Privatizacija, poslednji čin

[Ravanelli]

u 2017. godini ćemo izgleda imati nekoliko bitnih momenata. mmf je postavio uslove da se neka preduzeća privatizuju ili ugase, a tu je i koncesija aerodroma.

otprilike sve vodi ministarstvo privrede i knežević, pa ako uspe da završi na zadovoljavujući način deo ovih privatizacija možemo očekivati njegov dalji uspon.

 

imamo velika državna preduzeća u UPPR-u, za koje je potrebno dosta truda i neko mnogo hrabar/lud da ih kupi, a ona zapošljavaju jako mnogo ljudi i drže skoro pa regione u životu

država je navodno najveći poverilac i drži 2/3 duga od ukupno 4 milijarde RSD, pa ima i prostora za otpis/preuzimanje

 

dakle one cirkuse koje smo gledali sa fiatom, železarom, pa i airserbia, očekujte da se dese nekoliko puta u toku ove godine.

 

najzvučnija ima na spisku su:

-PKB

-Azotara

-Politika AD

-Galenika

-FAP

-Resavica

-MSK

-Petrohemija 

 

 

 

 

1. PKB će biti jako interesantan. 

kako sada stoje stvari biće Matijević vs. Kostić vs. Kinezi vs. Arapi

 

2. Galenika se već dugo vuče kao problem i bilo je dosta problema sa privatizcionim procesom. Očekujemo nove vesti i novi pokušaj privatizacije. problem je naravno gomila duga.

 

3. izgleda da su sprema RTB Bor za kineze

 

deo najavljenih uslova nije nešto što već nismo videlo:

- otpuštanje 2.500 radnika, socijalni program na račun države

- država preuzima čitav dug (oko 1mlrd EUR je već preuzeto prošle godine)

- izgleda da će država ipak zadržati udeo u kompaniji

 

4. aerodrom odlazi skoro pa sigurno ove godine. raspisan je tender i produžen do 10.marta. za sada deluje da država ima nerealna očekivanja, biće interesantno da li će dobiti ono što najavljuju.

 

5. azotara - očekuje se da će biti raspisan tender do kraja marta. trenutno se bore sa kvarom u postrojenju i smanjenjem plata.

 

6. MSK slična, dosta teška pozicija, kao azotara. prošle godine su ponovo pokrenuli proizvodnju ako se ne varam. u vestima su ni manje ni više su pominjali micubiši kao interesenta

 

 

[Utvara]

Galenika su bogovi. Pričao mi je drugar da mora da se uplati nešto, da se učipi da bi moglo da se učestvuje u kupovini Galenike, tako nešto? Tenderska dokumentacija?

I onu lepo uzmu tu kintu za tendersku dokumentaciju i kažu - nema dobrih ponuđača i tako par puta...

 

Farmaceutske kompanije neće da se bave sa tom bagrom, deo lekova proizvode po nekim budžacima, deo se uvozi, deo se samo pakuje ovde. Hemofarm i Zdravlje Leskovac su kupljeni i gotovo. Ne treba im Galenika sa 2000 ljudi i celom firmom u raspadu. Farmacija je zlatna koka svuda u svetu, treba biti car pa urušiti neku firmu toliko da je svi zaobilaze u širokom luku.

[Ravanelli]

dugovanja. dosta pomenutih preduzeća je ovde

 

Edited March 7, 2017 by Ravanelli

[Ayatollah]

Galenika su bogovi. Pričao mi je drugar da mora da se uplati nešto, da se učipi da bi moglo da se učestvuje u kupovini Galenike, tako nešto? Tenderska dokumentacija?

I onu lepo uzmu tu kintu za tendersku dokumentaciju i kažu - nema dobrih ponuđača i tako par puta...

 

Farmaceutske kompanije neće da se bave sa tom bagrom, deo lekova proizvode po nekim budžacima, deo se uvozi, deo se samo pakuje ovde. Hemofarm i Zdravlje Leskovac su kupljeni i gotovo. Ne treba im Galenika sa 2000 ljudi i celom firmom u raspadu. Farmacija je zlatna koka svuda u svetu, treba biti car pa urušiti neku firmu toliko da je svi zaobilaze u širokom luku.

 

Otkup tenderske dokumentacije je normalna procedura svuda u svetu. Cena za otkup dokumentacije obično bude od par stotina do par desetina hiljada eura, i to su smešne pare za kompaniju veličine Galenike, da bi se ona zezala da pravi tu dokumentaciju radi zarađivanja na tome. Čak i da je pripremanje dokumentacije besplatno (a nije, jer je često prave razni privatizacioni savetnici koji se posebno plaćaju + ima i troškova tehničke pripreme), ukupan priliv po ovom osnovu na svim tenderima do sada ne bi bio dosta za nedelju dana života kompanije. Smešno je i pomisliti da se neko bavi ovime radi sticanja profita u kompaniji koja ima desetine miliona evra godišnjih prihoda.

 

Što se same Galenike tiče, pisao sam o njoj mnogo puta na raznim topicima, i odlično je poznajem. Smatram da je Galenika školski primer kako državno upravljanje uništava kompanije, pri čemu ne mislim na lopovluke Neše Ognjanovića i SPS ekipe (koji bi bili sitna kap u moru, da je kompanija zdrava), već na višedecenijski pristup države i RFZO Galenici kao kravi muzari od koje se samo uzimaju prozivodi za podmirenje zdravstvenog sistema, a ništa se u nju ne investira. Ovakav pristup je devastirao kompaniju, koja je postala tehnološki zaostala (u mnogim pogonima nema GMP sertifikat, i država je odavno trebala da im oduzme dozvolu za proizvodnju, ali se to ne događa iz političkih razloga), sa praistorijskim portfoliom proizvoda koji više nikome nije interesantan (prosečne afričke kompanije imaju modernije portfolie), bez kadrovskih i finansijskih potencijala za samostalno napredovanje (npr. kupovina neke licence za moderniju generiku i postavljanje proizvodne linije za taj proizvod, ako se već ne mogu napraviti sopstveni biosimilari) i u dubokoj zaduženosti (oko EUR 200 miliona, od čega na privatne banke otpada oko EUR 80 miliona).

 

Po mom skromnom mišljenju, nakon očajnog izbora privatizacionog partnera, tj. izbora tajkunskog konzorcijuma Toplice Spasojevića i Vladimira Potanjina bez ozbiljnih referenci u farmaciji, pre mnogo ozbiljnijeg brazilskog EMS-a, i naročito indijske Cadille, i propasti čak i ovakvih BIA/FSB arranged pregovora sa državom, jedini realan izlaz za Galeniku je stečaj, iz koga bi se prodajom kao pravnog lica za mali novac kompanija oslobodila svih balasta i krenula od početka sa ozbiljnijim gazdom. Nažalost, država nema nikakav plan, i samo se moli Bogu da ovo što duže potraje, kako bi se raspali sistem državne zdravstvene zaštite snabdevao prestarelom generikom po depresiranim cenama još neko vreme. Privatne banke se još nećkaju da ih puste u stečaj, jer se nadaju da će možda izvući neki živ keš od države, ali pre ili kasnije i tu će nekom pući film. Za Galeniku je bolje da to bude što pre.

 

Btw, for your info, samo Hemofarm, Galenika i Zdravlje imaju kakvu-takvu primarnu proizvodnju lekova i suplemenata u Srbiji, pri čemu Galenika dobar deo proizvodnje radi u Hemofarmovim pogonima, dok Zdravlje prouzvodi samo par stvari, a ostalo je uvoz iz Tevinih fabrika širom sveta. Sve drugo je proizvedeno u inostranstvu, čak i kod onih koji se formalno vode kao domaći proizvođači, npr. Alkaloid ili Krka, i imaju tzv. sekundarnu proizvodnju u Srbiji, što je eufemizam za uvoz lekova i suplemenata u bulku, i njihovo pakovanje u kutijice u Srbiji. Suma sumarum, barem 80 % lekova i suplemenata koji se piju u Srbiji nisu napravljeni u Srbiji, npr. Ivančić i sinovi Probiotik, za koji stoji da se proizvodi u Starim Banovcima, je stvarno napravljen u Francuskoj, a u Banovcima se samo pakuje za domaće tržište.

Edited March 7, 2017 by Ayatollah

[bigvlada]

Koliko je dug PKB-a narastao od 2012. godine? 

 

Ovo sa Starim Banovcima je legendarno, oni imaju i rudnik soli tu negde ako je verovati deklaracijama. :D 

Edited March 7, 2017 by bigvlada

[Ayatollah]

dugovanja. dosta pomenutih preduzeća je ovde

 

 

 

Ova tabela je težak bulšit. Poznat mi je UPPR RTB Bora, samo RTB ima dugovanja od preko milijardu eura. Za Galeniku znam 100 % da ima oko 200 miliona eura duga, a ovde uopšte nije prikazana, itd.

[nenad]

Ova tabela je težak bulšit. Poznat mi je UPPR RTB Bora, samo RTB ima dugovanja od preko milijardu eura. Za Galeniku znam 100 % da ima oko 200 miliona eura duga, a ovde uopšte nije prikazana, itd.

 

ma naravno, ove cifre veze nemaju, sto se vidi na prvi pogled. ovo bi (u teoriji) mogao biti samo dug za struju ili gas, mada su i za to cifre premale, menscini.

 

edit

sad tek vidim, zeleznice srbije smanjile "dug" u 2016oj.  :0.6:

Edited March 8, 2017 by nenad

[Tosha2EE]

Ova tabela su dugovanja samo EPS-u. :)

 

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/saznajemo-javna-i-drzavna-preduzeca-duguju-za-struju-200-miliona-evra/hpxm4t1

[eumeswil]

Kako te firme naprave tolike dugove? Ispumpavanjem para putem upravljačkih struktura postavljenih po partijskoj liniji?

Edited March 8, 2017 by miki.bg

[Ayatollah]

Kako te firme naprave tolike dugove? Ispumpavanjem para putem upravljačkih struktura postavljenih po partijskoj liniji?

 

Ma jok, ispumpavanje para retko kada pređe 10% ukupnih gubitaka, usudio bih se da kažem da retko kada pređe i 5%. Do gubitaka dolazi ili zbog generalne neodrživosti poslovanja (pojedine kompanije ne mogu poslovati pozitivno ni teorijski), što je ređi slučaj, ili zbog potpune nekompetentnosti upravljačkih struktura postavljanih po partijskoj liniji, što je češći slučaj, ili zbog kombinacije obe ove stvari.  Ljudi koji upravljaju takvim firmama ne znaju ni kako da smanje troškove, ni kako da povećaju prihode, ni da optimizuju procese, ni da restruktuiraju kompaniju (što često ne bi mogli i da hoće, jer takve firme zapošljavaju i kuso i repato po partijskoj liniji), ni da inoviraju i poboljšaju proizvod ili unaprede marketing i prodaju, a čak i kada znaju, često ih ništa od ovoga uopšte i ne zanima.  MBA i ISO 9001 su za njih potpuno apstraktni pojmovi, sumnjam da bi većina njih i znala šta ove skraćenice znače, a kamoli koji im je praktični značaj.

[Luther]

Ma jok, ispumpavanje para retko kada pređe 10% ukupnih gubitaka, usudio bih se da kažem da retko kada pređe i 5%. Do gubitaka dolazi ili zbog generalne neodrživosti poslovanja (pojedine kompanije ne mogu poslovati pozitivno ni teorijski), što je ređi slučaj, ili zbog potpune nekompetentnosti upravljačkih struktura postavljanih po partijskoj liniji, što je češći slučaj, ili zbog kombinacije obe ove stvari.  Ljudi koji upravljaju takvim firmama ne znaju ni kako da smanje troškove, ni kako da povećaju prihode, ni da optimizuju procese, ni da restruktuiraju kompaniju (što često ne bi mogli i da hoće, jer takve firme zapošljavaju i kuso i repato po partijskoj liniji), ni da inoviraju i poboljšaju proizvod ili unaprede marketing i prodaju, a čak i kada znaju, često ih ništa od ovoga uopšte i ne zanima.  MBA i ISO 9001 su za njih potpuno apstraktni pojmovi, sumnjam da bi većina njih i znala šta ove skraćenice znače, a kamoli koji im je praktični značaj.

 

++

[Ravanelli]

Da, zaboravih napisati da nisu ukupna dugovanja