Levičari svih zemalja - ujedinite se!

[namenski]

5 hours ago, Radoye said:

 

Mala ispravka

?

Ne razumem...

Obaska sto sam ime pogresno: treba Bottcher ...

[אַף אֶחָד]

[Radoye]

8 hours ago, namenski said:

?

Ne razumem...

Obaska sto sam ime pogresno: treba Bottcher ...

 

Napisao si da je poginuo 31. decembra '41.

 

Treba 1944.

[namenski]

28 minutes ago, Radoye said:

Napisao si da je poginuo 31. decembra '41.

 

Treba 1944.

A, da, moja greska: doduse iz teksta  se da nazreti^tm da ipak nije mogla da bude '41... 

Zbunilo me sto sam tvoju ispravku video kao 7 ...

Pa se cudom cudio...

Hvala ti.  

 

Inace, general koji je Bottcher-a unapredio na licu mesta, mislim da se radilo o Robertu Eichelberger-u, komandantu 8. armije, poprilicno istaknutom reformatoru mnogih americkih zabluda uoci WW2 i coveku koji je u Australiji proterao dzungla obuku za neiskusne Amerikance, je jos jedan u nizu likova koje su ego punjene ptice i foliranta MacArtura i mediji, uvek zeljni zvezde, skrajnuli, bas kao sto su skrajnuli Spruance-a, Bradley-a, itd, itd...

Onako, kao kuriozitet: lik je imao iskustvo sa levicarima  kao pripadnik, oficir u americkom delu intervencionistickih snaga u Sibiru tokom Revolucije i Gradjanskog rata u Rusiji, sretao se i sa Kolcakom o kome je, sa sve admiralovom vojskim imao izrazito lose misljenje...

Hocu reci, nikako nije bio levicar niti levicarski nastrojen... 

 

 

Edit: ponovo pogledah post: bice da Bottcher nije poginuo na Novoj Gvineji, ipak se radi o decembu 1944, treba proveriti, mislim da sam i tu omasio.

 

 

 

Edited November 15, 2021 by namenski

[Radoye]

2 hours ago, namenski said:

A, da, moja greska: doduse iz teksta  se da nazreti^tm da ipak nije mogla da bude '41... 

Zbunilo me sto sam tvoju ispravku video kao 7 ...

Pa se cudom cudio...

Hvala ti.  

 

Nema na cemu, kontam 31. decembar '41 je samo par nedelja nakon Perl Harbura, jos se nista bitno ne dogadja na Novoj Gvineji (jos kojih mesec dana), usput premalo je vremena da se procesuiraju dobrovoljci i stignu na front.

 

Pa sam guglao i nasao da je poginuo '44.

 

[namenski]

Quote

 

Efekat svega toga, uključujući i knjige koje sam čitao, bio je da me ostavi sa osećanjem opšte neverice.

Nisam bio jedini.

Rat je bio pun slabih krajeva i zaboravljenih uglova. Ali ovoga puta, bukvalno su milioni ljudi bili zaglavljeni u nekoj vrsti rukavca.

Cele vojske su trulile na frontovima čija su imena ljudi zaboravili. Postojala su ogromna Ministarstva sa hordama činovnika i daktilografa koji su zarađivali dve funte nedeljno i više, samo za gomilanje dokumenata. Štaviše, savršeno su znali da je ceo njihov posao da gomilaju dokumenta.

Niko više nije verovao u priče o zločinima, niti u priču o otmenoj, maloj Belgiji. Vojnici su mislili da su Nemci bili dobri momci, a Francuze su mrzeli kao otrov. Svaki mlađi oficir je gledao na Generalštab kao na umne detektive. Engleskom se kretao talas neverice, koji je čak stigao i do Tvelv Maji Dampa.

Bilo bi preterivanje reći da je rat stvorio plemenitije ljude, ali ih je u tom trenutku pretvorio u nihiliste. Rat je od ljudi, koji bi u normalnim okolnostima prošli kroz život sa namerom da misle o sebi kao o pudingu od sala, stvorio nekontrolisanu masu. Šta bi bilo sa mnom da nije bilo rata? Ne znam, ali bih nekako bio drugačiji nego što jesam.

Ako vas rat nije ubio, onda vas je obavezao da počnete da razmišljate.

 

Nakon neopisive idiotske gužve, niste mogli nastaviti da se odnosite prema društvu kao prema nečemu večnom i nečemu što se ne dovodi u pitanje, kao piramida. Znali ste da je samo lošeg kroja.

 

Dzordz Orvel, U borbi za vazduh (Coming up to air), Otvorena knjiga, Beograd, 2012.

[namenski]

Nego, da se vratimo na levicarski olos: Kommissarbefehl, ili punim imenom i prezimenom: Richtlinien für die Behandlung politischer Kommissare...

6. jun 1941, par nedelja pre akcije, sve po redu, zavedeno u delovodnike, potpisano od strane nadleznih, i to ne samo glave Rajha, nego i casnih^tm nemackih najvisih oficira, oinh koji nista nisu znali, koji su samo postovali svetinju zakletve i koji su od pocetka znali da je glava Rajha lud, paranoik i da pojma nema o ratovodstvu.

Uputstvo, potanko, o postupanju sa zarobljenim politickim komesarima i uopste osobama za koje se iz bilo kakvih razloga na licu mesta ima postupiti, bez odlaganja - metkom.

Da se ne sme dozvoliti da stignu do zarobljenickih logora gde bi - kakvi su vec - nastavili svoje razorne aktivnosti....

Cudno, ogromna vecina zarobljenih politickih komesara levicarskog olosa nije prilikom ili neposredno pre zarobljavanja, skidala oznake ili pokusavala da se prikrije.

Ovaj pukovski politicki komesar ceka...

 

Sa ovim je trebalo malo popricati, posle...

 

Postupak je bio da se iz postrojenih ratnih zarobljenika na komandu izdvoje komesari, komunisti, Jevreji...

Pomenuto uputstvo je nalagalo da se ostalima ponude olaksice ako pokazu prstom na eventualno neprimecene, prikrivene komesare, komuniste ili simpatizere.

Evo na fotografiji jednog koji je ponudu iskoristio, upravo p(r)okazuje...

Druga.

Mislim drugara, sa kojim je do koliko juce...

 

 

Nije doduse komesar(ka):

Ali je, em sto je sigurno clan Partije, skolovani i obuceni pripadnik ГРУ ubacen padobranom u nemacku pozadinu.

Sa zadatkom, naravno.

I uhvacen(a) - upravo sprovodjena od strane SS strazara u nadleznu filijalu Gestapo-a ili Abvehr-a, svejedno...

Doduse, neki danas i sve cesce tvrde da nije bilo svejedno...

Opet, izraz lica ove zene levicarke...

[namenski]

 

 

 

Црвена је крвца, што кипи у нама;
Црвена је муња, што облак пролама,

Црвено је небо, кад се зором смије,
Црвен нам је барјак, што се гордо вије,

Црвена је мржња у нашим грудима
Па и гнев је црвен, што нас обузима.

О, тирани, чујте – не треба вам крити –
И освета наша – црвена ће бити!

 

Kosta Abrasevic, 1879 - 1898

[namenski]

Јанко Јанковић

 

Sef, glava kartoteke Specijalne policije tokom Drugog svetskog rata.

Vencani kum Bozidara Becarevica, sefa Specijalne policije, otsek IV, antikomunisticki.

 

I, jos od pre rata - clan Komunisticke partije Jugoslavije.

Sta je sve mogao i cime je pomagao moze samo da se zamislja.

Provaljen i izdan od strane svoje partijske veze, uhapsene i mucene.

 

Uhapsen od strane kolega toliko razumljivo kivnih na njega, mucen sa posebnim apetitom, danas tesko zamislivim.

Predat Gestapo-u, tamo takodje obradjivan nekoliko meseci.

Streljan 1944, negde u Marinkovoj bari...

 

Nema ulicu u Beogradu, bas kao ni u rodnom Kragujevcu.

A i sta ce mu.

[Hamlet Strašni]

Uzgred, nije dobio ni orden narodnog heroja. A ulicu je dobio u Jajincima.

[namenski]

20 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Uzgred, nije dobio ni orden narodnog heroja. A ulicu je dobio u Jajincima.

Nije, Slobodan Penezic je svojevremeno objasnio^tm zasto*).

A za ulicu nisam znao, svaka cast.

I hvala...  

 

 

*) doduse, nije ni danas kasno da mu se nekom prigodom dodeli primereno odlikovanje, ali avaj, bojim se da to necemo docekati.

[Hamlet Strašni]

Nema na čemu :-)

 

A ti meni reci koje je objašnjenje Krcunovo bilo?

[namenski]

Just now, Hamlet Strašni said:

A ti meni reci koje je objašnjenje Krcunovo bilo?

Bila je, ukratko, odmah posle rata debela rasprava sa sve ozbiljnim UDB-a i Partija, profesionalnim istragama i analizama, glede, izmedju ostalog, i drzanja pojedinaca hapsenih za vreme rata i koje ne bi mogle da prodju bez pozivanja na Jankovica kao autoritet, tacnije na informacije koje je on dostavljao...

U vezi s tim su i samog Becarevica streljali tek 1950, i ako su ga Britanci izrucili jos pocetkom '46...

Namestilo se, poklopilo sa slucajem Blagoja Neskovica, covekom #1 za Srbiju tokom WW2, inace skrajnutim sto mu nije smetalo da nastavi karijeru kao lekar i osnivac Onkoloske klinike, ali i sa slucajevima pojedinih clanova porodica hapsenih koji su bili na visokim funkcijama i cije bi karijere bile poprilicno ugrozene da su rezultati istraga bili obnarodovani.

Uloga i znacaj Jankovica tada bili opstruirani i umanjivani sve do pokusaja diskreditacije.

Kasnije su drugovi vec imali preca posla, ali ima svedocenja iz prve ruke koja su potvrdila da su i Rankovic i Krcun, kao i jos nekoliko jakih srpskih udbasa poput Stefanovica i Savica, zalili i cak pokusavali da naknadno pokrenu barem pitanje priznanja Jankovicu.

Ali, jebiga...

[namenski]

 

Ђуро Ђаковић

Metalski radnik, clan Socijademokratske partije Bosne i Hercegovine, СДСБиХ, pocetkom Prvog svetskog rata sudjen i osudjen od KuK vlasti za veleizdaju, interniran...

Organizacioni sekretar Centralnog komiteta KPJ, robijas.

1929, posle uvodjena Sestojanuarske diktature, u danas skrajnuta vremena Belog terora, uhapsen, ispitivan i mucen u Zagrebu, pod rukovodstvom izvesnog Јанка Бедековића, po nalogu iz Beograda preuzet od strane zandarmerije pod komandom pukovnika Radivoja Ristica, a sve u tesnoj saradnji sa Perom Zivkovicem, odveden na jugoslovensko-austrijsku granicu zajedno sa takodje uhapsenim Nikolom Hecimovicem, rukovodiocem jugoslovenskog ogranka Crvene pomoci...

Da bi uvidajem na licu mesta bili utvrdjeni nacini ilegalnog prelaska granice, mreze saradnika, itd, itd...

Ubijeni u noci izmedju 25. i 26. aprila 1929....

Pri, kako je javljeno, pokusaju bekstva.

Obdukcijom ciji su rezultati vise puta utvrdjeni obojica su ubijena iz neposredne blizine pravo u glavu i grudi.

Ne sa ledja, nego od napred.

Sin Stjepan Djakovic, clan KPJ, borac NOB, zarobljen od ustasa 1942, mucen i ubijen u Zagrebu.

Sin Josip Djakovic, clan KPJ, ilegalac u Zagrebu, uhapsen, mucen, nije izdrzao mucenje i odao, provalio nekoliko saradnika. Ubijen u Jasenovcu.

 

U Beogradu vise ne postoji ulica Djure Djakovica.

 

Rodna kuca u Slavonskom Brodu, nekad:

 

i sad: