O stvarima i naravima...

October 1, 2020

Ђубретарац

Duffle Coat
Duffel Coat
Convoy Coat
Monty Coat…

Vazi se samo jedan: mora da bude kamilje boje, da ima dva velika dzepa, poklopci su dozvoljeni, ali ne i obavezni: moze i da ih ne bude, s obzirom na prvobitnu namenu sluzili su samo da se u njih komotno stave i zagreju ruke), kapuljacu sa delom za oko vrata koji se posebno zakopcava, postavu, prosivenu naravno i mora da bude takozvane ¾ duzine, mada je dozvoljeno da bude i do kolena. Dugmad da ne pominjemo: moraju da budu drvena, lakirana i simetricna. Mogu, doduse da prodju i ona slicna malim rogovima, zasiljena na jednoj strani, ali tesko. Dovde jos nekako i moze: dalje pada na zakopcavanju – ili petlje od konopca, kanapa – ili nista. Petlje od koze ili bilo cega drugog siguran su znak da tu prestaje ON. I pocinje teranje neke mode.

Postava bi doduse bila nepotrebna da jos uvek postoje stari, originalni materijali, ali sta je tu je.

Sto veci, џакастији, to bolje, naravno pod uslovom da je od pravog materijala.

Takozvane strukirane ili bilo kakve druge varijante ili podvarijante naprosto ne dolaze u obzir: on mora da moze da se obuce preko svega, kao sto mu jedna od brojnih izvedenica i kaze – overcoat. Moze, doduse da se nosi i kao jakna, ali pre svega mora da zadovolji uslov da ga se moze obuci preko jakne, sakoa, odela. U prvobitnoj nameni – uniforme.
Nastao je u Engleskoj, a gde bi drugde, i usao u modu u Kraljevskoj mornarici. Zasto se primila nepomorska, kamilja boja, ostace nepoznato, osim ako se ne usvoji teorija da je to bila (kao sto jeste) originalna boja tkanine nastale u belgijskom gradu Duffel-u od koga je povukao ime. Radilo se o gruboj vunenoj tkanini, prvobitno predvidjenoj za vrece, џакове: jos jedan uslov koji sam zaboravio – mora da bude od vune. Ciste.

Tacno je – pokisao ili promocen morem, dok se susi ispusta karakteristican miris na dim. Vlazan doduse, ali ipak dim.
Takve vise nemojte da trazite.
Oslanja se na dugu, visevekovnu tradiciju, bolje receno iskustvo, da se najbolje kisne i stiti od kise u napravama od vune koje se natapaju i natapaju, postaju sve teze i teze na ledjima coveka koji ih nosi, ali ne propustaju. Kada propuste, obicno je sve bilo gotovo. Ili je bitka izgubljena, pa se prelazilo u bezaniju, ili se moglo pristupiti (dugotrajnom) susenju pracenom obilnim isparavanjem. Ali – to je vec neka druga prica, kontinentalna prica o sinjelu, ocu svih slicnih odevnih predmeta.
Legenda kaze da je nastao krajem 19. veka, za izmisljaca je proglasen neki John Partridge, a da je u mornarsku modu usao tokom WW1 da bi labudovu pesmu doziveo za vreme WW2.
Tacno je da je nekoliko promucurnih biznismena pocetkom 50-ih godina 20. veka otkupilo od britanske vlade ratne zalihe ovih kaputa i bacilo ih na trziste.
Ideja je uspela, kao i vecina drugih nastalih na ratnim zalihama – od vespe pa nadalje – Duffle coat se primio.

Firma se sada zove Gloverall, pravi dobre djubretarce ali to vise nije to.
Kao odevni, modni, predmet neverovatno je unisex: treba ga, doduse, znati nositi. Ne racunajuci macho promicanja clanova posada brodova Kraljevske mornarice u filmovima o WW2, igranim ili dokumentarnim, to je, primera radi, poprilicno dobro znao da radi Trevor Howard kao major Calloway u Trecem coveku, dokazujuci pri tom da djubretarac dobro stoji i policajcima, dok je u takozvanom stvarnom zivotu rado bio nosen od individua koje su htele da naglase (umereni) nekonformizam: covek koji ga je nosio na ulici, ulaskom unutra, skidajuci ga i pokazujuci odelo ispod – postajao je deo establismenta. U dovoljnoj meri da se pokrije i tamo i ovamo. Ipak, zbog odela ne treba brinuti: odlican je, mozda najbolji, preko dzempera, onog sa takozvanom рол kragnom.
Duboke cipele su skoro obavezne.
U originalu, najbolje se nosi u kombinaciji sa gumenim cizmama. To mu je, uostalom, bila i prvobitna namena. Ali, da malo koji odevni predmet – iz nepoznatih razloga – zna, ume tako da vas ususka je nesporno. Bas kao sto u one (obavezne) velike dzepove namenjene samo zastiti ruku mogu idealno da stanu – dve ruke.
U nedostatku te, druge ruke, mogla je u dzep uvek da stane – knjiga.
On, naime, nije bio ideologizovan kao neki od odevnih predmeta-naslednika, u prvom redu takozvane vijetnamke (Field Jacket M-pa ide godina, najbolje su se svojevremeno kupovale u istocnoj 42. ulici, u jednoj prodavnici vojnih viskova – dok je bila prodavnica vojnih viskova) koje su uniformisale citavu jednu generaciju koja je iz njih presla pravo u Armani odela i postala perjanica liberalnog kapitalizma i potrosackog mentaliteta – kao da je sa onolikim dzepovima i mogla drugacije da zavrsi.
Bio je ideoloski neutralan, a retko ste, i medju najvecim zaljubljenicima, mogli da nadjete coveka koji je uopste znao njegovu genealogiju. Sto je jos cudnije, mogao je da asocira na bilo sta, ali na militarizam i povezanost sa takozvanim vojnim stvarima, uniformama bilo koje vrste nije nikako.
Teoriji i domacoj nauci ostaje jos samo da odgovori odakle mu, kako je nastao lokalni naziv: djubretarac.
Da li zbog porekla iz pomenutih ratnih zaliha, da li zbog neceg drugog – ne znam i nisam uspeo da utvrdim.