Стаљинизам, прилози за историју...

[Lord Protector]

[Lord Protector]

Quote

 

Pavel Florenski, S one strane vizije

 

Filozof, sveštenik, lingvista, naučnik, matematičar i istoričar i teoretičar umetnosti, Florenski je najpoznatiji i najprevođeniji pravoslavni bogoslov kod nas. Ubijen je u staljinskom logoru. U ovih pet ogleda o beskonačnosti, antinomijama, umetničkim i književnim vizijama bivaju nam otkriveni fundamentalni stavovi o nekim vitalnim pitanjima u matematičkom, fi lozofskom i, uopšte, simboličkom vidokrugu, a koja su opet samo fragmenti neizmernog kontinenta zvanog otac Pavel Florenski.

 

Autor: Milan Miletić

 

Zvanično, Florenski je umro 8. decembra 1943. godine, negde u sibirskom bespuću. Međutim, posle raspada Sovjetskog Saveza, kada su arhive NKVD postale dostupne za proučavanje, pokazalo se da je ova tvrdnja lažna. Florenski je ubijen neposredno posle „ponovljenog“ suđenja, decembra 1937. godine, najverovatnije u okolini Toksova, u oblasti dvadesetak kilometara udaljenoj od tadašnjeg Lenjingrada. Sahranjen je u tajnoj grobnici, zajedno sa još 30.000 ljudi koje je NKVD likvidirala otprilike u isto vreme. Ali nije likvidirano njegovo delo. Naprotiv, Florenski je duhovno besmrtan.
U pet eseja, Florenski razmatra teme, kako i sam kaže, nedovoljno razjašnjene i u samim naučnim krugovima. Prevodiočev izbor za ovo izdanje, nesvakidašnji je spoj filozofskih razmatranja autora na teme koje su nam, u neku ruku, i stalno pred očima, a možda su čak one bez kojih više i ne možemo. Pisani u različitim vremenima, eseji koje sada objavljuje Službeni glasnik, otkrivaju nam donekle nepoznatog Florenskog.
Uvodni esej u ovoj knjizi, O simbolima beskonačnosti, prvi put je objavljen u časopisu Novi put, u broju 9 iz 1904. godine, s podnaslovom Prikaz ideja Georga Kantora. I sam vrsni matematičar, Florenski razmatra ideje velikog nemačkog naučnika, utemeljivača teorije skupova, svestan koliko je sama ideja beskonačnosti kod običnog sveta potpuno nerazumljiva, a u naučnim krugovima često pogrešno shvatana. Autor navodi neke od velikih mislilaca – Šelinga, Dionisija Areopagitu i Getea – uvodeći nas u novije koncepte beskonačnosti.
Esej Hamlet napisan je, najverovatnije, 1905. godine, ali iz nepoznatih razloga objavljen je tek u Sabranim delima Florenskog 1917–1919. Zanimljivo je da Florenski, u razmatranju Šekspirovog Hamleta, nije koristio engleski izvornik, nego je odabrao dva od čak deset tada postojećih prevoda na ruski. Florenski razmatra dijalektiku i estetiku kao pripremu za postavku drame i ličnost glavnog junaka. Kao prava poslastica za sladokusce, ovaj esej, u suštini, razvejava sve nakaradne pomisli da bi se Hamlet mogao okončati drugačije nego kao tragedija.
Razmatrajući Kritiku čistog uma Imanuela Kanta, Florenski zapravo analizira njegove veoma poznate kosmološke antinomije. Prvobitno je ideje iz ovog eseja izneo u vidu predavanja, koje je održao 1908. godine, posle čega je postavljen za docenta na Moskovskoj duhovnoj akademiji pri Katedri za istoriju filozofije. U tekstu se uočava težnja za objašnjenjem „titanske borbe dva gorostasa filozofije – Kanta i Platona“, u čijem okršaju, „neosporno najuzbudljiviju epizodu predstavljaju antinomije čistog uma“. Kao dodatak ovom eseju, Florenski pod naslovom Ekskurs o antinomičnoj strukturi uma, uz navođenje obimne literature, izvodi matematičku formulu raščlanjivanja antinomija „tog božjeg starca“, kako se o Kantu izrazio Mihail Bulgakov.
Možda ovako postavljeni redosled eseja stvara privid veštačke raznovrsnosti u temama koje Florenski obrađuje, ali treba imati u vidu da autor ni u kom slučaju ne smera da opseni, većpiše iz dubokog saznanja o potrebi za istinitim predočavanjem stvari. Odatle i esej naslovljen na latinskom, Symbolarium, neka vrsta rečnika simbola, u kojem Florenski ispituje istorijsko poreklo i značenje simbola, slika, ideografa, svestan njihove uloge u savremenom svetu.
Poslednji u ovom efektnom izboru, Objašnjenje korica, u stvari je počast Vladimiru Andrejeviču Favorskom, bliskom prijatelju koji je izradio nacrt za korice knjige Pavela Florenskog Imaginarne veličine u geometriji, objavljene 1922. godine u Moskvi. Tekst je svojevrsno objašnjenje ove više nego apstraktne strukture, koja se, sasvim izvesno, vezuje za konstruktivistička nastojanja u grafici tog vremena. U ilustrativnom prilogu, unutar eseja, pored korice o kojoj je reč, nalazi se i nacrt za korice istog umetnika za nikad objavljenu knjigu Pavela Florenskog Broj kao oblik.

 

 

[vememah]

Quote

 

Tito in Soviet cartoons, 1949-1951

 

 

 

 

 

Izvor: https://twitter.com/kgb_files/status/1286956160197722113

[namenski]

 

Ko bi u ovom prototipskom primerku nemackog burgera, pride jos i demokratski izabranom burgermeister-u jednog malog grada u Nemackoj, pride jos i uvazenog poslanika pokrajinskog parlamenta, prepoznao:

 

/

... prvog s leva, sa prigodnom kozackom subarom na glavi, SS Gruppenfuhrer-a po imenu Heinz Reinefarth, poznatog ponajvise po pokazanim, prikazivanim i dokazanim zlocinima i masakrima tokom i posle Varsavskog ustanka.

Doduse, nije ga bilo potrebno prepoznavati: covek se nije krio, odsedeo je malo u logoru za ratne zarobljenike, da bi se zatim uredno bacio u politiku i uspesnu advokaturu.

Ono, nije da nije: zapadnonemacki sud je pokusao da mu sudi, i to bas za genocid, ali je nasao da je to nemoguce buduci da u vreme izvrsenja krivicnog dela genocid nije postojao u zakonima.

Treceg rajha, u vreme kada su zlocini pocinjeni.

Komunisticka Poljska je opet nije da nije, trazila izrucenje i to u vise navrata, ali to nije dolazilo u obzir uzimajuci u obzir poslovicno nepouzdane komunisticke sudove i neposotojanje jos poslovicnije pravne drzave bez koja, zna se - nista ne biva.

 

Covek koji je gusio Varsavski ustanak, ciji pocetak pada bas na danasnji dan, 1. avgusta, u vreme kada je u dalekoj Moskvi Josif Visarionovic zadovoljno gladio brkove, a njegova Crvena Armija stajala tik tu, uz Varsavu, na drugoj obali Visle, i samo posmatrala.

Tako su, doduse, pricali onda, doduse u pola glasa, tako sve cesce pricaju i danas.

To sto je ta ista Crvena Armija vodila teske borbe uz i niz Vislu na nekoliko mostobrana, borbe koje sigurno spadaju u najkrvavije tokom celog rata se vise ne pominje cak ni u takozvanim strucnim, istoricarskim krugovima.

Moderna, danasnja Poljska se nadovezala na pricu, dobrodoslu danas: jal' Rusi, ups, Sovjeti, dal' Nemci - svejedno.

Ali i na pocetak, i to uspesan, ispotiha kampanje da je poljski pokret otpora tokom WW2 bio najuspesniji u Evropi.

Kao da drugih nije ni bilo, onog zapadnobalkanskog narocito.

 

Edited August 1, 2020 by namenski

[namenski]

1 obican, od hiljada slicnih, stariji porucnik, natporucnik, komandir 6. baterije, 14. artiljerijskog haubickog puka, 14. tenkovske divizije, 7. mehanizovanog korpusa, 20. armije...

PKKA, poznatije kao Crvena armija.

 

Slucajno, zove se: Яков, Jakov 

Po ocu: Иосифович, Josifovic

A preziva: Джугашвили

 

Majka umrla.

Od tifusa.

Po zanimanju, mirnodopskom - inzenjer.

Sa poprilicnom prethodnom praksom kao obican radnik, fizikalac.

Kazu da se, kao sto je i red - nije slagao sa ocem.

 

Kad, ne lezi vraze, jula 1941:

Stariji porucnik Dzugasvili dopao je nemackog ropstva, postao ratni zarobljenik.

Nije tesko zamisliti kako su se oblizivali nadlezni u nemackom ministarstvu propagande, onom koje je vodio izvesni doktor Gebels, a i sire, kada su saznali, identifikovali koga imaju u sakama i kakve se propagandne mogucnosti pruzaju...

Pa jos kada bi, kao sto bi svako normalan ocekivao kada se radi o izbavljenom iz boljsevicke tiranije, stariji porucnik Dzugasvili pristao da saradjuje...

Doduse, danas se i najzadrtiji andurili kriticari tog perioda slazu da pogled coveka sa fotografije, okruzenog razdraganim nemackim oficirima, pogled koji ocigledno svesno odbija da pogleda u kameru, a kamoli da da na znanje bilo sta drugo osim odvratnosti, nikako ne ukazuje na spremnost na saradnju bilo koje vrste.

Ni u tragovima.

 

Nemacka, neki april 1943, koncentracioni logor Saksenhauzen.

Na zici je telo starijeg porucnika Dzugasvilija.

Ustreljenog.

Pravo u glavu.

Zna se cak i ime dezurnog strazara: izvesni Konrad Harfig...

 

Ono, nije da se nije pokusalo sa propagandom, lecima bacanim na sovjetske linije sve u nadi da ce obican glupi Ivan da konacno skonta koja strana je prava i da mu nije boriti se za mrskog diktatora:

Na opste cudjenje, niko se nije primio osim strasnih pusaca: leci su bili stampani na dobrom papiru, zgodnom za motanje duvana.

A PKKA, ona Crvena armija se jos tvrdje odupirala...

 

Kruzila je, nepotvrdjena doduse, glasina, izvesni znalac^tm Erikson je ipak potvrdjuje, da su Nemci preko neutralne Svedske pustili diplomatske pipke ne bi li isposlovali razmenu starijeg porucnika za feldmarsala Paulusa, onog staljingradskog.

Sa sve odgovorom oca da ne razmenjuje porucnike za feldmarsale...

 

Ono, Svetlana Alelujeva, vec na zapadu i pisuci ako ne ono sto su joj rekli, ono sto je mislila da bi njeni novi domacini voleli da cuju, navodi oceve reci, otprilike: Nemci mi predlazu da menjam Jasu za nekog od njihovih. Ne mogu da trgujem sa njima, rat je rat...

Zukov, opet, u jednom od svojih retkih treznih stanja, seca se jedne pauze u poslovnom razgovoru i ocevog poluglasnog 'nece se Jakov izvuci iz zarobljenistva, ubice ga fasisti...'

Jedan poznati reziser iz vremena posle rata seca se da je hteo da u jedan ratni film ubaci epizodu o sudbini Jakova Dzugasvilija.

Seca se i da je otac to odbio zabranio...

 

A danas negde u sumi u blizini Vitebska stoji spomen obelezje, krajputas posvecen jednom porucniku, jednom od hiljada:

Sa sve ordenom Crvene zastave posteno zaradjenim u borbi.

Sa Nemcima.

 

 

 

 

 

Edited September 4, 2020 by namenski

[namenski]

Quote

Catholics and Communists have committed great crimes, but at least they have not stood aside, like an established society, and been indifferent. I would rather have blood on my hands than water like Pilate.

Graham Greene, The Comedians

[namenski]

[namenski]

Ян Карлович Берзин
Jan Berzin
Jānis K. Bērziņš
Pēteris Ķuzis, pravo ime, kazu...
Grišin
Старик


(1889 – 1938)

Dete nadnicara, kazu kako se kalio celik izvori, ali ovo dete sigurno nije imalo lako detinjstvo.
Latvijac, brzo se nasao na strani Revolucije, one prve, ubio policijskog sluzbenika i izbegao smrtnu kaznu samo zahvaljujuci tome sto je bio maloletan.
Tek, doduse, zapisano je da je od Kozaka koji su dovodili Latviju u red dobio dobre batine.
Onom knutom iz prica, pripovedaka i romana.
I da je bio ranjen.
Na tri mesta.
Obavezna robija, Sibir...
A sva je prilika da je ovaj covek pripadao poslednjoj generaciji 20. veka koja je, cineci ono sto je cinila. bila svesna onog sto radi.

I cilja, ideala za koji je vredno zalegnuti, onoliko.
Meriti ih danasnjim merilima naprosto ne ide.
Generacije ovog coveka jeste zakacila, i to za sve pare, sve sto je joj je vreme u kome je zivela donelo.
Bezi iz progonstva, Evropa, Amerika, vrlo brzo je u vrhu partije koja se sprema, vreba priliku.
Politican je koliko se moze biti politican u vreme kada sve kljuca: pripadnik malog naroda kome je istorija zavalila da mu komsije budu Rusija, Nemacka i to onaj njen pruski deo, megalomanska Poljska – kad je bila Poljska, naravno – mogao je da da odgovor kako i zasto su se pripadnici marginalnih naroda Imperije, Estonci, Litvanci, Latvijci, Jevreji, Gruzijci i svi ostali, a bilo ih je onoliko, nasli u prvim redovima borbe koja je trebalo da dovede da naroda vise ne bude.
Da svi ljudi budu braca.
Uredjuje novine na maternjem jeziku, postaje clan centralnog komiteta latvijske komunisticke partije, clan partijskog komiteta Viborskog rejona Petrograda, jednog od rejona u kome se odlucivala sudbina Revolucije, zamenik je komesara za unutrasnje poslove sovjetske Latvije....
Malo je i diplomata, od Svajcarske do Finske.
1920. godine Partija ga salje na sluzbu u obavestajnu upravu Crvene armije.
Tek stvoreno Региструправление.
Koje je postalo:
Разведуправление РККА.
1924. godine postaje glava, nacelnik, начальник, 4-го (разведывательного) управления штаба РККА...
Ono PKKA znaci radnicko seljacka crvena armija.
A ono 4. uprava znaci sovjetsku vojnu obavestajnu sluzbu.
Ili – onaj cuveni GRU.
Porusio se: postaje Pavel, po dedi Paulu, ucesniku odbrane Sevastopolja u Krimskom ratu.
Odbrane od Britanije, Francuske, Kraljevine Sardinije....
Ovaj covek je ponajvise pripomogao da GRU bude stvoren i postane ono sto je postao.
Jedna od najuspesnijih spijunskih organizacija u istoriji covecanstva.
Majstor spijun, onakav o kakvima se na Zapadu pisu brda romana i snimaju stotine filmova, kakvi se obicno obelezavaju brojem jedan.
Kako je mogao da se oseca jedan od onih od zla oca i od gore majke, tridesetogodisnjak, bacen u onu cuvenu medjunarodnu spijunazu, vrhunsku, u vreme kada za zemlju cije je interese branio u svetu nije bilo niti razumevanja niti milosti.
Bilo je neceg drugog: stotina hiljada, miliona onih kojima je svega bilo preko glave, miliona koje je jucerasnji svet izbacio iz jednog rata, milione kojima su se egoizmi nacija i drzava zgadili, milioni koji su bili cvrsto ubedjeni da se vredi boriti za neki novi, bolji svet.
Lako ih je danas, te milione, osudjivati.
Zaboravlja se da su tih miliona tada bojali.
Milione potencijalnih agenata, najboljih agenata jer su bili spremni da rade iz ubedjenja snaznog kao malo koje do tada, i kojima bavljenje spijunazom pa cak i protiv sopstvene drzave nije predstavljalo nista kontradiktorno: radilo se samo o veri da u sutrasnjem svetu nece biti drzava.
Da ce svi ljudi biti braca.
Ovaj covek je – rezultati to pokazuju – zanat savladao do savrsenstva.
Opisuju ga kao mirnog i tihog coveka umornih ociju.
Prerano potpuno osedelog, geni valjda, sto mu je donelo nadimak Старик.
Fotografija bas nesto i nema.
U svet spijunaze uveo je ljude po imenu Rihard Zorge, Leopold Treper, a sva je prilika da je stigao da petlja i po Oksbridzu....
I to ne sirove, zbirovske i pucacina spijunaze vec vrhunske spijunaze, one koja se najvecim delom sastoji od onog sto je tek mnogo kasnije nazvano analiza.
Takozvanih obavestajnih podataka kako bi se ruznim jezikom danasnjice reklo.
Covek koji je Staljinu licno objasnio da Hitlerova cistka Rema niposto nije slabljenje Pokreta vec, naprotiv, jacanje.
I to kakvo jacanje.
Objasnjenje je prihvaceno.
A primalac informacije ga je razumeo i analizirao bas kako treba.
I to u vreme kada je ceo svet predvidjao da Hitlerova cistka starih saboraca oznacava pocetak kraja epizode nemacke istorije, epizode koja nece ni dospeti da postane svetska.
Epizoda.
Od Pariza, preko Amerike, do Sangaja sire se mreze crvene spijunaze: posla ima koliko hoces – od pokusaja da se provale malokrvni napori bivse Antante sa sve belim emigrantima da se naudi Sovjetskom Savezu, do pomoci kineskim komunistima i ne samo komunistima.
Daleko od toga da je sve kako treba: ima i neuspeha, ali bas – nepogresivost i efikasnost GRU su nastali tamo, kod kolega sa druge strane, kojima svemoc i sveprisutnost GRU treba da bi iskamcili vise para i digli sebi cenu, jer spijunska posla su svuda spijunska posla.
Obaska sto mlada proleterska drzava vise nije mlada proleterska drzava: sada su tu, mnoze se i sirile bi se i druge sluzbe koje su svuda gde je ovakva rabota u pitanju konkurentske u svakom pogledu.
Posle jednog neuspeha – pala je danska mreze – licno generalni sekretar na politbirou govori o potrebi boljeg rada u inostranstvu i 1934. godine Berzin vise nije nacelnik.
Odlazi, salju ga na Daleki istok, Kina, tamo je Galin, a 1936. na red dolazi Spanija u koju stize general Grisin...
On je glavni i odgovorni vojni savetnik Republike koja nema mnogo ni savetnika ni pomagaca.
Pod njim su, njemu su odgovorni buduci marsali i generali: Malinovski, Mereckov, Voronov, Rodimcev, Batov...
Madrid i Gvadalahara, ocitana je lekcija Italijanima, neke vojne lekcije nisu naucene i u prolece 1937. godine dosao je poziv iz Moskve, poziv koji je tada znacio samo jedno.
Spijunski mag, covek koji je znao, nije aktivirao ni jedan jedini tajni racun u Svajcarskoj, nije ponudio svoje usluge nikom; vratio se uredno u Moskvu da gleda hapsenja svojih najblizih saradnika i da na partijskim sastancima istupa osudjujuci ih za trockisticku delatnost.
Hapsi ga suparnicka sluzba, NKVD, a strada najveci deo onih koji su rukovodili GRU-om.
Sta je mislio covek koji je znao sve o spijunazi, sve o unutar partijskim dogadjanjima nikada se nece saznati.
Prolazeci hodnicima nekog od onih zatvora, covek koji je znao sve.
Hodnicima koji su iz Revolucije vodili u Drzavu.

 

[namenski]

 

[namenski]

22 июня. Москвичи слушают выступление В.Молотова по радио, 1941.

 

Политрук продолжает бой, 1944.

 

Fotografije: Иван Михайлович Шагин

[Lord Protector]

Stalin appears to Putin in a dream and says: “I have two bits of advice for you: kill off all your opponents and paint the Kremlin blue.”

Putin asks, “Why blue?”

Stalin: "I knew you would not object to the first one."

[namenski]

4 hours ago, Luther said:

Kao što se sa druge strane dozvoljava da se kače video klipovi pesama koje veličaju jednog od najvećih masovnih ubica i psihopata u istoriji čovečanstva, to očigledno ne smeta.  

Ja naprosto moram da uputim izvinjenje svima izbog kacenja video klipova koji velicaju gore pomenutog i izrazim najdublje zaljenje iz dubine svoje demokatske duse zbog toga sto imenovani nije u na primer:

Govoru 4. jula 1941. smesta raspisao slobodne, visepartijske demokratske izbore, sa sve kontrolom nezavisnih stranih posmatraca, a zatim podneo ostavku i posvetio se predizbornoj kampanji...

 

Ali, eto, nije: bolju istoriju nemamo:

 

Molim da mi se kao olaksavajuca okolnost uzme da sam u dobrom^tm drustvu:

 

Kao i cinjenica da nema ni govora o iole ozbiljnom pokusaju da se razgovara o fenomenu staljinizma sa ljudima koji su se mucili polazuci predmet Politicka ekonomija i znojili se nad poglavljima o visku vrednosti u Marksovom Kapitalu...

Da bi se, negde, gle cuda, 90-ih, dosetili da je sve to bilo 1 tlapnja, a da je trziste 1 keva.

Hvala.

 

 

[Filozof manijak]

Meni je Političku ekonomiji predavao Radoman Božović. Nije ni čudo što je nisam skapirao 

[namenski]

Nije to ta politicka ekonomija... 

Edited June 4, 2021 by namenski

[namenski]