February 26, 20214 yr Jezivo je sve ovo, mnogo je slicnih prica sirom zemlje.Jako mi je zao, primi moje saucesce.
February 26, 20214 yr On 26. 2. 2021. at 18:36, angelada said: Moj tata je danas umro od raka. Znala sam od početka da je u terminalnoj fazi, ali uz lečenje je lepo živeo, sve dok nije počeo kovid i pakao koji smo preživljavali da bi mogao da primi terapiju. Međutim, pre dve nedelje mu je pozlilo i uprkos nekim mogućnostima za još jednu operaciju, danas je umro, mirno u snu. Zašto sam došla na ovu temu. Osećam se domaća, jer sam još sa starog foruma, samo sam zaboravila i mejl i pass. Osećam da treba da kažem da nismo mogli da dobijemo hitnu pomoć kad je tati pozlilo jer jednostavno nemaju dovoljno vozila. Osećam da treba da kažem da na VMA nema dovoljno osoblja, da je mnogo bolesnih, da ne možete da dobijete informaciju, da nemaju dovoljno lekova, da je sistem jednostavno pukao i da niko nije zaslužio da umre sam kao moj tata i ko zna još koliko nečijih tata danas. Ne krivim nikog i nisam ljuta, ali... da nije bilo pandemije, da smo malo svi normalniji, da je ova planeta malo manje sebična, možda bih danas uspela da ga uhvatim za ruku. Ne mogu da plačem, isplakala sam more suza ovih dana, sve nadajući se da će moći skener (nije mogao), da će moći stent (hirurg se razboleo), a sad polako shvatam da više nikad neću čuti tatin glas i "šta radi moj ćeroš" i da njegovi prijatelji, a imao ih je stotine, neće moći da dođu na sahranu. Draga Angelada, Primi moje iskreno saucesce. Tacno znam o cemu pricas. Mom dobrom prijatelju je tata umro juce. Sinoc mi je sve ovo ispricao, u rec isto. Rak, nece/ne mogu da ga operisu, umro u bolnici sam ko' pas, nisu sinu dali ni da ga vidi, nema sahrane. Strasno sam tuzan zbog svega. Dobro je da si dosla, da podelis tugu. Edited February 26, 20214 yr by Djuro
