Либерализам у Југославији

[ultra plasticni]

 

Iz knjige Bogdana Tirnanica Crni talas.

Na ostalo cu da odgovorim sutra

[namenski]

OK.

Ima jedan dodatak, relativno nebitan, ali poprilicno ilustrativan:

- period o kome govorimo je - izmedju ostalog - period u kome se srpsko/jugoslovensko drustvo, ne znam bolji izraz - vesternizuje.

U trzisnom, potrosackom i naravno kulturnom smislu: pojavljuju se prvi tabloidi^tm - Vecernje novosti, Politika ekspres, narodnjaci i hitovanje^tm svake vrste uzima maha, a cinjenica je da - kada je film u pitanju - vecina filmova takozvanog crnog talasa gubi na domacem terenu od spageti vesterna, Djulijana Djeme...  

Pojavljuju se na TV prve americke TV serije, karikatura Foknera kao sto je Dugo toplo leto sa Roy Thinnes-om, Ben Kvikom, prvom zvezdom zbog koje je od strane obozavateljki opsedan Metropol, Gradic Pejton...

Sa druge strane Yu/srpski film ubiva na festivalima, prvenstveno i nesporno kvalitetom, ali - a to ne treba smetnuti sa pameti - i afinitetu zapadnih zirija prema filmovima koji mirisu na disidentstvo...

I film i knjizevnost imaju i svoju marketinsku stranu, jer ne treba zaboraviti da Jugoslavija ipak funkcionise (i) na trzisnim principima: u knjizevnosti, izdavastvu namerno pusten aber u beogradsku carsiju i sire da je Tito cele noci citao neku knjigu  i licno je zabranio - znacio je povecanje tiraza, dok reklame na TV dostizu standarde dosadnosti...

Na sve to, brojna populacija koja radi u inostranstvu sa Zapada donosi - radi se o najvecim delom niskoobrazovanoj radnoj snazi - produkte zapadne kulture poprilicno niskog nivoa: radja se poznati stereotip gastarbajtera, sve cesce se - paralelno sa kvalitetomtm pojavljuju prevodi Simela, Hejlija i njima slicnih.

Sa druge strane, na svoj nacin cveta ne alternativna nego paralelna kultura: rok, sve autenticniji i kvalitetniji, film, pozoriste sa sve Bitefom, dok - opet samo primera radi - Dubrovacke letnje igre ili Ohridsko leto postaju kulturne manifestacije bukvalno svetskog znacaja.

Interesantno, ali kulturoloski znacajno je i to da Yu kosarka kao na neki nacin, u ona vremena sigurno, sport koji prai sofisticiranija, obrazovanija publika, nadmasuje fudbal i po kvalitetu i po svetskim dostignucima ciji poceci padaju u to vreme, ali im je koren u apsolutnom smislu urban.

U beogradskim kioscima se pazare zapadne novine, casopisi poput Time-a ili Newsweek-a, a srpsko novinarstvo dostize pa po negde i prestize svetske standarde.

Tu, mozda, leze poceci nekih podela koje bismo danas podveli pod ova ili ona Srbija, ali podela koje su bez greske odredile ili barem zacele neke podele 90-ih...

[čekmeže]

6 hours ago, ultra plasticni said:

 

Ovo zaista nije tacno. 

 

I jos, Lazar Stojanovic je za Plasticnog Isusa osudjen na 3 godine, Zilnik je morao da izbaci neke nepodobne delove iz Ranih Radova kako bi tuzilastvo zalbu na resenje Okruznog suda u Beogradu kojim je odbijen predlog za izdavanje privremene mere kojom se zabranjuje javno prikazivanje filma povuklo, WR Misterije organizma nikad u zemlji nije zvanicno prikazan, prvi put tek '87-e...

 

Makedonski film Tetoviranje zabranjen 1989. Te godine je srušen Berlinski zid.

[namenski]

Evo prostoprosirenih,

Dovidjenja topike,

[namenski]

 

3 hours ago, Luther said:

Ili kad @namenski troluje da u SFRJ nisu zabranjvani filmovi a sam priznaje da zna za slučaj Lazara Stojanovića.

I zna, zaboravio vise nego sto si ti ikada znao, ali i pamti.

Ko slon:

On 26.2.2016. at 18:14, namenski said:

Lazar Stojanovic samo kapitalizuje sopstvenu mladalacku glupost i naivnost i to naivnost u losem smislu reci: ne jede se sve sto leti.

A to sto je posle promovisao sebe u boldovano, druga je prica: promovisali su ga i drugi u nedostatku boljeg.

Inace je OK lik, mada bi mu bilo pametnije da manje sere.

I - daleko od toga da je vredan ustajanja i poklanjanja, toliko bas nije zaduzio ni ovaj narod ni demokratizaciju Srbije.

Ne cudi me, doduse tvoje i tebi slicnih kratko pamcenje, ali me cudi i grdno vreme potrosih kojim se to mehanizmima ljudi poput tebe premetnu iz proucavatelja Marksove Teorije o visku vrednosti u beskompromisne trzisnjake koji - sto je najzajebanije - imaju staljinistickiji^tm pristup misljenjima razlicitim od tvog (ili andurilovog, ili hatunicevog) pa bi odmah da zabranjuju, ukidaju, etiketiraju, dele po podobnosti.

O nivou/nivoima  cemo kasnije.

 

Ali, da ponovim: ubih se, bas na ovom topiku pokusavajuci da pokazem/dokazem da je institucija zabrane/cenzure jedno, a politicki, vaninstitucionalizovani metod uticanja vlasti na umetnicko stvaranje (u ovom slucaju film) - nesto sasvim drugo.

I ni jednom recju ne poricuci da filmovi naravno - jesu zabranjivani.

Ali da je sistemska kvaka - upotrebio sam izraz rak rana - bila upravo u tome sto su filmovi, uprkos tome sto ih je zvanicna komisija, ni malo naivna, propustila, uletali u masinu politickih igara i manipulacija kasnije, kada je svaka javnotuzilacka шуша, na mig ili bez njega, svaki sekretar opstinskog komiteta, itd, itd..., mogao da pokrene slucaj, aferu, ideolosku diverziju.

I da film zabrani, cak i na tako apsurdne nacine, da on u jednom delu zemlje bude zabranjen, a u drugom prikazivan.

A da je sustina u tome da je taj metod koriscen zarad politickih, politikantskih ciljeva, u kojima su filmadzije bile kolateralna steta, a koji su ekipi^tm sluzili da se diferencira , svrsta uz ovu ili onu stranu, itd, itd, uz apsolutnu kurcobolju sta se dogadja sa samim filmom kao povodom, njegovim tvorcem koji je, cesto, istovremeno dok se ekipa^tm u zemlji diferencirala , na festivalima u inostranstvu pobirao nagrade i priznanja...

To sto su neki svojevremena dogadjanja izazvana reakcijom na njihove filmove 90-ih iskoristili kao pasos za ulazak u neke nove ekipe - svedoci o intelektualnom integritetu nekih od njih, ali to je tema za sebe...

A sto se takozvanog liberalizma tice: mnogo je sustinskije da su svi, bez izuzetka, cak i tvorci najzabranjivanijih filmova nastupali kao kriticari sistema iznutra, iskreno, najiskrenije verujuci da su sistemu dovoljni pokusaji promene na bolje iznutra, sto su nastupali kao ubedjeni levicari/marksisti u preovladjujucem svetskom narativu kasnih 60-ih i ranih 70-ih - za pricu je i diskusiju, ali ne s tobom, sumnjam da mozes da dobacis dotle, jer ti - recimo - kao ekonomisti nije palo na pamet jedno takodje poprilicno sustinsko pitanje:

- kako je to drzava davala pare za snimanje filmova koje je posle zabranjivala, filmova koji je bespostedno kritikuju? (da te podsetim: pare za filmove u to vreme ne daju razni штифтунзи^tm, NVO-i i ostali dobrocinitelji^tm)

Da je drzava, drustvo, dokazujuci da je ipak i uprkos svemu dostigla stepen razvoja - uz postojanje itekako retrogradnih snaga - da moze i da ima snage da o sebi progovori bez idealizacije, naprotiv - pokazujuci i ukazujuci i na najmracnije padove Sistema..

Ili mislis da su se filmadzije para za snimaje domogle nocu, dok je UDB-a spavala, a Tito pio viski?

I da je svakome kome je bilo do iole ozbiljnog ucesca na ovom topiku preostalo da za sebe pokusa da odgovori kako smo, kao drustvo, uspeli da sjebemo 1 nesporni kreativni potencijal, sjebavanje koje nas je - izmedju ostalog - dovelo dokle nas je dovelo...

 

Quote

Već sam i spomenuo kačenje video klipova koji veličaju Staljina što je zaista ispod svakog nivoa.

Jesi.

Ali, cudno, nisi - na primer - spomenuo, a koliko se secam ni reagovao na:

On 8.12.2016. at 22:12, aram said:

Naravno da nije, za nemce je ta pesma simbol otpora besmislenim ratovima i uperena je protiv nacizma.

Da te podsetim, radi se o Lili Marlen, pesmi na cije se izvodjenje svi Nemci sa suzama u ocima prisete besmislenih  ratova i svoje borbe  protiv nacizma.

A na koju mi^tm ostali Evropljani, narocito kada nam je naruce u kafani imamo samo osecanja beskrajnog razumevanja, dok se u nama budi pomalo zaboravljen bojni poklic koji poziva na borbu protiv nacizma.

Uostalom, zasto da Nemci budu bolji od nas...

A to sto u kacenju pesme/pesama koje govore o jednom proslom vremenu i ljudima koji su u njemu ziveli (i umirali) vidis velicanje - tvoj je problem.

Zacet na sletovima Dana mladosti.

Za to nisam nadlezan.

 

Da raskrstimo i sa klipovima koji velicaju Staljina: svojevremeno samo ovde na Istoriji otvorio topik na temu treba li gradu Staljingradu vratiti ime.

60% forumskih glasovatelja^tm odgovorilo je da - treba: siguran sam da ni jedan od njih nije staljinista, a jos sigurniji da bi te svaki od njih pojedinacno, da ga tako kvalifikujes, docekao mnogo, mnogo jacim pedagoskim bekhendom nego ja, koji se eto, trudim da pronadjem neke odgovore.

Jer, jeste mnogo lepo zamisljati istoriju u kojoj Drugi svetski rat dobija herojstvo sovjetskih divizija i sovjetskog vojnika (ovo je citat, doslovni, andurila) - ali ako moze - bez Staljina.

Ne moze, svidjalo se to nekome ili ne.

Jer ako pristanemo na to, pristajemo i na to da Bugarska svake godine dobija sve vecu ulogu u oslobodjenju Beograda, sve dok ga, za neku godinu ne oslobodi sama, bez nas^tm i Sovjeta, kao jedna od vodecih zemalja antifasisticke WW2 koalicije, pristajemo i na tvrdnju da je Denkerk prava prekretnica WW2, a da je Kursk mit u kome su Sovjeti - hahaha - sami unistili svojih 200 tenkova...

To se, inace, zove - revizija.

 

I - bolje nemoj da mi odgovaras: drzi se analiza cenovne politike SBB, tu si na svom terenu.

I nivou.

 

Za neke druge nivoe  - jednostavno i definitivno - nisi sagovornik...

[čekmeže]

2 hours ago, namenski said:

Da raskrstimo i sa klipovima koji velicaju Staljina: svojevremeno samo ovde na Istoriji otvorio topik na temu treba li gradu Staljingradu vratiti ime.

60% forumskih glasovatelja^tm odgovorilo je da - treba:

Molim da se rezultati forumskih glasovatelja™ proslede nadležnim ruskim (sovjetskim) institucijama kako bi se dalje doprinelo procesu vraćanja imena gradu na Volgi.

[אַף אֶחָד]

Kao prilog za diskusiju

https://talas.rs/2020/09/21/liberalizam-za-vreme-tita-vazno-je-zvati-se-latinka/

 

Pitanje zabrane filmova je dvostruko. Postoji pitanje zabrane konkretnih filmova. Dzoni Stulic je snimio pesmu Gorki okus i posvetio je Gojku Djogu cija je knjiga Vunena vremena bila zabranjena u to vreme. Kasnije je pricao da se ne bi bunio da je Djogo popio robiju zbog kvaliteta svoje poezije. To u dobroj meri moze da se primeni na Plasticnog Isusa ili, na primer, na zabranjene radove Toma Gotovca. Mani ga Mito. Jugoslovenska kulturna scena je bila preozibiljna na mnogo nivoa sa neverovatnim brojem ozbiljnih umetnika na tako malu drzavu. Da Plasticni Isus nije bio zabranjen, bio bi momentalno zaboravljen. Bezvezan i dosadan film.

 

Ali drugi nivo pitanja zabrane je zanimljiviji. Da li drzava uopste ima pravo nesto da zabranjuje? Recimo, dela koja velicaju fasizam (da ne idemo dalje)? I ako ima pravo da zabrani, sta je kriterijum, ko ga odredjuje i ko ga primenjuje. Ajde da zaboravimo na Jugoslaviju. Pitanje je direktno povezano sa osnovnim paradoksom demokratije. Ima li demokratsko drustvo pravo da zabrani nedemokratske pojave u drustvu? Moze li na izborima u demokratiji vecinom glasova da pobedi stranka koja se zalaze za ukidanje demokratije? U principu, znamo, ne moramo daleko da gledamo, da moze. Da li je to feler demokratije kao takve? Da li demokratija ima pravo na "odbrambene mehanizme", pa i zabranu delovanja koja je potkopavaju? Ako to cini, da li je ona manje demokratija? Ili je uspesnija demokratija? Ili je diktatura?

 

Ali pitanje moze da se gura i dalje. Ako drzava nije ta koja zabranjuje, da li iko ima pravo nesto da zabrani? Ako drzava ne zabranjuje, da li to znaci onda da je sve dozvoljeno i da nema "vaninstitucionalizovanih metoda uticanja" kako ih @namenski pravilno identifikuje? Recimo, ko ima pravo da "zabrani" Pepea Le Tvora? Ili se tu ne radi o zabrani? Ili ta zabrana ne umanjuje liberalnost drustva?

[namenski]

1 hour ago, chandra said:

Pitanje zabrane filmova je dvostruko.

Mani se bre...  

Vidis da su dojahali jahaci na prostoprosirenim recenicama, nema tu 'leba...

 

Inace, tih nekoliko godina, kraj 60-ih i pocetak 70-ih u Zapadnoj Evropi, Francuskoj i Nemackoj narocito, zabrane filmova su ucestala pojava: u Nemackoj je razlog snimanje filmova o Baader-Meinhof problematici, dakle borba protiv terorizma.

Slucaj Stojanovic/Plasticni Isus koincidira, doduse iz sasvim drugacijih razloga: pohvaljivan, sa parama dodeljenim mu za diplomski rad, inace prvi dugometrazni film snimljen u tu svrhu, kada - da podsetimo - nije bilo privatnog studiranja, pa ni finansiranja, film se otkotrljao u slucaj^tm posle prikazivanja u Generalstabu.

Generali k'o svi generali reagovali su sirovo i primitivno, ali - Stojanovicu nije bilo spasa.

Doduse, generalima se - mozda! - moze kao olaksavajuca okolnost uzeti cinjenica da su bili osetljivi - partizanski pedigre na stranu - na uporedjivanje Hitlera i Tita istovremeno dok se u Bosni naveliko puca i juri grupa naoruzanih ljudi koji su dosli iz inostranstva pozdravljajuci sa Za dom spremni!

Ne bi li obnovili poglavnikovu slavnu tradiciju.

Puca se i gine.

I sto po dalekoj Svedskoj, ubivaju ambasadore sve pevajuci ustaske pesme i bivajuci pusteni da otputuju...

Naravno, festivali koji su posle 90-te dodeljivali Isusu nagrade sve ga kujuci kao mladalacko delo puno bunta to zaobilaze da pomenu: obaska sto za razliku od Isusa, (Zapadno)nemacki Baader-Meinhof filmovi su - ostali u bunkeru.

Jer terorizam, 9. septembar...

Ali, nije to najjadnije u celom slucaju Plasticnog Isusa: najjadnije je sto je sam slucaj do bola ogolio licemerje dela tadasnje intelektualne elite, koja se dobrim delom posle 90-ih uspesno udala kao borac protiv rezima.

Stojanovic je, i ako odlican student, ocenjen najvisim ocenama, doziveo da ga na sudjenju brani, u njegovu korist svedoci, samo jedan neposredni ucesnik: niko drugi nego - Ljubisa Ristic, buduca perjanica JUL-a.

Ostali, na celu sa profesorima su - cutali.

Sakriveni u misje rupe i bojazan da ne izgube ne slobodu, nego - status i sve sto uz to ide, svesno prepustajuci coveka i pretvarajuci ga u zrtveno jagnje.

 

Sve u svemu - nisu ni sve zabrane iste.

[ObiW]

2 hours ago, chandra said:

Kao prilog za diskusiju

https://talas.rs/2020/09/21/liberalizam-za-vreme-tita-vazno-je-zvati-se-latinka/

 

Pitanje zabrane filmova je dvostruko. Postoji pitanje zabrane konkretnih filmova. Dzoni Stulic je snimio pesmu Gorki okus i posvetio je Gojku Djogu cija je knjiga Vunena vremena bila zabranjena u to vreme. Kasnije je pricao da se ne bi bunio da je Djogo popio robiju zbog kvaliteta svoje poezije. To u dobroj meri moze da se primeni na Plasticnog Isusa ili, na primer, na zabranjene radove Toma Gotovca. Mani ga Mito. 

Nekoliko godina pre Plasticnog Isusa zabranjen je dokumentarni film o hrvatskoj emigraciji u Nemackoj. 

[namenski]

3 minutes ago, ObiW said:

Nekoliko godina pre Plasticnog Isusa zabranjen je dokumentarni film o hrvatskoj emigraciji u Nemackoj. 

+1

Ali je emigracija ostavljena.

Da se nadje, zlu ne trebalo. 

[אַף אֶחָד]

4 minutes ago, ObiW said:

Nekoliko godina pre Plasticnog Isusa zabranjen je dokumentarni film o hrvatskoj emigraciji u Nemackoj. 

 

Nema sumnje da je zabrana bilo. Moj problem je sto i u ovom danasnjem svetu koji je nominalno oslobodjen od strasne diktature, deluje da svakojakih zabrana itekako ima, formalnih i neformalnih, kao i da neke stvari koje bi - da se ja pitam - bile zabranjene, to nisu.

 

Detalj u ovoj prici, crtica, ali zabavna ilustracija kakva je (terminoloska/ideoloska) konfuzija vladala poslednjih godina SFRJ. Kada je Seselj 80 i neke osudjen na robiju, kvalifikacija je bila "zbog anarholiberalnih i nacionalistickih ubedjenja"!

[אַף אֶחָד]

36 minutes ago, namenski said:

Inace, tih nekoliko godina, kraj 60-ih i pocetak 70-ih u Zapadnoj Evropi, Francuskoj i Nemackoj narocito, zabrane filmova su ucestala pojava: u Nemackoj je razlog snimanje filmova o Baader-Meinhof problematici, dakle borba protiv terorizma.

...

Sve u svemu - nisu ni sve zabrane iste.

 

To je sustina onog drugog dela pitanja - drzava ima odredjena prava da se bori za svoj opstanak.

[namenski]

33 minutes ago, chandra said:

Detalj u ovoj prici, crtica, ali zabavna ilustracija kakva je (terminoloska/ideoloska) konfuzija vladala poslednjih godina SFRJ. Kada je Seselj 80 i neke osudjen na robiju, kvalifikacija je bila "zbog anarholiberalnih i nacionalistickih ubedjenja"!

Tesko da se radilo o (bas tolikoj) konfuziji: Aparat^tm je jednostavno baratao arhaicnim terminima, pocetak 70-ih sa svim globalnim levim (s)kretanjima je bio zaboravljan polako, nekadasnji revolucionari iz '68. postajali su poslovni ljudi uniformisani u skupa odela, uclanjivali se u establisment, svet se reganizovao i tacerizovao, dok je srpska politicka scena baznadezno tonula u nacionalizam i to mnogo zlocudniji nego sto je to i najzagrizenji aparatcik mogao i da pretpostavi sahranjujuci tom etiketom nekog marginalnog lika poput ondasnjeg Seselja...

Partija, nesporna drustvena snaga sa cirka 2,000,000 clanova, beznadezno je podeljena na masu skoro pa apoliticnog clanstva beznadezno umrtvljenog sarenim lazama koje su plasirane sa vrhova i vrhove (republicke) koji su - jedan za drugim - propustali sve vozove koji su mozda mogli da otvore neke demokratske procese, ali koji su u nacionalizmu bez greske prepoznali priliku koja se ne propusta.

Coveku iz danasnje perspektive ostaje da skoro pa zazali - ubice me @April  - sto pragmaticari^tm iz onda jos koliko-toliko konsolidovanih sluzbi nisu energicnije zajahali, nego sto su se povukli pred sivkastim, bezlicnim aparatcicima poput Milosevica, Jovica, CG ekipe, oporunistima koji su politiku, pa i onu medjunarodnu vodili - da ponovim po ko zna koji put - na nivou prosecne srpske provincijske opstine - predsednik opstine, nacelnik SUP-a, sekretar opstinskog komiteta, par lokalnih direktora...

I - ko ce koga, ko ce s kim...

 

Ovako, srpski nacionalizam, onaj akademski narocito, bankrotirao je do koske: umesto da barem pokusa da iskoristi deo potencijala koji se - i pored blata kolaboracije - mogao nazreti i donekle ocuvao u pokretu koji danas oznacavamo zbirnim pojmom cetnicki, sa sve ostacima predratnih politickih partija i njihovih kakvih-takvih demokratskih tradicija, on je - apsurd nad apsurdima, katastrofa - na bojista na kojima se rasturala Jugoslavija poslao upravo ono cemu se godinama podsmevao kao proizvodu komunisticke propagande: Bulajiceve cetnike u kompletnoj kostimografiji partizanskih filmova.

A dozvolio, pomirio i sta vise podrzao Misicevu kapu na Mladicevoj i Arkanovoj glavi...

Podelivsi pri tom, bojim se beznadezno, srpsko drustvo na uslovnu desnicu koja ne zna gde joj je dupe, a gde glava, rastrzanu izmedju pravoslavlja u izdanju SPC, izreka vladike Nikolaja, mahanja Kosovom kao univerzalnim benzedinom za mase, id, itd, pretvarajuci Srbiju iz pobednika u njanjavog gubitnika kome je svako drugi kriv za po nesto i - ostatka koji ili bezi, napusta zemlju, ili glavinja izmedju politickih opcija koje ne nude ama bas nista i koje vise - mislim na danas - nisu sposobne da razmisljaju, a kamoli deluju do - narednih izbora.

Tu je negde i kraj price o srpskom liberalizmu - jednostavno ga vise nema.

Ni u tragovima.

[namenski]

3 hours ago, chandra said:

To je sustina onog drugog dela pitanja - drzava ima odredjena prava da se bori za svoj opstanak.

Naravno, ali se bojim da je to vec neka druga tema: svaka drzava, cak i u ova moderna vremena koja su, navodno, bez ideologije brani sebe braneci i ideologiju na kojoj se zasniva.

Jugoslaviji se, kao i drugim komunjarskim^tm zemljama zamera sto su sebe branile na ideoloskim osnovama sto jeste tacno, ali vazi - mutadis mutandis - i za svaku drugu drzavu na Planeti: Hladni rat je u svojim zavrsnim fazama porodio koncepte ljudskih prava i njihovim nepostovanjem u soczemljama nabio poprilicno poena.Problemi su nastali kasnije, posle
pada komunizma, odnosno pobede u Hladnom ratu, kada se ispostavilo da koncept ljudskih prava ima i drugu stranu, da ipak nije toliko univerzalan.Bas kao i, recimo, koncept pravne drzave, nabijan na nos onim cuvenim necemo se drzati zakona k'o pijan plota: ispostavilo se da eksteritorijalni zatvori sa sve ozakonjenom torturom, Gvantanamo, itd, itd, nisu bas atributi pravne drzave onako kako je ona u hladnoratovskoj propagandi prodavana, da bi smo, koliko onomad docekali nezamislivo - SAD i price o vojnom udaru, laziranim izborima, a pre svega nepodnosljivu lakocu odredjivanja ko je dobar momak, a ko nije, sa sve oruzanim intervencijama bez ikakvog pokrica u medjunarodnom pravu...

 

 A smejem se posto se setih da si pomenuo Seselja: kada se saberu sve godine robije vajnih neprijatelja totalitarne Jugoslavije, raznih Stojanovica, Djoga, Tudjmana, Seselja, Izetbegovica, tesko da bi u zbiru dostigle godine robijanja jednog od - njihovih^tm, crvenih...

Mislim na Djilasa, coveka koga - ne slucajno - zaobilaze svi moderni prvoborci protiv ondasnjeg mrskog i represivnog rezima, sa sve liberalima koji su se tek 90-ih setili da su bili liberali.

Izuzimam Vladu Dapcevica, takodje njihovog^tm, ali od onih najtvrdjih: on i Djilas u robijaskom zbiru dokazuju da komuncima^tm nema ravnih ni po tom pitanju...  

[čekmeže]

14 hours ago, chandra said:

Kao prilog za diskusiju

https://talas.rs/2020/09/21/liberalizam-za-vreme-tita-vazno-je-zvati-se-latinka/

 

Pitanje zabrane filmova je dvostruko. Postoji pitanje zabrane konkretnih filmova. Dzoni Stulic je snimio pesmu Gorki okus i posvetio je Gojku Djogu cija je knjiga Vunena vremena bila zabranjena u to vreme. Kasnije je pricao da se ne bi bunio da je Djogo popio robiju zbog kvaliteta svoje poezije. To u dobroj meri moze da se primeni na Plasticnog Isusa ili, na primer, na zabranjene radove Toma Gotovca. Mani ga Mito. Jugoslovenska kulturna scena je bila preozibiljna na mnogo nivoa sa neverovatnim brojem ozbiljnih umetnika na tako malu drzavu. Da Plasticni Isus nije bio zabranjen, bio bi momentalno zaboravljen. Bezvezan i dosadan film.

 

Kakve veze ima kvalitet filma sa njegovim zabranjivanjem? Bio bi momentalno zaboravljen? Kud to nisu znali ondašnji cenzori, bolje da ga nisu ni zabranjivali, samo daju municiju reakciji, a on bi i ovako bio zaboravljen. A on je drastičan primer jer je neko popio robiju zbog filma. Gde su svi oni što su bili po bunkerima, Makavejev, Zdrav i mlad kao ruža..

Glavni motiv tih zabrana je strah, strah za sopstvene guzice ušančene u sistemu.