February 10, 20214 yr Saucesce kumsu i adamu. Jedna od retkih situacija gde znam kako vam je. Bez majke ostao jos dok sam bio dete, a bez oca pre 14 godina. Drzite se.
February 13, 20214 yr Author Popular Post Mama od mog kuma, 92 godine, bila na respiratoru. Ozdravila 😊
February 18, 20214 yr Popular Post On 10.2.2021. at 11:08, kud u maglu Simoviću said: izgubio sam tatu bio je primljen u sv savi sa aneurizmom, prilično gadnom. posle dve i po nedelje bez nekih konkretnih poboljšanja, ali sa tihim naznakama optimizma posle stabilizacije, javili su nam da je zaražen koronom, on kao i svi ostali pacijenti sa intenzivne nege. kada sam u njegovoj pratnji proveo tamo sat i nešto to mi je bila dodatna briga. prosto to tamo nije delovalo kao mesto gde se prema epidemiji odnose sa dovoljno pažnje obzirom da je u pitanju bolnica u koju se dovode pacijenti iz cele srbije. napominjem da sam utisak stekao isključivo na osnovu prijemnog odeljenja. tokom vikenda je prebačen u kbc zemun, a kao uzrok u listi je označen kovid Da ti i ovde izjavim saucesce, nisam ovo video. Inace je u bolnicama haos, ja sam anesteziologa (inace sjajna zena) jurio izmedju porodilista, hirurgije i kovida. Manjak ljudi, svi padaju na nos, zrače umorom. Njih ne krivim ni za šta, govorim naravno o Paracinu. Sa prijemnim je sasvim druga prica, oni su mi majku vracali tri puta bez snimanja pluca jer ne kaslje, stetoskop ne pokazuje nista, nema temperaturu. A onda sledeceg dana na snimanje, oba plucna krila zahvacena. Tek tada su je primili. Sebi ne mogu da oprostim sto je nisam ugurao u bolnicu odmah (a ja bio u Zemunu sa sumnjivim simptomima u tom trenutku)... sve su se kockice užasno složile, taman kao kod tvog oca. Neka oboje počivaju u miru, a ja svoj mir ne znam gde da tražim sem u menjanju ove usrane zemlje, mada i od toga slaba vajda. Mnogo, mnogo smo propali. @adam iskreno saučešće. Edited February 18, 20214 yr by Caligula
February 18, 20214 yr našli su oni svoj mir i spokoj a ti moraš da nađeš snagu, da bi vratio svoj mir, i mir svoje porodice i jebo zemlju
February 18, 20214 yr Popular Post Iskreno saučešće momci, nikad nije vreme da izgubiš roditelja a ovo je zbog načina kad imaš utisak da ih ostavljaš same po bolnicama dodatno teško. Držite se, ma kako sad izgledalo uvek ste učinili najviše što se može da im olakšate. Ja sam pre 10 godina mom ćaletu sama dala poslednju dozu morfijuma kad me je molio da mu olakšam bolove. Svaki put sam znala da mu time po malo skraćujem život koji je nama bi dragocen a njemu već prevelika patnja. Na kraju neko smirenje svi nadjemo kad se osvrnemo unazad
February 25, 20214 yr Popular Post Umro i najstariji član (95) u porodici moga muža. On je valjda već peti u široj familiji . Od covida. Časna starina se borio junački i kada je već izgledalo da ide na bolje - kraj. 4 od njih 5 bili dijabetičari. Tako im neka genetika zapisana. Svi osim deke bili od 60-70 godina.
February 26, 20214 yr Popular Post Moj tata je danas umro od raka. Znala sam od početka da je u terminalnoj fazi, ali uz lečenje je lepo živeo, sve dok nije počeo kovid i pakao koji smo preživljavali da bi mogao da primi terapiju. Međutim, pre dve nedelje mu je pozlilo i uprkos nekim mogućnostima za još jednu operaciju, danas je umro, mirno u snu. Zašto sam došla na ovu temu. Osećam se domaća, jer sam još sa starog foruma, samo sam zaboravila i mejl i pass. Osećam da treba da kažem da nismo mogli da dobijemo hitnu pomoć kad je tati pozlilo jer jednostavno nemaju dovoljno vozila. Osećam da treba da kažem da na VMA nema dovoljno osoblja, da je mnogo bolesnih, da ne možete da dobijete informaciju, da nemaju dovoljno lekova, da je sistem jednostavno pukao i da niko nije zaslužio da umre sam kao moj tata i ko zna još koliko nečijih tata danas. Ne krivim nikog i nisam ljuta, ali... da nije bilo pandemije, da smo malo svi normalniji, da je ova planeta malo manje sebična, možda bih danas uspela da ga uhvatim za ruku. Ne mogu da plačem, isplakala sam more suza ovih dana, sve nadajući se da će moći skener (nije mogao), da će moći stent (hirurg se razboleo), a sad polako shvatam da više nikad neću čuti tatin glas i "šta radi moj ćeroš" i da njegovi prijatelji, a imao ih je stotine, neće moći da dođu na sahranu.
