kritika savremene umetnosti

[Caligula]

pogresan topik.

Edited August 1, 2011 by CowBoy

[hazard]

To be special, an artist must create a unique style, which means that there will be as many styles as artists. It used to be that artists were trained within a culture, so that thousands of artists and musicians painted church altar pieces and composed music for Sunday services for the edification of ordinary church-goers.Out of such cultures came one or two artists like Raphael or Bach. Today's serious artists write for a miniscule coterie of aficionados in order to validate their own self-invention, and get university jobs if they are lucky, inflicting the same sort of misery on their students. By the time they reach middle age, most artists of this ilk come to understand that they have not found the meaning of life. In fact, they don't even like what they are doing, but as they lack professional credentials to do anything else, they keep doing it.The high art of the Renaissance or Baroque, centered in the churches or the serious theater, has disappeared. Ordinary people can't be expected to learn a new style every time they encounter the work of a new artist (neither can critics, but they pretend to). The sort of art that appeals to a general audience has retreated into popular culture. That is not the worst sort of outcome. One of my teachers observes that the classical style of composition never will disappear, because the movies need it; it is the only sort of music that can tell a story.Most people who make heroic efforts at originality learn eventually that they are destined for no such thing. If they are lucky, they content themselves with Kierkegaard's pot roast on Sunday afternoon and other small joys, for example tenure at a university. But no destiny is more depressing than that of the artist who truly manages to invent a new style and achieve recognition for it.He recalls the rex Nemorensis, the priest of Diana at Nemi who according to Ovid won his office by murdering his predecessor, and will in turn be murdered by his eventual successor. The inventor of a truly new style has cut himself off from the past, and will in turn be cut off from the future by the next entrant who invents a unique and individual style.The only thing worse than searching in vain for the meaning of life within the terms of the 20th century is to find it, for it can only be a meaning understood by the searcher alone, who by virtue of the discovery is cut off from future as well as past. That is why our image of the artist is a young rebel rather than an elderly sage. If our rebel artists cannot manage to die young, they do the next best thing, namely disappear from public view, like J D Salinger or Thomas Pynchon. The aging rebel is in the position of Diana's priest who sleeps with sword in hand and one eye open, awaiting the challenger who will do to him what he did to the last fellow to hold the job.

http://www.atimes.com/atimes/Global_Economy/MH30Dj01.html

[kim_philby]

down with art

[DarkAttraktor]

ideeemo, now we're talkin' ! ‘Occupy Art World’ Movement Emerges on TwitterAs protestors continue to rally for a variety of causes downtown, at the “Occupy Wall Street” protests in Zuccotti Park, a Twitter account called @OccupyArtWorld has begun lobbying for change within the art industry, firing off a stream of biting criticisms of today’s contemporary art world.The account, whose owner is unknown, was started yesterday and has already posted 63 messages, attracting more than 160 followers as of this morning. Here is a short sampling of @OccupyArtWorld’s messages: “Should art dealers provide health coverage for their artists? #occupyartworld” “The greed of bankers? What about the greed of art dealers? #occupyartworld #occupywallstreet” “The artist without a price tag attached and favor of the rich is ignored by the very people who should be preserving our art history.”The account has also gone after New York magazine critic Jerry Saltz, a recent Twitter adoptee, in the following message, posted an hour ago: “@jerrysaltz Is job security more important to you and your wife than helping out #occupywallstreet? This is the movement you’ve wanted.”As Gallerist noted last week, protestors associated with the “Occupy Wall Street” protests recently stormed a Sotheby’s auction, temporarily disrupting proceedings. We’ll watch this one as it develops.

[Caligula]

...i mislim da je za njegovo mentalno zdravlje sjajno sto cowboy nece ici na oktobarac.

... vaistinu.Uvek kada vidim te memljive reportazice iz memljivih salona gde se skuplja uvek uvek uvek uvek ista gradska ekipa, zamislim na trenutak kako bi svet izgledao da su umetnici koje ta ekipa obozava bili umetnicka elita kroz istoriju covecanstva: to bi bio svet bez Panteona i Sagrada Familia-e, svet bez Mikelandjela, el Greka, Rafaela, svet bez Pikasa, Rahmanjinova, Baha, Beketa, Kamija, ...... duhovna sirotinja. Neko se seli iz jednog stana u drugi, na ulici stvari: na zid zgrade naslonjena Gojina grafika. Seljanka koja se vraca sa pijace zastaje i gleda grafiku. Na grafici crna bogata linija na belom papiru, rasporedjena cini kompoziciju. Seljanka gleda jos neko vreme i odlazi.Danas se skupi drustvance i onanise svojim umrezenim znanjem o... nad psecim govnetom izlozenim u porcelanskoj solji iz komunisticke Kine. Mnogoznacje izbija iz solje koja jos mnogoznacnije stoji na svilenoj americkoj zastavi.Seljanka sa pijace prolazi tuda, zastaje i krisom istresa govno iz solje u kantu za otpatke. Da niko ne vidi gde se cuko posro.Vi mozda ne vidite koliko ste zastranili u samoljubivoj mentalnoj onaniji, ali ja vidim Edited October 25, 2011 by CowBoy

[Caligula]

NIsam verovao koliko je ljudi onomad u MoMAi zainteresovano blenulo u Marinu kao reinkarnaciju Bude.Nije mi bilo dobro pa sam otisao da pogledam retrospektivnu izlozbu boljsevickih plakata 20ih.

U bazilici Svetog Petra svako ko se popne na oltar je po difoltu interesantan vernicima. Hocu reci, nije do Marine no do MOMA-e.

[Otto Katz]

Evo malo kritike umjetnosti po Cowboyevom gustu Putzfrau

[Zverilla]

Evo malo kritike umjetnosti po Cowboyevom gustu Putzfrau

tetkica objasnila.(evo linka i na engleskom)

[Caligula]

CaricaMTV i modne kuće pokrali umetnike performansa

Od 1980- ih i 1990- ih do danas, ideju performansa ukrali su svi, od MTV-a, televizije, pozorišta, filma, advertajzinga, mode, a niko nije odao priznanje originalnoj umetnosti što je tako nefer. Ako koristite nečiju muziku morate da platite prava, ali to nije slučaj sa performansom - rekla je ona.

... prvo je bila Marina, pa amebe, pa ondak pozoriste, film, advertajzing jbt na reverzniju logiku nisam odavno naleteo

Evo malo kritike umjetnosti po Cowboyevom gustu Putzfrau

Edited March 18, 2012 by CowBoy

[eumeswil]

http://www.artrenewal.org/articles/Philosophy/ArtScam/artscam.phphttp://insomnia.ac/commentary/on_the_genealogy_of_art_games/

[Caligula]

Ala je ovo mlako :(link

Игор СимићПерформансВизуелно је неопходно да бирократу претвори у нешто узвишеноНа затварању протеклог Белдокс фестивала приказан је документарни филм ,,Уметник је присутан” о уметници Марини Абрамовић. Најзначајнија жива уметница перформанса успела је да учини дуготрајно седење, самоповређивање, ударање главом о зид легитимним уметничким делима. На граници Марининих физичких могућности сусрећу се уметност, медији и капитал. На крају, мислим да увек буде како систем усмерава, а то увек буде ка спектаклу и прављењу пара – у уметности и политици. Пошто је кроз двадесети век, нужним развојем историје, уметност престала да буде условљена вештином или лепотом, можемо и наше кандидате на изборима сматрати уметницима перформанса.Био сам два пута у МОМИ у Њујорку када је Марина изводила перформанс у којем седи три месеца на столици, а посетиоци наизменично седе преко пута ње и у тишини је гледају у очи. Перформанс је енглеска реч за изведбу. Марина постаје огледало осећања других људи који проводе време гледајући је у очи. Филм показује како се та Маринина ретроспектива претворила у спектакл. Људи чекају у реду да би сели преко пута Марине, узимају се бројеви као када смо чекали за визу, извештавају медији и долазе познате личности. Ги Дебор објашњава да се све што је некада било директно проживљавано сада доживљава кроз репрезентацију слика, све постаје спектакл који пасивно гледамо. Дакле, од снимака ратова, вести, реклама до амбалаже – све те слике су постале нова суштина ствари. Погледајте само Београд облепљен плакатима који праве привид демократичности, а на изборима у ствари бирамо између странака које имају сличне програме, финансијере и утицаје из иностранства. Плакати не приказују то, па пошто то и није у видокругу, бирачи бирају између кампања које су пролонгирани перформанси.Парадоксално, Маринини перформанси који би требало да буду радикални одговори на стање у свету, постају инструмент истог спектакла. Људи седну преко пута ње и гледају је, док се то све уживо преноси преко интернета јер ако није на видео-запису као да се није ни десило. Један од начина да перформанс постане мејнстрим, што значи и да зарађује, јесте да се премести у театар и нашминка. Тиме постаје признат од галерија тo јeст крупног капитала. Перформанс је настао као одговор на комерцијализацију света уметности, где се уметност изједначава са робом. Али постао је још једна атракција. Циљ седења са Марином је да искусите директан контакт са другом особом, а претворио се у још једно мало, себично, конзумеристичко искуство да се седи са познатом уметницом у чувеној МОМИ. Маринино физичко мучење је у МОМИ претворено у још једну шансу да посетиоци задовоље свој квазиспиритуални хедонизам.На политичкој сцени, врхунац је Обамина кампања за изборе као један огроман перформанс, где су усклађени Обамин имиџ, тежак економски тренутак, и празне, али лепо дизајниране речи. Домаћи извођач перформанса, Томислав Николић је гладовао. Ипак, на крају, иза тога стоји само борба за власт. За разлику од Обаме, ту перформанс и имиџ нису били усклађени. Дачић је самоувереним перформансима на конференцијама за новинаре преобратио свој имиџ, док Тадићев џентлменски перформанс није ништа друго до спајањe имиџа Европе са својим. Перформанс је неопходан данашњим политичарима јер они су ипак само бирократе, нису вође и политички ствараоци. Визуелно је неопходно да бирократу претвори у нешто узвишено. Ми се томе наравно смејемо, као Чедином постеру на коме пише „Истина”, али у великој мери на бази тога и одлучујемо. Иза кампања и партија је новац, иза новца је крупни капитал, а и иза тога су одлуке о нашој судбини.Имиџ је енглеска реч за слику. Баратaмо сликама у предизборном спектаклу. Гласач је посматрач. Он донекле утиче у току изборног дана, али када се избори заврше, гласач опет само посматра како се одвија спектакл на домаћој и светској позорници.Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк

[Zverilla]

Игор СимићДипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк

njemu krivo sto niko ne ceka u redu da njega gleda u oci. a sve je diplomirao sta je potrebno za jedan megagigauspeh.siroma' :( Edited May 17, 2012 by Zverilla

[Caligula]

njemu krivo sto niko ne ceka u redu da njega gleda u oci. a sve je diplomirao sta je potrebno za jedan megagigauspeh.siroma' :(

Nije u tome poenta

[Turnbull]

Ala je ovo mlako :(link

Nešto mi govori da se ne treba preterano iznenaditi ako se mlađahni Simić uskoro priključi Aktivnom centru.

[kim_philby]

cemu sve daju diplomu na toj kolumbiji :(inace evo ga ceo problem sa marinom: od ovog intervjua (ka novom socrealizmu) do tvrdnje da je bila proganjana u socijalizmu zato sto je majka nije pustala da ostaje napolju sa drugarima posle ponoci.

Edited May 17, 2012 by kim_philby