Стаљинизам, прилози за историју...

[namenski]

Na stranu zajebancija sa sve anegdotama, ubiva negovano nepoznavanje i nerazumevanje evropske i svetske situacije izmedju dva Svetska rata.

Tesko da je u novijoj istoriji postojao turbulentniji period: zavrsen je jedan Veliki rat u kome je imperijalizam pokazao svoje nenasminkano lice, doslo je do jedne Revolucije, po znacaju i posledicama ravne Francuskoj, Evropom je prohujao talas revolucija u pokusaju, toliko jak da su cak i u jednoj Britaniji tenkovi morali da izadju na ulice.

Potcenjuju se i minimalizuju posledice Velike krize, svet, onaj vanevropski, azijski narocito, se budi upravo pod uticajem dogadjanja u Rusiji, kljuca na sve strane.

Evropa je, izuzimajuci Cehoslovacku, koja i sama dozivljava pokusaj fasistickog puca, ali je - osim Skandinavaca - jedina funkcionalna demokratija, zbirka manje-vise polufasistickih ili otvoreno fasistickih rezima, od Poljske do Grcke, preko Jugoslavije i Austrije, Spaniju i Portugaliju da ne pominjem.

Osnovni podtekst, pitanje savremenika je - kuda i kako dalje, jer se ovako vise ne moze i to je osnovna odrednica perioda o kome je rec.

CCCP tih godina nije Gulag: on je ne samo za milione, nego i za najveci deo takozvane intelektualne elite, nada, svetionik, drustveni eksperiment koji obecava, nudi resenja.

Nema intelektualnog imena od formata koje tih godina nije hodocastilo u CCCP i vracalo se prepuno pozitivnih utisaka.

Naravno, bilo je i skeptika, onih koji su ispod povrsine nazirali moguce devijacije, ali su bili ucutkivani javnim mnjenjem ili - jos cesce - sami se uticali cutnji i pored sve skepse, svesni cinjenica da, osim komunizma, Evropa u tom trenutku moze da ponudi samo nadiruci nacizam/fasizam.

Ko god je mislio svojom glavom nije imao dileme oko fasizma, nacizma pogotovo: sve sto je tih godina vredelo u Evropi listom je naginjalo levom spektru, pa je cak i jedna Amerika knjizila porast levicarskih ideja sa sve sestocifrenim brojem clanova komunisticke partije.

Naravno, postojala je, ali daleko manja, grupacija i onih drugih, onih koji su u desnici, pa i onoj ekstremnoj videli moguca resenja: gledano iz danasnje prespektive, cak i likovi poput otvorenih evropskih fasista deluju intelektualno postenije nego likovi stvoreni i iznikli iz antikomunistickog narativa koji je zavladao posthladnoratovskim trijumfalizmom.

Valjda je takozvana istorijska nuznost da teska, smutna vremena iznedruju vodje, Drzavnike.

U Americi, iste godine kada i Hitler u Nemackoj, na vlast dolazi jedan veliki Amerikanac kome ce dopasti zadatak da Ameriku izvede u svet kao veliku silu: vizionarski, jedan od njegovih prvih spoljnopolitickih poteza, odmah po dolasku na vlast, je priznanje Sovjetskog Saveza i jedno od pitanja na koja nikada necemo dobiti odgovor je da li bi - mozda - svet posle WW2 izgledao drugacije da je u njega izasla Amerika Ruzvelta, Hopkinsa, Marsala i jos nekolicine velikih Amerikanaca, umesto prodavaca cipela iz Misurija.

CCCP takodje izlazi u svet: sporo i teturavo, zemlja koja je do Revolucije imala preko 90% nepismenih i nije, prakticno, imala nikakvu industriju, pridize se i zuri, nevidjenim naporom i uz ogromne, nezamislive zrtve da svet dostigne.

Interesantni su zapisnici sednica Politbiroa SKP(b) vezani za Gradjanski rat u Spaniji: odmah po izbijanju, preovladjuje recnik u kome se pominje internacionalni dug, obaveza da se pomogne drugovima u Spaniji, spanskom proletarijatu - BTW, prve posiljke oruzja Spaniji finansirane su dobrovoljnim prilozima - da bi, kako vreme odmice, jezik Revolucije bio zamenjen jezikom Drzave svesne svojih interesa, obaveze da pre svega o njima vodi racuna i svesti da zemlja velicine i znacaja jedne Rusije/CCCP-a ima svoje nepromenljive strateske i ostale zivotne interese, da je - uz sve sopstvene greske u odnosu na evropsku socijaldemokratiju ova neslavno bankrotirala i to upravo u Nemackoj.

Dakle, da u Evropi postoji i ponovo jaca sila koja je ponajvise kumovala izbijanju WW1, da ta sila ponovo jaca, ovog puta osnazena ideologijom koja je beskompromisnija nego i jedna do tada poznata, da se toj sili - bez obzira na ideoloske razlike - mora stati na put prezivljavanja radi jer je - izmedju ostalog, zvanicno deklarisala istok Evrope, Rusiju, kao svoj Lebensraum.

Da nema nista prirodnije i potrebitije nego tu silu vojnim savezima prisiliti da - ako se vec mora - ratuje na dve strane, na istoku i na zapadu, inace nemacka nocna mora jos od osnivanja moderne nemacke drzave.

Ostalo je istorija ili bi barem trebalo da bude: za one koje zanima fenomen staljinizma u evoluciji od Ideoloskog prema Drzavnom verovatno lezi deo odgovora na pitanje vezano za desavanja u CCCP ukljucujuci i period cistki, za one koje zanima istorija zapadne Evrope, kako je doslo do toga da demokratije prodaju sopstvena nacela i to na rec jednom Hitleru i uteknu se zabludi da ce on biti taj koji ce da se obracuna sa boljsevizmom, ostavljajuci njih u blazenom miru i spokojstvu.

[Radoye]

https://www.goodreads.com/book/show/22715983-fracture

 

 

[namenski]

Dobra je ovo knjiga, zapitava^tm se prave stvari.

Sad, oko odgovora koje nudi dalo bi se diskutovati

Preslozena je tematika uopste, od zapanjujuceg procvata i uzleta sovjetske rane postrevolucionarne umetnosti do Bauhausa, sa sve takozvanim umetnickim pravcima koji sustizu jedan drugog, preko nevidjenog razvoja tehnologije, promena u moralu jedne generacije koja je prezivela Svetski rat...

Nedosadna vremena, izrazito...

Edited September 18, 2019 by namenski

[namenski]

Inace, onako uz rec, ali kao odlicna ilustracija stanja duhova u Evropi i svetu i kao propagandni potez koji je mogao da procita ko god je hteo, Svetska izlozba u Parizu 1937. godine.

 

 

 

Sovjetski i nemacki paviljon, lukavo postavljeni jedan naspram drugog: kolhoznik i kolhoznica u naponu, naletu i njima suprotstavljen blok nemackog paviljona, kao - kako se kome svidja - brana naletu ili simbol neizbeznog sukoba 2 sistema.

 

 

Albert Speer, Hitlerov omiljeni arhitekta pre nego sto je postao omiljeni ministar za proizvodnju naoruzanja i Борис Иофан, verovatno najistaknutiji predstavnik takozvane staljinske skole arhitekture.

 

U spanskom paviljonu - godina je 1937, rat uveliko traje - izlozena je po prvi put jedna slika Pabla Pikasa.

[namenski]

15 hours ago, Anduril said:

 

Da su ljudi hteli glasati protiv establismenta i hteli nekakve reforme - jos masovnije bi podrzali Bernija ili slicne. Ali, nisu.

Ti glasaci su pre svega nacionalisti, ksenofobi i rasisti koji po ceo dan gledaju Fox ili nesto gore. 

Njih je zaludela cela jedna propagandna masinerija koja radi vec decenijama, koja kosta milijarde i koju finansiraju uglavnom milijarderi - kao u fasizmu.

Da je W bio katastrofa, to stoji, da je Obama razocarao, jeste, ali, to svakako ne abolira ove milijardere i njihove glasace.

Kao sto kriza tridesetih ne abolira glasace fasista. Zakljucak je da njih treba pocistiti svim merama, od Foxa i NRA na dalje, a ne da treba konstnatno traziti nekakve izgovore zasto su jadni glasali za Trampa ili neko drugo smece. 

Oni su odavno presli point of no return i treba ih tretirati kao neprijatelje demokratije. 

 

Za nauk, opomenu....

[namenski]

Negde ovih dana novembra 1947. godine pocelo je i to bas za ozbiljno: prva desetorica, Hollywood Ten, zvanicno su, najzvanicnije morali da se jave na nadlezno mesto i budu registrovani sa sve otiscima prstiju i ostalim pratecim zakonskim procedurama.

Lozenje su, barem sto se siroke publike tice, zapoceli Volt Dizni i neki Ronald Regan, a sve u strahu od komunizma.

'Ajde Lilian Helman, 'ajde Robeson, 'ajde Dmitrik, 'ajde Trambo, 'ajde Seeger, 'ajde Hammett, 'ajde Shaw, 'ajde stotine ostalih, sa sve Caplinom koji je morao da ponovo emigrira, ali na listi se nasao i 1 Gospodin Glumac, глумчина:

 

[apostata]

 

[namenski]

 

Jedan НКВД-jac.

Cistokrvni, чекист takoreci.

 

Константин Иванович Ракутин

Seljacko dete, sa 17 godina stupio u Crvenu armiju i Revoluciju, od komandira cete pa na dalje...

Skoro od samog pocetka sluzba u organima^tm , granicarske jedinice, da bi 1940, tokom rata sa Finskom postao generalmajor.

 

General Rakutin je leta 1941. bio izvodjac radova Konjevljeve ofanzive kod Jelnje, iznenadjenja za Nemce, ofanzive koja je poprilicno poremetila Barbarosu, ali bila u mnogocemu i psiholoska prekretnica: cak I strani, zapadni novinari su vodjeni da vide tih nekoliko kilometara zemljista povracenog od Nemaca sto je - u Evropi tog mracnog leta 1941. - izgledalo mnogo i nedostizno.

24. armija Rezervnog fronta je sa generalom Rakutinom kao komandantom 6. septembra oslobodila Jeljnu i uverila se da se Nemcima itekako mogu videte ledja...

I ne samo 24. armija.

 

General Rakutin poginuo je oktobra te iste, 1941. godine predvodeci jednu od grupa koje su Nemci opkolili u samom pocetku operacije 'Tajfun' koja je trebalo da ih konacno odvede do Moskve i zavrsi sa maltretiranjem na Istoku.

Poginuo je pokusavajuci da se probije do svojih.

O pogibiji ima vise verzija: da je general Rakutin stradao predvodeci nekoliko uzastopnih jurisa u pokusaju proboja, da je poginuo, izgoreo u jednom od KV tenkova koji su pokusali da se probiju...

Bilo kako bilo, sahranjen je u zajednickoj grobnici, neki kazu i sa vojnickim pocastima od strane nadleznih Nemaca, da bi 1996. bili pronadjeni i identifikovani...

 

 

 

[Lord Protector]

Quote

Barbarossa surprised the NKVD, whose jails and prisons in the annexed territories (despite earlier deportations) were crowded with political prisoners. Rather than releasing their prisoners as they hurriedly retreated during the first week of the war, the Soviet secret police killed most of them execution style. In the first week of Barbarossa NKVD prisoner executions totaled some ten thousand in western Ukraine and more than nine thousand in Vinnytsia, eastward toward Kiev. Comparable numbers of prisoners were executed in eastern Poland, Byelorussia, Lithuania, Latvia, and Estonia. The Soviet areas had already sustained losses numbering in the hundreds of thousands from the Stalinist purges of 1937-38.

 

Richard Rhodes (2002). Masters of Death: The SS-Einsatzgruppen and the Invention of the Holocaust

 

https://en.wikipedia.org/wiki/NKVD_prisoner_massacres

Edited December 12, 2019 by slow

[namenski]

[apostata]

21.12.1879 - 21.12.2019

 

 

 

[namenski]

@apostata najebasmo  

[apostata]

 

Predpraznična Moskva.

Knjižara "Читай-город".

 

free services for uploading images

[Lord Protector]

 

[namenski]

Проблем са стаљинизмом и не само стаљинизмом, са све пратећим ломовима у главама је када треба помирити ГУЛАГ-е и дивну еректилност^тм толико жељених и сневаних С-300, 400, 500, 600, 700...

 

i:

 

On 21.5.2016. at 20:21, namenski said:

...

A sam konstruktor, Pjotr Dimitrijevic Grusin ili Пётр Дмитриевич Грушин, rodjen 1906. godine, sto znaci da je za vreme rada na ovom avionu imao 34 godine, rodjen je kao dete stolara negde u Saratovskoj guberniji. Motao se po raznim skolama, i nije bio bas neki djak, doduse i vremena su bila takva, zainteresovao se – ma sta to znacilo tih godina u CCCP – za avijaciju, poceo sa modelima, dokopao se konacno vojne pilotske skole u Samari koju je morao da napusti zbog nezadovoljavanja zdravstvenih uslova.

Postao clan Partije 1931: jedan od onih koji su Revoluciji, Partiji i Drzavi – razlika se upravo tih godina svodila na nulu - dugovali sve, postao student Lenjingradskog politehnickog instituta, smer hidroavioni.

Smer je dzumle 1930. bio prebacen u Moskvu i prikljucen Moskovskom institutu avijacije (Московский авиационный институт, МАИ) gde mladi Grusin dolazi u dodir sa takvim imenima kao sto su Grigorovic, Iljusin, Jurjev i gde brzo izlazi na glas kao covek koji ume da misli svojom glavom.

1932. sa jos dvojicom kolega radi diplomski rad, projekt poznat kao Бригадный koji dospeva na takmicenje organizacije koja se zove Osoaviahim i koja se brine o tome da deca onih jucerasnjih poslovicnih muzika, pa i muzici sami postanu piloti, soferi i svasta nesto povezano sa tehnikom. Projekt osvaja prvo mesto i uredno je zaboravljen, a ne bi trebalo da bude: drugo mesto je osvojio jedan genije koji ce kasnije da postane poznat kao otac sovjetskog svemirskog programa i koji se zvao Sergej Koroljev.

Grusin 1932. zavrsava studije i dodeljuju ga takozvanom Birou novih konstrukcija (Бюро новых конструкций, БНК), Всесоюзного авиационного объединения, sta god to znacilo u ondasnjem CCCP cija se vazduhoplovna industrija tek pribira i profesionalizuje. 1933. vracaju ga u MAI na duznost zamenika Grigorovica. Uspeva i da prezivi jedno rusenje aviona na probnom letu, da bi ga zapao rad na modernizaciji cuvenog U-2 ili Po-2 aviona: zadatak je bio da se u kukuruzara pokusa da ugradi ni manje ni vise nego mala parna turbina.

Zatim ide rad na projektu poznatom kao Октябрёнок, jednom od pokusaja da se vidi kako lete naopaki avioni, oni cije su komandne povrsine napred, a krila pozadi: avion je poleteo, a Grusin stice svoje mesto u zajednici konstruktora koju upravo ocekuju teska vremena sa sve cistkama.

Kako se Grusin kroz to vreme provukao ne zna se, tek 1940. eto njega na mestu glavnog konstruktora Harkovske fabrike aviona oznacene kao Zavod broj 135: MAI je zatvoren, a Grusin na novom radnom mestu ima da se brine o uvodjenju u serijsku proizvodnju aviona BB-1 poznatijeg kao Su-2.

Tu negde ga zapada i rad na Gr-1, sluzbeno oznacavanom kao DIS-135, eto rata, evakuacija i sve ono sto je pratilo ocajnicke napore da se prave avioni, sto vise aviona, da bi se 1942. Grusin obreo u OKB Lavockin, tada smestenom u gradu koji se zvao Gorki, a pre i posle toga poznatom kao Niznji Novgorod, gde radi na lovcu La-5. Uspeh u pocetku serijske proizvodnje ovog aviona i njegovo pojavljivanje nad Staljingradom u jesen 1942. donose Grusinu Orden Lenjina i premestaj u Moskvu za glavnog inzenjera Zavoda broj 381.

1946. eto ga u Ministarstvu vazduhoplovne industrije, a odatle, u skladu sa prioritetima koje je doneo rat i sve ono sto se posle rata priprema i sto ce se tek desavati , odlazi u Specijalni komitet za reaktivnu tehniku (Специальный комитет по реактивной технике), radi kao prorektor za nauku u uskrslom MAI, a 1951. postaje prvi zamenik Semjona Lavockina kome je zadato da napravi prve rakete zemlja-vazduh. 26. aprila 1953. prva sovjetska raketa zemlja-vazduh, vodjena sa zemlje i lansirana sa poligona Kapustin Jar obara jedan Tu-4, prigodno preuredjen da posluzi kao meta.

Krajem 1953. postaje glavni konstruktor, a zatim i generalni konstruktor, nacelnik, OKB broj 2, danas se to zove ОАО Машиностроительное конструкторское бюро «Факел» имени академика П.Д.Грушина; i po zvanju i inace, postaje centar, glava sovjetskog napora da se razvije program raketa zemlja-vazduh.

Sovjetska секретно prica: ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, sa oznakom tajno, Grusin jula 1958. dobija zvanje Heroja socijalistickog rada sa sve medaljom Srp i cekic. Za razvoj i uspesno uvodjenje u naoruzanje rakete 1Д (В-750) koja je deo protivvazdusnog raketnog sistema oznacavanog kao ЗРК С-75.

I na koji ce Amerikanci da se opeku: na praznik rada 1960. godine ce ovim sistemom da bude srusen jedan U-2 sa pilotom koji se zvao Francis (Gary) Pauers.

Tu su i oni monstrumi koji stite Moskvu poznati kao sistem C-200, konstrukcije СК Оса, КК Шторм и Оса-М.

1962. dopisni clan Akademije nauka CCCP, 1966. redovni.

1981, za razvoj i uvodjenje u naoruzanje rakete 5В55, dela raketnog sistema ЗРК С-300; onaj isti S-300 koji je u Srbiji tako zeljno ocekivan i prizivan kao lek za NATO bombardovanje, a i kasnije, ovo samo sale radi, jer radi se zaista o ozbiljnom protivavionskom sistemu, teskom i danas, opet Orden Lenjina, opet Srp i cekic.

Opet pod oznakom tajno.

Da je Pjotr Dimitrijevic Grusin neko i nesto u svetu konstruktora pokazuje i to da je drugi po redu dobitnik nagrade Zlatne medalje koja nosi ime A.N. Tupoljeva: ova cinjenica ukazuje na malo drugaciju hijerarhiju u svetu konstruktora i menadzera jedne mocne vazduhoplovne industrije, drugaciju od one popularne.

Docekao je postsovjetska vremena, sa sve clanstvom u Ruskoj akademiji nauka.

Deputat Vrhovnog Sovjeta RSFSR, deputat XXIII i XXIV kongresa KPSS.

Sa sve komada 7 Ordena Lenjina.

I pri tom bio i ostao jedan od velikih koji su pravili letece naprave.

Svetski.

I jedan od onih velikih inzenjera inzenjerskog doba, predkompjuterskog – ne mislim na hardver nego na nacin razmisljanja.

 

 

Edited December 23, 2019 by namenski