9 minutes ago, Hermetico said:

Ne možeš da shvatiš kakvi su ti fejk radni dani u školi   Ultimativno dostignuće je da ne polome nameštaj

Nastavna subota 

5 minutes ago, Hermetico said:

Ne možeš da shvatiš kakvi su ti fejk radni dani u školi   Ultimativno dostignuće je da ne polome nameštaj

 

pa šta im je nameštaj skrivio 

 

ja sam pre par godina dobio od neke srednje škole zahtev za pravnim tumačenjem - šta se smatra srednjim obrazovanjem i vaspitanjem? umro sam od smeha. pa brate reci ti meni šta se smatra, radiš tamo sto godina, to ja tebe treba da pitam ako mi je sporno

 

manje više, ono zahteva za pravna tumačenja što sam dobijao ticalo se gotovo isključivo jubilarne nagrade i solidarne pomoći. tako da sam, sa pravnog aspekta, zaključio da su to najveći problemi srpskog obrazovanja 

5 minutes ago, Ted said:

 

pa šta im je nameštaj skrivio 

 

ja sam pre par godina dobio od neke srednje škole zahtev za pravnim tumačenjem - šta se smatra srednjim obrazovanjem i vaspitanjem? umro sam od smeha. pa brate reci ti meni šta se smatra, radiš tamo sto godina, to ja tebe treba da pitam ako mi je sporno

 

manje više, ono zahteva za pravna tumačenja što sam dobijao ticalo se gotovo isključivo jubilarne nagrade i solidarne pomoći. tako da sam, sa pravnog aspekta, zaključio da su to najveći problemi srpskog obrazovanja 

Ma hormoni, ne znaju oni što nešto rade moraš ih držat uposlene.  

 

Previše se cimaju i kod mene oko nagrada, večera, skupljanja para za razne prilike, čašćavanja i svih tih gluposti. Nikad u životu nisam otišao na firmin skup. Bio na jednoj školskoj slavi, služile nas tetkice mene bio blam pomagao im. Ko da one nisu tu zaposlene, nije i njihova slava a kao učimo decu da ih poštuju. Bedak i inače nešto ne volim... Al sviđa mi se što me prihvataju takvog, ni ne zovu me više al sarađujemo okej. Ali da, jeste to problem i meni. Valjda se neko tako izduva, nem pojma.

 

3 minutes ago, Hermetico said:

Ma hormoni, ne znaju oni što nešto rade moraš ih držat uposlene.  

 

Previše se cimaju i kod mene oko nagrada, večera, skupljanja para za razne prilike, čašćavanja i svih tih gluposti. Nikad u životu nisam otišao na firmin skup. Bio na jednoj školskoj slavi, služile nas tetkice mene bio blam pomagao im. Ko da one nisu tu zaposlene, nije i njihova slava a kao učimo decu da ih poštuju. Bedak i inače nešto ne volim... Al sviđa mi se što me prihvataju takvog, ni ne zovu me više al sarađujemo okej. Ali da, jeste to problem i meni. Valjda se neko tako izduva, nem pojma.

 

 

a šta ja da ti kažem. pa ja sam tražio da ne budem rukovodilac više, znači tražio sam da idem na nižu poziciju. doduše ugovorio sam vrlo slične uslove i na toj nižoj poziciji tako da sam, u suštini, dobro prošao. al to je privatni sektor, dobiješ koliko ugovoriš. ja ni nemam pojma koliko moje kolege imaju ugovoreno. niti me interesuje. ja sam vrlo zadovoljan sa onim što sam ugovorio.

 

mene prati kroz karijeru to da, nakon određenog perioda rada, uvek neko dođe na ideju da bih ja trebao da budem šef ili da rukovodim nečim. i radio sam to često i koštalo me je živaca i vremena, a u jednom slučaju i zdravlja. na sreću, ne ozbiljno. a nikada se nisam gurao da budem šef. sa proslava sam obično bežao ili odlazio brzo kad god je moguće. to je dan mrmota. kad si jednom bio, bio si svaki put.

 

stoga sam zaključio sa sam zadovoljan sve dok mogu da upravljam sobom. uprvljanje drugima sada izbegavam. preferiram solo da radim. ili jako mali kolektiv. po mogućstvu sa nekim koga jako dobro poznajem.  

 

https://rs.n1info.com/vesti/forum-beogradskih-gimnazija-trazi-ukidanje-zakljucivanja-ocena-na-polugodistu/

 

 

Video sam samo naslov i pomislio da je zbog aktuelne situacije ali nije, traže da se potpuno ukine (kao u Hrvatskoj, što nisam znao). Nekad davno roditelji, babe, dede uzmu knjižicu na polugodištu i ostave neku paricu. Fino neko vreme, žao mi bilo što se ne zaključuju i ocene na tromesečju. Sada ne mora ni u junu, što se mene tiče.

ja uopšte ne mogu da razumem čemu tolika frka oko ocena i ocenjivanja. i zašto je to toliko bitno. i zašto je ocenjivanje nekakva naučna fantastika. 

 

meni kao laiku zvuči razumno predlog da se ocena zaključuje samo na kraju godine. ne vidim koja je svrha zaključivanja bilo čega na polugodištu, ko i šta tima dobija. 

10 hours ago, Ted said:

ja uopšte ne mogu da razumem čemu tolika frka oko ocena i ocenjivanja. i zašto je to toliko bitno. i zašto je ocenjivanje nekakva naučna fantastika. 

 

meni kao laiku zvuči razumno predlog da se ocena zaključuje samo na kraju godine. ne vidim koja je svrha zaključivanja bilo čega na polugodištu, ko i šta tima dobija. 

Ako bi se zakljucivalo samo na kraju godine, utisak od poslednjih mesec-dva bi bio mnogo bitniji od prvih meseci i mislim da bi doslo do velike neravnoteze. Takodje, ocena na polugodistu predstavlja solidan putokaz.

Sve ovo laicki pisem, naravno

10 minutes ago, Lezilebovich said:

Ako bi se zakljucivalo samo na kraju godine, utisak od poslednjih mesec-dva bi bio mnogo bitniji od prvih meseci i mislim da bi doslo do velike neravnoteze. Takodje, ocena na polugodistu predstavlja solidan putokaz.

Sve ovo laicki pisem, naravno

 

opet laički, meni se čini da je ovo što si napisao teorijski ispravno, a da u praksi ne znači ništa ili vrlo malo 

 

a pošto živimo u praksi a ne teorijskom konceptu i pravila bi trebalo da prate realnost 

Ocena na polugodištu utiče na krajnju ocenu. Kada sam bila  četvrti srednje, zbog sopstvene gluposti sam na polugodištu imala 2 iz logike. U drugom sam nanizala sve same petice, ali  nisam mogla da dobijem na kraju 5 , već 4. 

pa to je čist formalizam, kao Koštunica da je smišljao. a ako ukineš ocenu na polugodištu onda i ne može da bude takvih ishoda.

 

te odredbe o ocenama imaju značajan koruptivni potencijal. tu vidim problem. jer se na osnovu njih izvodi neki broj bodova za upis u srednju ili na fax. u okolnostima Srbije to znači da će ocene verovatno biti predmet trgovine između roditelja i nekih nastavnika.

 

u tom smislu bi boje bilo da se upis na naredni nivo bazira na nekom znanju sa prijemnog, a ne na (sumnjivim) ocenama. sa druge strane, prijemni je ogroman pritisak na decu i može da dovede do toga da ne pokažu ono što znaju.

 

nije jednostavno

 

 

 

 

Ocene dobijene tokom prvog polugodišta nisu isparile, svako ima uvid u elektronski dnevnik i može videti kad god hoće trenutku prosečnu ocenu iz bilo kog predmeta. Konobar donese račun posle deserta i kafe, neće se pojavljivati posle supe, predjela, glavnog jela da pravi presek. Sve što si pojeo platićeš na kraju, tako i u školi.

danas je sve pritisak na decu i predmet neverovatne histerije, ukljuchujuci i sam chin idenja u shkolu. i tog zamishljenog maksimuma prava i minimuma obaveza.

samo gledajte shta je napravljeno od srpskog i matematike i tu cete videti shta je napravljeno od shkole. gledajte kakav odnos imaju roditelji prema shkoli, shto je potpuno ogoljeno u koroni, u rekordno vreme. shkola sluzi da se deca chuvaju i to je sve, vishe od toga nam nije potrebno. i naravno, da dobiju ocene,.dok ih chuvaju. i da budu odlichne ocene.

pri tome imamo toliko dece da opushteno mogu da se popune sve shkole i svi fakulteti koje imamo, bukvalno na prvi i drugi izbor, i trzishno i netrzishno. ali vazno je da se znanje proverava svakih 15 minuta, sa obaveznim ocenjivanjem i pripadajucom dramom uz obavezu da se naglasi da je to zivot kojih ih cheka. a nije. i da je sve katastrofa. a nije

uz rizik da se ponavljam, dete mi je ishlo u shkolu slomljeno (ne mnogo, ne u gipsu, ali dovoljno) da bi dobilo 10 ocena u dnevnik za nedelju dana.

meni to nije normalno.

meni samoj je uzasno teshko da se oduprem histeriji oko nemanja ocena odmah, histeriji koju okruzenje diktira u vezi sa maturskim i prijemnim ispitima, koji su svi kraj sveta. a nisu.



sent from novi mnogo jak bubamoto.

Sam proces učenja pretvorio se u baba rogu. Ako uživaš dok učiš da voziš bicikl, da plivaš, da sviraš neki instrument, zašto je to (postalo) nemoguće i u školi? Ili ćeš od 19 prvih godina života 12 provesti u grču, stresu i strahu. Mene su pustili u IV osnovne, nisam voleo da baš uvek znaju gde sam. Majka došla na prvi roditeljski u gimnaziji, otac banuo na pretposlednji pred matursku ekskurziju, da proveri da li sam slagao cenu (a jesam, skupljao za novi gramofon). Dobiješ lošu ocenu, prećutiš. Popravićeš. Prećutiš i dobru, to je tvoj posao. Sad su klinci geolocirani, direktan prenos života, javljaju se na odmorima roditeljima, nesamostalni...

Škola je vrlo osetljiv sistem koji mnogo zavisi od komunikacije: komunikacije među zaposlenima, komunikacije zaposlenih s roditeljima i decom, komunikacije roditelja sa decom i međusobne komunikacije dece. Nisam to ja smislio, sve je to propisano u sistemu, ali mora i više od toga da bi ikako radilo. A mi ove godine nemamo ni minimum.

 

To su linije koje se s mukom održavaju. Kao i naši životi - mi smo mislili da mora mnogo da se poremeti da bi postalo mučno a dovoljno je da se svaki korak poremeti malo i ukupan efekat je ogromno useravanje. 

 

Btw posle onlajna smo svi bili složni u tome da onlajn element treba da se ostavi kao nešto što deca mogu da koriste - za dopunsku nastavu, izborne predmete, sekcije, šta god kako god. Jer smo videli dobre efekte toga, a i jer je rečena komunikacija oštećena pa da koristimo sve što nam je na raspolaganju.

 

Ja sam na divljaka u dogovoru s psihologom uveo da mogu da mi pišu kome je lakše, npr ako neko treba da popravi ocenu. A što onlajn nije ispitivan i razvijan kao mogućnost dopunske nastave, nije mi jasno. Decu ćemo svakako čuvati u školi. znači nije to. Valjda ne sme ni da se pominje da neko ne pomisli da nećemo da ih čuvamo.