Jump to content
IGNORED

Trump - hoće li biti impeachment ili 8 godina drugačijeg predsednikovanja?

radisa

By radisa
in Politika - Svet

Recommended Posts

  • Replies 8.5k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Eraserhead

    709

  • Weenie Pooh

    598

  • Roger Sanchez

    493

  • mustang

    447

Popular Days

Top Posters In This Topic

Popular Days

Popular Posts

Ayatollah
Ayatollah

Idi malo na LinkedIn ako hoćeš da ti bude još neprijatnije, ne može se više živeti od ljudi koji hvale sami sebe ili nude najrazličitije usluge i proizvode. Juče čitam dvoje zgubidana koji žive od pis

Lezilebovich
Lezilebovich

ovaj ispod je još bolji    

James Marshall
James Marshall

Sirija i sva ostala sranja u kojima je gacao Obama su većinom proistekla iz Iraka i avantura tamo. Ne abolira ovdje niko Obamu, ali glavni kreatori pizdarija u XXI vijeku su i dalje republikanci, pogo

Posted Images

mjone Enthusiast

mjone

Posted
Posted

Ja ovde ne videh nikakvo osporavanje necega sto "Milo" zastupa ... to da je "infatilan", "za mentalnu instituciju" i slicne formulacije su neozbiljne (cak i na forumu)

Ja gledao nesto na youtube, jeste da je to kako on zastupa neku tezu vrlo povrsno, covek je populista i performer ali sa dosta stvari je na tragu.

Npr. to sto govori o modernom feminizmu je totalno validno .. i njegovo vidjenje o problemu "crnaca" u USA je totalno validno (kad kazem validno to znaci da ne vidim tu ni rasizam ni mizogniju)

Ono sto je meni na prvu loptu zasmetalo je ocigledna islamofobija ... sa njegovim nacinom prezentacije to deluje vrlo ruzno (btw. ja sam apsolutni zagovornik ideje da je politicka rasprava o  Islamu kao religiji i politickoj ideologiji totalno legitimna)

Problem je sto njegovi pandani sa levice jedino znaju da optuzuju za rasizam i mizogniju ... vreme kada je to palilo je ocigedno proslo 

Link to comment
Lord Protector Proficient

Lord Protector

Posted
Posted (edited)

Трамп као Горбачов наших дана?

Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу
 
Аутор: Душан Николиш

 

Долазак Доналда Трампа на чело извршне власти у Сједињеним Државама, на положај председника моћне суперсиле, намеће једну само на први поглед јеретичку и мало вероватну асоцијацију. Историјску паралелу, за сада само потенцијалну, с Михаилом Горбачовим и његовом пресудном улогом у демонтирању тадашњег четири и по деценије важећег, пре свега европског (мирнодопског, без ратова у Европи), али и светског, техеранско-јалтско-потсдамског биполарног геополитичког и војно-безбедносног поретка равнотеже моћи две суперсиле, САД и СССР, и њихових војно-политичких блокова.

Да ли је у овом тренутку могуће размишљати у „формату” – Трамп као Горбачов наших дана?

Одигравши пре нешто више од четврт века улогу врхунског, историјског, агента Запада, односно Сједињених Држава, Горбачов је био прави творац тадашњег новог – униполарног, евроатлантског, америчког, натовског европског (као и светског) поретка неравнотеже моћи. Као и свега онога што непостојање глобалне равнотеже моћи собом доноси.

Без икаквих чврстих гаранција друге стране, он је једнострано „досањао” оно о чему је амерички спољнополитички естаблишмент, од Николаса Спајкмана, преко Џорџа Кенана, па до Збигњева Бжежинског, до тада само маштао. А то је апсолутна, неприкосновена глобална и, дакако, примарно европска, тзв. беневолентна глобална хегемонија САД. Изузетност америчке нације и државе, просветитељска и месијанска мисија преобликовања, уподобљавање преосталог „неслободног” света и сл. То је укључивало чак и отварање и обзнањивање највећег могућег и замисливог светског геополитичког и геоекономског апетита, оног евроазијског у виду стварања „конфедератизоване Русије састављене од Русије, Сибирије и Далекоисточне Републике”.

Досадашњи Трампови ставови, погледи и наговештаји у домену међународних односа и спољне политике, за сада на декларативном плану, могу се показати као велики, можда и највећи, заокрет, прст у оку и изазов упућен владајућем америчком идеолошком спољнополитичком и војно-безбедносно-обавештајном естаблишменту од завршетка Другог светског рата и конституисања САД у глобалну суперсилу.

Трампова водећа и кључна мисао – „учинити Америку (поново) великом” још је амбивалентна кад је реч о глобалној америчкој улози у међународним односима. Јер, Сједињене Државе су несумњиво глобално „велике”. Војно, нуклеарно стратегијски, интервенционистички, ратоводствено. Такође и обавештајно и кад су тајне операције и многобројне војне базе и прислушна инфраструктура широм света у питању.

Тим поводом намеће се неколико питања. Прво и кључно: да ли администрација председника Трампа намерава да већ велику Америку у међународним односима учини још већом, јачањем или слабљењем (трансформацијом) њених постојећих перформанси? Како и на који начин Трампова администрација мисли да учини Америку великом у међународним односима без рата, без војне интервенције, без глобалне хегемоније, насиља и државног тероризма суперсиле, без индукованих грађанских ратова, државних удара, без убистава председника држава и без свеобухватне контроле? Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу?

Да ли би таква претпостављена међународна (пре)оријентација и концепција САД задовољавала Волстрит, мултинационалне корпорације, војни научно-индустријски, као и политичко-идеолошки „комплекс”? Војна нуклеарна модернизација – упоредо с удаљавањем од глобалног ратног хегемонизма и војно-безбедносне контроле над Европом? Да ли је могућа нова велика Америка у међународним односима без Русије као главног старо-новог одабраног америчког глобалног архе непријатеља, и без Европе као приоритетног америчког геополитичког сидришта? И да ли у том случају Кина и западни Пацифик могу да преузму позицију Русије и Европе, или то већ чине? Односно, „пресељавају” ли се Сједињене Државе из Европе на Далеки исток и у Западни Пацифик? На крају, да ли би за нову велику Америку у свету то могла бити довољна „компензација”?

Уколико се покаже да ће Трампова администрација у свом мандату на већину ових и неких других непостављених питања дати позитиван одговор, онда би то водило Америци какву Америка, Европа и свет нису имали прилике да упознају од завршетка Другог светског рата до данас. Била би то својеврсна варијанта „горбачовљевизације” Америке и европског геополитичког и безбедносног простора и поретка. Односно, враћање клатна у другу страну, или можда чак и нешто даље. У том случају, на тапету „великог спремања” морао би се наћи садашњи европски америчко-ЕУ-натовски безбедносни поредак. Архитектура новог поретка неће бити могућа без Русије као једног од његових суштинских стубова носача.

 

Доктор међународних односа, политиколог, научни саветник

 

Edited by slow
Link to comment
Budja Mentor

Budja

Posted
Posted

 

Drago mi je da su americki i MSM mediji poceli da stvari nazivaju pravim imenom.

 

Sad, da li im je doslo iz dupeta u glavu, pa je Tramparin napad na Jemen katastrofa i zlocin, te ce se tako ponasati i prema ranijim ispadima po Avganistanu ostaje da se vidi.

 

U svakom slucaju promena narativa je dobrodosla i nadam se da ce WP, NYT i ostali da tuze Tramparu Medjunarodnom krivicnom sudu i da sprovedu kampanju da SAD postanu deo tog drustva.

Link to comment
Budja Mentor

Budja

Posted
Posted

 

Трамп као Горбачов наших дана?

Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу
 
Аутор: Душан Николиш

 

Долазак Доналда Трампа на чело извршне власти у Сједињеним Државама, на положај председника моћне суперсиле, намеће једну само на први поглед јеретичку и мало вероватну асоцијацију. Историјску паралелу, за сада само потенцијалну, с Михаилом Горбачовим и његовом пресудном улогом у демонтирању тадашњег четири и по деценије важећег, пре свега европског (мирнодопског, без ратова у Европи), али и светског, техеранско-јалтско-потсдамског биполарног геополитичког и војно-безбедносног поретка равнотеже моћи две суперсиле, САД и СССР, и њихових војно-политичких блокова.

Да ли је у овом тренутку могуће размишљати у „формату” – Трамп као Горбачов наших дана?

Одигравши пре нешто више од четврт века улогу врхунског, историјског, агента Запада, односно Сједињених Држава, Горбачов је био прави творац тадашњег новог – униполарног, евроатлантског, америчког, натовског европског (као и светског) поретка неравнотеже моћи. Као и свега онога што непостојање глобалне равнотеже моћи собом доноси.

Без икаквих чврстих гаранција друге стране, он је једнострано „досањао” оно о чему је амерички спољнополитички естаблишмент, од Николаса Спајкмана, преко Џорџа Кенана, па до Збигњева Бжежинског, до тада само маштао. А то је апсолутна, неприкосновена глобална и, дакако, примарно европска, тзв. беневолентна глобална хегемонија САД. Изузетност америчке нације и државе, просветитељска и месијанска мисија преобликовања, уподобљавање преосталог „неслободног” света и сл. То је укључивало чак и отварање и обзнањивање највећег могућег и замисливог светског геополитичког и геоекономског апетита, оног евроазијског у виду стварања „конфедератизоване Русије састављене од Русије, Сибирије и Далекоисточне Републике”.

Досадашњи Трампови ставови, погледи и наговештаји у домену међународних односа и спољне политике, за сада на декларативном плану, могу се показати као велики, можда и највећи, заокрет, прст у оку и изазов упућен владајућем америчком идеолошком спољнополитичком и војно-безбедносно-обавештајном естаблишменту од завршетка Другог светског рата и конституисања САД у глобалну суперсилу.

Трампова водећа и кључна мисао – „учинити Америку (поново) великом” још је амбивалентна кад је реч о глобалној америчкој улози у међународним односима. Јер, Сједињене Државе су несумњиво глобално „велике”. Војно, нуклеарно стратегијски, интервенционистички, ратоводствено. Такође и обавештајно и кад су тајне операције и многобројне војне базе и прислушна инфраструктура широм света у питању.

Тим поводом намеће се неколико питања. Прво и кључно: да ли администрација председника Трампа намерава да већ велику Америку у међународним односима учини још већом, јачањем или слабљењем (трансформацијом) њених постојећих перформанси? Како и на који начин Трампова администрација мисли да учини Америку великом у међународним односима без рата, без војне интервенције, без глобалне хегемоније, насиља и државног тероризма суперсиле, без индукованих грађанских ратова, државних удара, без убистава председника држава и без свеобухватне контроле? Да ли је могуће учинити Америку великом уз потенцијално наговештено дезангажовање, повлачење, изоловање, уз нову војну нуклеарну стратегијску модернизацију и надградњу?

Да ли би таква претпостављена међународна (пре)оријентација и концепција САД задовољавала Волстрит, мултинационалне корпорације, војни научно-индустријски, као и политичко-идеолошки „комплекс”? Војна нуклеарна модернизација – упоредо с удаљавањем од глобалног ратног хегемонизма и војно-безбедносне контроле над Европом? Да ли је могућа нова велика Америка у међународним односима без Русије као главног старо-новог одабраног америчког глобалног архе непријатеља, и без Европе као приоритетног америчког геополитичког сидришта? И да ли у том случају Кина и западни Пацифик могу да преузму позицију Русије и Европе, или то већ чине? Односно, „пресељавају” ли се Сједињене Државе из Европе на Далеки исток и у Западни Пацифик? На крају, да ли би за нову велику Америку у свету то могла бити довољна „компензација”?

Уколико се покаже да ће Трампова администрација у свом мандату на већину ових и неких других непостављених питања дати позитиван одговор, онда би то водило Америци какву Америка, Европа и свет нису имали прилике да упознају од завршетка Другог светског рата до данас. Била би то својеврсна варијанта „горбачовљевизације” Америке и европског геополитичког и безбедносног простора и поретка. Односно, враћање клатна у другу страну, или можда чак и нешто даље. У том случају, на тапету „великог спремања” морао би се наћи садашњи европски америчко-ЕУ-натовски безбедносни поредак. Архитектура новог поретка неће бити могућа без Русије као једног од његових суштинских стубова носача.

 

Доктор међународних односа, политиколог, научни саветник

 

 

 

Prepisuje Milanovica.

Link to comment
Budja Mentor

Budja

Posted
Posted

 

“While we don’t believe the existence of settlements is an impediment to peace, the construction of new settlements or the expansion of existing settlements beyond their current borders may not be helpful in achieving that goal,” the White House said in a statement, adding that Mr Trump would discuss the issue during a meeting with Mr Netanyahu on February 15.

 

?

Link to comment
Go to topic listing
×
×
  • Create New...