Nisam video ovo nikad ranije, sjajno. 

Auuuu, dobar. I jeziv.

7 hours ago, Frank Pembleton said:

Jbga, tu nisi pametan šta da radiš.
Format je kratak.
Verovatno su ih i gazili da izbace što pre.
A i kod tih stvari što više "picaniš" to ti je sve lošije to što si uradio, svakako su i emotivno vezani.
Tu bi dobar bio neko sa strane "hladne glave", a takvog verovatno nema.
Nije njihova krivica svakako.
Možda će nekad za neku godišnjicu nešto napraviti.

.... Shiit has hit the fan!
 

 

Mislim da su uradili taman kako treba, nije bilo patetike, on to svakako ne bi želeo da bude čini mi se. Početak epizode đene-đene, ali kraj je potaman.

Nisam sklon da precenjujem znacaj Balasevica kao mirotvorca ali, jebem mu mater, ako je on lazni mirotvorac kakav li je pravi. Taj mora da pomera planine. I sta uopste znaci lazni mirotvorac? Sta, Balasevic pricao jedno na koncertima a u slobodno vreme ratovao po Slavoniji?

 

Kod nacionalista me je uvek fascinirala ne toliko njihova mrznja koliko njihova poslovicna glupost.

Edited February 24, 20214 yr by harper

11 minutes ago, harper said:

Kod nacionalista me je uvek fascinirala ne toliko njihova mrznja koliko njihova poslovicna glupost.

 

Zbog toga što nacionalizam po definiciji podrazumeva skučen i uzan pogled na svet, nemogućnost da se svet posmatra iz šire perspektive, van ograničenja tog identiteta (čije vreme postojanja/trajanja čini svega oko 2% ukupnog vremena postojanja ljudskih organizovanih civilizacija, ako već govorimo o kontekstu i perspektivi).

 

Ovde ne govorim o prevarantima, koji su upoznati sa gore navedenim i dovoljno pokvareni da to iskoriste za svoje ciljeve.

Edited February 24, 20214 yr by Ivo Petović

Vasa Ladacki na svedskom

 

 

Pevac se zove Loke Nyberg. 

Edited February 24, 20214 yr by Moonwalker

Mene sad stiglo po drugi put...da li zato što gledam koncert iz Skenderije '98 ili je nešto drugo u pitanju, nemam pojma.

Edited February 24, 20214 yr by Ivo Petović

Vasa Ladacki na svedskom
 
 
Pevac se zove Loke Nyberg. 

evo ovo jedino shto sam pustila da chujem, ostalo ne mogu nishta. ja odavno nisam slushala mnogo balashevica, a sad nema shanse na ovo sve da testiram hipoteze

sent from bubamoto

Samo ću još jednu stvar okačiti, pošto mi se čini da niko do sada nije...uspomena na peti oktobar i vreme pre toga. Predivna poezija. Ne znam da li je još negde ovo izvodio uživo nakon tog koncerta u NP nakon 5.10.

 

 

 

42 minutes ago, Ivo Petović said:

Mene sad stiglo po drugi put...da li zato što gledam koncert iz Skenderije '98 ili je nešto drugo u pitanju, nemam pojma.

 

Juce nesto pricam sa drugarom o Balasevicu i padne mi na pamet jedna prilicno glupa stvar koja mi se nekako cini sve manje glupom sto vise razmisljam o njoj.

 

Po mom misljenju, najznacajniji i najveci stihovi Balasevica su zavrsni stihovi "Price o Vasi Ladackom". U tim stihovima nema niceg narocitog, niceg posebno umetnickog, nikakve duboke misli, nikakve literarne bravure, nikakve igre recima koja zasenjuje i za koju je Balasevic dokazano bio sposoban. Samo jednostavna, direktna, svakom razumljiva blunt poruka, jos zacinjena lokalizmom (volem umesto volim) na kraju stiha koji nije diktiran rimom vec je nameravan. Onaj tip mudrosti koji smo svi "prerasli" jos u ranim tinejdzerskim godinama kad deca obicno pocnu da shvataju sta se sve moze postici kombinovanjem reci, upotrebom stilskih figura i drugim slicnim jezickim bravurama, nesto sto bi ti rekao cobanin na planini, blenta na ulici ili posteno naliveni akademik koji je svu svoju nadgradnju trenutno utopio u maliganima pa brljavi na radost citave kafane.

 

Taj stih je, po mom misljenju, cisti Balasevic ispod svog njegovog literarnog talenta i razlog zasto je toliko mnogo ljudi moglo da komunicira s njim. Zadiviti coveka magicnim jezickim spekulacijama je lako ako umes, sasuti mu prostu istinu tupim jezickim maljem lisenim svakog ukrasa, gravure i intarzije i postici da se to njemu/njoj ucini kao poruka vredna paznje i prihvatanja nije bas toliko jednostavno. Zapravo je dosta tesko.

Ja preslusao danas, na tenane, setajuci, Panta rei. Opasna ploca. Tu je potpuno sazreo i pesnicki i muzicki.

 

To je on...
Pomeša običnu[emoji769] ljubavnu sa angažovanom i zakuca:
A Ti si školovan da hapsiš taj talog,
a ne da puštaš da ti izdaju nalog...

.... Shiit has hit the fan!

16 minutes ago, harper said:

 

Juce nesto pricam sa drugarom o Balasevicu i padne mi na pamet jedna prilicno glupa stvar koja mi se nekako cini sve manje glupom sto vise razmisljam o njoj.

 

Po mom misljenju, najznacajniji i najveci stihovi Balasevica su zavrsni stihovi "Price o Vasi Ladackom". U tim stihovima nema niceg narocitog, niceg posebno umetnickog, nikakve duboke misli, nikakve literarne bravure, nikakve igre recima koja zasenjuje i za koju je Balasevic dokazano bio sposoban. Samo jednostavna, direktna, svakom razumljiva blunt poruka, jos zacinjena lokalizmom (volem umesto volim) na kraju stiha koji nije diktiran rimom vec je nameravan. Onaj tip mudrosti koji smo svi "prerasli" jos u ranim tinejdzerskim godinama kad deca obicno pocnu da shvataju sta se sve moze postici kombinovanjem reci, upotrebom stilskih figura i drugim slicnim jezickim bravurama, nesto sto bi ti rekao cobanin na planini, blenta na ulici ili posteno naliveni akademik koji je svu svoju nadgradnju trenutno utopio u maliganima pa brljavi na radost citave kafane.

 

Taj stih je, po mom misljenju, cisti Balasevic ispod svog njegovog literarnog talenta i razlog zasto je toliko mnogo ljudi moglo da komunicira s njim. Zadiviti coveka magicnim jezickim spekulacijama je lako ako umes, sasuti mu prostu istinu tupim jezickim maljem lisenim svakog ukrasa, gravure i intarzije i postici da se to njemu/njoj ucini kao poruka vredna paznje i prihvatanja nije bas toliko jednostavno. Zapravo je dosta tesko.

 

Za taj stih je Bregović rekao da ne može da prežali što ga on nije napisao.

naravno rastuzilo me, ali me svakim danom sve vise stize, razara me kad pustim neku pesmu, lajv nastup, citam komentare ovde

i jos je to ponajmanje zbog samog balasevica (uz sve duzno postovanje)

ne znam, nisam siguran, ali tumacim sebi da sam se nekad nekako pomirio da je sa normalnim zivotom zavrseno

ne u privatnom smislu, ali neizbezno i sa jakim uticajem na privatno, vec prosta cinjenica, saznanje da vise nikad necu ziveti u "normalnom" drustvu ili makar drustvu koje smatram normalnim

 

i sad me sve ovo, najpre smrt majke, potom pandemija, odlazak brojnih znanih i manje znanih junaka detinjstva, posebno u poslednje vreme mire furlan i sad djordja balasevica naterala u neku bas zajebanu tugu

 

(a i nije samo tuga, vec i bes, nemoc, najiskrenije i cista mrznja prema polusvetu koji mi/nam kroji sudbinu

da i sve ovo oko ovog nesrecnog filma je samo dodatno doprinelo

opet prozivljavam ono najgore vreme, bukvalno mi se vracaju misli i osecanja za koje sam bio ubedjen da sam ih kakogod prevazisao i ostavio iza sebe)

 

sve je to verovatno uobicajena faza u zivotu, samo jebemu mater ja jos nisam napunio 40 i cini mi se ako je to, da je bas prerano stiglo