Dan primirja?!

[pyc]

Da li je neko možda zastao i razmislio o kakvom se brejnvošu radi? Molim vas, DAN PRIMIRJA. U prevodu, afirmacija rata. Šta bih još mogao da dodam... pa verovatno najperfidniji oblik indoktrinacije.

[Filozof manijak]

Ne smatram da je to afirmacija samog rata, nego pobede u istom.

Slavi se i 9.maja Dan pobede nad fašizmom, praktično datum kad je kapitulirala nacistička Nemačka. Lično, ne vidim nikakav problem da se obeležavaju takvi datumi. 

[Radoye]

11.11.1918. u 11 sati pre podne na snagu je stupilo primirje kojim su okoncane oruzane borbe u prvom svetskom ratu. Danas se slavi dan kad je prestalo ubijanje. Inace sam rat je formalno zavrsen mesecima kasnije potpisivanjem mirovnih sporazuma, prvo sa Nemackom u Versaju (28.6.1919) pa redom sa Austrougarskom, Bugarskom i na kraju sa Turskom (sto je potrajalo do 1923.), za razliku od drugog rata gde se Nemacka bezuslovno predala pa je rat zavrsen na isti dan kad su i borbe prestale (osim pojedinih grupa fanatika koje su nastavile pruzati izolovan otpor jos kojegde - Balkan, grcka ostrva, bunkeri po Francuskoj...)

 

 

[mackenzie]

Dan naših i njihovih heroja^TM

 

Edited November 12, 2020 by mackenzie

[borris_]

Sjecam se kada sam dosao u francusku, skola i priblizavamo se 11. Novembru. Cas iz istorije i naravno prica o tom datumu. Nastavnica mi kaze da ja sigurno znam za taj datum (bilo nas je vise stranaca) jer je moja zemlja ucestvovala kao pobjednik. Bilo me je sramota da priznam da se kod nas taj datum ne slavi i da se jako malo uci o tome (napustio jugoslaviju poslije 6. osnovne). Francuska je bila na prvoj liniji sukoba i imala je velike gubitke i sa razlogom ga slave. Srbija je srazmjerno imala veće gubitke i trabalo bi da slavi naravno. Vjerujem da nema porodice u srbiji (i hercegovini sto je moj slucaj) a da nije izgubila nekog bliznjeg u tom ratu i naravno da treba slaviti te ljude. Cuj indoktrinacija

[Marvin (Paranoid Android)]

14 hours ago, pyc said:

Da li je neko možda zastao i razmislio o kakvom se brejnvošu radi? Molim vas, DAN PRIMIRJA. U prevodu, afirmacija rata. Šta bih još mogao da dodam... pa verovatno najperfidniji oblik indoktrinacije.

 

For fuck's sake.

[Kampokei]

Ja sam juce imao blagi kulturoloski sok kad sam dobio sva mejla od Francuza (oboje kolege) koji se zavrsavaju sa "bonne journée et bon armistice". Ali, to je vise do nas, srpska kultura secanja je na mizernom niskom nivou, bilo da je reci o Prvom svetskom ratu, Jasenovcu, Sajmistu ili pak Srebrenici.

 

Juce su hvalili RTS-ov dokumentarac o Prvom svetskom ratu, zove se "Dugo putovanje u rat". Vidim da ga hvale na tviteru.

[djili]

14 hours ago, Filozof manijak said:

Ne smatram da je to afirmacija samog rata, nego pobede u istom.

Slavi se i 9.maja Dan pobede nad fašizmom, praktično datum kad je kapitulirala nacistička Nemačka. Lično, ne vidim nikakav problem da se obeležavaju takvi datumi. 

Pa bar u Kanadi nije ni afirmacija pobjede i nije slavljenje vojske nego sjecanje na poginule.

[adam]

ja sam imao blesavu situaciju s kevom na hitrou negde mozda 2003-4, taman u doba pojacanog straha od terorizma u ovim krajevima.

 

naime, ovde u uk 11.11 u 11 sve stane na dva minuta. bukvalno. krenu sirene i sve se zaustavi u pokretu - na ulici, u radnjama, kancelarijama, stanicama... svugde. svi stanu i odrade dva minuta cutnje.

 

e, sad, hitrou, 11 novembar u 11, keva ide nazad u bg, ja s njom na aerodromu, taman predali prtljag i krenuli da negde sednemo kad krete sirena i dobar komad naroda stade. keva mislila teroristicki napad i uhvatila je ozbiljna panika. krete da trci, vice, trese se - jedva sam je smirio. psovala je i primirje i obelezavanje istog jos jedno pola sata.

[Time Crisis]

34 minutes ago, Kampokei said:

Ja sam juce imao blagi kulturoloski sok kad sam dobio sva mejla od Francuza (oboje kolege) koji se zavrsavaju sa "bonne journée et bon armistice". Ali, to je vise do nas, srpska kultura secanja je na mizernom niskom nivou, bilo da je reci o Prvom svetskom ratu, Jasenovcu, Sajmistu ili pak Srebrenici.

 

 

Ovde je kultura sećanja na niskom nivou kad se radi o stvarima od pre par godina, a ne šta je bilo pre 100 i kusur

[Anduril]

27 minutes ago, Time Crisis said:

 

Ovde je kultura sećanja na niskom nivou kad se radi o stvarima od pre par godina, a ne šta je bilo pre 100 i kusur

Nama je kuci to secanje uvek bilo prisutno. Deda je odlikovan, ucestvovao od 14. solunac, a tokom 41.-45. je u nasem podrumu bila lokalna stamparija pokreta otpora - eno plaketa je tu i danas. Nije se slavio neki specifican datum, nego su price iz dva rata redovno podgrevane da se ne zaboravi. Kad je pocelo ludilo krajem osamdesetih, bilo je posebno gadno gledati svu tu instrumentalizaciju dva rata cije zrtve a ni istorija nikad nije objektivno sagledana van nacionalistickog i komunistickog uticaja i interesa.

Edited November 12, 2020 by Anduril

[Taihoskopija]

1 hour ago, Kampokei said:

 

 "Dugo putovanje u rat". 

 

Odličan.

[mlatko]

Italija isto nema nikakav spomen na 11.11. što je sramotno gledano sa strane saveznika. Od 1915 se borila na savezničkoj strani i valjda je očekivala povratak Istre i Dalmacije ali se desila Jugoslavija i 11.Novembar je ostavio gorak ukus u ustima pa se slavi samo 4. novembar (iskrcavanje trupa u Trst) koji je zvanično "Dan Pobede u Velikom Ratu" zbog potpisanog primirja 3. novembra u Villa Giusti. Odbrambene bitke protiv Austrougarske i Nemačke vojske (Isonzo, Caporetto, Piave) su motiv za neki ponos jedinstva italijana.

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[Marvin (Paranoid Android)]

50 minutes ago, adam said:

naime, ovde u uk 11.11 u 11 sve stane na dva minuta. bukvalno. krenu sirene i sve se zaustavi u pokretu - na ulici, u radnjama, kancelarijama, stanicama... svugde. svi stanu i odrade dva minuta cutnje.

 

Ajde i ja da se nadovežem na ovo - otišao sam u UK '93. i tog prvog novembra samo sam video gomilu ljudi u školi da odjednom počinju da nose papirnati crveni mak za reverom. Nisam imao pojma ni ko ni šta, ali new kid in the school, nisam hteo da postavljam pitanja (osim "Kad možemo kući?"), ali nekako sam skontao da je u tu nedelju bilo obeležavanje završetka Prvog svetskog rata, i da je crveni mak simbolika makova koji su iz krvavog tla (prepoznajete li motiv) iznikli po poljanama Flandrije i Francuske nakon rovovske klanice 1914-1918. Meni se to baš dojmilo, verovatno u nemalom delu jer je dalo potpuno novu dimenziju onih poslednjih nekoliko sekundi onoj poslednjoj epizodi Blackaddera zbog koje me i dan danas prolaze žmarci

 

 

Sledeća godine bila je 1994, i obeležavanje značajnijeg jubileja, 80 godina otpočinjanja rata. E tu je po školi već bio veći, hm, hepening, jer su svuda bili iscrtani motivi sa početka rata, i đački rekreirani novinski ili propagandni posteri iz 1914. a od kojih nemali broj uključujući - Srbiju. Sećam se par njih - "SAVE SERBIA", sa ucrtanim mapama Srbije i dve crne strelice austrougarskog napada. A to je bila kao što rekoh 1994, i uglavnom sve što se ikad čulo o Srbiji tada je opsada Sarajeva ili neki drugi zijan koji smo napravili u komšiluku, Goražde čini mi se. Tog vikenda sam baš odlučio da ću gledati Rememberance Sunday (u Britaniji je uvek ceremonija u nedelju, jer je 11. novembar 1918. bio nedelja, a i zato da škrtice ne moraju da daju praznik kao svuda drugde u Evropi), i moram priznati bio sam impresioniran. Povorku vodi Kraljica, ali iza nje, premijer i lider opozicije, jedan do drugog zajedno. A ja, ono, iščupan iz Beograda zamišljam Miloševića i Draškovića u takvoj situaciji. I svuda oko njih preživeli veterani, papirnati makovi, zastava, Kenotaf, i grobna tišina tih dva minuta. Stvarno su umeli da naprave nešto što ostavlja utisak.

 

Dabome, u doba interneta kada je svako tocilo, pa samim tim i svaki poslanik u parlamentu (dakle: tocilo) otkrio tviter i da društvene mreže prenose svaku njihovu balegu, počelo je uber-glupo diskutovanje ko nosi a ko ne nosi red poppy, i čiji je poppy veći (ne izmišljam, keve mi).

 

Sasvim sam okej što je kod nas odlučeno da se takođe obeležava 11. novembar. Da imamo neku dužu i značajnu tradiciju, kao što je trebalo, da obeležavamo neki datum u znak kraja Prvog svetskog rata, pa imalo bi smisla zašto da prestajemo to da slavimo zarad 11. novembra, ali pošto nemamo - zašto da se ne usvoji datum koji obeležava najveći deo Evrope.

 

 

E da - ovo što ovaj tupson koji je pokrenuo topik izgleda uopšte ne shvata, sam odabir reči praznika, Dan Primirja, Armistice Day, potpuno anulira bilo kakvu pomisao da se njime proslavlja ili obeležava nekakva pobeda. Dan Primirja je u celoj zapadnoj Evropi dan sećanja na pale vojnike i masovnu ludačku klanicu, u prvom redu na zapadnom frontu između dva duga rova, i ni u jednom trenutku nema ni osnova bilo kakvog trijumfalizma, to je samo komemoracija mrtvih i obeležavanje ludačkog oružanog sukoba kakav do tada Evropa nije videla. Sušta suprotnost od VE Dana tj dana pobede u Drugom svetskom ratu što baš jeste - proslavljanje pobede i kraja rata, ali Dan Primirja to jednostavno nije. Potpuno drugačiji kontekst praznika, tj obeležavanja.

[iDemo]

51 minutes ago, mlatko said:

Od 1915 se borila na savezničkoj strani i valjda je očekivala povratak Istre i Dalmacije ali se desila Jugoslavija

Italija je dobila delove Istre i Slovenije (Kras i to), granica je bila po sred Triglava a italijanska karaula nekih pola sata peshacenja zapadno od vrha. Stotine i hiljade Slovenaca je isterano/iseljeno i stavljeno na voz koji nije 'primljen' ni u Ljubljani ni u Zagrebu nego tek u Beogradu - gde su se mnogi od njih naselili i potom ziveli... 

Mis'im - nebitno na danashnji dan al' ta granica sa Italijom nije ona koju je posle WWII nacrtao drug Marshal tokom "Trs' je nash" akcije...