Ovo nije topik o jednom i samo jednom kadru kog se plašite, plačete,pamtite ili sanjate. Ovo nije ni oda filmskoj fotografiji, razrešenju ili karakteru. Ovo je samo niz ličnih sekvenci koje još svetle i kad zatvorite oči.

 

Za početak, niz mojih 5 kadrova iz domaćih filmova:

 

5. Vrhovi Zelengore - tifusari

 

Moćni Zdravko Velimirović izabrao face, ja gledao u bivšem bioskopu Zvezdara, današnji Zvezdara teatar. Jeza uz kićmu.

 

4. Bure baruta, boks

Jebeš se sa Svetlanom?

Kakva minijatura, jebote. Kakav uvod u priču o nasilju. Ne volim Paskaljevića, ali ovo je...savršeno. Obratiti pažnju na Gagin pogled - niko sem njega nije umeo da igra na taj kratak trenutak kad samo sevne okom.

 

3.  Grlom u jagode - završna

Manje više opšte mesto, pijani splav i plavo jutro, disertacija Živka Zalara. Karanović je u svojim radovima uvek imao savršenu fotografiju, ali ovde ima i Diklića, Berčeka i Lepog Jovicu.

 

2. Skupljači perja - guske

đenju

Ovo više nema - Uroš Predić u izvođenju Tomislava Pintera. Em se pitam kako je izveo da se guske ovako savršeno kreću, em se u celoj Vojvodini ne bi dalo skupiti jedno ovoliko jato. Pjur art.

 

1. Ko to tamo peva - Rastanak

Paja je bio veći od svih.Glumio je licem, borama, brkovima, palčevima. Prvo mi pada na pamet da nije imao dece; hiljadu pitanja.

 

 

Super tema

 

Donald saterlend iz rimejka badisnecersa, poslednji kadar. Sa sve gajdama koje sviraju malo pre tog momenta u pozadini, i scene potpuno praznog i naizgled spokojnog parka. I onda skapiraš da je i on, poslednji čovek na zemlji, postao ljuštura bez mozga i da će u budućnosti raditi kod sns za sendvič.

 

Majk Majers koji stoji i čeka u dvorištu. Prvi put sam gledao helouin sa babom i dedom na moru. Morao sam sa njima da spavam u krevetu. Bio sam doduše nešto mlađi.

Ono što me je sasralo nisu bile scene nasilja, nikad me krv i pocepano meso nisu plašili, već ta nepokretnost, postojanost i neminovnost. Kao smrt ka kojoj se krećemo.

 

Ono resetanje na kiši iz road to perdition. Ja prvi ne volim spotovsku estetiku u ozbiljnim filmovima, ali ono mi je fenomenalno. Možda zato što ta scena i može da bukvalno samostalno funkcioniše, ima sve, uvod, razradu i zaključak.

 

Finale divlje horde, odnosno momenat kad se svi zajedno, kao jedan, okreću za 180 i kreću nazad i počinju da se smeju. Ali ne histerično, nego iz srca. Kapiram da mi je želja da i sam odem na taj način. 

 

Ljuba tadić koji ubija četnike u svirepome, uz pomoć vernog psa. Nema nekog objašnjenja pametnog, prosto mi je to valjda najgotivnija egzekucija ikada na domaćem filmu a možda i šire. 

- peglanje domorodaca na kraju apokalipta, utom stižu španske galije, a domoroci prekidaju fajt i gledaju galije u neverici. Ludilo scena

 

dečak sa psom, revolveraš, prerija, planine u daljini. sinemaskop, color by de luxe.

 

shane, come back!

nije plakanje, plasenje ili sanjanje nego smejanje:

 

Edited October 20, 20186 yr by burekdzija

Najduži dan kada Werner Pluskat ugleda saveznike na horizontu. 

 

Variola vera kada nadju domara u podrumu. 

 

I've seen things you people wouldn't believe...

 

E pa proći će ko ti na ispitu - Kursula i Putnik

 

Braća po materi, klanje na početku

27 minutes ago, burekdzija said:

nije plakanje, plasenje ili sanjanje nego smejanje:

 

jel sad treba da pogadjamo koji je film?

 

 

4 minutes ago, 3opge said:

jel sad treba da pogadjamo koji je film?

 

 

MASH

2 minutes ago, 3opge said:

jel sad treba da pogadjamo koji je film?

 

 

O izvinjavam se, mash.

 

Od kadrova koji vise odgovaraju topicu:

 

galipolje, pre nego sto iskoce iz rova dugi kadar

boormanov ekskalibur dve scene: pocetak kad se mlate po mraku s bakljama i pred kraj, scena na konjima kad drvece pocinje da lista dok oni prolaze

mislim da je kozara, dugi krupni plan kad dete pokriva majku liscem

 

 

34 minutes ago, burekdzija said:

nije plakanje, plasenje ili sanjanje nego smejanje:

 

 

Ovo kao neka travestija Poslednje večere? 

I Kjubrik. Skoro svaku scenu iz odiseje u kojoj se pojavljuje monolit sam sanjao. Plus jedan od verovatno najboljih rezova ikad: kad koskica koju je majmun bacio u vazduh rotira i onda rez na svemirski brod. Jedan rez, par miliona godina.

Od kubrika rov u paths of glory i klinac biciklista u the shinig. Ma sve u the Shining. Finale u lavirintu pogotovo.    

Brazil i de niro koji nestaje u gomili novina. Kafkin opus u jednoj sceni.

1 hour ago, Hamlet Strašni said:

Variola vera kada nadju domara u podrumu. 

Znam da nije ta scena, ali dok ne nađem:

 

Montaža Vuksan Lukovac...

55 minutes ago, Filozof manijak said:

Ovo kao neka travestija Poslednje večere? 

 

Od Viridijane sve do Branaghinog Ubistva u Orijent ekspresu iz prošle godine na pragu tunela na zapadnoj granici Srema. Tajne večere na filmu su tema za ceo jedan posebni topic...