FK Partizan 2019/2020

[Ted]

nije Evropska, danas bi bila, ali jeste prva tekma Partizana koju sam gledao uživo, na našem stadionu, imao sam nepunih 13 godina. utakmica je jedna od onih ludih, kad smo dobili Osijek kući 6-4, vodili 3-0, gubili 3-4, pa pobedili. sećam se da je bio novembar, vreme kao da će kiša svaki trenutak. sećam se kako ulazim u bus, sav važan što prvi put idem na tekmu. sećam se da nisam mogao da sačekam da stignem do stadiona. neko je bi samnom, neko od drugara iz odeljenja, ne mogu da se setim ko, ali krug se sužava na još trojicu pored mene, pošto su svi ostali navijali za zvezdu. ne mogu da nađem na YT.

 

sećam se kao kroz maglu Seltika i Goningena, nekiih radio prenosa i snimaka golova i posle onog ispadanja od rumuna, na proleće valjda.

[BWA]

menhengladbah i 1:3.

[renne]

Vodi vam Molde

[Kreator]

Molde kod kuće 2 : 2 na kraju.

Gledao sam nekih sat vremena. 

Opet isto, brzi kratki pasovi, lopta na krilo, centaršut - gol. Po sredini ništa ne pokušavaju. Zatvoriti levu i desnu stranu.

Bekovi i štoperi su im spori i to je naša prilika.

Edited August 25, 2019 by BlackGeorge

[MocaVukotic]

 

moj evropski debi na JNA, jesen 1989, kup kupova drugo kolo, posle eliminacije celtica u prvom (čuveni mečevi u mostaru i glazgovu). imao sam 15 godina, opušteno sam išao sam na tekmu, tamo me čekala ekipa iz kraja (kasnio sam iz nekog razloga). kažem opušteno jer nema teoreme da bih danas ja pustio dete od 15 godina da ide samo na tekmu, i to evropsku sa tadašnjih 55.000 ljudi na stadionu.

dakle, kasnio sam, sećam se da sam pristigao na plato ispred juga a tekma je već trajala par minuta. na blagajni nema juga, sećam se i da je bilo još uvek dosta ljudi koji su se muvali tu po platou, ja idem unezvereno okolo, razmišljam šta ću sad, i začujem iznenada "el treba nekom jug", skočim ko oparen i dam mu sve para što sam imao, a to je bilo otprilike za kartu + što mi ćale dao nešto za klopu i piće. i uđoh na jug, ali samo sam nos promolio na tribinu, bilo je dupke puno, nije bilo šanse da se proguram do mojih, koji su standardno bili na onom delu do istoka, dole u nižim redovima. ništa, odgledah celo prvo poluvreme sa ivice ulaza. kao što većina zna, tukli su nas u prvom meču 4:3, i kad je milko dao gol za 1:0 imali smo rezultat  za prolaz. u mom sećanju bili smo mnogo bolji od njih u tom prvom poluvremenu. na pauzi uspem da se probijem do drugara, počinje drugo poluvreme. ako se dobro sećam, tekma se nekako usporila, nije bilo mnogo šansi, a onda su holandezi izjednačili preko ten kata 10 minuta pre kraja. šok. delovalo je da smo završili priču, ali su igrači partizana onda navalili iz sve snage, pa je pobegulja goran milojević, rođeni brat sadašnjeg zvezdinog trenera, postigao gol za erupciju na stadionu. neki nepoznati lik pored mene me je zagrlio, i ja njega, što da krijem, urlali smo i skakali od sreće, na kraju je i đurđević zabio još jedan, dobili smo 3:1 i prošli u 1/4-finale sa dinamom iz bukurešta (opet smo domaćini bili van beograda, u titogradu). nezaboravno veče na JNA, to veče protiv holanđana, išli smo nazad peške do sajma, laki kao perce, radosni, nasmejani, puni vere u slavnu budućnost, koja je, pa evo je baš tu, tu iza ugla, ne može nam izmaći. bilo je to naše poslednje proleće u evropi, pre onog meča sa dnjeprom. taj meč protiv groningena, a pri tom doživljen na samom stadionu, bio je jedan od onih što učvršćuju ljubav prema klubu, potvrđuju pripadnost crno-beloj boji, jedan od onih zbog kojih si ponosan i na sebe i na svoje opredeljenje. koliko sam bio razočaran što sam godinu dana ranije propustio romu u beogradu, toliko sam zahvalan što sam gledao groningen te prohladne jesenje večeri u beogradu 1989. bio sam klinac, život je još uvek bio lak i lep, za mene bez ikakvih naznaka da se samo par godina kasnije sprema veliko zlo. nije partizan, makar u moje vreme, imao neke strašno velike i bitne utakmice sa gigantima evropskog fudbala, kao što na primer zvezda jeste, ali su i ove naše, sa drugom ligom evropskog fudbala, kao što su seltik, roma i groningen, meni bile dovoljno velike da znam da svo to vreme i energija utrošena na praćenje i gledanje partizana nisu bili uzalud bačeni. taj prvi dvomeč sa groningenom odličan je primer utakmice koja te zauvek čvrsto drži na tom teškom navijačkom putu, koji si intuitivno odabrao još kako sasvim malo dete. i to nosiš sa sobom u grob.

 

nadam se da ćemo proći taj molde, al ko ga jebe ako i ne prođemo, i sutrašnji dan će svakako svanuti sa  verom u duši i partizanom u srcu.

[Filozof manijak]

Svaka cast, Moco 

[Ted]

4 minutes ago, MocaVukotic said:

nadam se da ćemo proći taj molde, al ko ga jebe ako i ne prođemo, i sutrašnji dan će svakako svanuti sa  verom u duši i partizanom u srcu.

[Azdaja]

Au Moco kralju. Naklon. 

 

Kad reče da si i ti njega zagrlio i skakao. Što da krijes. 

 

Meni je to najjači deo kulture navijanja i ljubavi prema timu. Kad se nešto dobro desi a ko god je pored tebe, voliš ga u tom trenutku kao rod rođeni. 

 

I ceo stadion. Zato je tužno što su nam ubili fudbal kao sport i kulturu navijanja kao takvu. 

 

Zato bih samo onu decu dovlacio I roditelje i nek se nose mandrili

[bradilko]

svaka cast @MocaVukotic za ovo sto si napisao.

eeh koliko sam se izgrlio tako sa skroz nepoznatim ljudima kad damo gol ili kos.

 

[villiem]

46 minutes ago, MocaVukotic said:

 

koliko sam bio razočaran što sam godinu dana ranije propustio romu u beogradu, toliko sam zahvalan što sam gledao groningen te prohladne jesenje večeri u beogradu 1989. bio sam klinac, život je još uvek bio lak i lep, za mene bez ikakvih naznaka da se samo par godina kasnije sprema veliko zlo. nije partizan, makar u moje vreme, imao neke strašno velike i bitne utakmice sa gigantima evropskog fudbala, kao što na primer zvezda jeste, ali su i ove naše, sa drugom ligom evropskog fudbala, kao što su seltik, roma i groningen, meni bile dovoljno velike da znam da svo to vreme i energija utrošena na praćenje i gledanje partizana nisu bili uzalud bačeni. taj prvi dvomeč sa groningenom odličan je primer utakmice koja te zauvek čvrsto drži na tom teškom navijačkom putu, koji si intuitivno odabrao još kako sasvim malo dete. i to nosiš sa sobom u grob.

 

 

Secam  se ovoga, iz nekog razloga slusao sam radio prenos, neki galovej je dao sto golova a partizan se vracao i vracao i vracao...komentator je bio ludilo, veliki dogadjaji tih godina u beogradu, i ovde na vesem stadionu se vidi sta je 50K, prethodne godine smo dva puta napunili marakanu, cetvrtak malo manje, gorelo je, palili smo neki papir,taj miris... u sredu je savicevic dao gol milanu, imali smo ih, tri puta jace od nas, partizan je tada nadigrao romu, bilo je kao zvezda real rezultatski, tamo partizan nije igrao hrabro, kao godinu dana kasnije u glazgovu, dve godine ranije zvezda je nadvisila real i popustila preko, ne secam se da sam tih godina video/cuo nesto slicno kao seltik, obicno su bili porazi na nekom cudnom kompleksu koji je radio na gostovanjima, partizan nije imao srece kao zvezda koja je izvukla milan i real a i nije isto sve to pred 100K, jesmo se grlili  posle precke pa mreze, iza djovanija galija, isto sam bio klinac, nikoga nisam znao, niko nije hteo da ide, budale, a posle ste neshvatljivo ispali od dinama, toga se ne secam, i ne znam zasto silna gostovanja po jugi, to valjda jer je konte popio upaljac il nesto slicno, valjda je neki spasic posle par godina otisao u real , posle tih godina vise nikad nije bilo isto

[MocaVukotic]

Jako dobar je bio tadasnji dinamo, imali su zvezdu u usponu, florina raducioiua, koji malo kasnije presao u onaj milan.

Rekoh vec, igrali smo protiv njih domacu utakmicu u titogradu, i to je dobar deo razloga zasto smo ispali

[Redoran]

2 hours ago, MocaVukotic said:

imao sam 15 godina, opušteno sam išao sam na tekmu, tamo me čekala ekipa iz kraja (kasnio sam iz nekog razloga). kažem opušteno jer nema teoreme da bih danas ja pustio dete od 15 godina da ide samo na tekmu, i to evropsku sa tadašnjih 55.000 ljudi na stadionu.

 

Isti slučaj. Na stadion sam uglavnom išao sam jer je moja ekipa po pravilu kretala iz huda nekih šest sati pred početak utakmice a mene moji nisu puštali tako rano. Ali su me opušteno puštali dva sata pred početak da se solo probijam dole od Autokomande prema jugu. Prva tekma ikada Hajduk i laganih 2:0 ako se dobro sećam. Prva evropska Groningen, od drugih pamtim Inter i penale protiv Sosijedada, od igrača Gošu Stevanovića (zalilao ga Interu), krimosa Đurđevića (overio i Groningen i Sosijedad), Božanskog Milka, Rezervistu Slađana (Šćepovića), Psiho Vladislava (Đukića), Vermeza i naravno Omera.

 

Sećam se kako sam se posle onog kupa koji smo uzeli silovanjem Veleža u finalu ložio na sledeću sezonu i KPK utakmice, kad ono moša. Od tri dvomeča, dva smo igrali van Beograda zbog požara na stadionu, Đaninijevog upaljača i koječega drugog. Jbte ladno nam ove UEFA kazne datiraju od pre 30 godina! Pa mi smo stvarno jedinstven klub u svetu...

 

 

1 hour ago, villiem said:

 

Secam  se ovoga, iz nekog razloga slusao sam radio prenos, neki galovej je dao sto golova a partizan se vracao i vracao i vracao...komentator je bio ludilo,

 

Slušali smo isti prenos. Komentator je bio legendarni Jordan Ivanović, ja bih i danas radije slušao njega na radiju nego gledao prenos sa Strajnićem. Nije nas napunio Galovej nego Đikanovski, četiri od pet komada je uvalio ali jedan je bio Šćepović Slađan...

[Redoran]

44 minutes ago, MocaVukotic said:

Jako dobar je bio tadasnji dinamo, imali su zvezdu u usponu, florina raducioiua, koji malo kasnije presao u onaj milan.

Rekoh vec, igrali smo protiv njih domacu utakmicu u titogradu, i to je dobar deo razloga zasto smo ispali

 

Nije ni tamo loše počelo. Sećam se da je Mijatović dva puta izlazio pred njihovog golmana i oba puta izduvao, posle toga nas savatali na par kontri i ćao zdravo. Ali ni to nije ništa spram gostovanja Interu, gde Đurđević bukvalno tri puta izbegava ofsajd zamku i izlazi 1 na 1 sa Zengom i ovaj ga sva tri puta rutinira plus skida gol Šćepoviću iako je ovaj iz slobodnjaka već bio ubio pauka u gornjem desnom ćošku. Po zicerima je trebalo da bude 1:2 ili 1:3 a Inter dobio 3:0. Mislim da nam je to najbaksuznija od svih evropskih utakmica, ne računajući Petržalku koja je klasa za sebe.

[bradilko]

44 minutes ago, MocaVukotic said:

Jako dobar je bio tadasnji dinamo, imali su zvezdu u usponu, florina raducioiua, koji malo kasnije presao u onaj milan.

Rekoh vec, igrali smo protiv njih domacu utakmicu u titogradu, i to je dobar deo razloga zasto smo ispali

isao sam na tu utakmicu u titograd. mnogo jak bio dinamo. mi nikakvi, secam se na istocnoj tribini neka govna su svasta pricala petricu a on u jednom trenutku poceo da se raspravlja sa njima. 

a raducoju, jednostavno su ti pune oci kad ga gledas na terenu i znalo se da je to bila mlada nada evropskog fudbala.

 

[Redoran]

I kad je Moca već okačio klip - Milkov gol protiv Groningena u Beogradu je verovatno najlepši koji je Partizan postigao u Evropi. Drugi najlepši je njegov gol u Groningenu.