Šta se bre ovo dogadja?

[eumeswil]

14 hours ago, namenski said:

Klinca od 20-ak godina koji zna dobrotm da sutne loptu placamo vise nego sto su, ukupno, placeni 1 Njutn, 1 Ajnstajn, 1 Gaus i jos sigurno par stotina njima slicnih....

 

Igra i rat/konflikt su kulturna osnova homo sapiensa. Skoro svi sportovi predstavljaju simulacija rata u nekom obliku. Oni vični tome su oduvek bili vrlo privilegovani, nije to samo današnji fenomen. I najbolji trkač dvokolica u antici je bio basnoslovno bogatiji nego bilo koji filozof i učenjak.

 

Edited November 25, 2021 by eumeswil

[namenski]

9 hours ago, eumeswil said:

 

Igra i rat/konflikt su kulturna osnova homo sapiensa. Skoro svi sportovi predstavljaju simulacija rata u nekom obliku. Oni vični tome su oduvek bili vrlo privilegovani, nije to samo današnji fenomen. I najbolji trkač dvokolica u antici je bio basnoslovno bogatiji nego bilo koji filozof i učenjak.

Lukavo  je izabran rimski, a ne grcki primer.

OK, sve i da je tako, a dobrim delom - kao opste mesto - jeste, mislim na znacaj igre, citaj sporta, i o cemu bi vredelo pricati, diskutovati, sa sve gomilom fusnota poput, recimo, cinjenice da je sport mogao da posluzi kao sto jeste i kao sredstvo za fiskulturnu pripremu za pravi rat, tesko da se, cak i u poredjenju sa Rimom, dansnji sport, egzibicija nekoliko stotina pojedinaca, odvija pred ocima milijardskog^tm auditorijuma zavaljenog ispred malih ekrana svojih TV prijemnika  i anesteziranog neprekidnim i sve sirim, sveobuhvatnijim pracenjem svega i svacega u svako vreme, 24/7...

 

Ali, sve to na stranu i za neku eventualnu dalju pricu, da ostanemo na onom pola case puno/prazno.

Da li danasnji sport ima, a jos uvek ima, karakteristike igre/rata/konflikta kao kulturne osnove homo sapiensa (tvoje reci), ili je: poprimio elemente drustvene pojave poznate jos od rimskog doba kao - hleba i igara...

 

[Filozof manijak]

3 minutes ago, namenski said:

 

Da li danasnji sport ima, a jos uvek ima, karakteristike igre/rata/konflikta kao kulturne osnove homo sapiensa (tvoje reci), ili je: poprimio elemente drustvene pojave poznate jos od rimskog doba kao - hleba i igara...

 

 

Ja ovo ne bih razdvajao, tj,nije mi disjunkcija ili-ili, sport u svom korenu, osnovi jeste surogat rata kao kulturne osnove homo sapiensa, ali za to važi za sportiste i ostale učesnike igre.

Publika koja posmatra borbu u areni je nešto drugo, sada i pre 2 milenijuma u doba Rimljana. Vlastodršci su odavno shvatili da je potrebno nečim zamajavati i zabavljati plebs da ne bi hleba & igara postalo bez hleba & ratovi.

Dakle, sve zavisi s koje se strane igrališta neko nalazi.

Današnji sport je, pre svega, biznis, i to lukrativni.

[eumeswil]

14 minutes ago, namenski said:

Lukavo  je izabran rimski, a ne grcki primer.

OK, sve i da je tako, a dobrim delom - kao opste mesto - jeste, mislim na znacaj igre, citaj sporta, i o cemu bi vredelo pricati, diskutovati, sa sve gomilom fusnota poput, recimo, cinjenice da je sport mogao da posluzi kao sto jeste i kao sredstvo za fiskulturnu pripremu za pravi rat, tesko da se, cak i u poredjenju sa Rimom, dansnji sport, egzibicija nekoliko stotina pojedinaca, odvija pred ocima milijardskog^tm auditorijuma zavaljenog ispred malih ekrana svojih TV prijemnika  i anesteziranog neprekidnim i sve sirim, sveobuhvatnijim pracenjem svega i svacega u svako vreme, 24/7...

 

Ali, sve to na stranu i za neku eventualnu dalju pricu, da ostanemo na onom pola case puno/prazno.

Da li danasnji sport ima, a jos uvek ima, karakteristike igre/rata/konflikta kao kulturne osnove homo sapiensa (tvoje reci), ili je: poprimio elemente drustvene pojave poznate jos od rimskog doba kao - hleba i igara...

 

Ima svega toga što si naveo naravno. Moj post je bio primarno vezan za plaćanje sportista naspram načnika u različitim vremenima, ne za sport kao takav. Ali kad smo već tu, dobra ti je primedba. Današnjem, komercijalnom sportu je mnogo bliži rimski koncept nego grčki. A sa tim u vezi je i dehumanizacija koja nužno proizilazi iz te industrijalizacije.

 

Da ne bih tuđe misli predstavio kao svoje, citiraću Žaka Elila.

 

Quote

 

Sport je povezan s tehničkim svetom zato što je i sam sport tehnika. Poznat je ogroman kontrast između sportista Grčke i Rima. Za Grke je fizičko vežbanje bila igra za slobodno i harmonično razvijanje oblika i snage ljudskog tela. Za Rimljane je to bila tehnika za povećanje efikasnosti legionara. Danas preovlađuje rimska koncepcija. Svi znaju kakva je razlika između ribara, plivača, bicikliste i ljudi koji pecaju, jedre, plivaju i voze bicikl kao sport. Ovi drugi su tehničari; kao što kaže Jinger, oni „teže da dovedu do perfekcije mehaničku stranu svoje aktivnosti”. Ta mehanizacija akcija udružena je s mehanizacijom sportskih uređaja: štoperica, startnih mašina, itd. U tom tačnom merenju vremena, u tom preciznom treniranju mišićnih pokreta i u principu „rekorda” srećemo se s jednim od suštinskih elemenata industrijskog života primenjenim na sport.

 

Ovde ljudsko biće takođe postaje neka vrsta mašine, a njegova mašinski kontrolisana aktivnost postaje tehnika. Tehnička civilizacija ima koristi od te mehanizacije: pojedinac, uz pomoć discipline koju mu nameće sport, ne samo da se igra i opušta od raznih prinuda kojima je podvrgnut, nego se i nesvesno obučava za nove prinude. Ponavlja se poznati proces: istinska igra i uživanje, dodir s vazduhom i vodom, improvizacija i spontanost – sve to nestaje. Te vrednosti se gube pred težnjom za efikasnošću, rekordima i striktnim pravilima. Sportsko treniranje čini od pojedinca efikasnu aparaturu, kojoj je od sada strano sve osim surove radosti eksploatisanja sopstvenog tela i pobeđivanja.

 

Nije, međutim, najvažnije obrazovanje nekolicine specijalista, već proširivanje sportskog mentaliteta na mase. U meri u kojoj to predstavlja snažnu reakciju na puku pasivnost sportova za gledanje, to je dobro. Ali, uobičajen ishod je integracija sve većeg broja nevinih u jednu podmuklu tehniku.

 

Nema potrebe govoriti o totalitarnom stanju uma kojem bavljenje sportom utire put. Stalno slušamo da je vitalna stvar „timski duh”, itd. Vredi primetiti da je tehnicizirani sport prvo razvijen u Sjedinjenim Državama, najkonformističkoj od svih zemalja, a da se onda, po prirodi stvari, razvio u diktaturama – fašističkim, nacističkim i komunističkim – do tačke u kojoj je postao neophodan sastavni deo totalitarnih režima.

 

Sport je suštinski faktor u stvaranju masovnog čoveka. U isto vreme, to je i faktor disciplinovanja i to na dva načina. On se precizno podudara s totalitarnom i s tehničkom kulturom. U „novim” zemljama treba uočiti zajednički prodor tehnike i sportske prakse. Autoritarne države razumeju i do kraja eksploatišu efikasnost tehniciziranog sporta u pretvaranju svojih građana u konformiste i ljude mase. Jedna od glavnih stvari kojima se hvale komunističke zemlje jeste da one proizvode šampione u zemljama koje do tada nisu ni čule za reč sport. To je jedan od efekata totalitarnih društava, ali to istovremeno predstavlja jedan od njihovih modusa delovanja. Sport je na svaki zamisliv način produžetak tehničkog duha. Njegovi mehanizmi sežu do dubina unutrašnjeg života pojedinca, gde njegovo telo i njegove pokrete menjaju kao funkciju tehnike, a ne kao funkciju nekog tradicionalnog cilja stranog tehnici, kao što su, na primer, harmonija, radost ili ostvarenje nekog duhovnog dobra. U sportu, kao i svuda drugde, ne može biti ničeg nekoristoljubivog; sve mora biti korisno i mora zadovoljiti tehnička očekivanja.

 

Sport bez odstupanja sprovodi mehaničku tradiciju obezbeđivanja olakšanja i zabave radniku kada ovaj završi sa svojim pravim poslom, tako da ni u jednom trenutku ne bude nezavisan od ove ili one tehnike. Građanin tehničkog društva u sportu nalazi isti duh, kriterijume, moral, akcije i ciljeve – ukratko, sve tehničke zakone i običaje – s kojima se susreće u kancelariji ili fabrici.

 

 

[namenski]

[namenski]

@eumeswil na stranu slaganje iz prethodnih postova, ostaje jedna strana modernog sporta koja mozda ponajbolje navodi vodu na temu topikai sledstveno tome moguceg odgovora na mogucu tezu  o svojevrsnoj dekadenciji moderne civilizacije: utopljena u zastitu svega i svacega, od divljih i ostalih zivotinja, preko okolisha, abartovana glede povecanja sigurnosti sportista, od (klasicnog) boksa do F1, uvodi i tolerise sportove poput MMA koji su samo na korak gladijatorstva^tm i to bas u rimskom duhu sto se, opet, uklapa u hleba i igara... 

 

BTW, komercijalizacija, nuzna i nezaobilazna, u krajnjoj liniji ne predstavlja bitan novi kvalitet, narocito kao faktor u razmatranju fenomena vezanih za moderni sport.

[Radoye]

Zapravo ja ne mogu da se otmem utisku da je tu sve manje istinskog sporta u smislu nadmetanja pod (relativno) jednakim uslovima pa kom' obojci kom' opanci neka bolji pobedi, a sve vise gledamo skriptovanu zabavu gde svi osim publike unapred znaju dogovoreni ishod i gde se fokus sa samog nadmetanja pomerio na vestacki generisanu dramu iza kulisa. I to sto je lukrativniji neki sport to je vise uzela maha ta "kecerizacija".

[radisa]

16 minutes ago, Radoye said:

Zapravo ja ne mogu da se otmem utisku da je tu sve manje istinskog sporta u smislu nadmetanja pod (relativno) jednakim uslovima pa kom' obojci kom' opanci neka bolji pobedi, a sve vise gledamo skriptovanu zabavu gde svi osim publike unapred znaju dogovoreni ishod i gde se fokus sa samog nadmetanja pomerio na vestacki generisanu dramu iza kulisa. I to sto je lukrativniji neki sport to je vise uzela maha ta "kecerizacija".

O da...

 

Zato je gledati seosku ligu u fudbalu često zanimljivije nego gledati Ligu prvaka...

[Budja]

Mene zanima jedna druga stvar.

 

Da li pisana rec gubi trku i da li se polako vracamo na slikovno pismo?

 

Laka dostupnost memea, emotikona i sl. daje priliku za opis emocija, ali i apstraktnih znacenja. Jedan klik, i cao, umesto krsenja prstiju sa slovima.

[namenski]

29 minutes ago, radisa said:

Zato je gledati seosku ligu u fudbalu često zanimljivije nego gledati Ligu prvaka...

Pa sve do auto trka nizih klasa, nacionalnih  nego F1...

 

 

[Friend]

37 minutes ago, Budja said:

Mene zanima jedna druga stvar.

 

Da li pisana rec gubi trku i da li se polako vracamo na slikovno pismo?

 

Laka dostupnost memea, emotikona i sl. daje priliku za opis emocija, ali i apstraktnih znacenja. Jedan klik, i cao, umesto krsenja prstiju sa slovima.

Mozda je brza ali sa mnogo manje nijansi nego pisana rec.

 

Sve ima upotrebnu vrednost ali problem je pogresna upotreba gde joj mesto nije (zloupotreba).

[namenski]

4 hours ago, Budja said:

Mene zanima jedna druga stvar.

 

Da li pisana rec gubi trku i da li se polako vracamo na slikovno pismo?

 

Laka dostupnost memea, emotikona i sl. daje priliku za opis emocija, ali i apstraktnih znacenja. Jedan klik, i cao, umesto krsenja prstiju sa slovima.

Ima i dodatak: engleski je postao univerzalni tehnoloski jezik.

Uz svo insistiranje na cirilici recimo, progarmiranje i Internet govore engleski i to je gotova stvar, reseno, nema nazad.

Dal' na vajdu, dal' na stetu svejedno, a nije narocito ni bitno.

Osvojio je, osvaja i svakodnevno govorenje sa tendencijom da postane neka vrsta globalnog Pidgin-a, Lingua Franca...

Ali utoliko pre smeta, kulturno je nedopustivo umetati ga svuda i na svakom mestu, najcesce bez ikakve stvarne potrebe i nuzde osim intelektualne lenjosti ili demonstracije stranosti^tm...

Tanka je linija koja razdvaja takozvanu borbu za cistocu jezika iza koje se obicno, u slucaju Srbije recimo, krije SANU nacionalisticko mesetarenje, ali zaista treba razmisliti o umetanju engeskih reci tamo gde im nije ni mesto ni vreme.

U postovima recimo... 

Naravno, tamo gde se engleski izraz probio, odomacio, upao umesto nepostojece domace reci - svaka prica je suvisna.

Kao sto je jos suvisnije poput komsija na silu izmisljati sopstvene reci.

[Desmond Bojčinski]

3 hours ago, Friend said:

Mozda je brza

I univerzalnija. 

[Time Crisis]

8 hours ago, Filozof manijak said:

Današnji sport je, pre svega, biznis, i to lukrativni.

 

Pa ne baš. Po izveštaju svetske teniske federacije (ITF) od pre neku godinu, procenjuje se da u svetu ima oko 87 miliona igrača tenisa, s druge strane na ATP listi profesionalaca ih ima rangirano samo 2000, a od toga samo top 100 zarađuju neke pare, od toga samo nekih top 50 možda ozbiljnije pare. Masa njih su i dalje amateri, neko ko se bavi sportom prosto zato što voli. Isto je pretpostavljam i u drugim sportovima.

[Friend]

Ima tu i TV prava, sportski brendovi, suplementi, trac mediji, oglasavanje...