Jump to content
IGNORED

kritika savremene umetnosti


Caligula

Recommended Posts

  • 4 weeks later...
  • 1 month later...

Evo vidim vecernje novosti izdale neki moj tekst koji izgleda kao da sam ga pisao posle par litara lose brlje.Tuzicu ih, jer ovo nikada ne bih autorizovao, umem ja to mnogo bolje

Još u drevnim vedama je zapisano da će 20. vek biti vek izopačenja i da će se ta izopačenost najviše odraziti u umetnosti. Nažalost, to proročanstvo se ispunilo. Umetnost 20. (a i s početka 21) veka toliko se otuđila od čoveka, i od same svoje suštine, da se ljudi s pravom pitaju: da li je to uopšte umetnost, i šta je sve danas umetnost?Na ta pitanja pokušali su da odgovore mnogi umetnici, teoretičari i istoričari umetnosti, a rezultat tih "istraživanja" bio je krajnje poražavajući po umetnost. A on je glasio otprilike ovako: pod određenim okolnostima sve može biti proglašeno umetnošću.Ovu zabludu najbolje su iskoristili netalenti i manipulatori. Prvo je iz umetnosti odstranjeno majstorstvo, zatim kreativnost, pa onda forma, boja i likovnost, pa sve ostalo redom. Umesto tih vrednosti stigle su instalacije, improvizacije i performansi, stigli su prezir, mržnja i ruganje svemu što je ljudsko, svemu što bi trebalo da bude sveto.Kad je Marsel Dišan uneo u galeriju pisoar, da li je bio svestan da je upravo tada otvorio Pandorinu kutiju iz koje su pokuljali svi netalenti ovoga sveta, razni instalateri, konceptualisti, performansisti, minimalisti, koji su galerije i muzeje širom sveta napunili otpadom najrazličitije vrste, proglasivši đubre za vrhunsku umetnost, a autore tih "kreacija" avangardom umetnosti 20. veka.U savremenom svetu stvorena je potreba za razaranjem svih estetskih vrednosti ljudske vrste i njenih civilizacijskih tekovina. Ta svojevrsna bolest se uzdiže na nivo univerzalnosti, a njeni simptomi se u novijoj teoriji objašnjavaju kao vrhunske vrednosti kreativnog uma. Zato i nije čudo što je Karl Hajnc Htokhauzen vandalsko rušenje Svetskog trgovinskog centra u Americi (u kojem je smrt zadesila hiljade ljudi) nazvao vrhunskim umetničkim delom, pripisujući mu, dakle, estetsku vrednost. Taj vandalizam je i Benito Oliva (začetnik transavangarde), takođe ocenio kao "savršeno umetničko delo". Tako je i jedna serija Hitlerovih akvarela, na kojoj su (gotovo infantilno) intervenisali blizanci Džejk i Dinos Čempak, prodata za 815.000 evra. A tu "genijalnu" braću Čempak, koji su se "proslavili" kada su izložili lutke dečaka i devojčica na čija je lica i tela bilo ugrađeno mnoštvo polnih organa, prepoznao je i promovisao niko drugi do Čarls Sači, uspešni londonski biznismen i uticajni kolekcionar.Jasno je da i ekscentrični um ima svoju estetiku koja mu stvara iluziju o nadmoći smrti nad životom, ali zaumne sfere u kojima se kriju tajne kreativnosti nisu sfere bezumlja. Tajna kreativnog čina ne priznaje duhovnu osakaćenost, patologiju, stvaralačku impotenciju i agresivnost. Zdrav i human čovek, koji po prirodi stvari uživa u lepoti, zbunjen je tim naglim preokretom u estetskom vrednovanju stvari. On s nevericom gleda kako u sunovrat odlaze vrednosti na kojima je utemeljena civilizacija, a u prvi plan izranjaju apokaliptični predmeti najraznovrsnijeg smeća, instaliranog na podijumima čak i najpoznatijih galerija sveta, žiriranog i svesrdno podržanog savetima galerija i urednicima raznih medija - duhovnom decom majki deponija. "Sva dvoličnost savremene umetnosti leži upravo u sledećem: zastupati ništavost, beznačajnost, besmislenost..." - kaže Žan Bodrijar. Zato i nije čudo što Džon Kejdž, guru američkog nadrealizma, svoju "umetnost" definiše: "Bez sadržaja, bez ukusa, bez lepote, bez talenta, bez tehnike, bez ideje, bez zamisli, bez osećanja..."(?)Za razliku od tradicionalne umetnosti, koja se lepotom bori protiv prolaznosti i smrti, nova "estetika" koketira sa smrću i priziva ništavilo. Naravno, ni takva koncepcija u umetnosti nije nova; i ranije su umetnici namerno izazivali skandale, ali ne zbog reklame i interesa, već zato što nisu mogli drukčije da stvaraju a da ne izdaju sami sebe.Ali danas je provokacija jedini kreativni čin, a skandal isključivo reklamni argument. Zato prosečan, dobronameran čovek, u nemogućnosti da ostvari bilo kakvu bližu komunikaciju sa instaliranim đubretom, promovisanim u umetnost, krivicu pripisuje sebi, kao nekom ko nije dorastao pojavi nove umetnosti. A da li će ovakva, kao i dela Džefa Kunca, današnjeg kralja kiča, i u budućnosti biti prepoznata kao umetnost, ili je njihova "vrednost" samo stvar mode i trenda? I kako uopšte vrednovati savremenu umetnost, kad ionako nema pouzdanih parametara? I tu se stvara onaj mrtvi ugao, crna rupa, ili prazan prostor za manipulacije i pranje novca i što je, svakako najopasnije, za totalno onečovečenje čoveka.Umetnost, naravno, ne zavisi od prepoznavanja i preživeće i ovaj i sve druge vekove, sve dok je čovek čovek, bez obzira na to što na kraju uvek stižu varvari. Naprosto: "Umetnost je umetnost, sve drugo je - drugo."

Edited by CowBoy
Link to comment
  • 3 weeks later...

Ne znam coveka, ali vidim da je poluidiot.Ajde sto "zabranjuje" nego i nesvesno radi PR za gomilu djubreta. Srpska varijanta Pusi Rajot incidenta, jeftinija i bizarnija.

Edited by CowBoy
Link to comment

Kada se radi reklama (tizer zapravo) onda cela stvar traje u vr glave par sati, zovu se mediji, slika se i snimi i onda sve to ide na livadu ovcama.Kod umetnosti pak citava stvar traje do upisivanja u ginisovu knjigu, jer je samo to potvrda vrednosti dela (crni pojas treci dan nista nisam jeo). "znas li, to je ona sto se prva sekla ziletima" ili "znas li, to je ona sto je prva sedela po sest sati bez da ode u WC" etc.Dakle, na livadu ovcama se ide kasnije.Nemaj brige, ovde se ni Colgate ni Nestle nisu umesali. Cist art.

Edited by CowBoy
Link to comment
  • 3 months later...

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...