Istorija fudbala

[Toni Sumaher]

Naravno, Agostino Di Bartolomei je usao u legendu. Evo jedna pesma tragicnom majstoru u cast:

 

 

Refren je u stvari navijacko skandiranje kapitenu i ljubimcu navijaca Rome iz osamdesetih, a peva se i danas:

 

 

U Rominoj mitologiji veci je samo Toti.

 

Di Bartolomei je verovatno najzasluzniji za titulu Rome u sezoni 1982/83.  Roma je izgubila oba dvomeca sa strasnim Juveom (Zof, Sirea, Kabrini, Djentile, Tardeli, Rosi, sve svetski prvaci uz verovatno najbolje igrace na svetu u to doba - Platinija i Bonjeka), ali je iskoristila nekoliko kikseva (posebno poraz Juventusa 3:2 od Torina) i dosla do titule. Prvenstvo je reseno dva kola pre kraja, nakon odluke FS Italije da registruje utakmicu Juve-Inter sa sluzbenih 0:2 (inace odigrano na Komunaleu 3:3), zbog napada navijaca Juventusa na Interov autobus pre ili posle utakmice (deluje na snimku da je bilo i pucanja na autobus).

 

 

 

Sledece sezone opet Juve i Roma u borbi za titulu, ovog puta je plasman u prvenstvu bio drugaciji. Roma je prvo izgubila titulu, pa zatim i finale KES. Juve je godinu dana kasnije osvetio Romu na Hejselu...

[MocaVukotic]

a nije imao mesta kod bearzota

[Meazza]

Nista cudno, ako uzmes u obzir da ni Barezi nikad nije dobio sansu pored Siree - Bearcot se nikad nije odricao igraca u koje je imao puno poverenje. Pored toga, Di Bartolomei je i pored zavidnog znanja i inteligencije bio suvise spor i "mek" da bi bio kandidat da igra u sistemu "all'italiana" - u Lidholmovoj Romi se igralo nesto sasvim drugacije nego u celoj Italiji.

Edited October 13, 2017 by Meazza

[Toni Sumaher]

To je tacno, ali zato je Bearcot prosao nikad vidjenu golgotu u kvalifikacijama za Euro 1984, kada su Italijani u grupi sa Rumunima, Svedjanima, Cehoslovacima i Kiprom bili cetvrti sa skorom  1 3 4 (poslednju utakmicu dobili Kipar kod kuce), dok su u Meksiko otisli kao svetski prvaci, jedva prosli grupu i bili demolirani od Francuske u 1/8 finala.

[kud u maglu Simoviću]

meni je ta italija iz ‘82 jedan od timova zbog kojeg sam zavoleo fudbal

dvadeset i kusur godina sam znao tim napamet

[Meazza]

To je tacno, ali zato je Bearcot prosao nikad vidjenu golgotu u kvalifikacijama za Euro 1984, kada su Italijani u grupi sa Rumunima, Svedjanima, Cehoslovacima i Kiprom bili cetvrti sa skorom  1 3 4 (poslednju utakmicu dobili Kipar kod kuce), dok su u Meksiko otisli kao svetski prvaci, jedva prosli grupu i bili demolirani od Francuske u 1/8 finala.

 

Tacno, ali on je vodio reprezentaciju i 1978 gde su dosli do polufinala. Mislim da je to bio mozda i jaci tim nego 1982 - na mestu Orijalija igrao je Tardeli, a na njegovom mestu legenda Beneti. Umesto Kontija igrao je nista slabiji Kauzio, a Betega je sigurno bio bolji igrac od Gracijanija. Posle 1982 je ipak nastupila smena generacija...

 

U stvari, ipak je za generaciju 1982 u odnosu na onu sa mundijala u Argentini izuzetno znacajan bio Kolovati koji je sigurno bio za klasu bolji stoper od Beludjija.

Edited October 13, 2017 by Meazza

[MocaVukotic]

i meni je to omiljeni nejugoslovenski tim, posebno mi je zanimljivo da je tad u 22 igrača bio i mladi daniele massaro, iz firenze ako se ne varam.

[Meazza]

Da, on je tad igrao desno krilo u Fiorentini.

[porucnik vasic]

To je tacno, ali zato je Bearcot prosao nikad vidjenu golgotu u kvalifikacijama za Euro 1984, kada su Italijani u grupi sa Rumunima, Svedjanima, Cehoslovacima i Kiprom bili cetvrti sa skorom  1 3 4 (poslednju utakmicu dobili Kipar kod kuce), dok su u Meksiko otisli kao svetski prvaci, jedva prosli grupu i bili demolirani od Francuske u 1/8 finala.

Та италијанска екипа је већ у то време Шпаније била матора, у просеку је била око 30. Беарцот је морао да иде на радикалну смену генерација после финала у Мадриду. Није то урадио и то је било то. Иначе ди Бартоломеи је било нама као клинцима потпуно непознат, а каква је играчина је био...

[Zico]

Kad ste vec kod Italije (meni takodje jedna od omiljenih repstacija)

 

Neverovatno mi je da je Rivera bio na klupi na WC 1970 (Italija u grupnoj fazi dala jedan gol na tri meca, epilog : prvo mesto u grupi   ).Rivera je protiv Ajaksa u finalu godinu dana ranije briljirao, verovatno najbolja individualna partija u istoriji svih finala kupa/lige sampiona.  

 

WC 1994 - Kako su dosli do finala, verovatno ni njima nije jasno. Bili su zreli za ispadanje nekoliko puta. Prvo u grupi,pa protiv Nigerije, pa protiv Spanije. Dva puta su igrali sa igracem manje i dobijali te utakmice.  

[MocaVukotic]

verovatno najbolja individualna partija u istoriji svih finala kupa/lige sampiona.

puskas protiv frankfurta na hempdenu, 7:3, on 4 komada, di stefano 3.

[Toni Sumaher]

Tacno, ali on je vodio reprezentaciju i 1978 gde su dosli do polufinala. Mislim da je to bio mozda i jaci tim nego 1982 - na mestu Orijalija igrao je Tardeli, a na njegovom mestu legenda Beneti. Umesto Kontija igrao je nista slabiji Kauzio, a Betega je sigurno bio bolji igrac od Gracijanija. Posle 1982 je ipak nastupila smena generacija...

 

U stvari, ipak je za generaciju 1982 u odnosu na onu sa mundijala u Argentini izuzetno znacajan bio Kolovati koji je sigurno bio za klasu bolji stoper od Beludjija.

 

Pa, 1978. igrali su u polufinalnoj grupi i u kljucnoj utakmici izgubili od Holandije, kasnije su kao drugi u grupi igrali za trece mesto sa Brazilom, uz poraz 2:1. Razlika u ta dva pšrvenstva je pre svega u razlicitim smerovima forme tima - dok su u Argentini posle odlicnog prvog dela gde su sve pobedili (i Argentinu), u nastavku se prilicno mucili, dok je u Spaniji bilo obrnuto, mada titulu, ni polufinale ne bi videli da Rosi nije volsebno vaskrsao posle vrlo losih igara. Bearcot je tvrdoglavo verovao u Rosija koji je zbog skandala oko namestanja utakmica bio kaznjen, pa nije igrao na EP u Italiji 1980, da bi se u fudbal vratio negde pred pocetak prvenstva u Spaniji. 

 

Nakon 1982, Bearcot je uglavnom zadrzao tim i igru sa WC, ali bez Rosija u punoj formi Italija je u to vreme bila prilicno bezopasna ekipa. U Meksiku je Italija bila poprilican krs - Bearcot je od stare ekipe sa sredine zadrzao samo matorog Kontija, a uveo teske mediokritete poput De Nepolija, Banjija i Di Djenara.

Та италијанска екипа је већ у то време Шпаније била матора, у просеку је била око 30. Беарцот је морао да иде на радикалну смену генерација после финала у Мадриду. Није то урадио и то је било то. Иначе ди Бартоломеи је било нама као клинцима потпуно непознат, а каква је играчина је био...

 

Nisu oni bili toliko matori 1982, uglavnom su bili izmedju 26-28 godina, ali nije to bila ekipa koja je u kontinuitetu mogla da igra odlicno. Bearcot je bio sve stariji i sve bandoglaviji, zato su sa njim potonuli tako duboko, iako im je pre toga doneo WC. Italijanski Skolari, naravno, daleko simpaticniji od onog buzdovana.

[namenski]

puskas protiv frankfurta na hempdenu, 7:3, on 4 komada, di stefano 3.

:0.6:

[MocaVukotic]

posle te utakmice je vlasnik leedsa promenio klupske boje u all white po ugledu na real.

[Meazza]

Kad ste vec kod Italije (meni takodje jedna od omiljenih repstacija)

 

Neverovatno mi je da je Rivera bio na klupi na WC 1970 (Italija u grupnoj fazi dala jedan gol na tri meca, epilog : prvo mesto u grupi   ).Rivera je protiv Ajaksa u finalu godinu dana ranije briljirao, verovatno najbolja individualna partija u istoriji svih finala kupa/lige sampiona.  

 

 

Cela prica oko Rivere je veoma interesantna. On je uopste igrao u reprezentaciji samo zbog pritiska javnosti, i to najvise jedno poluvreme po utakmici. Evo o cemu se radi.

 

Jedan od najboljih igraca na svetu u to vreme i dobitnik Zlatne lopte je od strane italijanskih sportskih novinara bio veoma osporavan. Narocito se tu isticao Djani Brera, titan italijanskog novinarstva po kome je dobio ime i atletski stadion u Milanu i cije se knjige i danas rado kupuju i koji je obogatio italijanski jezik mnogim recima. Taj Brera je ne samo bio bozanski autoritet u svojoj redakciji vec je imao velikog uticaja i na selektore. Svim igracima i trenerima je voleo da daje nadimke i tako o njima pisao, pa je tako Djidji Riva bio "sin groma" u slobodnom prevodu, a Riveri je pripao veoma skrnav epitet "kaludjercic" (abatino, odnosno "mali opat"). Naime, Brera je smatrao da Rivera nije dorastao modernom fudbalu, odnosno da premalo trci u fazi odbrane. (Brera je smatrao da su Italijani fizicki inferiorni u odnosu na Brazilce i Germane i da zato moraju da igraju katenaco.) Postojale su citave novinske debate oko Riverinog pitanja. On se cesto raspravljao i sa trenerom Milana, Nereom Rokom oko toga, na srecu ovaj ga nije slusao i izgradio je tim oko Rivere, znamo kakve je uspehe imao. Medjutim, selektor Italije Valkaredji je bio istog misljenja kao Brera, ali jednostavno nije smeo da ide protiv svih jer je Italija bila luda za Il Golden Boy-em. Tako se odlucio za kompromis: jedno poluvreme igra Sandro Macola (najveci rival Rivere), drugo poluvreme ulazi Djani.