Stari Niš kad je bio malo mladji!

[Nesh]

Za pocetak, dolazak prvog voza u Nis:

 

 

Долазак првог воза у Ниш

 

Нишлије дочекивале у три наврата „први воз“ 1884. године: 31. јануара (генерална проба новоизграђене пруге, 7. маја (долазак краљевске породице Обреновића) и 23. августа (званично отварање птуге Београд-Ниш). На сва три дочека хиљаде Нишлија излазило на станицу и километрима уз пругу. Општина градила славолуке, а топови грували са Тврђаве и околних брда. Чудо од брзине – од Београда до Ниша за 8 сати и 15 минута.

 

 

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

Početak prošlog veka, Trg Kralja Milana, pogled na južnu stranu (iz pravca Tvrdjave). Na ovom mestu je nekada bila cuvena Robna kuca (posle renoviranja, opste poznata kao "Renovirana"), a sada je H&M. 

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

Trg Kralja Milana početkom prošlog veka. Pogled iz Voždove ka Lešjaninovoj ulici (pogled prema danasnjem McDonaldsu). Sasvim desno se vidi hotel Orient.

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

Trg kralja Milana. Cesma se danas nalazi nesto dalje odavde, prema Tvrdjavi. Levo u pozadini vidi se danasnja Gradska kuca.

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

 

Vozdova ulica, pogled od Trga kralja Milana prema Sudu.

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

Trg kralja Milana. Tramvaji. Bilo nekad. 

[Nesh]

 

Stari most i ulaz u Tvrdjavu.

[Nesh]

 

Kraj XIX veka - početak XX veka, stari drveni most na ulazu u Tvrđavu.

[Nesh]

 

Stari drveni most i Stambol kapija.

[Nesh]

[Nesh]

 

Pogled sa Tvrdjave prema Trgu kralja Milana.

[Nesh]

 

Hotel „Orient”, sagrađen je 1899. godine, a srušen 1960. da bi na njegovom mestu bio izgradjen hotel “Ambasador”.

 

Jedna "nedoumica" vezana za hotel Orient:

 

 

 

Objava rata -Evropa ili Orijent?

 

Jedan od najvažnijih događaja vezanih za naš grad, nije važan samo za Niš i Srbiju, već ima svetski značaj. Naime, depeša kojom je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, a time i označila početak do tada najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, je prispela u Niš. Članovi vlade i diplomatskog kora bili su u Nišu kad je stigao telegram, jer Beograd više nije bio bezbedan i vlada se pripremajući za rat povlači iz Beograda, a Niš je postao druga prestonica.

Telegram objave rata, a čiji original se čuva u Arhivu Srbije, glasi:

„Kralјevom ministru inostranih dela u Nišu
Kralјevska Vlada Srbije nije na zadovolјavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. godine, koju joj je predao autrougarski poslanik u Beogradu, zbog čega Carska i Kralјevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom. Ministar inostranih dela Austrougarske, grof Berthold.“

– Nota koja je upućena iz Beča 23. jula bila je u stvari ultimatum, i Srbija nije mogla da prihvati tačke koje su zadirale u njenu suverenost. Rok za odgovor bio je 48 sati, a predao ga je lično Nikola Pašić 15 minuta pre isteka roka, u 17.45, tog 25. jula. Kad se vratio u ministarstvo, već ga je čekao odgovor barona Gizla, austrougarskog poslanika, da nije zadovolјan i da napušta Beograd.

Telegram kojim je objavlјen rat Srbiji označio je i početak Prvog svetskog rata.

Telegram objave rata Austrougarske Srbiji poslat je 28. jula u 11.10, napisan na službenom francuskom jeziku, iz Beča je preko Bukurešta stigao redovnom poštom u 12.30 sati u Niš. Primio ga je verovatno dežurni u ministarstvu inostranih dela koji je požurio da ga preda predsedniku vlade. Budući da nije stigao diplomatskom poštom i da baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austrougarske čuvao i interese Austrougarske, nije o telegramu ništa znao, Pašić je odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane.

Da je telegram objave rata stigao u Niš je nesporno, ali gde se to dogodilo?

Postoje dva, kontradiktorna svedočenja o tome gde je Nikola Pašić 28. jula 1914. primio austrougarski telegram objave rata Srbiji.
Ivo Ćipiko, književnik, tvrdi da je se to desilo u Hotelu Orijent, a ruski ambasador Vasilij Nikolajevič Štrandman svedoči da je to bilo u kafani Evropa.
O ovome postoji zapis Ive Ćipika, književnika, a tada novinara, koji se 28. jula u 13 časova zatekao u bašti hotela. Evo kako on opisuje taj događaj
„Dana 28. jula ručao sam u bašti hotela „Orijent“. Pri drugom stolu do mene ručali su ministri i diplomate. Neko sa mog stola ispred ručka kaza: Pašić je dobio ovog časa depešu kojom Austro-Ugarska objavlјuje Srbiji rat.
– Otkud znaš?
– Znam.
Po ručku diže se Pašić, miran, na oko bezbrižan. Ali, ipak, učinilo mi se, kad sam ga pogledao, da njegove povučene oči iz zaklonice izražavaju nešto neobično, što se tog časa dogodilo. Na ulici, pred hotelom, Pašić izvadi iz džepa jednu depešu i pokaza je francuskom ministru. To je bila depeša objave rata.“
Kasnije tog dana, Pašić je ovu depešu pročitao i okuplјenim Nišlijama, veruje se sa balkona Banovine.

O tome kada je i gde Nikola Pašić primio austrougarski telegram svedoči i tadašnji ruski ambasador Vasilij Nikolajevič Štrandman u svojim „Balkanskim uspomenama“.

“ Oko jedan popodne pošli smo u kafanu „Evropa“, gde se za ručak okuplјao diplomatski kor i ministri. Vreme je bilo divno i diplomate su se smestile napolјu za velikim zasebnim stolom. Pored mene je seo nemački poslanik baron Grizinger, koji je nastavlјao da tvrdi kako nema nikakve instrukcije iz Berlina. Polušapatom mi je objasnio da se ćutanje Berlina može protumačiti kao dobar predznak u korist očuvanja mira. Pašić, sa suprugom Đurđinom i kćerima Darom i Pavom, sedeo je za zasebnim stočićem, skoro se dodirujući sa nama. Oko dva sata, kroz kapiju restoranske bašte prema kojoj sam sedeo licem, ušao je poštar i, pošto je prišao Pašiću, izvadio je iz torbe telegram. Pašić ga je uzeo, pročitao sadržaj, prekrstio se i pružio ga meni. U telegramu je grof Berthold javlјao iz Beča da je „austrougarska vlada, nedobivši odgovor od Srbije na svoju notu od 23. jula, prinuđena da štiti svoje interese i od sada se nalazi u ratnom stanju sa Srbijom“. Ne govoreći susedima ni reči, vratio sam telegram Pašiću i pošao u Čahotinov stan da bez odlaganja pošalјem telegram svom ministru“.

 

Hotel „Evropa“ je nekada bio na mestu današnje zgrade Pošte, odnosno i tačnije, preko puta nekadašnjeg hotela „Niš“ u Voždovoj ulici.

Niški Istorijski arhiv otklonio je dilemu o toj pojedinosti koja ne utiče mnogo na istoriju, ali zbog tačnosti istorijskih činjenica sigurno je vredno pomena.

Tri istoričara ovog arhiva, Boban Janković, Dušan Andrejević i Nikola Arsić otkrili su zabelešku telegrama koji je stigao u Niš, ratnu prestonicu u Prvom svetskom ratu.
Iako su mnogi istorijski podaci do sada ukazivali da je Nikola Pašić, tadašnji predsednik Ministarskog saveta, primio telegram u niškom hotelu „Orijent“, to se ipak zbilo u hotelu „Evropa“, a što zabeleška telegrama jasno i dokazuje.

Zabeleška o prijemu telegrama

– U zabelešci telegrama se navodi da je stigao 28. jula 1914. godine i da ga je primio pisar Momčilo Đurašković. Do sada je bilo malo poznato da je na tekst ultimatuma Nikola Pašić odgovorio „To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna. Bog će nam pomoći“.
Ova zvanična zabeleška telegrama datira iz 1934. godine, a u njoj se takođe navodi „da je Pašić dobio telegram između 12 i 13 sati poslepodne, kao i da je sala bila puna beogradskog sveta“, što je realno jer je Niš tada bio prestonica Srbije.
– S tim događajem, možemo da kažemo da je do tada najveći sukob u istoriji civilizacije počeo u Nišu

Te zgrade kafane, tačnije bašte hotela „Evropa“, u koju je pre sto godina Srbima i Evropi obznanjen početak Velikog rata, više nema. Hotel je izgrađen 1879. godine i više puta je prepravlјan i dozidavan. Porušen je 1958. kao bioskop “Jastrebac”. Ali ni na koji način nije obeležen deo istorije i gradskog sećanja. Ne bih se začudili poražavajućim rezultatima eventualne ankete o tome šta današnje Nišlije znaju o ovom događaju.

 

Edited November 17, 2017 by Nesh

[Nesh]

 

 

Prvi svetski rat,  bugarska okupacija, Ulica Generala Milojka Lešjanina, pogled od Trga Kralja Milana prema prema dzamiji. Od objekata na slici sacuvana je samo Islam-agina dzamija.

Bugari su za vreme okupacije Nisa uveli bugarski jezik, sproveli zamenu ličnih imena, naziva radnji i ulica. S desne strane, na jednoj od kuca, vidi se natpis Sofija na bugarskom.

Edited November 21, 2017 by Nesh

[Redrooster]

List Djače Niš 1888. Preteca politikinom zabavniku.

[Tihajeza]

List Djače Niš 1888. Preteca politikinom zabavniku.

Od čega je skraćenica "Pet." iz imena urednika Pet. M. Niketić?