Najbolji albumi iz 2019.

[napadaj]

Meni novi Tool idealan kao muzika koja ide u pozadini dok radim nešto, ali nema ništa pamtljivo. Doduše ja baš baš volim samo prva dva Toola, ostali su mi slični novom, tj. služe mi kao prateća muzika.

Edited January 3, 2020 by napadaj

[Filozof manijak]

Doživljavam ovaj album nešto kao  sublimaciju njihovih ranijih albuma (ne računajući Opiate). Mogu se čuti uticaji i Aenima-e, i Laterallus-a, 10,000 days, i  u manjoj meri  Undertow-a. Potrebno je puno repetitivnog koncentrisanog slušanja da bi se potpuno 'provalile' sve pesme koje traju po 15 min. Ovaj album me podseća na "Hazarski rečnik", umetničko delo koje objedinjuje u jedno sav njihov opus. 

Jedino mi smeta previše elektronskih zajebancija između numera, ali to je Tool i njihov fazon.

 

Gledao/slušao sam ih uživo letos u Pragu. i možda je zadivljenost tim koncertom izazvala ovaj utisak o albumu,
 

[napadaj]

Ako se dobro sećam, digitalna verzija ne sadrži te instrumentale između i album je najpre stigao na internet bez njih, pa su tek posle izašle i grebovane verzije, sa instrumentalima.

 

Pokušaću da objasnim šta mi je glavni utisak - svaki momenat na albumu je dobar, gde god da premotam čuće se nešto lepo, ali mi same pesme kao posebne celine nisu upečatljive, tj. pamtljive. Nekako mi je više showcase svega što su uradili u karijeri, nego zaokružen album sa prepoznatljivim pesmama.

[djeneralche]

35 minutes ago, Filozof manijak said:

Ovaj album me podseća na "Hazarski rečnik"
 

Izdrkavanje forme bez sustine? I lici na Tool posle prva dva genijalna albuma.

[Filozof manijak]

Pa dobro, očigledno je da drugačije posmatramo formu & suštinu.

[Ras]

Iz 2019. od onoga što bi bio pop/rok/soul/bluz ili slično...

 

Pere Ubu me ostavio ravnodušnim i razočaran sam što sadržaj ne odgovara izvanrednom omotu:

 

Za razliku, Swans me je pozitivno iznenadio miksom sadržaja koji se nudi na albumu. Ne znam ni koliko mu pristaje Swans brend, ali ne može se baš nazvati ni AofL.

 

Između dva albuma koji se bave nasleđem Čaka Berija, jedan je uživo snimljen od strane ekipe okupljene oko Rona Wooda Mad Lad: A Live Tribute to Chuck Berry i zvuči primitivno prljavo, biram onaj drugi egzibicionističko-ekspresivni Mike Zito & Friends: A Rock'nRoll Tribute To Chuck Berry.  Svaki je i vizualno zanimljiv na svoj način, a rešenja se mogu dovesti u vezu sa ponuđenim sadržajem.

 

 

Bilo je nekoliko dobrih albuma garažnih favorita.

Wild Billy Childish & CTMF - Last Punk Standing, pa restlovi King Khana od kojih je napravljen album Turkey Ride bolji od mnogobrojnih u poslednjih nekoliko godina objavljenih pod bilo kojim imenom koje se vezuje za KK, Barrence Whitfield ekipa je odlično iznela Songs From Sun Ra Cosmos, ali najbolji mi je King Salami-Kiss My Ring.

[Ras]

Nakon početnog zadovoljstva nisam se posebno vraćao na Kiwanuka album, Mavis Staples - We Get By takođe solidan, povremeno me zabavljaoi  Stranger Things Have Happened, The J.B's je više kuriozitet no posebno vredno izdanje, a za svečane prilike preporučujem Marquis Hill - Love Tape

 

[Ras]

Ono čemu sam se najčešće vraćao su:

 

-Joe Henry - The Gospel According to Water, melanholični singer-songrajterski rad

-Leonard Cohen - Thanks For The Dance, za koji mislim da je ekipa koja se dohvatila posla da finišira poslednje snimke uradila to na pravi način 

-Van Morrisson - Three Chords and The Truth, posle dužeg vremena album VM kome se može iznova vraćati

 

-The Dram Syndicate - Theese Times. Nakon ovog preslušao sam i povratnički How Did I Find Myself Here (2017) koji je objektivno bolji i raznovrsniji album, verovatno bliži izvornom, ranom, ranom PU zvuku, dok These Times razara težinom, ironijom, cinizmom, ritmovi su mehanički, pa ipak povremeno izroni i pop biser kakv je Bullet Holes. Ovo je najvećim delom leta bio moj saundtrek za noćnu vožnju, za sudar sa prenatrpanim saobraćajnim trakama, hiljadama uperenih farova, naizmeničnim crvenim i zelenim svetlima...

 

-Los Lobos - Llego Navidad - u finišu godine, sa onom jelkom posred ulice nije mogao da bude ništa drugo do najbolji Božićni album koji mogu da zamislim!

 

-Bruce Springsteen - Western Stars, bilo kao originalni album, ili još bolje zajedno sa živom verzijom iz ambara Dok su njegove selendre oko Las Vegasa i Memfisa moji su putevi kroz Surduk i Rogaču, otužni trg u Obrenovcu, Pančevo u novembarskoj magli, ili opusteli Sopot u letnjoj noći. Ovo je album koji te samo tera i tera da ideš dalje i jedini uz kojeg pevam na sav glas (kada zaista nema nikoga u blizini). 

[Indy]

On 2.1.2020. at 11:12, kurdi said:

kad smo kod tvojih (indy) domacih od cirka 60 godina, ovo je bila i godina za renesansu simon bonney-a iz crime & the city solution.

pricalo se i o novom (solo) albumu...

a izasla kompilacija koja kombinuje dva stara objavljena (forever i everyman) sa trecim neobjavljenim.

meni te (meni) nove pesme ne mogu da znace kao one stare, ali je dobar povod za slusanje forever i everyman, koji su meni veci evergreen od vecine c&tcs albuma.

 

Ćao kurdi - nisam baš mnogo otpratio rad Bonneya, a to je greška pošto je jedan od najupečatljivijih pesmopisaca a i pevača sa ovih prostora (podseća, u najboljem smislu, na pokojnog Davida McComba - čak i bojom glasa, a naravno i tim prilično jedinstveno australijskim "narativom", kojeg naravno ima i kod Cavea).

 

Apropo ove teme, ovo što kažeš "cirka 60 godina", to je ključno... Kad sam razmišljao šta sam slušao najviše u 2019. došao sam do zaključka da je većina tih autora mrtvo, ili više nisu aktuelni... 

 

Čak je bio kandidat za moju "listu" i posthumni album L. Cohena (ali ga nisam dovoljno slušao), kao i Conversation Piece (stari David Bowie snimci i remiksi).

 

Ovi mladi i živući me ili uglavnom nisu impresionirali, ili nisu ništa od albuma izbacili u 2019 (kao Nai Palm, Anohni, D'Angelo, Bjork, Anna Calvi...) Očito mlađe generacije žive od svirke uživo i nemaju vremena da prave nove (dobre) albume.

 

I, da, narode... slušajte Tropical Fuck Storm. 

 

[kurdi]

@Indy

 

da, slicn i po meni istog nivoa kao mccomb.

 

kad kazem mccomb mislim triffids, iz nekog razlga nikada nisam preslusao ono sto je posle radio.

a sad vidim da prijatelji spremaju snimke nesnimljenh pesama, malo ko jeffrey lee pierce sessions project... (ili kao novi cohen or whatever, ali mene podseca jlp sessions)

[Mercuzzio]

Na prvom mestu Kate Tempest - The Book of Traps and Lessons. Nisam verovao jedan album može još uvek toliko da me pomeri. Ali ovaj album... Ovaj album mi je vratio veru u čovečanstvo. Posebno ova stvar. Uspavanka za srednju klasu.

 

Bilo još dobre muzike 2019. godine

Jenny Lewis je kafanski narodnjak godine. Nick Waterhouse i Springsteen standardno spektakularni. Kao i Wild Billy Childish. Jack White i Raconteurs su prezabavni.

Od mladih nada Black Midi i Kit Sebastian su za svaku preporuku. Sramim se priznati ali Lana Del Rey je napravila brutalno dobar i sexy album.

 

 

[Ras]

Gotovo sam siguran da sam tokom godine naleteo na sličicu sa omotom Iron & Wine & Calexico (možda i ovde na np), a sticajem okolnosti do mene je stigao početkom ove. Years To Burn se samo prišunja, uvuče pod kožu i osvaja nizom sjajnih pesama: Midnight Sun, Follow The Water, ili fantastični medley pod nazivom The Bitter Suite.

 

 

[Indy]

On 4.1.2020. at 13:06, kurdi said:

@Indy

 

 

a sad vidim da prijatelji spremaju snimke nesnimljenh pesama, malo ko jeffrey lee pierce sessions project... (ili kao novi cohen or whatever, ali mene podseca jlp sessions)

 

Izašlo je... kupiću LP ako bude bilo na koncertu na koji idem u aprilu. (BTW. nemalo sam se iznenadio da je pok. David bio mlađi od mene.) 

 

[Peter Fan]

On 1.1.2020. at 12:45, Svarog said:

Slabo ja slušam aktuelnosti muzičke, tradicionalno kasnim po par godina.

 

 

 

Black Pumas - Black Pumas

 

Trebao sam revnosnije da pratim topik. Odilican!

[Peter Fan]

On 1.1.2020. at 12:45, Svarog said:

 

Black Pumas - Black Pumas

 

koja ti najbolja stvar?