Стаљинизам, прилози за историју...

[namenski]

 

Izvesni Александр Трифонович Твардовский, snimljen 1944. godine ispred ostataka svoje rodne kuce, tacnije celog sela, negde kod Smolenska, neposredno posle odlaska Nemaca...

Porodica imenovanog, je negde pocetkom 30-ih, tokom kolektivizacije, tadasnjim recnikom receno represirovana, tacnije raskulacena i prognana.

Kolektivizaciju podrzao.

Clan Centralne revizione komisije КПСС, kndidat za clana Centralnog komiteta КПСС.

Urednik, u dva navrata, casopisa Новый мир, organa Saveza pisaca CCCP, poznat i po tome sto je prvi, jos pocetkom 60-ih, objavio 'Jedan dan Ivana Denisovica'...

Pisac poeme bez pocetka i kraja, Василий Тёркин, verovatno najpopularnijeg sovjetskog knjizevnog dela tokom WW2, siroko distribuiranog i malo poznatog van CCCP, ponajpre zbog apsolutne nesposobnosti da ga se razume van konteksta^tm…

Dovoljno knjizevno znacajne^tm da joj priznanje da i 1 Bunjin...
 

Quote

 

Города сдают солдаты,

Генералы их берут.

 

 

Ratni dopisnik od formata, pesnik...

 

Quote

 

Я убит подо Ржевом

 

Я убит подо Ржевом,
В безымянном болоте,
В пятой роте, на левом,
При жестоком налёте.
Я не слышал разрыва,
Я не видел той вспышки, —
Точно в пропасть с обрыва —
И ни дна, ни покрышки.
…
Летом, в сорок втором,
Я зарыт без могилы.

 

1946.

 

[apostata]

 

Я убит подо Ржевом je remek djelo par exellence.

 

Meni najjači dijelovi su:

 

И у мертвых, безгласных,
Есть отрада одна:
Мы за родину пали,
Но она — спасена.

 

....

 

Пусть не слышен наш голос, —
Вы должны его знать.
Вы должны были, братья,
Устоять, как стена,
Ибо мертвых проклятье —
Эта кара страшна.

[namenski]

Константин Владимирович Родзаевский

Osnivac i firer, generalni sekretar partije koja se zvala: Всеросси́йская фаши́стская па́ртия (ВФП), osnovana 1931. od neke 1937. promenila ime u Российский фашистский союз...

Aktivan i u Бюро по делам российских эмигрантов в Маньчжурской империи, onoj osnovanoj i podrzanoj od Japanaca, bas kao i imperija u kojoj je delovala, i kojoj su na celu bili beli generali emigranti, sve casne starine...

Po ulasku CCCP u rat protiv Japana, 1945. godine, vratio se svojevoljno u CCCP.

Zatvorska, po povratku.

Osudjen na kaznu smrti streljanjem, na istom procesu na kome i:

Grigorij Mihajlovic Semjonov, Григoрий Михaйлович Семёнов...

Ataman.
I to pravi.
Paradigma Imperije, bila ona crvena ili bela.
General, zavidna oficirska doduse malo sirova karijera tokom WW1 i to kao desna ruka samog Vrangela, kontrarevolucija, plodna saradnja sa baronom Ungernom, emigrant, vise nego aktivni borac protiv crvenih u Sibiru, covek koji je emigraciju zavrsio u Japanu i pristao da od Japana prima penziju.
Crveni su ga se dohvatili u Dajrenu gde je inace ziveo.
Onda kada su, na usrdnu molbu svojih zapadnih saveznika, objavili rat Japanu i uleteli u Kinu.
Na vrata su mu zakucali oficiri разведке i navodno je s njima popricao i napojio ih cajem.
Sve im objasnjavajuci da nije izdao zakletvu caru.
Sta je mogao da misli carski general dok je razgovarao sa pripadnicima tada najmocnije vojske sveta, opake pobednice u jednom ratu, koja se podigla do visina o kakvima carevi u Kremlju nisu mogli ni da sanjaju.
Nije ni vazno: u procesu odrzanom u Moskvi, procesu grupi u kojoj je bilo i nesto knezeva, iskopanih ko zna gde za tu priliku, ataman je jedini bio pocastvovan smrtnom kaznom koja se imala izvrsiti vesanjem.

Ataman.

Zatvorska.

 

E, sad, kakve veze ima covek sa slike, ataman jednog prohujalog Carstva sa mladim, izglednim oficirom sa ove gore fotografije.

Иван Исаевич Клименко, Ivan Isajevic Klimenko
1914 – 1998
Obratiti paznju na godinu rodjenja, pokazuje da je ovaj covek 1941. imao 27, a 1945. 31. godinu.
U Organe je stupio ili su ga stupili, svejedno, 1937, taman na vreme da sve ukapira.
Ali je 1941. ucestvovao u ratu od samog pocetka, старший оперуполномоченний, onaj u modernoj literaturi tako ozloglaseni oper, ali – provereno – dobro se tukao i letnjih dana mucne 41. nekoliko puta predvodio vadjenje iz nemackog opkoljavanja.
Ratovao ceo rat, sta god to znacilo za pripadnika ozloglasenog СМЕРШ-a.
Nasao se na mestu nacelnika odeljenja kontraspijunaze, pri СМЕРШ-u naravno, 79. korpusa Prvog beloruskog fronta i rukovodio sluzbenom sovjetskom potragom i nalazenjem posmrtnih ostataka Adolfa, Eve i porodice Gebels.
Napisao, posle, i knjigu o tome, standardno sovjetsko zvanicno delo na tu temu.
Licno od Amerikanaca preuzeo i u Moskvu dopratio bivseg crvenog generala Andreja Vlasova, potonjeg komandanta ROA, Ruske oslonodilacke armije, one pri Wehrmacht-u.
Pa Daleki Istok i razracunavanje sa Japanom, ono za kojim su Zapadni saveznici toliko kukali dok im nije proradila bomba.

1941, na licu vidljiva...

 

1945, takodje citljiva, sa svim promenama koje su se u medjuvremenu desile...

 

1945, sa drustvom za kopanje po ostacima Reichskanzlei, zadatak nimalo nevazan, sto jes’-jes’…

 

A onaj ataman sa pocetka?
Pa nista, kao sto rekosmo: ulovljen u Dajrenu, Kina, po ulasku Crvene armije i predaji Japanaca, onaj koji je otvorio vrata ekipi koja je dosla da ga hapsi i sprovede u Moskvu.
Ataman je znao da milosti da se nada ne moze.
Ataman je ponudio mladog oficira sa slike cajem.
Koji je bio popijen uz razgovor.
Sve je to nebitno: nebitno je i da su se sreli predstavnik starog i novog, ko voli moze slobodno da pomene i dva lica jedne Imperije.
Ne lice i nalicje, jer je atamanova zla sudbina odredila da se, hteo-ne hteo, divi mladom oficiru koji je bio sve ono sto atamanu i njegovima nije poslo za rukom.
Sta je ataman, carski oficir, mogao da misli, sta je mislio, posmatrajuci mladog oficira pobednika, posmatrajuci one ogromne imperatorske zlatne epolete, posmatrajuci samouverenost mladog oficira iza koga je stajala Imperija mocnija nego sve carske uzete zajedno, sa svim sjajem Preobrazenskih i ostalih carskih pukova, slavom carskih zastava i pogibija uzduz i popreko Evrope.
Sta je mladi oficir, pobednik, mogao da misli posmatrajuci starog, prohujalog atamana, carskog oficira, uzivaoca japanske penzije.
Da su se, u bilo kojoj inkarnaciji, sreli pre Dajrena jedan prema drugom ne bi imali milosti.
Po opste usvojenom i nasiroko primenjivanom sistemu zvanom po kratkom postupku.
A itekako ima mesta primisli da se, razgovarajuci tada u Dajrenu, nisu mrzeli uzajamno.
Sve i da jesu, ne menja nista.

 

Klimenko je posle rata ostvario zavidnu karijeru takozvanog kontraobavestajca i poput svih dobrih pripadnika takvih sluzbi koji su uspeli da preteknu direktorovao malo u Odesi, u nekoj fabrici za proizvodnju protivpozarne opreme ili vec tamo nekim vatrogascima.
Sve do zasluzene penzije.

 

Tokom posleratne vojne sluzbe, stigao je da bude glavni i odgovorni za obezbedjenje sovjetske delegacije na najvisem nivou, one koja je u Veliku Britaniju doplovila na onoj krstarici koja je toliko zanimala Britance da su rizikovali svog najboljeg ronioca da je izbliza razgleda i da se nikada ne vrati sa razgledanja...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[apostata]

[namenski]

I ne samo oni, njih 491,768...

Bilo ih je jos, Krimski Tatari na primer...

Pa opet, ne uklapa se to nikako u novokomponovanu andurilstinu^tm , iskoci uvek po nesto….

 

Амет-Хан Султан

Krimski Tatarin, dvostruki, ratni, Heroj CCCP, vazdusni as sa 30 samostalnih i - po sovjetskoj metodologiji - 19 pobeda u grupi, deljenih, enfant terrible sovjetske vazduhoplovne zajednice, nateran posle rata u visoke vojne skole koje je svojevoljno napustio, covek koji po secanjima savremenika:

Quote

...летал как бог, но ужасно не любил работать с документами…

 

Probni pilot u cuvenom Zukovskom, poginuo 1971. kako pilotu od rase i klase prilici, tokom ispitivanja novog motora okacenog na Tu-16...

 

A sta bi tek bilo da pomenem :

Серго Лаврентьевич Берия

Sin onog Berije, glavni konstruktor u firmama od pedigrea, osporavan, pa i hapsen posle smrti oca, ali nesporno zasluzan za razvoj i uvodjenje u upotrebu sovjetskog raketnog sistema zemlja-vazduh, C-25 Беркут, NATO nadimak SA-1 Guild, ali i rodonacelnika sovjetske protivbrodske raketne tehnike, one koja je revolucionisala pomorsko ratovanje u drugoj polovini 20. veka u sta su se uverili prvo Izraelci kada im je potopljen Eilat, onaj razarac, КС-1 Комета, NATO AS-1 Kennel...

 

Cudni su putevi gospodnji...

 

[apostata]

Vaistinu čudni.

[porucnik vasic]

Добих јуче на поклон од аутора. Са посветом.

[namenski]

 

[apostata]

"U suštini mi smo u osnovi bili spremni za rat. Industrijski potencijal stvoren u petoljetkama bio je ono što nam je pomoglo izdržati. Bez njega mi u tome ne bi uspjeli . Porast proizvodnje u vojnoj industriji bio je tako veliki, da je više od toga jednostavno bilo nemoguće.
Pred rat narod je bio pod kolosalnim pritiskom.Sa svih strana samo se čulo:„Hajde, hajde“!
A ako ne ide – izbacuju iz partije, hapse.
...
Dvije godine prije rata odmjenili smo 7-satni radni dan. Zabranili smo radnicima da prelaze iz zavoda na zavod, čime smo im onemogućili i potragu za boljim uslovima i rada i života uopšte. Mnogi od njih živjeli su veoma loše i tražili su bolje mjesto za život, a mi smo im to zabranili.
Nije bilo nikakve stambene izgradnje, dok je na drugoj strani izgradnja fabrika bila kolosalna, kao i formiranje novih oklopnih i vazduhoplovnih jedinica.
...
Prije rata zahtijevali smo i od radnika i od seljaka ogromne žrtve. Za svoje žito, za svoj pamuk i za svoj rad, seljaci su bili plaćeni malo – ali čime da im se plati? Nas optužuju da nismo uzimali u obzir materijalne interese seljaka. No eto pretpostavimo da smo počeli to raditi, završili bi naravno u ćorsokaku. Ne bi bilo dovoljno para za topove!
...
Pripremali smo se uz gigantske napore. Pripremati se više od toga je po mom mišljenju nemoguće. Možda je eto moglo još pet posto, ali ne više od pet posto.
Iz kože smo izlazili da bi zemlju pripremili za odbranu."
 

 

Ф.Чуев "Сто сорок бесед с Молотовым", s. 19-20.

[namenski]

Pa redom, po staresinstvu: Константин Константинович Рокоссовский, covek koji na onoj berlinskoj fotografiji u boji nosi upravo dodeljeni mu Orden Kupatila, The Most Honourable Order of the Bath, jos uvek nadredjeni na obe fotografije takodje prisutnom Zukovu.

1925. godina, Lenjingrad i КУКС, Kurs usavrsavanja komandnog sastava Radnicko seljacke Crvene armije: bivsi kamenorezacki radnik, buduci Marsal CCCP, jedan od sigurno najtalentovanijih, ako ne i najtalentovaniji sovjetski полководец Drugog svetskog rata.

Covek koji je zaglavio zatvora 1937, koji je tamo proveo cini mi se vise od 2 godine, podvrgnut torturi, nekoliko puta izvodjen na streljanje, tek da vidi kako je to.

Kome je po izlasku iz zatvora poverena komanda nad jednom armijom i to u najteza vremena, u jesen 1941, i bez koga nije prosla ni jedna znacajna sovjetska operacija tokom  rata, sa sve Staljingradom.

Pomalo i politicki skrajnut, za Ruse sam nedovoljno Rus, za Poljake nedovoljno Poljak..., tako nekako, ali bezrezervno cenjen kao vojnik i to kako od onih iznad, tako i od onih ispod, obaska od onih ispred.

Covek koji je Hruscovu, inace Generalnom sekretaru KPSS, neke 1962. godine, na zahtev da javno, u novinama, kao cenjeni i ugledni marsal, objavi clanak kojim osudjuje Staljina, odgovorio: Никита Сергеевич, товарищ Сталин для меня святой...

 

[apostata]

9 hours ago, namenski said:

Covek koji je Hruscovu, inace Generalnom sekretaru KPSS, neke 1962. godine, na zahtev da javno, u novinama, kao cenjeni i ugledni marsal, objavi clanak kojim osudjuje Staljina, odgovorio: Никита Сергеевич, товарищ Сталин для меня святой...

Da bi sutradan, kada je došao na posao u svojoj kancelariji (zamjenika ministra odbrane) vidio Moskaljenka, koji mu je uručio dokument o njegovom smjenjivanju.

Edited May 1, 2019 by apostata

[namenski]

On 1.5.2019. at 3:13, apostata said:

vidio Moskaljenka

Генерал Паника?

 

Sa sve uvidom i u novija pisanija, mutan lik, kontradiktoran dozlaboga, a ipak mi se nekako ne da skroz ga upisati u politicke marsale.

Jebiga, odratovao je kako je odratovao, svedocanstva i 'svedocanstva' savremenika ga opisuju u poprilicno sirokom spektru, negativno preteze, pa opet...

Bese 'apsio Beriju, motao se okolo, ucestvovao u smenjivanju Zukova za Hruscovljeva vakta, sa sve Zukovljevim skakanjem na njega na sastanku CK ili Politbiroa, muljao, u svakom slucaju bio uvek tamo gde je vlast...

 

Ima li nesto blize, podrobnije, mislim na lik i delo?

[apostata]

Boga mi ne znam .., trebalo bi pogledati.

[namenski]

5 minutes ago, apostata said:

Boga mi ne znam .., trebalo bi pogledati.

Lik je bio artiljerac, kvalifikovani, to mozda delom objasnjava relativno uspesnu ratnu karijeru, a cini mi se da u jednoj od redakcija Hrucovljevih memoara ili takozvanih memoara postoji opis Moskaljenkovog napada na Zukova u kome mu prebacuje da je hteo da prigrabi vlast, sa sve popizdjenim Zukovom koji skace na njega i kaze mu nesto kao 'pizdo jedna, pa ti si me vukao za rukav i nagovarao...', tako nesto.

 

BTW, ovo 'artiljerac' podseti me na jednog velikog vojnika, Glavnog marsala artiljerije, Nikolaja Nikolajevica Voronova, lika koji je preziveo - bolujuci sve sto se moglo bolovati sa sve gangrenama i tifusima - poljsko zarobljenistvo 1920/21, odratovao Spaniju, Japance kod Halhin gola, Finsku, rat sa Nemcima, ranjavanja, i koji je - pored Cercila, najzasluzniji sto je u WW2 artiljerija povratila mesto koje joj pripada i koja je, kod Sovjeta bila oblast u kojoj su tokom celog rata sili Nemce u svakom pogledu, od tehnologije do taktike pa na vise...

 

 

Na njega bi se vredelo osvrnuti, covek u svakom slucaju pripada sazvedju vojnika nevidjenom od Napoleonovih vremena.

Nesvrseni, iz finansijskih razloga, gimnazijalac, ћата kod nekog petrogradskog advokata, sa nepunih 50 godina najveci artiljerac WW2...

[namenski]

Quote

Dobro bi nam ovde dosla i jedna zakljucna rec o Pymovim sklonostima u politici, u toku ovog vrlo poucnog razdoblja. Churchill je bio mrzovoljan a i previse popularan. De Gaulle, s tom svojom ananasnom glavom, uvijek malo nagnutom u stranu, suvise mu je licio na ujaka Makepeacea, a sto se tice Roosevelta, s onim njegovim stapom i naocalama i invalidskom stolicom, svakom pametnom bilo je jasno da se to samo prerusila ujna Neil. Hitler je bio tako silno nevoljen da je Pym za njega osjecao sasvim pristojnu dozu postovanja, ali tek je Josif Staljin u njemu nasao ljubavi i sklonosti da ga imenuje svojim drugim ocem. Staljin nije ni gnjavio ni drzao propovijedi. On je svoje vrijeme provodio u smijehu i zabavi, igrao se sa psima i brao ruze u filmskim zurnalima, dok su njegove odane trupe izvojevale rat u snjegovima St. Moritza.

 

John le Carre, Savrsen spijun.

Prevod Gordana Viskovic