Umetnik i Konzument

[Bujodrag]

Inspirisan kvizom koji je pokrenut a ne osećajući se dovoljno pametnim da kvalitetno (nenadgornjavajući) učestvujem u tom kvizu - osoba A predstavite se....i tako to, pokrećem topik koji me više interesuje.

 

Prosto i jednostavno, uživali ste u nekom delu. Ko je zaslužniji za taj užitak (za taj slačak, kako bi rekao pokojni D. Erić), dakle, ko je zaslužniji, ko je odgovorniji za to? Vi ili Autor*?

 

*namerno veliko slovo

 

 

 

 

 

 

Edited May 21, 2019 by Bujodrag

[Meazza]

Zar je bitno ko je zasluzniji?

[porucnik vasic]

Кад једеш одлично јагњеће печење ко је заслужнији што уживаш, онај мајстор који га је турио испод сача или ти што га ћопаш?

[Hamlet Strašni]

Šredingerova mačka...

[levi]

to su vam rešili Daško i Mlađa 

 

Quote

Ovo ne bi bilo moguće da nema vas koji nas podržavate. Zapravo, ne bi bilo moguće bez nas, ali i vi ste jako važni!

 

[Bujodrag]

U, jbt, bio sam uduvan kad sam otvorio ovaj topik. Sigurno sam tada promišljao kosmološki i životno najvažnije teme,  bolje nego ikad u poslednjih dva i po milenijuma ali se, nažalost, ne sećam odgovora.  

 

Kao ni pokretanja topika   

 

On 22.5.2019. at 9:39, Meazza said:

Zar je bitno ko je zasluzniji?

 

 

 

Pa, jeste bitno. Nijedan stvaralac ne stvara u prazno. Svako misli na neku publiku. To je Umberto Eko lepo opisao negde. Pisci detektivskih romana pišu za već postojeću publiku, znajući šta ta publika očekuje i odgovaraju na njena očekivanja ili se igraju s njima. Zezaju ih, baš kao što je i Eko radio. Ali je ipak računao na publiku. 

A on navodi Džejmsa Džojsa koji svog Ulisa piše za još uvek nepostojeću publiku ali koji, svesno ili ne, veruje da će takva publika nastati, u nekom vremenu.

Džojs je imao sreće, Kafka ne. Nije dočekao svoj trenutak.

 

E sad, isto važi i za konzumente. Šta očekujemo, šta planiramo, šta dopuštamo, šta prihvatamo....

Evo, recimo, slušanje nekog  muzičkog dela, to nije pasivan akt u kojem samo uši trpe ono što se čuje a mozak samo selektuje i pripisuje etikete svidjanja i nesvidjanja.

To je jedna aktivnost. I kao i svaka aktivnost, dinamična je. 

Slušanjem delimično stvaramo ono što čujemo. Pročitana rečenica se po malo razlikuje od čitaoca do čitaoca iako su slova na papiru ista.

Dakle, i mi čitaoci, slušaoci, etc, delimično stvaramo ono što čitamo, čujemo.....

 

I svi akteri znaju (uglavnom) za tu igru. To je uvek razmena i mnogi učesnici ni ne znaju šta će dobiti, poljubac ili udarac.