kritika savremene umetnosti

[yolo]

ne znam, on se prvi zalio ovde:)

[kim_philby]

pa jeste. mikser i savremena umetnost se susrecu samo u beskonacnosti.zar nije mier poceo kao deo bdw-a?

[Caligula]

aman zaman, jel moze da se splituje Mikser sa kritike savremene umetnosti ? 'rave 'argot ? :) mislim, ovo je sad kao Kaubojev deo igralista :D - al majku mu - nikad nismo ovde pricali o Dis-Patch ili Design Week-u, pa ne znam sto sad ovde pricamo o Mikseru ?

E izvini sto sam sam birao topik na koji cu da postujem vest da je Marina-koja-sedi pocasni gost ovogodisnjeg Mixera. Aj ti odredi gde da postujem pa da slusam ubuduce. Eno ti pa otvori temu Mixer gde god i pishi.@Gazza: dgjbm, mozda ljudi nisu imali vremena da odu na bjesede. Poklopio se BDW sa Mikserom, ko ce sve da isprati?

[DarkAttraktor]

Pa da ti bi postovao to ovde, sve i da gostuje u Pozoristancu Puz :D To je sve jedan kontinuum™

[Caligula]

To je sve jedan kontinuum™

...true:... njegova faca na kraju dok zvace zatvorenih ociju - neprocenjivo :lol:edit: i da dodam, ali mrtav ozbiljan - sto vise upoznajem zenu sve je vise postujem. Zaista je genialac na vise nivoa. Edited June 17, 2011 by CowBoy

[kim_philby]

Mizerija nove srpske „avangarde“Kultura | Dejan Đorić | jun 23, 2011 at 23:48Piše Dejan ĐorićŠta se događalo iza scene „uspešnog“ nastupa Srbije na Venecijanskom bijenaluAko se u centrima moći proceni da je koristan, svaki šarlatan može postati veliki postmoderni umetnik jer se u (post)avangardi nikako ne mogu uspostaviti vrednosni kriterijumi. Kako dokazati da je sečenje po stomaku Marine Abramović vrednije od istog takvog Đine Pane, a takvih kasapljenja, izlaganja cigli, šuta, peska, đubreta, blanko papira i čega sve ne, nesagledivo je mnogo u istoriji nove blasfemije. Svesni da su nasred okeana prljavštine, pritisnuti političarima, kustosi su za vrednosni kriterijum odredili vremensku, a ne estetsku kategoriju. Navodno je bitno ono što je nastalo šezdesetih godina, ličnosti iz tog vremena posle revolucionarne delatnosti najuspešnije su uključene u opresivni sistem zapadnog neoimperijalizma. Pravi umetnici kao Radomir Damnjanović Damnjan su odbačeni jer se iza njih vuče rep najboljeg slikarstva, a nove zvezde su postali likovno nepismeni samopromoteri, čija je jedina zasluga što najglasnije vređaju sve ono što ulazi pod okrilje tradicije i klasičnih medija.Raša TodosijevićAVANGARDNI NACIZAMTom logikom su iznenada postala veoma važna dela Dragoljuba Raše Todosijevića (rođen u Beogradu, 1945), veliki svetski muzeji ih otkupljuju, pokazujući koliko je katastrofalna inflacija umetnosti u zapadnom svetu, koliko se u svetsku arenu, na pozornicu, moraju bacati novi glumci da zabave mase gladne senzacija. Što je zalogaj tvrđi, to je veće uživanje varenja, što je umetnost ružnija, besmislenija i đavolskija, utoliko je prihvaćenija. Todosijević se istakao, kako pišu istoričari umetnosti, po „doslednom, beskompromisnom i radikalnom kritičko-političkom diskursu, od kojeg nije nimalo odstupio sve do danas“. Kao da je to najvažnije za umetnost i ne karakteriše li isto nacističke stvaraoce? Kako je sam formulisao, „u moralnim, političkim i društvenim sukobima, umetnost izoštrava i naglašava svoj smisao“. Da li je njegovo delovanje uopšte umetnost ili vulgarna i primitivna politička provokacija? U monografiji o ovom umetniku sam iznosi da voli da izda i izneveri. O kakvom je moralu uopšte reč? Kako je taj umetnički tip uspeo da nagovori svoju lepu devojku i jedan drugi model da im razmaže rukom po licu crnu boju, nedvosmislen simbol analno-fekalne faze, pri tom ih ubedivši da je u pitanju artizam. Da li bi one prihvatile da ih mažu i radnici gradske čistoće? Zašto je umetničko samo ono što čini umetnik? Od Marsela Dišana do danas sve što umetnik proglasi umetnošću je umetnost, ali ko i kako može da dokaže da je Raša Todosijević umetnik? Njegovi bedni crtački pokušaji u karikaturalnom stilu odaju ga kao amatera. Proslavio se sada veoma unosnim rugalicama srpskom narodu (ciklus „Bog voli Srbe“) koje je na nemačkom jeziku ispisivao i na veknama hleba. Možemo se upitati šta će sve „umetnik“ upotrebiti za šokiranje javnosti, da li uopšte postoje granice kad znamo da se u neoavangardi pribegavalo i samoubistvu kao stvaralačkom činu. Ako se vodeći beogradski pop sastav zove „Eva Braun“, zašto onda i Raša ne bi smeo da se po Srbiji i svetu šepuri džinovskim kukastim krstovima? Poznato je da se u najviše istorijsko-umetničke i galerijske krugove ne može ući bez podrške jevrejskog lobija.Bilo bi interesantno čuti šta kustosi, kritičari i istoričari umetnosti, poreklom iz naroda žrtvovanog nacističkom novom svetskom poretku kažu za Todosijevićeve predimenzionirane hakenkrojce. Da li je Rašin avangardizam najava nekog novog nacizma? Ili su možda i za šest miliona umorenih Judejaca opet krivi Srbi okupljeni pod svojim simbolom kukastim krstom, kako Raša otvoreno propagira. Pravo je čudo da se dežurni politički umetnik dosad nije pozabavio i Srebrenicom, idealnim motivom za orgijastičke, satanističke i prostačke performanse aktuelnog veoma isplativog stvaranja kolektivne krivice. Postoje ratni i antiratni profiteri.POHLEPA ZA NOVCEMU osnovi celokupnog stvaralaštva ovog pseudoumetnika je pohlepa za novcem. To se ispoljilo i na njegovoj izložbi na 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji. Izložbu su otvorile ugledne javne ličnosti, govorili su ministar kulture, informisanja i informatičkog društva Republike Srbije Vladimir Veličković, komesar Živko Grozdanić Gera i umetnik. Kako je moguće da Grozdanić, slabiji i manje poznat umetnik od Todosijevića, bude komesar, znaju samo naši nadležni. Pre izložbe se pomenuti Gera hvalisao da će stvoriti Rašu, ali je ubrzo posle izložbe dao ostavku na tu funkciju. Razlog koji ne sme da procuri u javnost i o kojem svi ćute znaju oni koji su prisustvovali svečanom predstavljanju najvećeg živog srpskog avangardiste, prihvaćenog u zapadnoj kritici i galerijsko-muzejskom svetu. Na otvaranju izložbe nastala je makljaža, komesar Gera i umetnik Raša su se razračunali pesnicama. Razlog obračuna? Verovatno oko podele plena, Unikreditove Venecijanske nagrade kojom postavka „Svetlost i tama simbola“ ulazi u Unikreditovu kolekciju koja se poklanja beogradskom Muzeju savremene umetnosti, a umetnik nagrađuje sa sto pedeset hiljada evra. Dok su svi naši mediji kao javni licemerni uigrani orkestar prenosili vesti o slavodobitniku, niko se nije usudio da kaže da je umetnik poput poslednjeg uličara izblamirao državu koja je uložila silan novac u njegovo predstavljanje. Koga mi to šaljemo na najveće likovne smotre i kome se dodeljuju ogromne nagrade u trenutku kada naši najbolji istoričari umetnosti zaposleni u ULUS-u ne primaju platu pola godine? Sve to nimalo nije omelo visoke zvanice iz sveta kulture i politike da prisustvuju svečanom prijemu u beogradskom Muzeju savremene umetnosti posvećenom slavnom tabadžiji. Možda je cela ta predstava i stvaralački napredak jer je Branislav Dimitrijević, kustos pomenutog muzeja, na prethodno Bijenale poslao Zorana Todorovića, profesora beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti sa istim radom koji je izložen u muzeju Aušvica. U pitanju su ćebad od ljudske kose.Da nije komičan, slučaj Todosijević bio bi tragičan. Jadni umetnik se ruga Paji Jovanoviću kao sramoti srpske umetnosti, ne shvatajući da je i sam odavno pregažen i istorizovan. Paja Jovanović je u svoje doba bio isto što i on, napredan, državni umetnik. Sve što je Raša Todosijević izložio u svojoj karijeri, drugi su mnogo pre njega i mnogo bolje uradili. Kakvog smisla ima izlagati u Veneciji neodadaističke objekte u duhu umetnosti šezdesetih godina, kada su isti takvi postojali još u dadaizmu u vreme Prvog svetskog rata i kada ih je nadaleko bolji način stvaralo hiljade drugih umetnika? Koga to Raša pokušava da obmane i zašto stručnjaci pristaju na prevaru? Dok mladi napredni stvaraoci ostavljaju video umetnost, digitalije, elektroniku i nove medije, posvećujući se ekologiji i kritici neoimperijalizma, Raša čvrsto, muški, pesnicama i kukastim krstovima, brani svoje demokratsko pravo na nacionalnu penziju i poziciju državnog umetnika.______________Zapadni socrealizamKada su zapadni muzealci pokupovali dela ruskih avangardista Ilje Kabakova, Komara i Melamida i Erika Bulatova, okrenuli su se i periferiji, kakva je socijalistička Jugoslavija. Totalitarni demokratizam mora posle pada Berlinskog zida da dokaže da je u Istočnom bloku prava umetnost bio konceptualizam, a ne slikarstvo ili skulptura. Apstraktno slikarstvo je u hladnom ratu postalo vid zvanične umetnosti, zapadni socrealizam, propagandno sredstvo finansirano od CIA-e. U Nemačkoj je devedesetih objavljena knjiga o apstrakciji kao državnoj umetnosti, pa direktori banaka i velikih preduzeća ne smeju da poseduju i u kancelarijama izlažu neki drugi vid slikarstva. Posle prelomne 1989. godine cela stvar je još više zaoštrena i konceptualizam je postao službena, politički korektna umetnost demokratskog društva. Nemajući nikakav direktan dodir sa životom i stvarnošću, neoavangarda je idealno sredstvo manipulacije svešću, savešću i tržištem.

dejan djoric :Dsuze su mi posle na oci od smejanja

[Аврам Гојић]

vodeći beogradski pop sastav „Eva Braun“

Teacheru reaguj

[esdy_11192]

Zanimljiva kritika Djorica, koliko vidim po biografiji moze se reci da ima odredjeni kredibilitet (prvi put sam cuo pa sam se posle malo informisao). Na strani sto je napisano u Pecatu, u par tacaka u potpunosti podrzavam njegovo glediste (uglavnom ne vezano za samo Bijenale ili Rasu T.)Inace vidim da je neko u komentarima Vladu Velickovica neko okarakterisao kao ubicu srpskog slikarstva. Uopste mi nije jasno na osnovu cega.

[Caligula]

Inace vidim da je neko u komentarima Vladu Velickovica neko okarakterisao kao ubicu srpskog slikarstva. Uopste mi nije jasno na osnovu cega.

Meni nije jasno sta je to "srpsko slikarstvo". Ako takvo sto postoji, i treba ga ubiti.

[kim_philby]

Zanimljiva kritika Djorica, koliko vidim po biografiji moze se reci da ima odredjeni kredibilitet (prvi put sam cuo pa sam se posle malo informisao). Na strani sto je napisano u Pecatu, u par tacaka u potpunosti podrzavam njegovo glediste (uglavnom ne vezano za samo Bijenale ili Rasu T.)Inace vidim da je neko u komentarima Vladu Velickovica neko okarakterisao kao ubicu srpskog slikarstva. Uopste mi nije jasno na osnovu cega.

ne znam sta bih ti rekao do:

Poznato je da se u najviše istorijsko-umetničke i galerijske krugove ne može ući bez podrške jevrejskog lobija.

[InvisibleLight]

ne znam sta bih ti rekao do:

Poznato je da se u najviše istorijsko-umetničke i galerijske krugove ne može ući bez podrške jevrejskog lobija.

mene zacudilo sto pri osvrtu na ustolicavanje apstraktnog ekspresionizma kao zvanicne drzavne umetnosti nije pomenuo jevrejski kriticarski duo a ne samo CIA-uraskrinkavanje teorije zavere i urodjena vrlina prepoznavanja supstance umetnosti

[Caligula]

ne znam sta bih ti rekao do:

radi se o industiji za prodaju magle koja ima dobru infrastrukturu i, po sopstvenom priznanju, nema kriterijume. Jebes 3avera!-u, nije to zlonamerno - ideologija kao svaka druga. Krchi put za sebe i zatrpava narod glupostima.

[InvisibleLight]

Meni nije jasno sta je to "srpsko slikarstvo". Ako takvo sto postoji, i treba ga ubiti.

hoces reci da ne postoji srpski fudbal i istorija srpskog fudbala? ;)

[Caligula]

hoces reci da ne postoji srpski fudbal i istorija srpskog fudbala? ;)

:)Fudbal kao koncept zudi za klasifikacijom - podela na poluvremena, produzetke, broj golova, broj pobeda, tvrda pravila, broj igraca, broj timova u ligi, klasifikacija liga po (a kakvoj drugoj) geografskoj osnovi, prvenstva i pravila takmicenja, kalendarske podele po prvenstvima, trofeji, pehari etc.Sta je to "srpsko slikarstvo" tesko je razluciti. Jos teze uklaviriti kako to neko moze da "unisti srpsko slikarstvo" - snajperom i preciznom serijom atentata?Mi smo lokalni nepovratno. Radjamo se sa lokalnim mozgovima i gledamo kroz lokalne filtere. Edited June 30, 2011 by CowBoy

[kim_philby]

radi se o industiji za prodaju magle koja ima dobru infrastrukturu i, po sopstvenom priznanju, nema kriterijume. Jebes 3avera!-u, nije to zlonamerno - ideologija kao svaka druga. Krchi put za sebe i zatrpava narod glupostima.

reagovao sam na izjavu sifrovanog forumasa da djoric ima ista nalik kredibilitetu. covek je fasista i ludak (ne obavezno ti redom) a pri tome barata najblaze receno problematicnim diskurzivnim galimatijasom (poput onog nesretnog zizeka sa manjace).sto se ideologije tice... naravno da je pozicija umetnosti (od)uvek ideoloska. mislim da smo to vec odavno ovde razvlacili. ovde je problem daleko ozbiljniji, da ne kazem simptomatski, a to je da se fasisticki diskurs produkovati u jednom casopisu bez veceg skandala ili problema.inace ja prvi nisam siguran koliko je moguce misliti 'srpsko' slikarstvo druge polovine XX veka izvan jugoslovenskog konteksta. Edited June 30, 2011 by kim_philby