apostata Posted August 28, 2019 Posted August 28, 2019 (edited) Lokomotiva ИС (Josif Staljin) 20-16, 1937. Edited August 28, 2019 by apostata
namenski Posted August 29, 2019 Author Posted August 29, 2019 A, pa bilo je jos ИС dizajna, originalnijihtm...
apostata Posted August 30, 2019 Posted August 30, 2019 Pismo Staljina profesoru Vasilija drugu Martišinu. Преподавателю т. Мартышину. Ваше письмо о художествах Василия Сталина получил. Спасибо за письмо. Отвечаю с большим опозданием ввиду перегруженности работой. Прошу извинения. Василий – избалованный юноша средних способностей, дикаренок (тип скифа!), не всегда правдив, любит шантажировать слабеньких “руководителей”, нередко нахал, со слабой или – вернее – неорганизованной волей. Его избаловали всякие “кумы” и “кумушки”, то и дело подчеркивающие, что он “сын Сталина”. Я рад, что в Вашем лице нашелся хоть один уважающий себя преподаватель, который поступает с Василием, как со всеми, и требует от нахала подчинения общему режиму в школе. Василия портят директора, вроде упомянутого Вами, люди-тряпки, которым не место в школе, и если наглец Василий не успел еще погубить себя, то это потому, что существуют в нашей стране кое-какие преподаватели, которые не дают спуску капризному барчуку. Мой совет: требовать построже от Василия и не бояться фальшивых, шантажистских угроз капризника насчет “самоубийства”. Будете иметь в этом мою поддержку. К сожалению, сам я не имею возможности возиться с Василием. Но обещаю время от времени брать его за шиворот. Привет! И. СТАЛИН 8.VI.38 г.
Glass Joe Posted August 30, 2019 Posted August 30, 2019 Od starta Barbarose sovjeti su imali bolje i jace tenkove,a trpeli su poraze
vathra Posted August 31, 2019 Posted August 31, 2019 Тако су и Немци имали после боље Пантере и Тигрове, па су и они трпели поразе. Закључак се сам намеће...
vathra Posted September 1, 2019 Posted September 1, 2019 On 31.8.2019. at 9:43, apostata said: E baš me interesuje odgovor. Закључака се Руси и данас држе. Тешки тенкови, иако теоретски имају премоћ у борби 1 на 1, у пракси су се показали лошије. За тенк је била далеко битнија брзина маневра и поузданост. Тако је Патон са својим шерманима успео да направи врло широк пробој фронта у Нормандији, скроз ка мору, да промаршира преко пола Француске и да немачке снаге окружни и порази код Фалеза. Такав марш је неизводљиво за тешке тенкове. Тешки тенк може добро да функционише у WoT, у пракси је битније да имаш тенкове где ти требају, уместо тешке тенкове где ти не требају.
vathra Posted September 1, 2019 Posted September 1, 2019 Совјети половином 45е имали тенкове ЈС-3, који би за Јапанце био огроман проблем. Па га ипак нису користили. Изабрали су Т-34 у великом броју, који је могао да прође и по тешком терену, плус био врло мобилан. За Оклопне јединице је битан маневар.
namenski Posted September 1, 2019 Author Posted September 1, 2019 7 hours ago, vathra said: Тешки тенк може добро да функционише у WoT A ti si sta? Magistrirao na Фрунзе-u, a doktoriaro na West Point-u? I dokle ces, jebote, da pri svakom uletanju potegnes sagovornikov gejmizamtm nasuprot tvom sistematizmutm? Da ne bude zabune, od igara igram samo pasijans, pa i to jedva. 7 hours ago, vathra said: у пракси је битније да имаш тенкове где ти требају, уместо тешке тенкове где ти не требају. Ovo uz bok Klauzevicu: bolje je ziveti ceo zivot kao milioner, nego nedelju dana u bedi, kako ono bese, tako nekako.... 7 hours ago, vathra said: Тешки тенкови, иако теоретски имају премоћ у борби 1 на 1 Nemaju, ni teoretski - to zavisi od gomile cinilaca: sam tenk je, uostalom, kao ideja, koncept nastao na ideji teskog. Dakle, kao sredstvo za proboj jako utvrdjene odbrane, rasporedjene po dubini ili savladjivanje fortifikacije: to ga je, u WW1 porodilo. Sto je razvoj kasnije isao drugim putevima, drugi su razlozi: 7 hours ago, vathra said: За тенк је била далеко битнија брзина маневра и поузданост. Ali, ne ovi, ili ne primarno: tenk je, kao i svako oruzje, pa ako se hoce i svaka tehnicka andrmolja, proizvod pre svega kompromisa. Ali i doktrinarno politickih zahteva: neko se odrekne pokretljivosti: Pa napravi cudoviste tesko dobrano preko 50 tona, visine skoro 3 metra, brzine nesto preko 40 km/h, kao Britanci ovaj Chieftain, a neko se odrekne tezine, citaj oklopa, zarad brzine: Kao Nemci na svom posleratnom prvencu/mezimcu Leopardu I, teskom cirka 40 tona, visokom jedva nesto preko 2 metra, ali sposobnom da vozi skoro 70 km/h... Tesko da i jedni i drugi vole da bacaju pare, bas kao sto je izvesno da su pravili ono sto im treba, najbolje sto su mogli i umeli. Oba modela se inace racunaju u uspesne. I oba su se pisali u takozvane srednje tenkove, dok sve nije uslo pod kategoriju osnovnog borbenog tenka, ono MBT, ali se dotle tenkovska prica vec uveliko izmenila. Sovjeti i Francuzi su se drzali kompromisa, dakle od svega pomalo: I proizveli T-54, neku vrstu tenkovskog AK-47, na bazi iskustava iz WW2, a oni su ih barem imali onoliko. Sta je Britance vodilo da se manu jedne svoje, mozda najuspelije konstrukcije: Centurion-a, i posle WW2 vrate konceptu Chieftain-a, za ovu pricu je vazno samo i ukoliko da nas zadrzi na temi. Sto ce reci, teskog tenka, kao ekstrema, nije bio postedjen niko, Ne racunajuci Nemce i njihove tlapnje teske po 150 tona, krajem WW2, nisu bili imuni ni Amerikanci: Nije sala, oko 90 tona, jedva 15 km/h, ali i moguca potreba: da se slucajno ukaze potreba da se ozbiljno zagazi u Sigfridovu liniju i/ili da se bude moralo sa Japancima dohvati na rodnoj grudi. Nije moralo ni jedno ni drugo, srecom. 7 hours ago, vathra said: За Оклопне јединице је битан маневар. Za sve jedinice je, izmedju ostalog, bitan manevar. Cak i kada stoje u mestu. Vathra, zezanje na stranu, ja uopste nisam siguran da ti kapiras sustinu price o ratovanju, tenkovskom narocito: Francuzi u trenutku nemackog napada imaju vise, a verovatno i boljih tenkova od Nemaca: razlika se svodi, svela se tacnije, na ono Guderijanovo - ne otvorenom sakom, nego pesnicom. To je, pre svega, u praksi, od Francuske pa do CCCP, znacilo: proboj, nemoguc bez pesadije i artiljerije, a zatim besomucnu jurnjavu tenkovima, paralelnim pravcima koji ce se spojiti u jednoj tacki i time zatvoriti obruc oko protivnika. I to, a ovo je najvaznije, bez obaziranja i bojazni za sopstvena krila, bokove koji ostaju izlozenu. Doktrina munjevitog rata je pobedila, stupila na snagu, kada su se tvrde i u konzervativizam svake vrste uvijene oficirske glave, oslobodile brige za krila, bokove - nocna mora svake vojske jos od Hanibala i Kane, i veselo prepustile tenkovima da pojure napred. Bonusi poput unosenja haosa u neprijateljsku pozadinu bombardovanjima svega i svacega, isterivanje civilnih izbeglica na puteve ne bi li protivnku otezali pokret, peta kolona, itd, itd, su - samo bonusi. I to su ostali dok tenk nije zaustavio tenk, svog prvog i najvaznijeg protivnika, kadrog da ga stigne, prestigne, pa i unisti. 8 hours ago, vathra said: Тако је Патон са својим шерманима успео да направи врло широк пробој фронта у Нормандији, скроз ка мору, да промаршира преко пола Француске и да немачке снаге окружни и порази код Фалеза. Такав марш је неизводљиво за тешке тенкове. Paton je, da izvines, go kurac, a primer ti je onako, malo... Paton je taman toliko panzer general, koliko i Halsey admiral, filmsku zvezdu Makartura da ne pominjem, gadno mi: proizvela ih je propaganda, potreba masa za herojima, a sam Falaise ti je mnogo lose izabran primer: pomenuta trojka je samo smetala pametnim momcima poput Bredlija, Nimica, Spruansa, itd, itd, da rade svoj posao kako treba. Nemci su kod Faleza najebali pre svega zbog apsolutne saveznicke premoci u vazduhu, premoci koja im je onemogucila manevar i prikovala za mesto: Paton je dosao na gotovo, prakticno se provozao kroz deo Francuske: ovim ni u kom slucaju ne zelim da umanjim znacaj saveznickog ratnog napora, uostalom i vazduhoplovstvo treba znati i napraviti i organizovati, a bogami i koristiti. Na istoku je Faleza bilo onoliko, siguran sam da ih i ti mozes da nabrojis, ali bi najkorektnije i najilustrativnije bilo da si se zadrzao na prodoru svih prodora, prodoru koji je uveo Blitzkrieg u istoriju, promovisao ga takoreci: prooboju 3 nemacka oklopna korpusa kroz Ardene i zauzimanu Sedana, sa produzenjem ka Abevilu, sredinom maja 1940, dakle ni 10-ak dana od pocetka bijenja, kada je bitka za Francusku - barem sto se Nemaca tice - bila dobijena. Optuzice me za staljinizam i prosovjetizam ako te podsetim da su se na istoku Evrope oprobavali pravi majstori - na obe strane - u baratanju oklopom. Nemacka peva liga je igrala na Istoku. I na Istoku izgubila: nasuprot su joj stajali takodje majstori oklopnog bijenja koji su zanat ispekli u najtezoj skoli koju istorija pamti i koji su na kraju nadigrali, i to u svakom pogledu svoje nemacke protivnike. Sredstva i razmere desavanja na istoku daleko nadilaze sve Faleze, angazovani resursi i zestina borbi takodje. Tako da, sta da ti kazem, jebiga...
Glass Joe Posted September 1, 2019 Posted September 1, 2019 Na stranu tenkovi, imam pitanje za vas strucnjake, da li je MiG 29 GOAT medj lovackim avionima
namenski Posted September 14, 2019 Author Posted September 14, 2019 (edited) On 4.1.2019. at 13:04, namenski said: Nije islo, tesko da je i moglo: Sandhurst se pokazao nedovoljnim za neke tamo kamenoresce: Konstanty Ksawerowicz Rokossowski, daleko poznatiji kao Константин Константинович Рокоссовский, jedan od onih koji su zarobili onog gore Britanca, negde kod Krasnojarska, na pola puta do Vladivostoka, koja hiljada kilometara vise ili manje... U mirna, postrevolucionarna vremena nadredjen jednom Zukovu, dopao i zatvora: prica kazuje da je u logoru, krisom od strazara i uz rizik kazne za nepostovanje kucnog reda, prao carape kada je taj isti opasni strazar dojurio i pozvao ga da trkom krene u avion koji ga ceka ne bi li ga odvezao pravo u Kremlj. I koji je one, kako je svima izgledalo beznadezne, kasne jeseni 1941, preuzeo komandu nad 1 armijom. Pod samom Moskvom, pa sve do Danske. Sa sve dodeljenim mu Ordenom Kupatila od strane Njegovog Kraljevskog Velicanstva. Sta je prisutni gore pomenuti Horocks tada mislio - ne zna se. A marsala su, tek da se pomene, tokom rata proganjale filmske zvezde, koristeci sva sredstva, i dozvoljena i nedozvoljena. Na stranu zakoniti muz, ugledni knjizevni stvaralac: I to toliko agresivnotm, da je po nekad morala da se umesa i visa komanda... ...a u vezi marsalove veze sa goreprikazanom Валентином Серов-om, inace udovice vazdusnog asa jos iz Spanije Anatolijem Sjerovim i jedne od vodecih sovjetskih filmskih svezda svog vremena i tadasnje, ratne supruge pisca Konstantina Simonova. Visa komanda je, u obliku sveruskog samodrzca, na pitanje nadobudnih saradnika kako da se postupi, sta da se radi povodom marsalovog nemoralnog ponasanja, odgovorila, kazu: da mu zavidimo... Edited September 14, 2019 by namenski
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now