalno svojstvo, odnosno da se sve borbene akcije srpskog naroda u novijoj istoriji, a naročito njegovo učešće u Prvom svetskom ratu, prikažu kao emanacija njegovog urođenog „antifašizma“.

Ovom procesu „nacionalizacije antifašizma“ nije odoleo ni SUBNOR Srbije. Štaviše, on je u potpunosti uključen u taj proces, što je ubedljivo došlo do izražaja prilikom nedavne proslave 70. godišnjice oslobođenja Beograda. Ta proslava bila je tako zamišljena i izvedena da se pokaže kako je oslobođenje Beograda bilo delo srpskih snaga, kako su u tome učestvovala dva srpska antifašistička pokreta, „partizanski i četnički“, i kako je to bilo sastavni deo i nastavak herojskog poduhvata srpske vojske iz Prvog svetskog rata.

Svemu tome SUBNOR Srbije dao je značajan doprinos, pre svega time što je pristao na takav karakter proslave, ali i time što je bio aktivan učesnik u manifestovanju takvog karaktera proslave, što je u to uvukao i borce NOR-a iz cele Jugoslavije i što je imao značajno mesto u svim protokolarnim manifestacijama.

Ovo odstupanje od ideala i vrednosti Narodnooslobodilačke borbe (bratstva, jedinstva, solidarnosti, ravnopravnosti i dr) našlo je svoj izraz i u Statutu koji je SUBNOR Srbije usvojio 2013. godine. Već u uvodnom delu Statuta pod nazivom „Opšta obeležja“ vidljivo je nastojanje SUBNOR-a da se distancira od Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije i da svoje utemeljenje traži samo u srpskoj ratnoj istoriji, u NOR-u i NOP-u „naroda Srbije 1941-1945“ i u „srpskom ratnom antifašizmu“! Da bi ovaj razlaz sa zajedničkom borbom naroda Jugoslavije bio jasan i definitivan, u Statutu se kaže da „država nastala posle pobedonosne narodnooslobodilačke i antifašističke borbe koju su vodili partizanski odredi i narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i njeno delovanje, nisu deo tradicije SUBNOR-a“. I dalje: „SUBNOR se identifikuje sa narodnooslobodilačkim pokretom i Narodnooslobodilačkom borbom naroda Srbije 1941-1945. godine… i otporom NATO agresiji 1999. godine.“

 

U skladu sa ovom novom orijentacijom SUBNOR-a, regulisano je i pitanje članstva. Tako se u Statutu kaže da članovi SUBNOR-a mogu biti: „Pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije iz aprilskog rata 1941. godine“, što znači i oni pripadnici te vojske koji su, nakon kapitulacije Jugoslavije osnovali četnički pokret Draže Mihailovića i nazvali ga „Jugoslovenska vojska u otadžbini“; „Pripadnici JNA učesnici ratnih sukoba 1991-1992. godine“, iako je notorno da je veći broj tih pripadnika JNA počinio ratne zločine i zbog toga procesuiran pred Haškim tribunalom (Ratko Mladić, Radisav Krstić, Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i dr); „Pripadnici ratnih sukoba 1992-1995“, što znači i pripadnici paramilitarnih organizacija koji su počinili nebrojene ratne zločine i koji su zbog toga procesuirani kako u Haškom tribunalu tako i pred sudovima Republike Srbije; „Učesnici odbrambenog rata SRJ i Srbije od NATO agresije 1999. godine“, iako je poznato da je jedan broj tih učesnika takođe osuđen u Haškom tribunalu za zločine počinjene na Kosovu, te da su se dvojica glavnih aktera tog „odbrambenog“ rata – Milošević i Šešelj – takođe našli pred Haškim tribunalom pod optužbom za ratne zločine.

Do koje mere SUBNOR Srbije nastoji, od 1990. do danas, da bude deo sistema vlasti, vidi se i po nekim formalnim obeležjima Statuta. Naime, prema Zakonu o udruženjima Republike Srbije iz 2009. godine, po kome su registrovane sve nevladine organizacije u Srbiji, SUBNOR ima status „udruženja građana“. Uprkos tome, SUBNOR Srbije se u svom Statutu definiše kao „društvena, interesna, nestranačka, patriotska i humanitarna organizacija“ a ne kao udruženje građana. U Statutu nema nijedne odredbe koja bi govorila da je SUBNOR samostalna i nezavisna nevladina organizacija, ali ima veći broj odredbi kojima se SUBNOR povezuje sa Vladom Republike Srbije, počev od obeležavanja značajnih datuma iz istorije Srbije „prema… kalendaru Vlade Srbije“, pa do finansiranja SUBNOR-a, pored ostalog, i „iz budžeta Republike“. Naravno, načelno nema ničeg lošeg u tome da država finansijski pomaže jednu veteransku organizaciju koja se zvanično zalaže za negovanje antifašizma, ukoliko je i sama ta država iskreno opredeljena za antifašizam, ukoliko antifašizam prihvata kao svoje temeljno vrednosno opredeljenje, kao što je to slučaj, na primer, sa Republikom Crnom Gorom. Međutim, Republika Srbija i njeni zvanični organi kada govore o antifašizmu pre svega misle na „antifašizam“ četničkog pokreta i na njegovu „borbu“ protiv okupatora. Politička klasa Srbije, koja je emotivno i ideološki vezana za četnički pokret ratnog zločinca Draže Mihailovića i čiji su pripadnici u ratovima 1991-1995. lično učestvovali u realizaciji šovinističkog ravnogorskog projekta o Velikoj Srbiji, izvršila je vulgarno falsifikovanje istorije i donela zakon kojim je izjednačila četnike i partizane, što je bilo samo prva faza u procesu potpunog istiskivanja NOB-e iz kulture sećanja. Ona je takođe donela i zakon o rehabilitaciji po kome je do sada rehabilitovano 14 ratnih zločinaca, a po svemu sudeći vrlo brzo biće izvršena rehabilitacija i samog Draže Mihailovića.

SUBNOR Srbije se formalno protivi ovom istorijskom revizionizmu, ali to nema nikakvog efekta na politiku zvaničnih organa Republike Srbije, kao što bi se moglo očekivati s obzirom na njihove bliske odnose. Stiče se utisak kao da se radi o nekom prećutnom dogovoru da se javno izražava neslaganje a potajno zajednički deluje u istom pravcu, što se može videti i iz činjenice da je delegacija SUBNOR-a bila u poseti predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću koji, uprkos javnim pozivima, ne želi da se odrekne titule četničkog vojvode.

Jednom rečju, za Savez antifašista Srbije, SUBNOR Srbije je izgubio svojstvo antifašističke organizacije, odstupio je od ideala Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije, ne prepoznaje i ne osuđuje neofašističke pojave i tendencije u današnjoj Srbiji i pretvorio se u paradržavnu organizaciju koja je saglasna sa politikom i stavovima vladajućih krugova Srbije koji baštine vrednosti i ideje kvislinškog četničkog pokreta.

Obaveštavajući o ovim svojim stavovima i ocenama, Savez antifašista Srbije želi da naglasi da će svoje buduće odnose sa SUBNOR-om Srbije i učešće u eventualnim zajedničkim akcijama zasnivati na iznetim stavovima i ocenama.

Autor je Predsednik Saveza antifašista Srbije

 

 

 

 

[KDJ]

Izvinjavam se korisnicima zbog inverzije u redosledu dva postavljana clanka iz dnevnih novina Danas

[KDJ]

Kao što vidimo,postoji sukob na ljevici.I jedni i drugi za sebe kažu da su antifašisti a za one druge da nijesu.Postavlja se pitanje ko su pravi a ko  lažni antifašisti ?

Edited December 8, 2021 by KDJ

[namenski]

On 5.12.2021. at 19:13, namenski said:

I onako, tipujem na jos u vr' glave 10-ak postova lika koji je otvorio topik...

9... 

 

 

Novi Statut SUBNOR-a, jula 2013.... 

 

 

 

Edit: ups, a, da, topik se zove Borci NOB u jugoslovenskoj krizi 1989-1995...

Edited December 8, 2021 by namenski