cedo Posted November 9 Posted November 9 Žitelji 13 gradova Srbije i dalje izloženi pogubnom uticaju "nevidljivih ubica" Izmene po meri investitora, na štetu građana Izvitopereno tumačenje važećih ekoloških propisa očito nije zadovoljilo potrebe politike i krupnog kapitala. Na red su došle izmene propisa koje za cilj imaju redukciju dostignutih prava građana. Zbog toga bi, iz perspektive zaštite interesa građana Srbije, ovaj predlog zakona trebalo trajno povući iz skupštinske procedure Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu smatra se najznačajnijim instrumentom uključivanja građana u postupke izgradnje objekata koji mogu imati negativne uticaje na životnu sredinu. Kada je usvojen, 2004, stručna javnost, ekološka udruženja i građani su od primene zakona imali velika očekivanja. Iščekivali su se prvi rezultati primene u vidu pozitivnih efekata na stanje životne sredine, promene u ponašanju privrednih subjekata, uvođenje najboljih dostupnih tehnologija… Pokazaće se da je Zakon, vremenom, za državnu upravu postao teret i svojevrsna „neprijatna okolnost“ koja sprečava brzu realizaciju projekata u birokratskom sistemu naviklom da služi industrijalcima umesto narodu. Posebnu tegobu za administraciju predstavljala je činjenica da je Srbija kandidat za članstvo u EU, mada za takvu tvrdnju (osim u mrtvim slovima na papiru i živoj reči predstavnika vlasti i opozicije) nema očiglednih dokaza. Ta činjenica je nalagala srpskim vladama da redovno, godišnje, izveštavaju evropske partnere o napretku u implementaciji usvojenih evropskih standarda, uključujući i izveštavanje o napretku u primeni propisa o proceni uticaja na životnu sredinu. Za izveštavanje je bila neophodna praksa primene postupka procene uticaja. Na unutrašnjem planu, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu dočekan je sa odobravanjem kod ekoloških udruženja čiji su predstavnici, vremenom, solidno savladali ovaj propis, razumeli prava koja im po zakonu pripadaju, kao i ono ključno – da kao stranka učestvuju u postupcima, daju primedbe, izjavljuju žalbe na rešenja i, tužbama Upravnom sudu, osporavaju rešenja o datim saglasnostima na procenu uticaja projekata na životnu sredinu. Izopačena tumačenja, suprotna međunarodnim standardima zaštite životne sredine Usledila je i reakcija birokratije na mogućnost građana da efektivno utiču na realizaciju ekološko štetnih projekata, što se ispostavilo kao neprihvatljivo, kako za politiku tako i za biznis sektor. Ustaljena praksa primene zakona je počela da se menja, pojavila su se nova, posve izopačena tumačenja pojedinih odredbi zakona, izričito suprotna međunarodnim standardima i domaćim propisima u oblasti zaštite životne sredine. Izmena ranije prakse učinjena je isključivo na štetu interesa građana. Tasovi boginje Pravde nakrivili su se na jednu stranu – na tas na kom su se predstavnicima krupnog kapitala pridružili organi državne uprave! Trend dizajniranja propisa u interesu predstavnika (stranog) kapitala najuočljiviji je u sektoru rudarstva. Proboj koji je učinjen Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2015, koji su predstavnici rudarskog sektora okarakterisali kao prekretnicu u stvaranju povoljnog ambijenta za ulazak multinacionalnih rudarskih kompanija u Srbiju, upotpunjen je izmenama ovog zakona iz 2021, kada su prava rudarskih kompanija stavljena iznad interesa građana, dovodeći u opasnost njihova stečena prava na neprikosnovenost privatne svojine, na mirno uživanje doma, pravo na rad, pravo na zdravlje, pravo na pristup informacijama o životnoj sredini i pravo na život u zdravoj životnoj sredini. U takvom političkom i zakonodavnom ambijentu u stručnoj i zainteresovanoj javnosti je dočekan i Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje ove jeseni. Radi se o predlogu koji je u suštinski neizmenjenom obliku bio u Skupštini i u jesen 2023, ali je u decembru iste godine povučen iz procedure. Zanimljivo je da tekst ovog propisa, u bitnom delu, ne odgovara tekstu koji je još tokom 2021. pripremila radna grupa za izradu ovog zakona, a koji je išao ka daljoj harmonizaciji sa odgovarajućim evropskim direktivama u odnosu na koje je Srbija preuzela obavezu potpunog usklađivanja. U takvom političkom i zakonodavnom ambijentu u stručnoj i zainteresovanoj javnosti je dočekan i Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje ove jeseni. Radi se o predlogu koji je u suštinski neizmenjenom obliku bio u Skupštini i u jesen 2023, ali je u decembru iste godine povučen iz procedure. Zanimljivo je da tekst ovog propisa, u bitnom delu, ne odgovara tekstu koji je još tokom 2021. pripremila radna grupa za izradu ovog zakona, a koji je išao ka daljoj harmonizaciji sa odgovarajućim evropskim direktivama u odnosu na koje je Srbija preuzela obavezu potpunog usklađivanja. Izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2021. prava rudarskih kompanija stavljena su iznad interesa građana, dovodeći u opasnost njihova stečena prava na neprikosnovenost privatne svojine, na mirno uživanje doma, na rad, zdravlje, na pristup informacijama o životnoj sredini i pravo na život u zdravoj životnoj sredini Moglo bi se bez preteranog ustezanja reći da ovaj predlog zakona preti da, ukoliko bude usvojen, uništi institut učešća javnosti u postupcima procene uticaja projekata na životnu sredinu. Takođe, ima i dovoljno razloga za sumnju da se zakon, ciljano, donosi da bi „olakšao“ realizaciju budućih kapitalnih rudarskih projekata, pa i onog najperspektivnijeg od svih. Neiscrpne mogućnosti za zloupotrebe Bez namere da se ulazi u sve sporne odredbe predloga zakona, ukazaće se samo na one najupečatljivije, koje se odnose na položaj građana u postupku. Važeći zakon o proceni uticaja propisuje samo jedan izuzetak od primene: odredbe zakona se ne primenjuju na projekte namenjene odbrani zemlje. Novim predlogom lista projekata na koje se zakon ne primenjuje proširuje se i na projekte čija je isključiva svrha suzbijanje i sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu, spasavanje ljudi i imovine, dok traju navedene okolnosti koje se utvrđuju posebnim aktom nadležnog organa. Pošto zakon ne sadrži odredbu kojom bi se „navedene okolnosti“ vezale, na primer, za propise u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i vanredne situacije, već za „akt nadležnog organa“, to bi lista projekata u odnosu na koje se ne bi sprovodio postupak procene uticaja na životnu sredinu mogla biti neiscrpna i sa nesagledivim mogućnostima za zloupotrebe. Razračunavanje sa stranačkim kapacitetom zainteresovane javnosti predlagač započinje izmenom pojma zainteresovane javnosti, unoseći uslov da ekološka udruženja suštinski moraju da dokazuju interes da učestvuju u svakom postupku procene uticaja na životnu sredinu. Ovo je direktno suprotno pojmu „zainteresovane javnosti“ koji je definisan ratifikovanom Arhuskom konvencijom i krovnim Zakonom o zaštiti životne sredine, prema kojima se ekološka udruženja (kao stranke) smatraju zainteresovanim za učešće u ekološkim postupcima – dakle bez obaveze dokazivanja interesa. Predloženo rešenje daje diskreciono pravo nadležnom organu da isključi bilo koju ekološku organizaciju iz postupka, sa obrazloženjem da za to nema pravni interes. Kakve veze imaju nova rešenja sa projektom Jadar Rio Tinta Ministarstvo zaštite životne sredine je u obrazloženju zakona zauzelo stav da je postupak procene uticaja na životnu sredinu „jednostranački“ (dakle, investitor je jedina stranka u postupku). Zbog toga predlog zakona sadrži odredbe koje suštinski minimiziraju stranački kapacitet svakome ko ima suprotan interes od investitora. Na primer, iako u predlogu stoji da zainteresovana javnost ima pravo na podnošenje žalbe protiv rešenja, kao i pravo na vođenje upravnog spora, propisano je i da se upravni akti u postupku ne dostavljaju zainteresovanoj javnosti (radi se o jednom od osnovnih stranačkih prava; od momenta dostavljanja počinju da teku rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i rokovi za podnošenje tužbi upravnom sudu; dostavljanje podrazumeva uručenje originalnog upravnog akta sa izrekom i obrazloženjem itd), čime se mogućnost podnošenja žalbe i upravne tužbe drastično otežava. Tim pre jer se, po predlogu zakona, rešenja u postupku ne objavljuju (pa i rešenje o odlučivanju o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu), već se objavljuju samo obaveštenja o donetim rešenjima. Naposletku, predlog zakona u prelaznim i završnim odredbama propisuje da će se rešavanje „zahteva“ podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama važećeg zakona. Znači da će se na rešavanje po novim zahtevima primenjivati novi zakon. Kako je u toku postupak po zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije uticaja na životnu sredinu za rudarski deo Projekta Jadar, na sledeću fazu u postupku, koju bi Rio Tinto inicirao novim zahtevom za odlučivanje o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu, ukoliko ovaj zakon prođe, primenjivao bi se novi zakon o proceni uticaja – u jednostranačkom postupku i daleko od uticaja javnosti! Iako predstavnici krupnog kapitala „trljaju ruke“, iščekujući usvajanje novog zakona, on sadrži i brojne odredbe koje će istim tim industrijalcima zagorčati život, sa potencijalom da im uništi biznise. To je, međutim, njihov problem. Iz perspektive zaštite interesa građana Srbije, ovaj predlog zakona treba trajno povući iz skupštinske procedure. Ukoliko vladin predlog bude usvojen, na sledeću fazu u postupku, koju bi Rio Tinto inicirao novim zahtevom za odlučivanje o saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, primenjivao bi se novi zakon o proceni uticaja, daleko od uticaja javnosti 1
slepa živana Posted November 11 Posted November 11 uopšte ne sumnjam ugovori o nabavci ciklona be ili sarina 1 1
cedo Posted November 13 Posted November 13 ima dosta informacija na ovom nalogu o sokolici https://x.com/samuraj016/status/1856667205422760303 https://x.com/samuraj016/status/1856662339384189352
Caligula Posted November 16 Posted November 16 On 28. 8. 2024. at 22:29, slepa živana said: danas je bila reportaža na n1 tako da je potvrđena verodostojnost ovog apela. zemlja se donosi danonoćno. stotine kamiona bez cerada. zemlja se prosipa po novom beogradu. ne poznajem taj deo grada, ali kažu da se kod doma zdravlja stvara ogromna prašina koja se razvlači okolo. valjda je jedna od ovih fabrika u blizini doma zdravlja. ovo udruženje je bilo na javnom uvidu kada su izneti planovi za rušenje fabrika i gradski arhitekta je potvrdio da će investitor imati obavezu da obavi remedijaciju zemljišta koje se raščišćava. taj proces može da se obavi jedino u vinči i to uz specijalne dozvole. ova nezakonita aktivnost obavlja se u zaštićenoj zoni prve kategorije na zemljištu ispod kog se nalaze reni bunari koji snabdevaju vodom ceo novi beograd i zemun. wtf
vememah Posted November 16 Posted November 16 (edited) Quote Život uz četiri prečišćivača vazduha: Kakav vazduh se diše u Srbiji? 14. novembar 2024, Sonja Gočanin i Gordana Ćosić Aleksandra Radenković iz beogradskog naselja Batajnica za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je zabrinuta za svoje zdravlje jer vazduh u delu grada gde živi može da se vidi i ima izrazito neprijatan miris. "Vazduh ne može da valja zato što vrlo često srećem da je samo jedan vozač u automobilu, što stvara dodatno zagađenje od gasova automobila i generalno sve manje ljudi se oslanja na gradski prevoz", kaže ona. Nađa iz Beograda svaki dan započinje praćenjem kvaliteta vazduha na aplikacijama i najviše brine zbog svoja četiri unuka, od kojih jedan ima astmu, kao i za svog psa. "Imam četiri prečišćivača (vazduha) u kući", kaže ona. I Nebojša iz Beograda ima više aplikacija za merenje kvaliteta vazduha. "Najveći problem je koliko vidim u tim lokalnim ložištima i tu bi trebalo nekako motivisati građane da pređu na neki drugi način zagrevanja tokom zime", smatra on. Izveštaji i upozorenja nadležnih institucija u Srbiji o zagađenom vazduhu obeležili su i ove godine početak grejne sezone. Grad Beograd upozorio je u oktobru da predstoje "epizode" zagađenja vazduha. Na zagađenje upozoravaju i stručnjaci. Oko 5,3 miliona građana je u ovom trenutku izloženo zagađenom vazduhu, napisao je 9. novembra na društvenoj mreži X Dejan Lekić, kreator aplikacije "Xeco" koja pokazuje podatke o kvalitetu vazduha u Srbiji. Lekić je naveo i da u tom trenutku oko polovina populacije u Srbiji udisala "izuzetno loš vazduh". "Preklopio sam podatke o broju stanovnika u opštinama u Srbiji iz popisa sa podacima srednjih vrednosti (za taj dan), u ovom slučaju, suspendovanih čestica u vazduhu za te opštine", objašnjava Lekić za Radio Slobodna Evropa (RSE). Sličnu sliku pokazuje i državni Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. navodeći da je 2019. skoro polovina stanovništva Srbije (44 odsto) živela u područjima u kojima je vazduh zagađen. Različiti podaci o zagađenju vazduha Ipak, koliko je vazduh u Srbiji zagađen na dnevnom nivou različito govore podaci državne Agencije za zaštitu životne sredine i podaci na privatnim mobilnim aplikacijama jer koriste različite indekse kvaliteta vazduha. Podaci Agencije pokazuju nešto bolji kvalitet vazduha jer je kriterijum koji koristi "blaži", objašnjava Dejan Lekić, kreator aplikacije "Xeco". "Aplikacija 'Xeco' koristi evropski indeks kvaliteta vazduha. On je nešto oštriji. Ako pogledate koncentracije samih materija, one su identične, razlika je u tome kako se one interpretiraju", kaže Lekić. Tako, na primer, zagađenje od 32.6 µg/m3 suspendovanih PM2.5 čestica u vazduhu u Negotinu u istočnoj Srbiji 14. novembra Agencija interpretira kao – prihvatljiv vazduh. Ovaj isti podatak, prema Evropskom indeksu, znači da je vazduh lošeg kvaliteta. Iz Agencije za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o tome zbog čega ne koriste Evropski indeks kvaliteta vazduha i za koliko mesta u Srbiji ne postoje adekvatna merna mesta kvaliteta vazduha. Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama 2024. navela da Srbija treba da usvoji EU indeks kvaliteta vazduha. Prema rečima Lekića, razlika postoji i u prezentovanju podataka jer Agencija ne daje podatak o prosečnoj zagađenosti vazduha u poslednja 24 sata, već samo u poslednjem satu. On smatra da je važno da građani znaju koliki je dnevni prosek. "Postoji razlika, na primer, da li provodite u zadimljenoj prostoriji jedan sat ili 24 sata. Ako ste u kontinuitetu izloženi u proseku lošoj koncentraciji nekih materija, to ostavlja mnogo lošije posledice po zdravlje nego ako ste u jednom satu na lošem vazduhu", navodi on. Lekić ističe i problem da država još uvek nema dovoljno mernih mesta na kojima se mere suspendovane čestice u vazduhu (PM10 i PM2.5.) koje su najčešći razlog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji. Na primer, Agencija trenutno ne beleži koncentraciju suspendovanih čestica, između ostalog, u Vranju na jugu zemlji i Kikindi na severu. Šta su uzroci zagađenja vazduha? Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2023, najveći zagađivači vazduha, kada je reč o suspendovanim česticama, su individualna ložišta i toplane manje snage. Nešto manje zagađenja dolazi iz drumskog saobraćaja, a u manjoj meri utiču industrija i poljoprivreda (bez stočarstva). Sekretarijat grada Beograda je u oktobru pozvao građane i firme koje imaju individualna ložišta da očiste dimnjake povodom predstojeće zime i očekivanih perioda kada je vazduh prekomerno zagađen. Šta Srbija preduzima na planu poboljšanja kvaliteta vazduha? Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o merama koje se sprovode na planu poboljšavanja kvaliteta vazduha. Agencija za zaštitu životne sredine je u septembru saopštila da je kvalitet vazduha u Srbiji 2023. značajno unapređen u odnosu na 2022. godinu. Ističu da je izmerena koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 manja nego 2022. Ipak, nisu odgovorili na pitanje šta je doprinelo poboljšanju. U Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. koji je izradila Vlada Srbije navodi se da je u planu, između ostalog, smanjenje zagađenja koje proizvode mala i srednja preduzeća, uvođenje evropskih standarda za polovna uvezena vozila, zamena uređaja za grejanje u domaćinstvima u pojedinim opštinama u Srbiji. Evropska komisija je u izveštaju o evrointegracijama Srbije navela da se u Srbiji "premašuju dnevne granice zagađenja vazduha u EU". Navode i da je mreža stanica koje prate kvalitet vazduha u Srbiji "neznatno proširena novim i unapređenim stanicama". Sa druge strane, Srbija je pohvaljena jer je usvojila spomenuti Program zaštite vazduha, a to su učinile i tri opštine na lokalnom nivou. https://www.slobodnaevropa.org/a/zagadjenje-vazduh-mere-srbija/33202361.html Edited November 16 by vememah 1 1
vememah Posted November 18 Posted November 18 (edited) Quote EU AQI Izuzetno loš 42.7% populacije Veoma loš 31% populacije Loš 8.1% populacije Srednji 0.3% populacije Prihvatljiv 0.5% populacije Nepoznato 17.5% populacije https://xeco.info/xeco/vazduh/ Edited November 18 by vememah
Eleniko Posted November 19 Posted November 19 https://ekologika.rs/vesti/srbija/hotel-jugoslavija-azbest/#google_vignette „O azbestu pričamo od početka. Išli smo u arhiv da uzmemo projektnu knjigu Jugoslavije, našli smo u projektnoj knjizi da se koristila ogromna količina vatrostalnog materijala u samom betonu. Vrlo moguće da je taj vatrostalni materijal azbest i na kraju se to i potvrdilo. Da li znate kad rušite zidove sa azbestom i azbestnom prašinom kako treba da izgleda gradilište i uopšte kako to treba raditi. Evo kako izgleda, oblak prašine je juče celim ovim krajem išao, pa su ljudi postali polako zaista zabrinuti za svoje zdravlje. Zato nosimo i ove maske ovde. I ovi radnici mučeni to verovatno ne znaju što sede u ovim mašinama“, kaže Nemanja Potrebić iz „Odbranimo Jugu“. inače ovaj lik, Puru Jarvi na tw je već imao sukobe na temu litijuma, nije jasno šta i za koga radi. Barem meni nije... https://x.com/PuruJarvi thread je ovde https://x.com/PuruJarvi/status/1858815594667147697 2
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now